Iako totalno nekompetentan kao totalni ne-Šumadinac i još totalniji ne-Levačanin (ne znam ni gde je isti), ne mogu a da ne pomislim da napred navedene destinacije pored imena TV ili beše radio emisije koja me nekako uvek asocirala na ono "pozdrav iz zavičaja" ili kako beše ono drugo gde gastarbajteri naručuju pesme, .... a, da, "jedna pesma, jedna želja" imaju i neki dublji smisao. Mora biti da je to još jedno od onih opštih mesta gde smo se podelili, pa je Srbija samo Šumadija, ili, taj, kako se zvaše, Levač? Tako opet i u pesmi narodnoj, mi glupsoni, što nismo iz mesata koja se rimuju sa jelek i opanke, selo i prija, Čačak i Ljubić, Šabac i Sava, ostadosmo da na svadbama i ispraćajima u vojsku nemamo svoje, autentične, lokalpartiotske pesme. Ili, ne daj bože ako ih imamo, i zapevamo, onda gosti, s mladine strane a iz nekog opevanijeg mesta, blenu u neverici i vade još 100 evra da muziku vrate k sebi.

Nekada davno, dlakavost kod muškaraca je bila visokocenjeni fenomen, i najveći ljubavnici su bili oni, koji su neodoljivo podsecali po svojoj rutavosti, na prelazni oblik majmuna i čoveka. E onda se pojavio Darko Kostić. Muškarci su odlučili da skinu svoj "Sirogojno džemper" sa ledja, pokose sve dlakave površine sa sebe, i na kraju, predeo oko " stuba muškosti". Prvi susret hladnog metala makaza ili brijača sa nežnom kožom nevinih jajašaca, dovodi do izuzetno negativnih reakcija, koje se manifestuju u vidu osipa i nesnosnog svraba. Najgori se osećaj par dana posle kosidbe, kad nove dlačice krenu da rastu. To je trenutak kad proklinjete rodjenog ćaleta, zašto ga nije u lavabo istresao, već vas napravio da se mučite sa ovakvim banalnostima u životu.

Ona je patriota. Ona "domovinu brani lepotom".
Mahovina u civilizacijskoj šumi džumbusa, koja služi kao orjentir u životu.
Morava joj u očima, Šumadija u grudima? Ma jok bre, nije to ta priroda! Ova je nešto drugo.
Osvežavajuća poput oaze u pustinji, toplijih očiju od 2 Sunčeve korone koje šalju štetno UV zračenje. Tera te da pomisliš da samo za tebe trepavicama, koje su duže od australijskih eukaliptusa, pravi ozonski omotač i privlači te svojom gravitacijskom lepotom, dok za sve ostale deluje kancerogeno.
Najfinije i preciznije podešenih crta lica, kao pesak nakon talasa. Glatkih površina poput planinskih goleti.
Antički lepe figure izvajane od sedimentnih stena dejstvom eolske erozije. Čini ti se da je zbog tebe vlažna poput Sumatre nakon cunamija, dok je za druge hladna poput Artika, suva poput pustinje Atakame, daleka i neostvarljiva poput Mont Everesta.
Privučen si njenom gravitacijom lepote i stalno orbitiraš oko nje u konstantnom radijusu. Približio bi se, ali ti se čini da ćeš narušiti jedan mikrokosmos, proizvešćeš efekat leptira, nastaće apokalipsa.

Još milion stvari mi pada na pamet i stvarno bih još pisao, ali me najiskrenije boli ruka... od pisanja.

Koliko god društvo htelo da se integriše, što se kaže, u duhu zapadnih vrednosti, neke stvari, naročito one integrisane u genima, ne mogu se promeniti. Vekovi zaostajanja za normalnim svetom, doveli su do toga da neke promene kod modernog Srbina nisu izvodljive. Koliko god pokušavao da sluša Šopena, impresionizam je nešto prema čemu je njegov DNK stvorio odbojnost. I da ode negde na Zapad, koliko god urban bio, deo njega će uvek pronaći sebe u onoj "A selo je moje cela Šumadija", ili koji već pedalj rodne grude.

Elem, uz sahranu, najsvetiji praznik klerikalnih Srba je svadba. U suštini, za Srbina nije svadba bez 500 duša među gostima. Nema Šopena na pravoj srpskoj hipermrsnoj i hiperraskošnoj svadbi, koliko god neko to pokušavao ubaciti. Ma koliko se trudio i pokušavao, spoljašnji uticaji su uvek jači od želje pojedinca da se venča bez legija ćaletove i kevine rodbine iz Bosanske Dubice, babine sestre iz Platičeva i tetke iz Rume. Bez obzira na trud, ne mogu lignje i dagnje zameniti plodove Svetog tora srpskog seljaka i sveže narendanog rena za tu priliku. Jebi ga, ako 'oćeš da se ženiš incognito, beži za Las Vegas.

Moja svadba će biti sa stilom! Aha, kako da ne!

Čarapanija- mora se pomenuti ovaj deo zemlje, možda čak i prvo,
jer ima ,,central belt'' položaj, nema mnogo planina, makar ne uz Moraavu.
Tu spadaju Kruševac i Trstenik, a po nekima čak i Vrnjačka Banja, Kraljevo, Jagodina, Svilajnac, Paraćin, Željin i Levač.
Izgovor je postao TV fenomen, na žalost građana koji žive na tom prostoru. Posle nekog vremena, shvatili su da nisu jedini ali jesu najupotrebljivaniji
dijalekat na prostoru Srbije na filmskom i TV platnu, ali to ima svojih dobrih strana, jer ko ih još nije zavoleo? Čuveni su po vinogradima, rekama, Zapadnoj
i Velikoj Moravi, te dobroj klopi i turizmu. A i Car Lazar je iz Kruševca.

Južna Srbija- Po mom mišljenju, divan kraj. Grčka u malom. Plus, ima jedan veliki grad, Niš, koji je poprilično postao obeležje tog kraja. Leskovac se diči najvećim
brojem stanovnika u širem području posle velike četvorke.

Erska- Po mentalitetu negde između Pirota, Čarapanije i Moravičkog kraja, Erska je poznata po tvrdokornim ljudima, često umetnički nastrojenim i buntovnim
(za razliku od Moravičkog kraja), kojima život nije lak (za razliku od čarapanskog kraja), a koji nisu ni toliko škrti (za razliku od Pirota). Po površini nije
velika, ali je ujedinjena i turistički najrazvijeniji deo zemlje. Pored toga, većina ljudi koji su nešto krupno postigli u ovoj zemlji su odatle.

Šumadija- Centralni deo zemlje, prirodno razvijen sa dosta gradova. Sve južno od Beograda, pa do Erske, Čarapanije i Moravičkog kraja je Šumadija. Glavna naselja
su Kragujevac, Aranđelovac, Topola, Ljig, Smederevska Palanka. U Šumadiju spadaju i Grebići, Čačani s one strane Morave ka Beogradu, od Ljubića pa naovamo,
Čarapani od Kraljeva ka Kragujevcu, Gornjomilanovčani koji su, bez obzira na negodovanje, pod okriljem Čačka itd. Neki svrstavaju Moravički kraj i Čarapaniju
u Šumadiju, jer su bliže centru Kragujevcu nego Topola.

Moravički kraj- Kraj koji se diči raznim stvarima, ali ponajviše tim da je mali po površini, a veliki geostrateški. Čačak, glavni i najveći grad je hub industrije,
ali i kulture. Nalazi se između Užica (Erske), Kraljeva, Gornjeg Milanovca (Beograda), Kosjerića i Valjeva (Ravne Gore), Kragujevca, Svoje Erske (Lučani i Ivanjica).
Kraj se svodi na Dragačevo, Čačak, Ljubić, koji geografski spada u Šumadiju, eventualno Brđane, selo na pola puta do Milanovca, te sela na Starom putu Čačak-Kraljevo
i novom putu, ali i na Ovčar Banju na putu ka Požezi i sela ,,s one strane'' kod Kablara. Sa Ovčara i Kablara pesma stara!

Istočnjaci- Kraj koji živi u Nemačkoj, a sa istoka Srbije su, ne iz NP.

Smederevo- Grad koji je prapostojbina Bode Ninkovića, veoma lep i razvijen kraj, iako se može desiti da zaboravite da ga pomenete. No šta ćete, tu su arheološka nalazišta, nekada je sve vrvelo od Kelta pa otuda članstvo Ace Seltika u jednom bendu iz ovog grada (po duši, kao Kragujevac, Leskovac i svi gradovi manji od njih, zapravo- metropola, za srpske uslove naravno).

Severozapadna Centralna Srbija- Mačva, Kolubara, i tako to. Nema šta, fina mesta. Desanka Maksimović, Loznica, granica sa BiH najbliža Beogradu.

Šumadija, region obrastao šumama, oivičenim plodnim brežuljcima i naseljen vrednim ljudima koji sve to obrađuju. Deo Srbije sa najraznovrsnijim zemljištem, od laganih peščanih ilovača do tvrde glinuše. Dubina zemljišta varira od dela, negde su plitka i skeletna, a neka su duboka i nadasve polodna. Ravnice i predeli pored reka obiluju polodnim dubokim zemljištem, koje samo čeka da ga neki vredni paor zabrazdi i izrigola. Dubinska obrada je najbitnija, pred zimu uglavnom, da se što više vlage nakupi i da se akumulira pred prolećnu setvu. Za razliku od dubokih i plodnih oranica, ovaj predeo obiluje i lošijom plitkom i skeletnom zemljom, u većini slučajeva nepogodnom za bilo kakvu obradu. Al neda se Šumadinac, ne ostavlja ništa neobrađeno, mora sve da se prevrne, svaki kutak na koji se naiđe, ako ništa drugo a ono zbog onoga "Šta će narod da kaže". Izmedju ostalog, obrađuje se i smonica, najteža zemlja od svih za obradu. Zbog svog sastava i prevelikog sadrzaja vlažno lepljive gline, izuzetno je teška za obradu. Kad je vlažna, sva je lepljiva i ne moš' je skinut' sa oruđa. Kad je suva, sva se nekako ispuca i postane tvrda ko kamen, ne može je ni Hilti razbiti kolko kruta i neprobojna postane. Najomraženiji tip zemlje srpskog seljaka, nikad kako treba pa da je jebeš. U njoj su se plugovi i ostala oruđa lomili, a i ono što na prvi pogled pretekne ne traje mnogo, jednostavno se pojede od trenja koje ova zamlje stvar pri prolasku kroz nju. Sve u svemu, ona se obrađuje čisto iz inata, drugog objašnjena nema.

Zaštićen naziv leka, jačina leka, farmaceutski oblik: šljivomicin, 1l, flaša

Sadržaj aktivnih supstanci: rakija, šljivovica

Sadržaj pomoćnih supstanci: nema, maximalno prirodan oblik

Naziv i adresa proizvođača: neki Mića, neko selo, Šumadija, Srbija

Dejstvo: aktivni sastojak šljivomicina je šljivovica, koja pripada grupi narodnih lekova poznatoj kao rakije. Rakije su jedini predstavnici alkohola koji su poznati po svom lekovitom dejstvu. Deluju analgetski (smanjuju bol), antiinflamatorno (smanjuju zapaljenje), antiseptički (prevencija infekcije), lokalno antiedematozno (smanjuju otoke lokalno), imunostimulativno (jača odbrambene snage organizma). Osim toga, lek utiče i na funkciju CNS ukoliko se unosi sistemski, i to u zavisnosti od uzete doze, telesne konstitucije i učestalosti primene može delovati kao stabilizator/elevator/depresor raspoloženja, motorike i verbalnih sposobnosti.

Indikacije:
- obične prehlade i upale gornjih respiratornih puteva, povrede, prelomi, uganuća, iščešenja, postoperativne rane, urasli nokti, kurje oči, glavobolja, zubobolja, reuma, išijas, spondiloza i slična bolna stanja – lokalno analgetski, antiedematozno, antiseptički, sistemski imuno- i psihostimulativno
- stres (eustres, distres, problemi svakodnevnog života), mrzovolja, malaksalost, hroničan umor, anksioznost, fobije, depresija, apatija, psihosocijalna izolacija, i slična psihopatologija.

Način upotrebe:
Posebna pogodnost šljivomicina je ta što ga možete uporebljavati na razne načine, zavisno od individualnih tegoba i sklonosti.

Lokalno: u vidu obloga (krpa, peškir, majca, novine, ili različito lekovito bilje i trave poput bokvice i sl., sa ili bez belog luka i sličnih začina, ili ukoliko želite malo higijene onda vata ili gaza). Računajte na to da bi obloge trebalo da budu stalno vlažne, da ne bi sunuli ostatak flaše niz grlo i tako ostali bez dalje lokalne terapije.

Sistemski: iz čašice ili flaše (nikako flašice), jedan gutalj, dva, tri…, ili jedna čašica, dve, tri…, ili jedna flaša. Potpuno individualno doziranje ovog leka daje vam slobodu da sami odredite koja količina vama odgovara trenutno. Najvažnije je da izabrana doza nije fiksna, već se uglavnom povećava sa dužinom i učestalošću korišćenja leka.

Neželjena dejstva:
mučnina, povraćanje, inkoordinacija, duple slike, dizartričan govor (tzv. saplitanje jezika), anastezija, amnezija, puno događaja u kojima ste učestvovali a nije trebalo, ili u kojima niste a trebalo je, masna jetra/ciroza, demencija, impotencija, halucinacije, psihoza, petlov hod, etilična ružnoća, moralna, psihosocijalna i finansijska degradacija…

Kontraindikacije:
verovatno ih ima, al za stanovnike sa domaćeg podneblja, sa velikim kapacitetom enzima jetre za obradu alkohola, nisu još otkrivene.

Čuvanje i rok upotrebe:
Čuvati u vidokrugu ili na dohvatu ruke.
Rok upotrebe zavisi od Vas.

To vam je, što reče Njegoš-Njegoš - sirak tužni bez iđe ikoga, bačen u nepoznato okruženje i primoran da se sam snalazi dok se drugi udružuju u klanove bazirane na geografskoj pripadnosti.

Baš zbog toga što je geografski osiromašen i što nema zaleđe, prinuđen je da zapne jače i više od ostalih kako ne bi ostao neprimjećen.

Početak žalopojke koju izgovara rajetin, često mada ne i obavezno simpatizer u tom trenutku aktuelnog šefa i njegovih genijalnih ideja. Rečenica se izgovara upravo kada se neka grupa odmetne protiv tih zamisli.

Pojava koja je primetna na većim porodičnim veseljima (svadbe, ispraćaji i sl.) pod uslovom da svira živa muzika praćena izlivima emocija gostiju koji su se sreli sa familijom zato što moraju, a u zavičaju nisu bili godinama iako im je na pedesetak kilometara od stana...

У крагујевачком насељу Аеродром, у склопу стадиона ,,Ф.К. Сушица'', налази се Јокина кафана. Oдмах да напоменем да то није обична кафана већ институција, место на ком истинске крагујевачке прелџије пишу своје кафанске приче. Јокина кафана је, између осталог, и главна база удружења КУРА(кафанско удружење ракијаша и 'армоникаша), основаног ради борбе против ограничења радног времена кафане.

О ентеријеру и инвентару у локалу брину се редовни гости, стара екипа која ову кафану сматра за своју другу кућу, те се о њој и стара са истом количином љубави коју улажу и у свој дом. Они су ти који шмирглају и лакирају столице и столове, крече зидове, и врше све могуће поправке, преправке и дораде (на опште запрепашћење појединих странаца који су присуствовали овим активностима).

Јокина Слађа се зове Рада. Рада је такође својеврсна институција и без ње ово место не би било то што јесте. Свако ко је макар једном свратио у овај свети храм, на помен имена Рада више никад није помислио на своју бабу или тетку, већ му је прва асоцијација управо плавокоса конобарица. Кад напољу стегне зима, Рада заложи фуруну и готово да побије госте топлотом.

Газдарица Јованка је прави кафански човек и увек је за столом са својим гостима. Не, не са гостима, са својим пријатељима. Увек насмејана и весела, један од ретких преосталих боема у Крагујевцу, не либи се да се дохвати микрофона и запева док се весели са друштвом. Једном речју- легенда.

Преко зиме углавном има више гостију него столица, али нико никада није одбијен у овој кафани. Ако нема столица, ту су гајбе, па се увек некако нађе још мало простора за столовима за случајне путнике, пролазнике или старе госте.
Лети се столови и столице износе на простор који углавном служи за паркирање, и онда се под ведрим небом, уз умилне звуке хармонике, ужива у топлим ноћима.

Osnovna i jedina karakteristika novorodjenčeta u zapadnom svetu, tamo negde iza 2040. Nekarakterističnost. Jer karakteristika je korak od diskriminacije, a diskriminacija vodi u varvarstvo...U zavisnosti od toga pod kojim rednim brojem se rodio (zapravo rodilo), mališan dakle dobija radni naziv npr. Pending 7136C7C12, kojim se služi dok ne napuni sedam godina i bude mu dozvoljeno da sebi odabere ime i prezime (u devetoj bira roditelje, a u dvanaestoj, kada postane punoletno, pol).

Vrhunac organizacionih sposobnosti u Srba.

Monolog koji usledi nakon konzumiranja albanke sa ortacima u parku.

Uobičajen naziv za svaku teritoriju koja se odvoji od države u kojoj živimo.