Pešački prelaz u Turskoj

Знате оно кад кажу "небитан си као р у марлборо" или "неважан си као пандури на Славији". Е ово је на скали неважности светлосну годину далеко од овога изнад и упутства у кутији кондома заједно. Наиме, поставља се питање зашто јебени пешачки прелази у Турској уопште и постоје јер тамо нико жив не стаје. Ваљда то носе из куће, лудаци. Можеш да блејиш сат времена на пешачком - нико неће да ти стане. Ако кренеш којим случајем да прелазиш рачунај да ће ти за триес девет дана бити четрес дана. И то нема везе да ли си добра пичка или беба у колицима, они убрзавају, трубе и јебу лебац. На турском. Са анадолијским акцентом. Дугоузлазним.

Иначе, Турци су познати као веома блесави возачи; возе брзо, агресивно, а интересантно је да је веома мизеран број саобраћајних незгода. До две иљаде неке могао је да вози баш свако, али су онда увели неку спрдњу од полагања возачког испита. Оно као. Тако да и сада возе мушкарци, жене, деца, мачке, корњаче, кадаиф, сви јебено возе. Још имају неко црвено светло на семафору које трепуће и то представља у фазону "терај слободно друже на сопствену одговорност".

Ağzına sıçayım, deliler!