Ono što kažem samom sebi kad tražim nešto što mi je do malopre bilo na dohvat ruke. U takvim slučajevima je verovatnoća za nalaženje izgubljenog predmeta, ravna traženju igle u plastu sena.
U sred popravke TV-a. U kući nikoga nema, ja sam samcit:
- Gde je sad onaj šraf?! Pa, malopre sam ga držao... Gde si mamicu ti...
Gledam po stolu, ispod stola, ispod rasklopljenog TV-a, izvrćem džepove, izuvam čarape, skidam gaće...
- Nema... Pa, gde je, nanu li mu...??? Ma pitaj kurac gde je.
Dižem ruke od potrage i preturam po kutiji sa šrafovima ne bih li našao neki koji odgovara.
Kad god nešto tražim, obavezno proverim frižider. Valjda urođena potreba za preživljavanjem i hranom, jebem li ga. Uglavnom, nikad ne bude tu. E sad, što ja tražim daljinski ili hulahopke, to je druga stvar... =D
Zasto gace?!:D