Ритуал карактеристичан, вероватно, само за српске свадбе. Заснива се на томе што млада и младожења пролазе са корпом и поздрављају се са гостима, који су том приликом "обавезни" да тутну новопеченим супружницима у руку симболичну своту новца.
Занимљив моменат у свему томе је што родитељи масовно, ради мањег издатка, шаљу децу изван места догађаја. Дешава се и да лукава дечурлија сама напусте објекат како би се уштекао који динар (за сличице, сладолед, играоницу, неку играчку... сходно интересовању).
Старији брат: Еј, 'ајде као до WC-а док ови прођу. Брзо, брзо!
Млађи брат: Тај рад! Имамо таман за 10 кесица. 'Ајмо!
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
kakav primitivan običaj i plus materijalistički, odvratno, plus za def
Претпостављам да постоје благе варијације у овом обичају од града до града, села до села...
ma plus bre...ovako je 100%
a sve svadbe su primitivne i svi srpski običaji!