Učlanjivanje svakog punoletnog člana porodice u različitu stranku kako bi se obezbedio opstanak i napredak porodice bez obzira ko na vlast došao i kakvu koaliciju sklepali, rukovodeći se idejom da će oni koji bolje prođu pomagati ostatak familije. U suštini, to bi bila čisto nominalna i formalna podela dok bi u toplom porodičnom gnezdu i dalje trajala idila.
Zagrebemo li malo dublje, nailazićemo na korene ovog ponašanja i u istoriji. Postoje svedočenja da su domaćini jednog sina slali u partizane, a drugog u četnike, pa koji god da pobede, dobro je. I dalje u prošlost, domaćini bi jednog sina slali da primi islam u tursko vreme kako bi ostatak porodice imao kakvu-takvu zaštitu.
Naravno, mi podele volimo i posle nekog vremena bi isplivalo ono mi i oni i postepeno ne bi podele više bile nominalne već bukvalne. Volimo te bratoubilačke zanimacije, pa to ti je!
- Zdravo, tata.
- Dobar dan, sinko! O, kad si mi se setio da svrneš... Kako ide?
- Ma, nikako, sranja preko glave...
- A viđaš li brata?
- Koga? Onoga smrada i gada? More, bolje da ga ne vidim, majku li mu jebem!
- Šta to pričaš?!
- Šta šta pričam?! Nije hteo ženu da mi zaposli, kaže nismo u odgovarajućoj stranci, politički nepodobni! Jebem li mu i oca što mene posla u DS da nestanem isto k'o i onaj Boris! Kao biće dobro, da se porodično ovako osiguramo... Ma, da se svi gonite dok vas nisam pobio! Čibe!!!
