Tura koju zove novopridošli. Dupla, po mogućnosti, čisto da bi novajlija mogao da sustigne društvo, odmaklo u iću, piću i krvoproliću. Zato se ponekad i kaže "pjan ko upisan" aludirajući na veću količinu alkohola koju novajlija mora da savlada za relativno kratko vrijeme, da ne bi izgubio korak sa ostalima.

Samim tim, ravnoteže radi, postoji i ispis...

Nastala od grčke riječi pan koja znači svi, i demos – također grčke riječi koja znači ljudi, dakle svi ljudi. U originalu pademija je imala dva kriterija, u prvom pandemija je nastajala ako je zaraza bila široko rasprostranjena, a ne samo na jednom području. Drugi kriterij je da je trebala doseći golemi broj ljudi.

Danas sve što vam treba za pandemiju je virus koji se proširio van granica neke zemlje, što je u današnje vrijeme jako lako, te su nekako dodali definiciji pandemije, da ljudi nemaju imunitet da takvu zarazu. Dakle, to je trenutačna Njena definicija.

Dakle, širenje zaraze van granica neke zemlje i da ljudi nemaju imunitet na tu zarazu.
Za Nju danas nije potrebno dosezanje golemog broja ljudi.

Ekstremno dlakav lik. Neko kome dlake rastu i na petama. Kada ga vidiš zapitaš se da li su priče o kletvi vukodlaka zaista samo mit i plod mašte. Najjače od svega je što ovom liku ne pada na pamet da učini bilo šta povodom toga. On ponosno šeta oba svoja tepiha, kako onaj na grudima tako i onaj na leđima. I savršeno ga zabole za nečije mišljenje. Voli da se tarzaniše, pa se često dešava da na basketu bude najbolji strelac ukoliko se ne nađe neko sa dovoljno jakim stomakom ko ima volju da ga čuva. Košulja mu je na grudima uvek široko raskopčana, a rukavi zavrnuti, tako da svi imaju priliku da vide rezultat ukrštanja gena čoveka i šarplaninca.

Lik koji vozi kao da mu gepek gori, ne staje na crveno (jer je zeleno za pičke), ne staje pešacima, ne ide ispod šezdeset, ne staje pandurima, bilo na rutinsku kontrolu ili zbog prekršaja.
Probiće se kroz gužvu kako zna i ume, samo da ne stane, bilo legalnim ili nelegalnim (čitaj: trotoarom) metodama.
Inače, termin nastao od poznatog ,,bg fantoma'', koji je u vreme matoraca redovno zavlačio pandurima koji su pizdeli, jer nisu mogli da ga uhvate...

U svim domaćim serijama "baba" je po pravilu seljački naziv za staru ženu sa kratkim mini-valom, koja smrdi na štalu i vazda je "s testo umrljana", a popravlja kućne aparate tako što lupa po njima, što je na ovim prostorima uvela i u širu praksu. Antologijski primer ovog arhetipa je baba-Riska, a poslednjih 30 godina, verovatno s ekskluzivnim pravima, tumači ga Radmila Živković. S druge strane, "baka" je opis stare gradske dame, negovane i prefinjenog izgleda, insistira da joj se deca obraćaju sa "baka" inače se pretvara u morsku vešticu, izdanje Ursula 100, jer je malo osetljiva na pitanja o godinama, znate. Školski predstavnik ovog arhetipa je gospođa Nikolajevićka iz "Pozorišta u kući". Dok su babini unuci prisiljeni da jedu na pleh, bakini su prisiljeni da jedu na note. Postoji i naziv "nana" koji je široko rasprostranjen, što me donekle iznenađuje - zvati osobu imenom biljke meni lično budi asocijacije pre svega na cerebralnu paralizu.

Neverovatno važan podatak u knjigama za 7. razred osnovne škole, i mogu se drznuti da kažem da će ukoliko ne sazna taj podatak prosečni 13-ogodišnjak večno biti neobrazovan.
Tu su naravno i broj prasića u Indokini, proizvodnja banana u Panami, skup jezera u Finskoj kao i mnoge druge "bitne" stvari.

..ili "peder" ,kako će te čuti od njegovih zaposlenih,je
"vaška koja se najela" pa uživa u mogućnosti da se kurči.
Omiljen je i veoma tražen kod vrste čija je "on",
inače ciljna grupa,a to su sponzoruša i grebator.
Široko nasmejan i vidno raspoložen 341 dan u godini,dok ostala
24 dana otpadaju jer su ,tobože, to dani kada se isplaćuje lični dohodak.
Veoma naklonjen i "slavski" gost onim ljudima koje smo okarakterisali kao poltron.
Druželjubiv i izrazito naklonjen radnicima ,u situacijama kada se posao mora hitno završiti ...ili bolje rečeno ,kada iziskuje "produženi rad" koji ,naravno, neće biti dodatno nagrađen.
Takođe, veoma zaboravan kada na red dođe uzvraćanje "besplatnih" usluga,
bilo prema radnicima ili prema "svojim" bližnjima.Jer je baš tada nekako dospeo u
krizu(čitaj:nedostatak vremena ili novca)..iz koje će se teško izvaditi.

Divna, starinska, tradicionalna osobina naših ljudi. Familijaran čovek je čovek čija je duša puna, jer ima lepu porodicu, kojoj posvećuje pažnju, sa kojom se druži i deli lepe i ružne trenutke. Porodična stabla na ovim prostorima su široko razgranata i ne daju se dušmanima za ogrev ni kad je najteže.

Međutim to takođe znači da morate imati bar jednog srodnika kojeg mrzite ili bar ne pričate sa njim. Ako nemate, zaista se morate zapitati da li ste familijarna osoba? Da li je vaša porodica dovoljno velika? Ili ćete pak, morati da naštancujete desetak klinaca i da se jednog lepog dana posvađate sa nekim od njih oko 10 ari pašnjaka. Eh, a ako bog da možda se i svi međusobno posvađaju. Kakva je to slava/svadba/sa'rana gde svako priča sa svakim?

Stranče, dobrodošao u Vukajliju, virtuelni zatvor bez rešetaka, večni a opet trenutni duhovni dom Vukajlijaša, raznolikih nevidljivih bića, svojevrsnih zatvorenika beskraja i skučenosti sopstvenog uma, robova kosmičkog okeana sopstvenih ideja - onih malih i velikih, dobrih i loših, pametnih i glupih, dosadnih i smešnih, široko poznatih i nepoznatih i još mnogih drugih ludih i nedokučivih. Ovo je mesto gde oni svi vantelesno žive zajedno kao jedna velika porodica kojekakvih duhova čije glasove možeš čuti jedino ako se duboko zagledaš u piksele međuprostora između redova svih njihovih definicija, komentara, postova,... svih njihovih izgovorenih, ali i nikad izgovorenih reči, svih njihovih nekadašnjih, sadašnjih i budućih misli. Svi oni na ovom mestu borave iz najrazličitih neznanih razloga, ali opet jednako poznatih i ljudskih, kao i jednog suštinskog i nadasve uzvišenog - slobode, želje za bekstvom u nju, kao i iz nje. Dobrodošao si stranče, pridruži se slobodno...

Rođen da nervira sve oko sebe samo svojom pojavom. Rođen da i najobičnijim svojim pogledom izazove batine nadrkanih kamiondžija. Rođen da najebe.
Apsolutno neobjašnjiv fenomen, ali ipak široko rasprostranjen. Gomila ljudi koji su ni krivi ni dužni nagrađeni iritantnim facijalnim karakteristikama, nepodnošljivim glasovnim frekvencijama i gledam-svoja-posla stavom, tako da konstantno idu na kurac ''normalnim'' ljudima od kad je svijeta. Proći će pored tebe na ulici, neće ni obratiti pažnju- gle kako je digao nos, majku mu! Možda se nekad i pozdravi, mahne onako veselo - pa krvtijebem garant me zajebava, ne znam ni ko je! Kad časti turu, sigurno se podsmijava nama sirotinji, kad ne časti, onda je cicija i jevrejčina.
Šta god da uradi, ne valja, kako god ga okreneš on pada na glavu i završava na odjeljenju za intenzivnu njegu.

osim osnovnog značenja

Sve više postaje ustaljen termin za usvojene tuđe vrednosne procene pojava (najčešće u umetnosti), i to one široko prihvaćene vrednosne procene proverenih autoriteta. Ovaj izraz, iako ga neosnovano koriste pomaže ljudima bez sopstvenog ukusa ili onima koji se plaše većinskog mišljenja da nezasluženo dobiju besplatnu kartu za boravak u društvu svih drugih iskrenih uživalaca umetnosti i života.

To je ono za šta su neki stariji rekli mlađima da je kultno, pa sad oni govore još mlađima da je kultno, pa onda oni govore isto to nekim najmlađima i tako dalje, i u krug. Jedini cilj je njihova društvena integracija, koja se vrši pomoću sredstava verbalne asocijacije, a sredstva su pominjanje raznih reči (ili mantri) između ostalog i reči kao što je "kultno". U takvom razumevanju "kultno" se automatski izjednačuje sa "kvalitetno", i što je takvim ljudima najvažnije - obezbeđuje status "opšteprihvaćenog"

Nešto nedokazivo i nepojmljivo. Pogotovo ako je usmena forma, tek onda svi (ne)dokazi padaju u vodu. Kada vic izađe u beli svet i postane nacionalno poznat, sa manjim izmenama, tu i tamo, treba ga tretiurati kao dete koje se osamostalilo i otišlo trbuhom za kruhom. Ti se više ništa ne pitaš.
Zahtevati autorsko pravo nad fazonom nailazi na masovno zgražavanje sredine; mada, nije kao da su ikada ikome poverovali što se ovoga tiče.
Vicevi su nacionalno dobro, bez mame i tate, bez sponzora, bez familije i sasvim sigurno bez (drvenih) advokata.
Jednom kad ga izvališ, ostaje u amanet budućim generacijama kao delo nepoznatog pisca. Evoluiraće, uveseljavaće narod, biće im bolje makar ta dva minuta i to mora da ti bude dosta, jer drugog načina nema.
Neka bude srećan i zadovoljan onaj čije se reči prepričavaju na široko i na dugačko.

Stranče, dobrodošao u Vukajliju, virtuelni zatvor bez rešetaka, večni a opet trenutni duhovni dom Vukajlijaša, raznolikih nevidljivih bića, svojevrsnih zatvorenika beskraja i skučenosti sopstvenog uma, robova kosmičkog okeana sopstvenih ideja - onih malih i velikih, dobrih i loših, pametnih i glupih, dosadnih i smešnih, široko poznatih i nepoznatih i još mnogih drugih ludih i nedokučivih. Ovo je mesto gde oni svi vantelesno žive zajedno kao jedna velika porodica kojekakvih duhova čije glasove možeš čuti jedino ako se duboko zagledaš u piksele međuprostora između redova svih njihovih definicija, komentara, postova,... svih njihovih izgovorenih, ali i nikad izgovorenih reči, svih njihovih nekadašnjih, sadašnjih i budućih misli. Svi oni na ovom mestu borave iz najrazličitih neznanih razloga, ali opet jednako poznatih i ljudskih, kao i jednog suštinskog i nadasve uzvišenog - slobode, želje za bekstvom u nju, kao i iz nje. Dobrodošao si stranče, pridruži se slobodno...

Izreka kojom objašnjavamo zašto smo prinuđeni da ugađamo osobi od koje nam zavisi nešto bitno.

Pasmina goveda po kome je Turopolje u Hrvatskoj dobilo ime.

Svaka šuša kačamak sprema na svoj način.
Prvo čega postaneš svestan kad zalutaš srpskim drumovima. Retko gde ćeš naći sarmu sa istom merom ulja, priniča i mesa, rakiju koja vuče aromu jednog te istog kazana, turšiju iste kiseline i slanoće.
Pečenje je negde živo, negde prepečeno, za daću se negde ostavljaju pare, a negde se nose sveće i rakija dok narikače kukaju odvaljene od već pristigle prepečenice.
Negde će te domaćin sačekati široko raširenih ruku sa domaćom pogačom i sirom, dok će te negde drugde puškom najuriti iz dvorišta.

Nismo se čak složili ni oko venčanja. Skidanje jabuke sa krova, otmica mlade, nošenje preko praga, darivanje svatova...svako ima neku svoju politiku.
O sahranama i da ne govorim. Ko ide prvi u čelo kolone, ko nosi barjak a ko krst, kome se vezuje marama oko ruke u povorci, kol'ko se daje popu?

Sto sela, sto običaja, a ti se dobro raspitaj pre nego što uđeš u nji'ovu avliju.

Minimal(izam) je široko rasprostranjen izraz koji označava izostavljanje kičerskih i nepotrebnih detalja ne samo u muzici, već i u umetnosti, arhitekturi i još mnogo čemu (minimal čoperi npr.)Međutim neki ljudi nalaze za shodno da vređaju muzički pravac MINIMAL iako ne razumeju samu suštinu te muzike (to je način života, zajebancije, opuštenih afterpartija u pet izjutra i vrlo duboka tema za razglabati).Muzika bez nepotrebnih ziljavih fenserskih perkusija alla Rise Up, Zookey, The World Is Mine i ostalih stvari koje talibani čuju na letovanju u Bugarskoj i onda ih DJ Boki(Zoki,Džeki,Šmeki,______dodaj ime po ukusu) vrte po raznim stecištima ziljavih ljudi.Minimal je samo ono najpotrebnije što treba muzici da podigne masu i da je vozi dovoljno dugo, a da bubne opne ne stradaju od AJLDUJULAJKATRAK SRANJA i slično tome.Ne volim da bacam hejt na bilo koji muzički pravac i ne bi bilo u redu bilo ko da radi to...(dobro folkerima ga strpam među zube, oko toka se manje više svi slažemo, ali prava narodna muzika je xtra...toma zdravković 4ever!!)

Sigurica je siroko rasprostranjen pojam u srpskim kladionicama koji oznacava da ce neki mocni,bogati engleski klub u vlasnistvu naftnog tajkuna iz Ujedinjenih Arapskih Emirata,sigurno pobediti mali,bedni siromasni klub iz predgradja nasiromasnijeg grada u jugo-istocnoj Moldaviji...kvota je 1.25 -dakle sigurica! Ogromne sume novca se ulazu na ''sigurne Engleze''..svi bas cekaju da se zavrsi ta tekma i da uzmu preko potrebnu kintu, da plate struju,vodu,info stan i ostala sranja... 2-0 poluvreme ( svi se smeskaju,zadovoljno trljaju ruke,sigurica dolazi )...a onda kako to obicno biva sa siguricama kao grom iz vedra neba u 7 i 13 minutu nadoknade vremena, Moldavci postizu golove.. Razocarenje i muk ispunjavaju kaldionicarski prostor...svi su smoreni,nije im do zivota,cute i sa nevericom gledaju u teletekst...tisinu i muk prekida vlasnik kladionice Mile sa uzvikom : '' Tooo Moldavci u kurac vas ljubim..mala daj 'vamo pice za sve goste,gazda Mile casti'' .. Uz pice, naivci uzimaju liste i traze nove sigurice koje ce im obezbediti ''laku lovu'' ...

Debilan termin nastao prevodjenjem sa engleskog po sistemu "eventually znaci eventualno", jer u "sexual discrimination" sex znaci pol, a ne seks, kako je prevedeno kod nas. Termin bi na nasem jeziku trebalo da glasi "polna diskriminacija".

Od kada je usmestiteljstvo u Srbiji uzelo maha kao široko razvijena privredna grana, javio se i novi hobi medj' uspaljenim udavačama- naime- došminkavanje za stolom. Ova aktivnost postaje najuočljivija na tradicionalnoj srpskoj svadbi, kada se mlade dame odevene u 'aljine, koje zauzimaju prostora od pola sise do pola pičke, usmeste, bez namere da i sa kim progovore i reč i povade ogledalca baš u trenutku kada ste pomislili da zasrčete čorbu i krenu besomučno da mažu pudere, karmine i ostala govna.
Drage moje dame, nije da sam medj' golemi grdjani, pa više ne je'm drobeno, ali, iako narod nema 'leba da jede, šminka i dalje ne spada u kategoriju "jestivo", pa bi bilo lepo da nos puderišete na nekom primerenijem mestu. A, ako ste već tolike umetnice i toliko se smarate, čekajući muža tako lepo usmeštene, mogle ste bar da zamolite babu da vas nauči hekleraju, još bi od sveg silnog izgubljenog vremena ispala lepa šustikla za devojačku spremu!