Izreka koja ukazuje na činjenicu da se neki ljudi jednostavno ne mogu privići na novotarije, nebitno da li zbog straha, nezainteresovanosti, užeglosti mozga ili nečeg četvrtog.

Peh, što bi rekli neki, tog nema koja nevolja nije pogodila. Ali nijedna ga nije uspjela oboriti, nego ga je samo ojačala. Svi se sjećaju kad mu je onaj vo majku zaganjo na koridi, pa ga je on nokautiro na licu mjesta. Mlađu sestru je vodio po gradu sve do njene dvadeset druge, i samo hrabri su se usuđivali da joj priđu. Ali eto, jeba ga život dobro. Ljetos pade sa one komšijine trešnje, i dobi potres mozga. Doktori rekoše da će se ponašati na početku veoma čudno, ali da će se oporaviti nakon petnaest dana. Tri mjeseca prođe od tad, od njega ništa. Rekoše da je odselio u drugo selo i da ga možeš vidjeti u kafani. Zapustio bradu, vonja na rakiju, bez prebijene. Kažu plaćaju mu piće, a on izvodi, zabija čakiju među prste. Svakog dana sve brže i brže. Profuli nekad, pa udari po prstu. No, to njega ne boli, navikao je on na bol. Njega život boli. Nekad bio najjači, bacao kamen sa ramena i po dvadeset metara. A vidi ga sad, izvodi gluposti, da mu se smiju deset puta gore osobe od njega. Da mu se smiju propalice koje odvajaju od dječijih usta da bi imali sebi više za rakiju.

Daleko od civilizacije. Zapizdina do koje ni strujni vodovi ne dolaze. U drugoj vremenskoj zoni. Vukojebina je najbliža urbana sredina a do nje ima sedam dana jahanja. Tamo komuniciraju rikanjem sa brda na brdo, a oni sofisticiraniji koriste dimne signale. Love zmajeve, mole se Perunu, a vile im noću ruše građevine sve dok ne žrtvuju neku djevicu u čast boga Svaroga!
Koze su glavna valuta, međedi su glavni gosti u kafani a ispred zadruge još uvjek spaljuju vještice na lomači. Još drhte na sam pomen Omer-Paše Latasa.

------------------------------ Domaći rad------------------------------------

Učenik: Dragoljub Mačkić, O.Š. ''Jovan Jovanić - Zmaj'', Pukovac

To ima jedna moja komšika iz selo i zove se Dragica, od Tasića. Onaj mladež boje govneta starog tri dana krasi njen nos, oplemenjuje je i daje joj sigurnost i jačinu. Zato je i zovemo veštica. Moj tata je zove Batićka a deka orlić. Jednom sam pošao u školu, jeo burek i kacam je vido počeo sam da povraćam. Pet dana sam primao infuzije.

Priča se da bi bila mnogo dobra pička kad ne bi imala ONO na nosu što visi ki kravino vime. Barem je tako reko domar Stole i direktor bolnice.
I moji drugovi se plaše. Naročito Neca. Rekao mi je da je non stop sanja kako se na ispraćaj u vojsku samo sa njom ljubi. Ne pušća ga.
I moj dodž Rundo ne prestaje da laje kad je vidi i oće gu api.

Ali, budimo ozbiljni. To zrno graška na profilu je stilska figura - metafora, za ima ono nešto što mi se ne sviđa. Iako može biti čak i najbolja osoba koju poznaješ, čak i ona ima to nešto što ne znaš šta je a plaši te. Još ako stvarno imaju neku čudnu grbu na nosu, pazi se, TO je obeleženo od Boga.

ničija mama se ne proziva,
skroz nečitko i neuredno,
o pravopisu da i ne pišem,
zadnji pasus prepisan,

nedovoljan (1) Žana Tasić

Estrada- smrdljiva šaka jada.
Pevačica- sisata, guzata kreatura, sa ustima kojima može opušteno dve pesme da jauče kao da je žrtva svinjokolja.
Svaka od njih je ranu mladost provela u čupanju luka i ubijanju krompirovih zlatica da bi skupila za bik žilet ne bi li obrijala dlakave noge, da joj se paori sa 3 zuba, iz lokalne kafane, ne bi smejali dok cvili u mikrofon. Zato svaka kaže, potičem iz radničke porodice i imala sam teško detinjstvo.
Onda, odjednom njena karijera kreće uzlaznom putanjom. Prošla je trnje. Sad ide pravo do zvezda. Zvezda granda. Nabudži sisu, dve i po koji zub. Opere kosu, obrije dlakave noge i popuši nekom budžovanu. Poznata je. Sada može da usvaja crnce. Pičke peti razred seku vene na njene pesme. Gostuje u svim emisija kod renomiranih voditeljki na ružičastoj televiziji. Uspela je u životu. Celo selo Malo Mojmilovo priča kako je njihova, nekada mlada, dlakava seljančica, sada velika zvezda u usponu. Kako i ne bi bila kada peva ja-te-volim-i-ti-voliš-mene-i-zato-sečem-vene i ja-sam-riba-žestoka-tangi-i-droge-mi-puna-fioka pesme.

Koliko god društvo htelo da se integriše, što se kaže, u duhu zapadnih vrednosti, neke stvari, naročito one integrisane u genima, ne mogu se promeniti. Vekovi zaostajanja za normalnim svetom, doveli su do toga da neke promene kod modernog Srbina nisu izvodljive. Koliko god pokušavao da sluša Šopena, impresionizam je nešto prema čemu je njegov DNK stvorio odbojnost. I da ode negde na Zapad, koliko god urban bio, deo njega će uvek pronaći sebe u onoj "A selo je moje cela Šumadija", ili koji već pedalj rodne grude.

Elem, uz sahranu, najsvetiji praznik klerikalnih Srba je svadba. U suštini, za Srbina nije svadba bez 500 duša među gostima. Nema Šopena na pravoj srpskoj hipermrsnoj i hiperraskošnoj svadbi, koliko god neko to pokušavao ubaciti. Ma koliko se trudio i pokušavao, spoljašnji uticaji su uvek jači od želje pojedinca da se venča bez legija ćaletove i kevine rodbine iz Bosanske Dubice, babine sestre iz Platičeva i tetke iz Rume. Bez obzira na trud, ne mogu lignje i dagnje zameniti plodove Svetog tora srpskog seljaka i sveže narendanog rena za tu priliku. Jebi ga, ako 'oćeš da se ženiš incognito, beži za Las Vegas.

Moja svadba će biti sa stilom! Aha, kako da ne!

Verovatno nesto od cega deca imaju najvece traume. Svojim tonom podseca na zvukove neuspesnog paljenja motorne testere.

Pićence za ranjenika s one strane stola.

Opis nekog mesta gde nema ni jednog ženskog čeljada, što znači da ćeš ostati suva kurca.

Jedna od naj zajebanijih godina za vreme Milosevica. Ali, i mi smo neki cudan narod...
Vecina ljudi, koji nisu osetili strahote bombardovanja ili koji nisu izgubili nekog svog u svemu tome, priseca se te godine sa nekom setom, kao da nam je bilo bog, zna kako dobro.
Neki tvrde kako, se nikad nisu toliko druzili sa komsijama.(Naravno da su se druzili kad nije nigde moglo da se mrdne.Tu su se pomirile komsije koje nisu pricale unazad dvadeset godina)
Drugi opet, kako nikad nisu bolje jeli (Naravno, kad nestane struje, trosi se sve iz frizidera i zamrzivaca, da se hrana ne pokvari, jel ko zna kad ce struja doci. Pametniji su pobegli na selo, tamo im nije trebalo nista od toga. Uvek je bilo neko zivince da se baci pod noz)
Treci ce opet reci, kako se nikad nije pijancilo kao tada. (100% tacno. Kad se samo setim mojih pijanih kolega iz rezerve, prosto se pitam i dan-danas, kako bi prosli da su nas napali, nedaj boze pesadijom... A, koliko sam puta samo skako u rov, kad neka pijana budala sedne za top...)
Stvarno smo neki cudan i otkacen narod...

Preko noći je postao velika ,,zvezda". Njegove pesme slušaju svi od 7 do 107 god. kao sto se čita Politikin Zabavnik. Autor je brojnih dela među kojima su ,,Vrati se,vrati Kristina" i ,,Moja žena ima švalera" , kao i ,,Pištolj i Bosanac" . Glavni je baja u svom selu žene menja ko čarape, čak se pročulo da mu se sad udvaraju i druželjubive gospođe iz susednog sela! Ponosni je vlasnik i najveće krmace u selu koja teži 200kg! Uzgaja i piliće mada oni mu služe samo za dobru čorbu dok mu najveći užitak pravi njegov vepar nerast Mićo koji ne zaostaje za krmacom i teži 180 kg! Svako jutro kad Zoka krene da ga napoji ovaj mu veselo zagrokće nasta mu Zoka odgovori pokazujući mu prsutu(verovatno mu pokazuje budućnost)! Uzgaja jagodu, maline,kupine, pa i sljive i glavni je izvođac istih za celo selo ! Planira da snimi duet sa Ekremom Jevrićem(jedva(ne)čekamo)! Pesma će se zvati verovatno ,,Vratila se Kristina sad je gola,gola"! Glavni rivali su mu Sejo Kalač i Lepi! Šerpa je njegov stil!
Ako imate nesto da dodate u vezi sa ovim covekom napisite samo u komentare! Ispod su vam delovi nekih njegovih najvećih dela kao i linkovi gde te pesme mozete naći!

Zla kob slovenskog naroda. Sele se otkad im je vek. Počevši od 7. veka, pa do dana današnjeg. Kao da im neka nedaća ne da mira. Možda su narod koji voli seobe, možda prinuđeni da se sele kao 'tice lastavice.
Za razliku od Kineza, koji se u istoriji nisu pomerili sa svoje teritorije, Sloveni su "prošetali" polovinom Evrope, krenuvši od Dnjepra, Dnjestra i Karpata pa sve do Vladivostoka, srednje Evrope i Ohrida!
Kažem, i danas se sele, posebno mi, Srbi. Mi, kad odemo u drugi grad ili državu, znači, spremni smo častiti ceo narod...

U početku je bila jedna omanja jevrejska sekta koju je vodila Isusova porodica, a onda je posle gomile progona, klanica, hrabrih požrtvovanja i borbi sa dozom lukavosti i prepedenosti, došlo do konačne pobede hrišćanske crkve nad ostalim religijama što se proslvailo novim krugom progona, borbi i požrtvovanja. Kada je postalo jasno da su hrišćani pobedili u Evropi i iskonerili skoro svaku pagansku religiju koja im je stajala na putu, njene vođe su se osetile prilično sigurnim da je došlo vreme da nastave proces civilizovanosti društva, ovog puta da nastave da kolju i ubijaju bilo koga na koga nađu, a pošto su u to vreme muslimani još bili dosta daleko, došlo se na pametnu ideju da oni sa Istoka ne praktikuju na pravi način veru Božiju, što su oni sa Istoka isto mislili sa onima sa Zapada. Epilog je bio da posle jedne veće normanske invazije na Siciliju, došlo je do teških reči između obe strane oko toga ko drži pravo nad Italijom i isključenjem rimskog pape i carigradskog patrijarha. I posle se zna, Muslimani su se mlatili sa krvavim motikama i sekirama sa Pravoslvcima narednih hiljadu godina do dana današnjih, a Katolici su posle par skandaloznih afera oko pape i činjenice da on baš i nije primer za vernike došlo do još jednog cepanja među njima na Protestante i one koji veruju papi. I njihov sukob su takođe obeležile sekire i krvave motike, koji su prošili na lov na veštice i lov na svakoga ko je tvrdio da Zemlja ima elliptičnu orbitu.

Opis nasrtanja gomile na prepreku, nastao u vreme pre nesreće u Šefildu, dok su na stadionima u Engleskoj još postojale zaštitne ograde i mreže.

Test koji morate proći da biste rekli sudbonosno DA. Naravno, svaki deo Srbije ima svoju tradiciju koju morate ispoštovati. Mlada je ta koja se takmiči u različitim olimpijskim disciplinama bez kojih nema šta da traži pored svog budućeg životnog saputnika. Muke kreću nakon prosidbe, kada mlada mora da se baci na strog režim ishrane i 2 treninga dnevno kako bi mogla da se podigne na krov i baci paprikaš preko odžaka kuće. Naravno, svako selo ima svoj sopstveni običaj, gde nakon gadjanja jabuke koja visi sa stuba od strane mladoženje, mlada mora da stupi na scenu. Lomljenje pogače 3 puta u krug iznad njene glave gde najbliži rođaci drže beli čaršaf kako bi oterali baksuz. Negde se mogu zateći i običaji gde će mlada morati mukom da pobeti prepreke. U jednom malom zaseoku u zapadnoj Srbiji mlada će morati da preskoči preko stolice na kojoj je stavljeno vatreno oružje, dok će se u nekom vojvođanskom selu mlada okretati 3 puta ka istoku, dok je kum posipa pšenicom dok joj kosa ne promei boju u prljavo bakarnu. Da događaji budu interesantniji, pobrinuće se i čauš, koji u nekim delovima naše zemlje ima zadatak da vodi svadbu i koordiniše celom situacijom...

Izraz koji Ciko Felipe Kaetano Lopez Martinez Gonzales upucuje svom vjernom saborcu i sudrugu Zagoru-Te-Neju.Ovo se desava u presudnim trenutcima kada Zagora i Cika opkoli cijelo selo Indijanaca sa kojim Zagor bas i nije u jaranskom odnosu,tj kada im zele skinuti skalp a Ciko sumnja u Zagorove sposobnosti.Takodjer Ciko ovaj izraz koristi kada pojede za trojicu kao neku vrstu pohvale kuvaru uz dodatak"ala sam se najeo".Takodjer ukoliko na drumu kada pjesace,izadje medvjed,ris,razbojnik ili neka druga vrsta nitkova,Ciko kaze karamba i karambita da bi ispoljio svoj strah i motivisao Zagora da proklete nitkove nauci pameti.Nije poznato da li Ciko izraz koristi kada su on i Zagor nasamo (to doduse nikada nije potvrdjeno,to su samo babine price kao oni homoseksualci i sl.)a nije poznato ni da li ga koristi u odnosu sa zenama.Ono sto ostaje nejasno je zasto mu treba i ono karambita jer sam izraz karamba je vise nego dovoljan.Strip eksperti pokusavaju dokazati da on karamba koristi za Zagora (jer Zagor najcesce cuti kad se bije) a karambita za sebe ( i opet su tu insinuacije ka njihovoj seksualnoj sklonosti).Uglavnom karamba i karambita ostaje simbol velikog strip majstora Cika...

Sveto leglo privođenja i skrivenih razvrata napaljenih pokoljenja u godinama njihove seksualne hiperaktivnosti, kada roditeljska zabrana samo doprinosi još jačoj želji za kršenjem veta - Ne u našoj postelji!

Putovanje koje se organizuje od strane škole da bi se "deca" edukovala i videla lepote Srbije ili inostranstva.

Međutim, u današnje vreme je to putovanje koje se organizuje za sve osim edukacije (videti primer).

Fraza kojom seljaci podbadaju svoje komšije iz drugog sela kada im grad uništi ljetinu!

Jebe mi se, boli me uvo, baš me briga, i to me zabole.
Izraz koji se u Južnoj i Istočnoj Srbiji podjednako koristi, pa možda čak i više od gorepomenutih.