Trenutak u kojem tvoja svest ode pola veka u napred : prvo se setiš jednog detalja iz tvog ranog detinjstva. Pet godina, sunčan je dan pre podne, ti si na selu kod babe i dede. Danas će doći fotograf Vlastimir da te slika, baba ti je čak kupila i šarenu loptu sa kornjačom i žabom..Gledaš babu i dedu, i shvataš da je to zbog nečega važan dan. Čine ti se stari, i kao da su proživeli svoje.
Sada opet osećaš isto, samo sada si otišao unapred : imaš utisak da
razumeš starca potpuno, i da imaš svog unuka, delovao bi mu staro...
Čovek ponekad konstatuje - E, što mi tada nije bila ova pamet..
A kod osećaja treće generacije pomisliš - E deda, šta bi mi ti predložio u ovim godinama da činim.......?
