Divna ideja koju bi maloletna osoba mogla da dobije nakon nekolikočasovnog posmatranja novopečenog vlasnika dozvole i njegovih mu mučitelja roditelja. Posle ovog tretmana, verujte mi, svaka pomisao na to kako bi lepo bilo voziti samo svoja sopstvena kola ostaje zamračena, dok se na njeno mesto smešta spasonosna pomisao na gradski prevoz.
Otac: Isključi, isključi, šta radiš to, istrošiće se akumulator!
Majka: Pazi sad, pazi, evo neki manijaci voze brzo, sačekaj da prođu.
Sestra: Ali mama, mislim da sam mogla da prođem 5 puta do sad.
Majka: Što je sigurno, sigurno je...Otac: Pazi sad, uvek se mora obratiti pažnja na ograničenje! Nisi ti neki iskusni vozač da voziš kako ti ćef! Kad je 80, ti vozi 70, kad je 60, ti vozi 50.
Ja: Vidi, ograničenje 40! Sad cepamo na 30! (ubilački pogled okoline)
Otac: Sad ne sme da se pretiče, ali ti i dalje vozi 30...
Sestra: Ali tata, vidi kolika je kolona iza, ala me sad psuju...
Majka: Nek psuju pederčine, što je sigurno, sigurno je!
Ja: U, vidi koja kolona iza...baš da im mahnem, ali ne izgledaju mi mnogo zadovoljno...Majka: Pazi sad na ovog biciklistu, dobro ga zaobiđi, mogao bi da se onesvesti i da ti se sruši na kola!
Majka: Pazi sad na ovu ptičurinu, mnogo nešto obleće oko kola...samo se ti smej, ali tako se jednom ona ptica zalepila tati na šoferšajbnu. Da je bio neki neiskusniji vozač, uplašio bi se, i ko zna šta bi bilo...
Otac: A sad skreni, desno! Desno, kažem desno, ne levo! Sad ćemo morati
da kružimo, o gospode bože, ista si kao tvoja majka, ne zna šta je levo šta je desno!
Majka: Šta si rekao?
Otac: A pa...niiiišta...Majka: PAZI SAD! PAZI, SLUPAĆEŠ SE, PAZI!!!
(svi skačemo, prestrašeni i misleći da smo blizu toga da padnemo u provaliju)
Otac: Šta je bilo?
Majka: Ma ništa, bila je neka rupa na putu.
(stavljam slušalice i isključijem se iz učešća u divnom porodičnom putovanju)
Neverovatno koliko ljudi ima problem s ovim. Ja sam to rešio jednostavnom terapijom, svaki put kad mi kažu nešto na račun vožnje, ja ubrzam, pa kad kazaljka stigne do 100-110, ućute k'o zaliveni :P
Hahahahha, dobra metoda. :D
Ah, fino je to, ali ja zaista mislim da ne polažem. Izgleda mi suviše traumatično. :D
Kad jednom naučiš da svesno izazivaš i postižeš stanje savršenog bolenja ku*ca za sve (Poznatije kao ''Nirvana'', čast istoimenoj definiciji koju trenutno ne mogu da pronađem), onda ti neće predstavljati problem i da celokupna šira familija sedne u auto i priča ti šta da radiš :-))
+
Kad sam ja polozio i seo prvi put da vozim, dolazimo do raskrsnice i cekamo na crveno. Tata kaze: Sta si se toliko prilepio uz njega, mozda iznenada krene nazad. Vozim ja dalje, na drugoj raskrsnici opet crveno, ja stanem 3 metra iza auta, a tata kaze: Pa pridji malo ovo je raskrsnica, treba sto vise ljudi da prodje kad se upali zeleno. I tada sam shvatio sta me ceka, i posle raskrsnice sam zaustavio auto i rekao: Kome se ne svidja kako vozim neka izadje i ceka autobus.
Mada Unfawkable priznajem da je tvoja metoda mnogo bolja hahahahaha.
A tebe Maloletna moram da pohvalim za definicije :) Evo ja sam recimo uvek imao 5 iz srpskog, i to u respektabilnim skolama, a ovako nesto kao sto ti imas u definicijama ne bih umeo da napisem :D (mada me je uvek vise interesovala matematika, fizika i programiranje). Tvoje vrsnjakinje koje ja poznajem uglavnom se potpisuju na fejsbuku machkica, wotkica, shljokica... a ti si intelektualno bas daleko od njih. :) Svaka cast!
Majka: Pazi sad na ovog biciklistu, dobro ga zaobiđi, mogao bi da se onesvesti i da ti se sruši na kola! - ne bi verovala koliko sam se smejala kad sam ovo pročitala! :D +
Ja sam moja kola slupao pre nego sto sam dobio dozvolu,tako da sad kada imam dozvolu vise nemam frku oko toga,osetio sam kako je,a sto se tice roditelja,samo gas do kraja u krivini i da vidis kako cute! :DDD +*
ко прстом у... +