Tradicionalno, laičko, radikalno shvatanje pojma kvaliteta određenog predmeta se sastoji u tome da svaka odlična stvar treba da poseduje osobinu koja potvrđuje iz sveg glasa da se radi o kvalitetu. Džabe ispovesti hiljade zadovoljnih korisnika, džabe reklame, džabe pohvale, ako predmet ne poseduje tu osobinu možeš sve okačiti mačku o rep, džabe ti je.
- Kupio sam tiganj od titanijuma za palačinke!
- Jel Metalac Gornji Milanovac?
- Jok, neki švajcarski.
- Onda ništa.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Poklonio mi kum kompinu od soma evra.
- Imaš LCD monitor?
- Nemam još.
- Džabe ti onda kompina, sinko.
--------------------------------------------------------------------------------------------------
- Šta kažeš za BMW X5, valja li?
- Pošto si ga platio?
- Nije bitno, pitam valja li?
- Ne valja, jebi ga, ne radi mu klima...
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
бра'о Били.
+++
Evo ruke!
Vobra, Bili. Sve po JUS-u.