
Tradicionalno, laičko, radikalno shvatanje pojma kvaliteta određenog predmeta se sastoji u tome da svaka odlična stvar treba da poseduje osobinu koja potvrđuje iz sveg glasa da se radi o kvalitetu. Džabe ispovesti hiljade zadovoljnih korisnika, džabe reklame, džabe pohvale, ako predmet ne poseduje tu osobinu možeš sve okačiti mačku o rep, džabe ti je.
- Kupio sam tiganj od titanijuma za palačinke!
- Jel Metalac Gornji Milanovac?
- Jok, neki švajcarski.
- Onda ništa.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Poklonio mi kum kompinu od soma evra.
- Imaš LCD monitor?
- Nemam još.
- Džabe ti onda kompina, sinko.
--------------------------------------------------------------------------------------------------
- Šta kažeš za BMW X5, valja li?
- Pošto si ga platio?
- Nije bitno, pitam valja li?
- Ne valja, jebi ga, ne radi mu klima...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
бра'о Били.
+++
Evo ruke!
Vobra, Bili. Sve po JUS-u.