Лик са којим се у главном никада нећете дружити, осим ако се не упознате на некој журци, рођендану, путовању, чему год. Виђате га само када ваш ортак иде негде са вама па тај лик прође, њих двојица се поздраве а ти ћутиш као мула и чекаш да прође. Он зна за тебе, ти знаш за њега, али се никада нећете поздравити. Ем што се знате из виђења ем стално слушате приче о њему и он о вама. Али опет ништа. Увек је нека непријатна тишина између вас двојице, нарочито када останете без заједничког ортака.
Пајсије: И тако ти кажем, ауто је права машина! Ја кад сам сео, добро нисам полетео колико је добар!
Клонимир: Боли те курац...и колико ћеш да пукнеш за то чудо?
Пајсије: Па не знам још, није ми човек рекао фиксну цену, треба се договоримо још око...ооо, Миодраже кућо стара, нема те к'о белца у Француској!
Миодраг: 'Де си бре, Паки, сисо дрљива! Ево идем бре да узмем неки парфем за рибу а немам појма шта ћу да јој купим, ем сам шворц ем се не разумем у то.
Пајсије: Е, матори, па имам ја један женски парфем неотпакован. Купио Сањи за рођендан али смо у међувремену раскинули тако да јој га на крају нисам ни дао.
Миодраг: Е па супер, брате, стварно си краљ.
Пајсије: Ево сад ћу да се врнем.
Миодраг: Важи...
Клонимир: ...
Миодраг: ...
Клонимир: (Дај бре да га питам нешто, глупо ми само овако да стојим.)
Знаш Пајсија?
Миодраг: Ммм...да... (поглед)
Клонимир: (Па јеботе наравно да га зна, који ми је курац шта постављам глупа питања?)
И...колико си већ с том рибом?
Миодраг: Две године.
Клонимир: О па лепо...студираш?
Миодраг: Не, радим код тече као аутомеханичар. Ти?
Клонимир: Ја немам течу.
Миодраг: Мислим је л' студираш, шта радиш?
Клонимир: Студирам, студирам...археологију.
Миодраг: Боле те уво...и шта ћеш после?
Клонимир: Идемо негде на пљеку, части Пајсије што је збарио неку клинку.
Миодраг: Мислим после студија?
Клонимир: А то! Не знам, идем негде да копам.
Миодраг: Бунаре?
Клонимир: Не, не, ископине и то...
Миодраг: А...па супер...ја мењам ауспухе.
Клонимир: Лепо...
Пајсије: Ево, Миодраже, нашао сам га. Хајде онда, видимо се. Е да, нисам те упознао са ортаком, ово је Клонимир.
Миодраг: Миодраг.
Клонимир: Клонимир Крајић, драго ми је.
Пајсије: Надам се да се нисте сморили док сте ме чекали.
Клонимир: Ма јок.
Миодраг: Какви бре, него хајде чујемо се и хвала ти још једном за парфем.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Bravo!
Бар постоји за разлику од ових. +
Клонимир победио, ал' имаш грешку једну: "Колнимир: Клонимир Крајић, драго ми је. "
+
Хвала, исправио.
Svakako je bitniji od ovog, bar znaš za njega koliko toliko lolo +++