Ne znam šta vi mislite o tome, ali ja bih malo da govorim o detinjstvu.
A ima li u toj kategoriji ičeg važnijeg od igračaka, ono, ako ćemo realno?
E sad, mene ni najmanje ne interesuje sa čime se, na primer, igrao jedan prosečni Englez kada je bio klinac ili šta od plastike je u neki od svojih telesnih otvora gurao nasumični mali Francuz prilikom kada se zanimao sa istim/istim (sa Francuzima se nikad ne zna, šta ćete). Ne. Mene pre interesuje sa čime se to igrao jedan odrasli Italijan, pa to videli ovi naši i od njega kupili licencu za proizvodnju i distribuciju verovatno najpopularnijih igračaka za decu koje su ovi meridijani ikada videli.
Elem, na sajtu kuće iz naslova stoji da je ista "osnovana 1990 godine", a to je upravo trenutak vremenskog kontinuuma u kojem je autor ovog teksta - između svih ostalih sranja - i proživljavao svoje detinjstvo, što svakako dodaje na verodostojnosti čitave ove priče. Odmah da istaknem - pomenuti cenjeni autor nikada nije bio u posedu niti jednog od proizvoda iz široke palete istih koju je firma iz naslova nudila na više mesečnih rata, ali je zato imao priliku da ih vidi, na kratko drži u svojim rukama i duuugo stoji zalepljen za izlog radnje koja se nekad nalazila kod starog Merkatora i na sav glas plače...razume se, sve dok mu njegova majka ne bi zveknula jednu sasvim solidnu šamarčinu i zastrašujućim glasom zapovedila "Polazi!" (barem mu se onda on takvim činio). Pomenuti se još seća i da u to doba maltene nijedna emisiju za decu na televiziji, tipa onih sa Mandom i Peđolinom, nije mogla da prođe bez "Pertini igračaka", bile one deo scenografije u studiju ili glavni sastav poklon-paketa koje su ova dvojica nesebično delili srećnim kopilanima kraj malih ekrana.
Pertini igračke. Nikad ih nisam imao, a podsećaju me na detinjstvo. Aukurac...
- Je l' žmuriš?
- Žmurim...Je l' mogu sad da otvorim oči?
- Ne još, čekaj...pazi na prag od vrata...e, tu smo. Jesi spremna? Otvori oči...
- Jao, dragi, ovo je divno! Božanstveno!
- A? Je l' ti se dopada?
- Ma, divno si uredio sobu, ni sâma ne bih umela bolje, dragi! Ali...koliko samo igračaka ima...razmazićemo ga i pre nego što se rodio!
- Neka, dušo. Igraćemo se i mi sa njim...
I zaista - i dalje se igraju.
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
dobila moja deca nekoliko komada tih pertini igračaka, generalno ih izbegavaju, sve osim onog plastičnog puža za klackanje - on im je nešto poseban...
Od svih igračaka koje sam ikada imao/dobio u životu su mi ostali dva autića - jedan Buragov i jedan na daljinsko upravljanje. Oba bili deo paketa za Novu kod ćaleta na poslu...A Pertini je bila i ostala samo asocijacija:-)
ti si mlad, u mom detinjstvu postojale samo Jugovinil igračke i ruska oklopna vozila...
Dobio sam jednom od bakutanera električni voz sa kružnom prugom iz Rusije. Jebote...nisam mog'o da ga sjebem čitavu godinu i nešto! Igračke ili prava stvar - kod Rusa je isto:-)
Šta je Jugovinil, koji kurac??
hehehehe najveća fabrika plastičnih igračaka u SFRJ, verovatno i najveći trovač u SFRJ
"tata, kupi mi auto, bicikl i romobil, kupi mi medu i zeku, kolica Jugovinil"...
U, jebote...Mora da im je reklamni slogao glasio
Gde se seti Jugovinila, koji s ti mozak...
pravili one lepe plastične sandale što ti mama kupi da ne zgaziš na morskog ježa kad odeš socijalno na more, a papuče lepe, onako muški svetloroze, useku se u skočni zglob kao da su dizajnirane da to rade... jebemti Jugovinil, nikad ga neću zaboraviti...
hehe, koji s ti mozak...
Sandale su bile Jugoplastika, a moje su bile žute :)
Ahhahahhahahah, ja nikad nisam imala lego-kocke! Bila tako drugi, treći osnovne, i stalno sam odlazila kod druga preko puta i satima smo pravili tvrđave, zamke i svašta. I moji i njegovi su mislili da dolazim jer mi se sviđa, a ja sam toliko volela te lego kocke!
ja letovao u kaštelima - meni sva plastika bila jugovinil :)
Porše Karera Buragov, ljubičaste boje, i Lego kocke (podloga i možda 30 kockica), mi ostale od igračaka, ne računajući Segu koja je bombardovanje preživela, i koja će i mene da nadživi...
Za Pertini znam, za Jugovinil...nikad čuo. Šta znam, iskreno i sad volim da se "poigram", ali ne znam što, na kraju uvek ispadnem perverzan...kažem da igramo poker, one kažu seksomanu, kažem tvist, lupe šamar, kažem jebene žmurke kažu "Ti bi u mrak da me vodiš!", pa jebemu jesam ja perverzan ili one?! +++
Ja se sećam nekih šugavih sandala koje sam stalno u moru morala da nasoim. I sećam, od ona oba puta na letovanjima kojih se sećam da nam je oba puta stao jugo na pola puta i onda su vezivali onaj za ono od prikolice i vukli nas. I isto se sećam da sam mnoooogo takvih slučajeva videla usput. Tek sad kontam kako je to bilo zajebano vreme. lolčić
http://modakomoda.tportal.hr/ResourceManager/GetImage.aspx?imgId=306421&width=610
u pravu je Nata, zaista su sandale bile Jugoplastika, meni valjda ovo ime ostalo urezano zbog letovališta :)
Heh, Pertini kocke! Nikad kurca nisam umeo od njih da napravim, sem četvrtke nekake.+
Smorka, Lego je već bio naučna jebena fantastika:-)
Šalim se, imam i dalje onak plavi jedrenjak (što nije gusarski, aaaaa, kako sam bio nekad smoren zbog toga!), a imao sam i vatrogasni koji je mogao da pluta, samo sam ga sjeb'o, normalno:-) Ih, kakvo smo sranje pravili ja i ortaci u kupatilu kad smo se igrali sa njima...
Khm... :)
Pertini se dobijao preko sindikata. Većini roditelja je bio skup, većina firmi je slala u nabavku sindikalca koji je operisan od procene, ali je bio upućen u procente.
Tipična fabrika, takoreći igračaka, koje su mamile bojama i veličinom. Deci, kojima su bile namenjene, su mamile prvo osmeh, neko vreme uživanciju i posle suze. Jeste. Bile su lošeg kvaliteta, totalno neizdržljive, sa grubim ivicam:nekako nedovršene.
Šteta. .Hvala im i na tome, al' su mogli više da se potrude.
A u moje vreme...ih...
Samo sam čekao da neko prokomentariše...Fala Bogu - nije bio Bruce, onda bi bilo već 2:0 za njega:-)
Dione, matori, što si ljubomoran na mene i mokrog mi ortaka?:-)
ne komentarišem kad se to radi u svoja 4 zida :)
muuurš u popularne
Ahahahahahahaha, takoje, komentatori, komentarišite se u svoja četiri zida. :)
Naši zidovi su sve strane sveta, OPAAA!!!
http://ispovesti.com/
ja dobila samarcinu zbog telefonskog racuna koji sam napimpovala besomucno okrecuci 600842 :(
Profo, heklas brate +
Која је лудница била за оним колицима за лутке. Па то је било такмичење ко ће први да се укључи у програм да одабере колица. А неко је већ дефинисао овај број 600-842, али не могу да га нађем у архиви никако. Била је та дефиниција и у одабраним.
Bilo je baš teško :))
Хвала, Нато.
Не знам зашто, али не избацује ми Претрага ту дефиницију.
Ha, PERTINI je asocijacija I na moje detinjstvo! Jedva sam cekala tetka Miru da dodje I donese mi pertini kesu :), znala sam po sat vremena da gledam kroz terasu I cekam tetka Miru da joj se "obradujem" Mada su deca danas mnogo razmaženija, iako sam sačuvala mojoj Jani moje omoljene Pertini kocke, ona mi tražiila za proslu novu godinu ni manje ni vise nego Barbiku sa kamerooom.. iz Perrtinija . KUD ODE OVA TEHNIKA..? , ali najsmesnija mi je bila ona Brena barbika, mada mislim da nisu oni pravili to ..? Moyda smo imali manje igračaka, ali mislim da nam je bilo veselije, sad samo neki roboti, crtaci ludiloo...
Ninci, imaš momka?
Aj ko se seti koja muzika je isla dok cekas da te kobajagi ukljuce u program, placam pivo :)
Ko vas jebe što vam roditelji nisu kupovali kompjutere ko svoj normalnoj deci.
NISU BILI KOMIJUTERI U PRVOM PLANU, SAMO SPORT ŠTO PREPORUČUJEM SVIMA.
NE KAŽEM DA NE TREBA SE RAZUMETI U KOMPIJUTERE I IGRATI IGRICE,ALI SPORTSKE IGRE NA PRVOM MESTU SPORT SPORT!!
JA SE NISAM IGRAO SA PERTINI KOCKAMA, SVI SU ZNALI DA VOLIM SPORT PA SU MI SAMO LOPTE KUPOVALI :). MISLIM DA SAM U JEDNOM TRENUTKU IMAO 17 LOPTI..:)STO SE TICE NOVIH IGARA, VRH IM JE U PRTINIJU NEKA IGRA SA SRPSKIM MANASTIRIMA I VITEZOOVIMA, MOJ BRATANAC SE IGRAO SA NJOM I JA SE ODUSEVIO.. A NE DA NAM AMERI SAMO PLASIRAJU MONOPOLE I RULETE.. VRH, NAUCIO SAM MNOGO SAMO DOK SAM GLEDAO.. NEMA AGRESIJE,A ZANIMLJIVA IGRA..SVAKA POHVALA ZA TO.. SRBIJAAA
Mrzim kad me nešto vrati u detinjstvo, posle se smorim... +++
Puši ga, Radjarde, ja im'o prvi Komodor u zgradi!
Voleo bih da vidim tu igru sa manastirima, Boxeru...
NUSMI TEBRA PERTINI JE ZA PIČKE BOBI SE IGRAO ŠVERCOVANIM IGRAČKAMA IZ MAĐARSKE I BUGARSKE NEPOZNATE PROIZVODNJE
DA LI SAM JA NEGDE, TI PRESMEŠNI IZGOVORU ZA TROLA, REKAO DA SAM IH IMAO?
Sto volim ovako dati jubilarni plus... :)
Ja sam imao pertini kolica i pertini vile i grablje. +
Nisi imao a podsecaju na detinjstvo. Jbg
Partizanko, mislim da sam i u defci ali i u komentarima dovoljno "objasnio" o čemu je ovde reč. Sad, ja ne znam koje si ti lično godište ali zamisli se zamo za jedan trenutak i kaži mi - da li je moguće da čovek nosi sa sobom neke slike iz detinjstva, iako se nisu dogodile njemu lično? Okidači sećanja često mogu biti potpuno dislocirani od autentične memorije: ukusi, mirisi i, što je još najparadoksalnije, senzacije koje smo mi sami prihvatili kao autentične a koje to, zapravo, nisu. Pertini je ovde upravo to. :)
Moguće je da čovek nosi slike iz detinjstva kojih se ne seća, jer su mu prepričavane, naknadno mašta kojim stvaramo sliku ostavlja sliku. To je ustvari sećanje na doživljaj nečije priče, sećanje na želju- što je slučaj pertinija. Pokušaval sam da se setim da li je postojalo nešto što sam želela u detinjstvu a nisam imala - i ne, nema.
Zašto sam napisla jbg - tokom čitanja videh jasnu sliku dečaka koji sedi ispred televizora i želi. Bilo mi ga je žao.
Sve objašnjeno, izvini. A u pravu si...samo što je bio izlog, ne TV:)