Poruka u potpisu e-mail-a kojom pošiljalac lično i personalno pokazuje kako smatra da je ložiti se na ekologiju vrlo kul, te se i on loži. Naravno, to je u 99% slučajeva maksimum cimanja na koje je dotična osoba spremna, jer prljati se nije zabavno, pa bilo to i zbog ekologije. Poruka je uglavnom zelene boje, jer je to boja prirode, i predstavlja pokušaj implementacije korporativnih običaja u privatan život.

Inače, ovakav potpis verno oslikava kako dežurni dušebrižnici 21. veka zamišljaju ekološku svest. Umesto učešća u nekim goranskim akcijama ili akcijama čišćenja, ili makar odlaska u selo i sađenja bar jednog drveta, ovaj vid "angažovanja" je daleko zahvalniji, jer nimalo nije naporan, a i angažovana osoba raste u sopstvenim očima. To što je retko kome ikad palo na pamet da uopšte odštampa bilo koji privatni mejl (a kamo li njihov) je posebna priča.

Svi mi koji smo imali deo te sreće u životu, da imamo svoje selo, oni koji ga nemaju neće se složiti sa mojom konstatacijom, imali smo i sreće da imamo i tu jednu jedinu kafanu u svom selu. Alo bre, svoju kafanu!! Kad ti dodje brat iz Pančeva, ti znaš gde ćeš da ga vodiš, da se hvališ svojom kafanom! Kafana koja ima 10 stolova, sa flekavim stolnjacima karirane boje iz doba komunističke idile, limenim pepeljarama, čuvenim čašama od 2 deci, oblika burenceta, koja je danas redja od belog medveda. Da slušam bre Silvanu Armenulić, ali ne zato što sam čuo da je to sada IN, i da svi po gradovima gaje kafana style, pa svi znaju ko je Silvana. Da ne dodjem u Nike patikama u kafanu, jer sam opasan baja. Da ne tražim da zakupim separe u kafani, i da mi hostese uvaljuju medovaču za 200 din iz budjave epruvete ko da sam u bolnici, i da mi se smeška srazmerno sa količinom popijenih epruveta. Neću da me nude rakijom od maline kad pitam koju rakiju imaju. Da odem u drugo selo, da znam red, da znam da nisam gazda, da sedim i pijem svoje, ne tražim da muzika dodje za moj astal.Neću da mi neko traži 1500 dinara za litru-litru, i da mi donese kiselu umesto sodu od deda Sretena iz četvrtog šora, od kog je i moj deda dok se momčio kupovao sodu kao od dobrog druga. Hoću da mi svira moj Dika cigan violinu na uvo, i kad nemam da mu platim, da zna da ću mu dati čim budem imao, a ne neki ''troya band'', ''megamix bend'' i ostali koji za novce sviraju i ''smoke on the water''. Moj Dika iz principa neće da svira ništa mladje od 15 godina, ako ti se ne sviđa, ima kome se sviđa. Da na zidu ne stoji portret nekog ruskog cara iz devetog veka za koga ni ne znam, uljem na platnu, nego slika Lepe Brene i Vesne Zmijanac sa Rumskog vašara iz 83-će godine.
Hoću bre da odem sa mojim dedom na špricer u kafanu posle nedeljnog ručka i da me nije sramota, i da me ne gledaju kao da sam lud !!
I hoću jednog dana sa mojim sinom u istu da odem, da ga naučim pravim vrednostima.

Urbana seljačija koja je shvatila da se Grand sluša samo kad se vrate u selo na odmor. Polupismeni nabeđeni krimos koji od škole ima samo tri cigle i crep, a od kriminala ukradenu krem bananicu iz Maksija odjednom ''kapira'' da ima smisla za repovanje. Baca rime kao Marina Tucaković (samo još besmislenije), kači kajle, nosi dukserice u koje on obavezno utone i farmerke koje kupe prašinu gde god da prođe. Oslovljava omladinu sa ''brate'', starije sa ''matori'', autoritete sa ''koji si bre ti kurac''....
Sakupljaju se u neka geta i obožavaju crnce, a lokalno ciganče koje prosi stalno ubijaju od batina. Sanjaju o tome da učestvuju u krimi obračunima gde će da se hvale ranom od metka, a kad vide onu moralnu bedu od fifti senta padaju u trans i doživljavaju mentalni orgazam.
Ajde, ovim klincima od 12-16 godina i može da se oprosti, ali onim starijima koji su reperi i u svojoj tridesetoj može samo Laza Lazarević da pomogne.

Potpuno gubljenje vremena, jer sve etape uvek prate isti sled dogadjaja

Uglavnom znači: Marš u piz**u materinu, pederu neiživljeni, jeb*o te onaj ko te napravio, bolje da je mater umesto tebe kamen rodila da ima čime kupus pritisnuti! (ili nešto slično)

Prsata britanska pop pevačica, starleta, glumica, foto model i ko zna šta još...
Niska 153cm, ali sa merama 90-60-90 probila se sa 16 godina kao foto model, a zatim i počela snimanje pesmica.
Negde osporavana, a negde obožavana, sa talentom ili bez, njen izuzetan par sisa je ostavio trag u kulturi od 86' pa na dalje. Posteri su joj krasili kabine kamiona, a kalendari su bili obavezan dekor svake auto-radionice. Ponegde izbledele slike stoje i dan danas. Svako selo ili naselje je u vrhuncu njene slave imalo neku lokalnu Samantu Foks. Neko sisato žensko čeljade je vuklo taj nadimak i kad već nadolazeće generacije nisu ni znale ko je dotična.
Naš čuveni ministar i internacionalni ljubavnik Velja Ilić je doveo u Čačak na Dane estrade 2007. godine gde je doživela gorak debakl. Vratila se kući razočarana jer je mlađana i neupućena publika nije ni slušala. Skandirali su ''POKAŽI NAM SISE''

Iako se ne sećam kako je izgledala dojč mark, niti sam išao na Ponte Roso novom fićom kupljenom od jedne plate ili stopirao do Amsterdama, kao moj ćale. Nije mi žao zbog toga!
Žao mi je što više nema oćnih pastirica! Sama predanja o bujnim njedrima i svilenim podsuknjama u kombinaciji sa lakomislenosti i dokonosti, bacju me u težak bedak!

Progres je kada sredovečna domaćica od 4 banke i kusur,
svoju omiljenu Špansku serije poreklom iz Turske ( tak'a je moda ove godine ),
"Kad' lišće pada" ili tako nekako, odgleda u popodnevnom terminu na TV-u,
pa onda pretraži internet i pronađe sve ostale epizode dotične serije,
i odgleda gomilu njih do termina za spavanje.

Krsta u posleratnoj Jugoslaviji.

Kada nekome posao ne ide iz veoma očiglednih razloga.

Ja najviše od svih heroja volim Naruta. On je onako mali, nizak i ima plavu kosu u šiljcima. Kao jež što ima. On poznaje borilačke veštine i jači je od svih drugih protivnika. On je jači i od mog tate i od učitelja. On je onako prgav malo i što kaže moja baba "nema dlaka na jeziku". Pa se često pobije onako bezveze. NJegovi prijatelji su Učina Sasuke i Sakura San. Oni se zajedno bore protiv zlih nindži koji žele da unište njihovo selo. Naruto u sebi ima zarobljnog demona i kad se Naruto mnogo naljuti ili mu je život u opasnosti onda dobije snagu tog demona. Taj demon je u obliku lisice koja ima devet repova i onda kad se ona probudi bude svašta. I zlikovci onda pobegnu ili ih Naruto uništi. Kad porastem ja bih voleo da budem kao Naruto jer on je hrabar i odvažan i požrtvovan i smešan i jak. Volim Naruta više od Vesne iz drugog dva.

D.
II-1

Stari običaj kod Srba, preuzet iz južnih krajeva, tačnije od braće Grka. Sastoji od toga, da otac, oženi još maloletnog sina nekom starijom devojkom, a da je on ili dever pre toga ''isprobaju'', u nekim slučajevima sve do sinovljevog punolestva (ili povratka iz vojne službe) otac bi spavao sinovljevu ženu, jbg. šta znam valjda da iz svih pozicija isproba kakvog je karaktera mlada. Selo je naravno ovo prihvatalo sve do sinovljevog punoletstva bez osuđivanja oca. Katkad bi se ocu omaklo, pa bi napravio sinu brata, i to ne običnog nego od venčane žene. Naravno, sada takvih slučajeva nema, ili se barem ne zna za njih jer smo mi ipak sada Evropejci, a i šta bi na to rekla frau Angela i milosrdni Solana, kao i Soroš-i i ostali ološi. Naravo postoje mnoge narodne pesme u kojima je to opisano, pa evo jedna da začinim:

Ono kad surovost pređe igricu u pro modu a realnost kucne uobrazilju po čelu i kaže "Ustaj, sine, došla milicija da te vodi". Ili obrnuto.

Jer to je on - batica u belom što ordinira selom, lečitelj i popečitelj domaće faune, doktor veterine koji nema zabluda o sebi i svojoj profesiji, neretko i bez tog parčeta hartije što se diploma zove...ali zato sa realnim i poštenim iskustvom u radu sa PRAAAVIM ŽIVOTINJAMA, dakle onim istim za koje je, pak, njegov gradski kolega možda čuo, nikad video. Ili obrnuto.

Ne i naš skromni i pomalo priprosti junak ovog teksta. Jer on je juče porodio kravu Smiljku a sutra će, ako Bog da, i Milku. Prekjuče je Ozrenu jednu polovinu kokošinjca izlečio od ptičjeg gripa, drugu neutralisao bacačem plamena, ličnim. Posle je zapalio cigar i sa gazdom dogovorio da uškopi nerasta Borka. Prekosutra ne može - ženi sina jedinca...a i ima neke ovce da vakciniše prepodne - al' ajde u petak, jebiga, vreme (mu) je. Vreme je i da uskoro obiđe Slavkovu kobilu i njeno ome Borjana (što ga po stamenom golmanu Zvezde nazva dobrodušni Slavko) a i one vijetnamske mangulice treba da se čipuju do kraja meseca...samo pare da se skupe neke.

A danas si mu u ataru sela Pičkovac, pak, banuo ti - gradski fićfirić zabasao u seoski turizam k'o šiptar u Niš, u rukama držeći drhtavu Fifi iz čije je šapice virio jedva primetni trun popinog praseta i pomalo zgrožen opštim utiskom koji je odavala njegova ordinacija/garaža za "fergusona". Usput si pomenuo i nešto kao da "misliš da pati od epilepsije/ima alergiju na palitrex".

Elem - ja ne znam kako ti, al' da sam ja na tvom mestu ja ne bih baš previše urbanisao čoveku koji je do malopre gurao ruku kravi u kloaku, za dve hiljade dinara i jednu kilu rakije. Ili obrnuto.

Selo... Malo stanovnika, svi se poznaju, teče med i mleko iza svakog ćoška i u svakoj kući... Svi su nasmejani i vlada jedna uzajamna harmonija i jedna velika ljubav... Svi se međusobno pomažu... Pare su na sve strane, jer niko ne troši tj. nema rashoda... Osnovne životne namirnice ti se nalaze u bašti i u zadnjem dvorištu... Ne moraš da trošiš pare na mleko, sir, krompir, papriku, kupus, buraniju, pasulj, a ostalo ti ne treba... Dišeš čist vazduh, piješ čistu vodu... Hraniš se zdravo i najčešće domaćom kuhinjom... Živiš sa roditeljima, a najčešće i sa bakom i dekom... Obrađuješ zemlju i živiš kao lord...
E PA KURAC...
Naravno da selo ima malo stanovnika i da se svi poznaju... Zato svaki zid ima jebene uši i samo ako se popišaš negde pored puta na nečiji travnjak koji naravno nije pokošen jer su svi lenje guzice, odma počinju trač partije: "Onaj mali Milošev, jebo mu pas mater...". A med i mleko koje teče... Ha... Pre će biti znoj i suze... Jer odereš guzicu dok sam obradiš 10 hektara zemlje, ili sa najčešće jednim članom porodice jer naravno nemaš para da platiš radnike... A ono za rashode... Ima ih pun kurac... Troši se više nego po gradu... Samo li se pojavi neka nova stvar koja je izmešljena u urbanim sredinama pre jedno deset godina svi lete da kupe... I to je najčešće 10 puta skuplje nego što bi trebalo da košta... Harmonija i ljubav... Ma koga boli kurac za drugoga... Sve se više bore jedni drugima da napakoste... Zavist vlada na sve strane... Živiš sa roditeljima koji te bude svako jutro u 4 sata da radiš, da bi kasnije opet zaspao u 23h kad završiš sve poslove... Prihoda baš i nemaš puno jer sad sve uvoze iz jebene Argentine i Amerike pa su cene niske do groba... Lepo baš... A ti se seljak muči... Osnovnih životnih namirnica skoro i da nema jer si previše zauzet obrađivanjem većih zemljišnih površina tako da sve u bašti ili strune ili ne poraste uopšte... Da li se hraniš zdravo, to je diskutabilno... Jer jedeš jedan obrok dnevno i to ujutru za doručak... A vazduh i voda i nisu baš čisti toliko... Dim i smrad iz šećerana, ciglana i raznoraznih pički materina iz susednih "većih" gradova ubi...

Potpetice visoke 12cm. Narodski rečeno - štule.

Brojne emigrantkinje na relaciji selo - grad rad' su se popeti na elegantnu cipelu al' terenska noga - čitaj - 39, neće štiklu i to ti je. Zato ''cica'' nabada dok hoda i to žestoko konjasto kao kobila, sveže potkovana lakovanim salonkama.

Ali i dvanaestice se ne daju svakom. Dvanaestice može izneti samo rođena gracija, dama s genetskim kodom za lakoću pokreta pri hodu, baletski lagana koraka i stila.

Neće to tako s kaišem na sandali, pepelguzo.Za pojedine stvarčice potrebna je ona jebena finoća koju, doduše, prave dame imaju u krvi, ne vole je sasvim, ali je opako koriste. Jer dama podrazumeva sve - kako ples tako i vožnju automobila s istom štiklom.

I nadasve, to nije stvar sredine, materijalnog statusa, ni profesije. Niti je stvar vežbe, discipline, nikakve sposobnosti ili obuke. Već duha.
Ima dama sa najviših brda, rođenih u najvećim zabitima. I seljanki sa gradskog asfalta.

Po narodnom predanju, vojna sila dovoljna za porobljavanje čitavog sela, te pogubljavanje svih u nekim jamama i vrtačama.

Čovek sa nenormalno izvijenom šijom (kao u ćurana).

Sezona uspeha za neke klubove. Ove sezone nije išlo, prošle je bilo jos gore, ali sada su stvari došle na svoje mesto. Sada možemo samo ka vrhu, ka triploj kruni, ligi šampiona, super kupu. Nema šanse da bude drugačije, dosta smo čekali, dosta smo bili podjebavani. Sledeća sezona klubovi uglavnom imaju puno navijača koji se razočaraju ako tim ne igra najbolje moguće. Dakle, Liverpul, Crvena zvezda, Real Madrid, Inter, Hajduk Split itd.

Kad je bio klinac, uvek je bio najjači šmeker u školi i svaku ribu je jebao.
Auto je vozio još sa 13, 14 godina kad je išao u susedno selo da pokupi neku ribu.
Sa 20-tak godina je uveliko radio kombinacije na sitno.
Sa 25, 26 je počeo da radi kombinacije na veliko, švercuje kožne jakne iz Turske i Bugarske, šećer i da prevozi vozila sa Kosova i iz Bjelog Polja.
Sa 27, 28 se oženio i kriminalne radnje više nisu prioritet, sad treba da otvori neki polu-legalan biznis i da se smiri.
Prvih 3, 4 godine je radio 20 sati dnevno.
Posle toga je polako uveo ženu u posao i prepustio joj većinu obaveza, dok on samo uskače kad neki problem iskrsne.
Posle 7, 8 godina na poslu, sve obaveze je svalio na ženu, a on ide na bazen, saune, masaže, ima 300 različitih hobija i po 5 sati dnevno sede po kafićima.

Pitanje u kvizovima tipa "Pozovi i budi mnogo bogat", da bi vas sto više zadržali i isfragarili vam što više impulsa.