Svi smo se naslušali priča (uglavnom od roditelja) o divnim vremenima koja se nikad vratiti neće, ali kad se setimo devedesetih, sarkazam (tipa: svi smo bili milijarderi, nafta i benzin na sve strane, po ulicama, podrumima, terasama, cigarete se kupuju na box itd.) je neminovan! Ali ima i onih koji se toga prisećaju bez sarkazma i iskreno pate jer više nemaju pun podrum brašna, ulja, šećera...
Dragstor R-Boss (okolina Niša) 7:20 ujutru, ja svratio po pljuge pre posla:
baba1: Ooo Radoooo!
baba2: Ejjj Ljubinkaaaaa!
b1: Pa bre živa li si?
b2: eto, onako...kako moram
b1: pa bre ne mož' se izvidimo, ko da ne živimo u istu državu, a ne ulicu!
b2: pa to je sg demokracija Rado, tako mladi oćeju...
b1: da znaš, dok si beše Sloba, svaki dan se viđasmo, i po celu noć si nekad posedimo, te red za zejtin, te za brašno, te za šećer....pa se družismo po celu noć, a sad u ovu demokraciju ne znamo ni dal' smo živi...
ja u sebi: uzeću cigare na trafici, ne ide da ošinem babu, a ionako ne mogu da se odlučim koju bih prvo.
Did you mean Vukajlija?
Google · 17. April 2015.