Kada želimo da prenesemo određeni događaj svojim prijateljima, ali ne smemo da citiramo vulgarnosti pošto se u blizini nalazi nečija keva, ćale, baba, deca...
- I tako ti ja sa onim glavonjom počnem da se prepucavam što nije stao na stop... Ja za ručnu i reko sad ću da ti... Pa poimence, da proste ova deca!
- I šta bi onda?
- Ma ništa, izašo i on iz auta, znaš kolki rmpalija...
- Haha, jesi šmugnuo?
- De nisam... Imao sam dizalicu u gepeku al zajebi. To ti je klasičan paradoks srpskog saobraćaja.
