Lik koji ima običaj da prepričava sve svađe i sukobe u kojima je učestvovao, pritom je naravno on bio oštećena strana, i on je bio u pravu, i sa ljutnjom pravednika je dotičnima jebao majku, odnosno skresao sve u brk. Kada te svađe prepričava, u najnormalnijem, običnom, opuštenom razgovoru, on se toliko uživi, da citira samog sebe i sve šta je ovima rekao, i tada počinje da galami, da se dernja, kao da se upravo tad, tog momenta obračunava sa tim nekim kretenima koji su htjeli da ga zajebu, ali im on, naravno, nije dao.
Velika je šansa da je dotični lik mnogo žešći i oštriji kada te svađe prepričava, nego što je zaista bio kada su se one dešavale. Čak zli jezici kažu, da u većini situacija, dotičnima ništa nije ni skresao u brk, tad kad je trebalo to da uradi, što ga ne spriječava da im se sada, kad vama to priča, najebe milosne majčice. Pritom vi, ni krivi ni dužni, ni luk jeli, ni luk mirisali, trpite izlive njegove ljutnje i galame, i osjećate se kao da se maltene sa vama svađa i na vas dere.
