Osnovni znak ljudske promiskuitetnosti. Izvodi se iz kompetencije izabranika/ce vašeg srca da pravilno prosudi o dotičnoj temi. Sam koncept takve rečenice govori o praktično sigurnom bistvovanju vašeg partnera sa nemalim brojem ljudi, da bi isti mogao steći iskustvo i kompententnost pri iznošenju ovog stava. Pritom relativno najgora stvar koju vam partner može reći, pored obaveštenja o trudnoći ili posedovanju veneričnih bolesti, koje se u ovom slučaju ne isključuju.
- Pa polako some, rebra ćeš mi nagnječiti, nisi iz zatvora izašao, ili jesi?
- Takav sam kad se naložim, daj samo jednom dumočim, tvrd mi je ko ciganski lebac, ne budi stipsa.
- Polako Žiko, biće sutra, (malo sutra, čobančino).
... Kako se fino ljubiš, ovlažih.
- Sereš, hnjo, hnjo... Ha, molim?
- Sprdam se bre. Odličan si, ali lakše s jezikom, pomeri mi krajnik.
- Čibe more profuknjačo. Mrš.-----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Lakše, jebemumater, odakle si ti sišao, ne moraš me oplaviti.
- Slušaj more mala, za ove pare, ima da te bijem saksijom muškatli u slepoočnicu dok te penetriram zguza ščula? Manje me karta izašla dovde nego ti, crkla majci.
- Pa šta mu je sad?
- Neće.
- Šta neće?
- Neće.
- Ništa, ajde da pokušamo standarno, možda proradi, fino se ljubiš golijanine.
- Šta veliš more?
- Šta sam rekla?
- More marš u pičku materinu, vraćaj pare, ne'š jebati.
