Ono što kažem samom sebi kad tražim nešto što mi je do malopre bilo na dohvat ruke. U takvim slučajevima je verovatnoća za nalaženje izgubljenog predmeta, ravna traženju igle u plastu sena.
U sred popravke TV-a. U kući nikoga nema, ja sam samcit:
- Gde je sad onaj šraf?! Pa, malopre sam ga držao... Gde si mamicu ti...
Gledam po stolu, ispod stola, ispod rasklopljenog TV-a, izvrćem džepove, izuvam čarape, skidam gaće...
- Nema... Pa, gde je, nanu li mu...??? Ma pitaj kurac gde je.
Dižem ruke od potrage i preturam po kutiji sa šrafovima ne bih li našao neki koji odgovara.
Vukajlija, lijek koji je potisnuo iz upotrebe Edronax, Zoloft, Prozac, Aktivin H i ostale antidepresive. Nuspojave su: grčevi u trbušnim mišićima, suzenje očiju, ludački osmjeh i lako se navući na njega.
Psiholog · 20. Februar 2011.
Zasto gace?!:D
Svud sam gled'o, reko', 'ajde i tu da pogledam. Možda je zalut'o :))))
Kako zasto? Pa da pita kurac...
Sta kaze kur?
:-)
Ma šta on da kaže...? Glup je k'o... ja :))))
Kad god nešto tražim, obavezno proverim frižider. Valjda urođena potreba za preživljavanjem i hranom, jebem li ga. Uglavnom, nikad ne bude tu. E sad, što ja tražim daljinski ili hulahopke, to je druga stvar... =D
Hahahahaha, znam još neke koji prvo gledaju u frižider :)