Jedan trenutak u životu u kome se sve promeni, na gore. Onaj trenutak kad završiš u govnima pa još i pustiš vodu u nadi da će se govna sprati, da ćeš nastaviti svoj život, drugačiji, ali se nadaš boljem. U najgorem slučaju nadaš se da će biti samo drugačiji. U tom trenutku završiš u mešavini pišaće, govana i vode koja se kreće neverovatnom brzinom, brzinom koja dodatno otežava beg iz te smese. Uporno se trudiš da se držiš onog najmanjeg zla, vode. Voda je onaj tračak nade u toj bezizlaznoj situaciji u koju si sebe uvalio, ali govna i pišaća dominiraju u smesi...
(sreda, Milutin seda da gleda utakmicu, prenos iz studija, Strajnić jede govna...)
Žena: Ljubavi, donesi mi teglu krastavaca.
Milutin: Ženo, jel' vidiš da je počela utakmica?
Žena: Ja vidim da ovde pričaju neka dva ružna čoveka i onaj fudbaler što ima onu stranicu na fejsbuku.
Milutin: Pa žen... Dobro, idem!
(ide do podruma, vraća se sa krastavcima)
Milutin: Evo t... Koji je ovo kurac?!
Žena: Pa Ezel.
Milutin: Koji kurčev Ezel, mamu li mu jebem osmanlijsku?! Daj na prvi, ionako nas je Tijanić pokr'o za utorak, bar u sredu 'oću da gledam Ligu Šampiona, pošto mi Arenu ne pada na pamet da plaćam!
Žena: Pa Milut...
(par minuta otimanja oko daljinskog, krhka je žena, Milutin izlazi kao pobednik)
Milutin: Diž' se iz fotelje!
Žena: I kako ja sad da gledam Ezela? A sad je baš zanimljivo!
Milutin: Boli me kurac! Imaš internet pa gledaj! Ionako plaćam ADSL da bi se ti dopisivala s' Brankicom, a po ceo dan sedite ovde i pijete kafu koju ja kupujem, krvavo zarađenim parama!
Žena: Milutine nemoj tako za Brankicu! I dođi ovamo nađi mi ovo.
(Strajnić: ...za dva minuta se uključujemo uživo na Alijanc Arenu...)
Milutin: (nalazi Ezela na internetu) Evo ti sad gledaj. (vraća se u fotelju) Pa smanji to ženo! Jaooooo!
Žena: Pa kako da gledam?
Milutin: Pa isključi jebeni ton, ionako Turke ne razumeš, jebem mu mater!
Žena: Pa ne mogu bez tona...
Milutin: Uf! Čekaj! (trči do komšije, donosi slušalice) Evo ti, slušaj sad!
Žena: Pa kako ovo?
Milutin: Lepo, utakneš ovde. Jel' može?
(žena ne odgovara)
Milutin: Pitam, jel' može?!
(žena ne odgovara, Milutin se sa pobedničkim osmehom na licu vraća u fotelju)
Žena: (iz sveg glasa, pod uticajem slušalica) Milutine! Milutine, dođi da vidiš ovo!
Milutin: (trgnu se kao da bombarduju ponovo) Pu sve ti jebem! Šta se dereš koji kurac?!
Žena: (i dalje iz sveg glasa) Da vidiš Ezela!
Milutin: Skini jebene slušalice ženska glavo! I boli me kurac za Ezela i Turke! Jedini Turci koji me interesuju se zovu Fenerbahče, igrao sam keca na njih!
Žena: Milutine pa ti se kockaš!
Milutin: Ne koc...
Dete: Kmeeeeeee!
Žena: Eto! Sad si i malog probudio! Idi vidi, možda se ukakio, duša mamina.
Milutin: A što ti ne ideš? Počela mi je utakmica, ti onako ti možeš da staviš pauzu!
Žena: Pa ne mogu Milutine. Odmeni me jednom, vidiš da sam u sedmom mesecu.
Milutin: Pu jebem te Milutine, da te jebem!
(Milutin ustaje, oblači jaknu)
Žena: Pa gde ćeš Milutine?
Milutin: Idem u kladionicu da gledam utamicu!
Žena: Idi! Ja ionako nisam bitna! Idi kockaj se! (seda u fotelju) Ej Milutine...
Milutin: Šta je sad?!
Žena: Nemoj da ideš kolima. Danas, kad sam išla kod Brankice, izlazio je neki beli dim ispod haube, zaboravila sam da ti kažem.
Milutin: Pu! Pu, jebem te živote! (pogled na gore, ruke na glavu, obraća se Bogu) Pa što me jebeš?! Slavim tri dana, preslavljujem, celu kuću sam ikonama oblepio, k'o u crkvi da živim, i zašto me i dalje jebeš?!
Žena: Zašto sad vičeš? Vidiš da dete plače!
Milutin: E moj Milutine, pomnožio si ti život sa nulom još kad si se oženio! Pu! Ma jeb... Ma boli me kurac za sve! Ionako ako potrčim stižem do petnaestog minuta!
Žena: Ali Milut...
Milutin: MRŠĆI!
