
Ритуал карактеристичан, вероватно, само за српске свадбе. Заснива се на томе што млада и младожења пролазе са корпом и поздрављају се са гостима, који су том приликом "обавезни" да тутну новопеченим супружницима у руку симболичну своту новца.
Занимљив моменат у свему томе је што родитељи масовно, ради мањег издатка, шаљу децу изван места догађаја. Дешава се и да лукава дечурлија сама напусте објекат како би се уштекао који динар (за сличице, сладолед, играоницу, неку играчку... сходно интересовању).
Старији брат: Еј, 'ајде као до WC-а док ови прођу. Брзо, брзо!
Млађи брат: Тај рад! Имамо таман за 10 кесица. 'Ајмо!
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
kakav primitivan običaj i plus materijalistički, odvratno, plus za def
Претпостављам да постоје благе варијације у овом обичају од града до града, села до села...
ma plus bre...ovako je 100%
a sve svadbe su primitivne i svi srpski običaji!