
Карактеристична ствар за интенет поднебље данашњице и ових простора. Карактеристично је тиме што се српски и сродни му језици касапе путем људске лењости и мањка интересовања. Карактеристична је употреба енглеске латинице при писању, иако је већина наших тастатура одавно локализована, потпуни губитак осећаја за интерпункцију, све под изговором "то је интернет, то није битно", тиме губећи из вида да је интернет пут будућности. Том логиком можемо подредити друштвеној стигми и кориснике писаћих машина у прошлости што су користили локализоване апарате или, у крајњем случају, почетке словенске писмености, будући да су имали при себи сасвим функционалне опције грчког алфабета и латинске абецеде. Људска лењост је вероватно једина константа, а не људска глупост.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.