Izraz koji nas je kao male dovodio do ludila. Ne znam da li je bio odraz neke roditeljske zavere, ili su samo roditelji prebacivali lopticu, ali otprilike su bile ovakve situacije.
"Mama, hocu da mi kupis onog robota."
"Ne znam, pitaj tatu."
"Tata, hocu onog robota..."
"Ma ostavi me na miru, pitaj mamu."
"?!"bilo je i suprotnih situacija,ali i nekog decjeg snalazenja,posle "pitaj tatu", bilo je i laganja tipa:
"Tata, mama je rekla da mogu da kupim onog robota."
Tata bi odgovorio:
1)"Pa, vi niste normalni, ne moze."
ili
2)"Ne verujem ti, da je rekla da mozes, ne bi ti doso mene da pitas, idi pitaj mamu, al stvarno."
