Ne znam šta vi mislite o tome, ali ja bih malo da govorim o detinjstvu.
A ima li u toj kategoriji ičeg važnijeg od igračaka, ono, ako ćemo realno?
E sad, mene ni najmanje ne interesuje sa čime se, na primer, igrao jedan prosečni Englez kada je bio klinac ili šta od plastike je u neki od svojih telesnih otvora gurao nasumični mali Francuz prilikom kada se zanimao sa istim/istim (sa Francuzima se nikad ne zna, šta ćete). Ne. Mene pre interesuje sa čime se to igrao jedan odrasli Italijan, pa to videli ovi naši i od njega kupili licencu za proizvodnju i distribuciju verovatno najpopularnijih igračaka za decu koje su ovi meridijani ikada videli.
Elem, na sajtu kuće iz naslova stoji da je ista "osnovana 1990 godine", a to je upravo trenutak vremenskog kontinuuma u kojem je autor ovog teksta - između svih ostalih sranja - i proživljavao svoje detinjstvo, što svakako dodaje na verodostojnosti čitave ove priče. Odmah da istaknem - pomenuti cenjeni autor nikada nije bio u posedu niti jednog od proizvoda iz široke palete istih koju je firma iz naslova nudila na više mesečnih rata, ali je zato imao priliku da ih vidi, na kratko drži u svojim rukama i duuugo stoji zalepljen za izlog radnje koja se nekad nalazila kod starog Merkatora i na sav glas plače...razume se, sve dok mu njegova majka ne bi zveknula jednu sasvim solidnu šamarčinu i zastrašujućim glasom zapovedila "Polazi!" (barem mu se onda on takvim činio). Pomenuti se još seća i da u to doba maltene nijedna emisiju za decu na televiziji, tipa onih sa Mandom i Peđolinom, nije mogla da prođe bez "Pertini igračaka", bile one deo scenografije u studiju ili glavni sastav poklon-paketa koje su ova dvojica nesebično delili srećnim kopilanima kraj malih ekrana.
Pertini igračke. Nikad ih nisam imao, a podsećaju me na detinjstvo. Aukurac...
- Je l' žmuriš?
- Žmurim...Je l' mogu sad da otvorim oči?
- Ne još, čekaj...pazi na prag od vrata...e, tu smo. Jesi spremna? Otvori oči...
- Jao, dragi, ovo je divno! Božanstveno!
- A? Je l' ti se dopada?
- Ma, divno si uredio sobu, ni sâma ne bih umela bolje, dragi! Ali...koliko samo igračaka ima...razmazićemo ga i pre nego što se rodio!
- Neka, dušo. Igraćemo se i mi sa njim...I zaista - i dalje se igraju.
