Апсолутно сигурно и нема силе под капом небеском да не успе. Проверено као естонска лига и цена Рускиња на тржишту економски изазваних млада. Метафора је ојачана још тиме што је у овом случају међед онај који носи орла док сексуално општи, да не кажем, опћи са њиме. Не знамо одакле је тачно потекла ова интеррејшл мајл хај клаб пословица, али знамо да је веома популарна у Јапану. Јебеш ми све, ти Јапанци гледају свакакве пиздарије, па то ти је. Лепо ја кажем, то је од бомбе, па да јебе међед орла у лету!

Крајње немаштовита особа. Због њега/ње многи мењају фреквенцију када, по ко зна који пут током једног дана, чују прве тактове неког од ванвременских, оностраних шлагера Оливера Мандића или Марине Перазић. Иначе, крилатица ове радио станице је "ми пуштамо вечне хитове", али би заиста могли мало да унесу неко освежење.

Место где сви иду када је фајронт у кафићима петком и суботом,и ту се наравно журка наставља.

Уздизање некога у свеце.
Пре се то односило на појединце,сад на читаве групе и групације,нарочито у популарној култури...

Најстрашнија претња коју можеш да чујеш док си дете. Шарао си фломастером по зидовима, доцртавао бркове на бабиним фоткама (тамо где их нема, из млађих дана), испишо се у фикус, полупао кристалне чаше које је ујак донео из Румуније. У сваком случају, нешто си гадно зајебао. Кева, без снаге да се избори са твојом хиперактивношћу, прибегава застрашујућој изјави од које се леди крв у жилама - "Само се ти глупирај, видећеш кад ти се отац врати с посла!". Сва срања аутоматски престају, крећеш да се извињаваш и додвораваш мајци, пушташ покајничке сузе, причаш како ћеш од сада бити добар, молиш је да те не откуца, и све то јер се ћале не устручава да ти дрмне ћушку или пошаље по прут.

Обично кад кренемо код неког на славу, носимо неко пиће(обично вино), кафу и чоколаде за децу (у случају да их има). Е сад, често се дешава да људи немају новца за куповину неког пића, те они, завире у шпајз и из своје "слава колекције пића" тј. пића која су они добили за славу од својих пријатеља, одаберу неко и то понесу на славу! И тако све у круг! Најгори стадијум је када добијете на поколон вино које сте ви дали неком и то у истој кеси којој сте дали неком!

Стари израз који успешно одолева зубу времена и новим трендовима што се тиче жаргона.
Користи се, са или без покрића, у сврху одвраћања агресивног провокатора (у другом случају, по принципу АПП - ако прође, прође). Довољно је рећи "тренира(м)", не мора да се каже шта, јер се подразумева да је у питању нешто шакачко-борилачко (како су се те вештине збирно звале у доба пре поплаве разних англиканизама, јапанизама и осталих конфучијанизама међу којима поштен човек не може да се снађе, да би бар могао да претпостави како ће да га бију и шта ће да му буде поломљено/извађено).

Онај дан који рачунаш као први.
До тада си животарио, таворио, вегетирао. Постојао само зато што га ћале, у конкретно твом случају, није истресао у веце шољу, или му је ненадано пукао куртон, или није успео да га извади на време. И само зато што си неким случајем добио трку до кевине јајне ћелије једног лепог, плодног дана.

А онда је дошао тренутак да схватиш смисао свог битисања. Да се деси оно што си чекао све време трајања своје животне увертире. Да ли су тако хтели Бог, суђаје, Харе Кришна, стицај околности или Марсовци, тотално је свеједно и теби небитно.

Само нека буде светлост!

Вотка представља дестилат кромпира (или житарица) који садржи од 40-70% алкохола. Иронично назив потиче од словенске речи „вода“, као деминутив у руском језику.

Сходно својој јачини, вотка може да омогући човеку способност да лупа медведу шамаре док му тражи исправе, а исто тако да га баци у стање привидне смрти све док га рука живота не повуче назад да поврати из себе ову ђавољу водицу.

У случају када се пије пуно за мало времена, ствара се телесни дизбаланс који код појединца изазива космичке појаве у виду црних рупа (у сећању) и тенденцију падања попут комете.

Суптилно сугерисати да је нека персона јевреј, шкомрак и да, уопште, у његовој делатности ништа не може проћи без његове личне користи ако већ некоме нешто мора да учини или ако је свестан да је једини који може нешто да учини. Блажа варијанта уцењивача.
Израз потиче од не тако лепог али свакако прагматичног обичаја из раних година 2. св. рата кад су Швабензи обележавали јеврејски живаљ жутом траком на надлактици- да знају, у случају фрке, кога да пошаљу кући а кога да отпрате на железничку станицу.

Другар из детињства са надимком Дебели, који није био способан да се брзо понпне и још брже сиђе са туђе трешње ( или какве друге воћке ), али је зато тачно знао чије је воће најбоље у селу. Телесни недостак је надокнађивао организационим способностима, док је верање по дрвећу, бегање од сеоских паса и батине од људи који нас наватају у штети, препуштао нама.
За награду је добијао најзрелије трешње или крушке, а у случају да "акција" пропадне батине. Све према заслугама.

Касније тај мозак операције обично успе у животу и буде неки курац кога морамо да молимо за услуге, а већина нас остану Тарзани.

Неугледна жена која због свог неестетског изгледа никада није имала прилику да представи своје гласовне могућности данашњим гледаоцима музике. Или нека која једноставно није желила да успије преко кревета огавног менаџера или задриглог власника дискотеке у Франкфурту. У случају да се не уда, а све друго јој је теже да ради, а тако најчешће бива, она постаје осуђена на ноћи прошаране димом биртије и срчом кафанских чаша.

Пјесме се наручују путем списка, по унапред одређеној тарифи.
Постаје зависна од исте ствари као и њена редовна публика.
Не мора да пјева "Бунду од нерца" и "Кабрио порше".

Много је опасна. Иако велика, ретко је угледаш на време. Сваки контакт са њом може бити кобан. Никад није нежна, напротив. У случају да се залетиш може да удари јаче него бандера. После контакта са њом, под обавезно мораш да станеш и да се сабереш. Да провериш да ли су ти све делови ту. Неретко не можеш да наставиш даље после ње, и треба ти помоћ других да би кренуо даље. Лако може да остави трајне последице, а и какве год да остави тешко се санирају. Стидљива је, ретко се појављује у јавности, а и кад се појави, труди се да се утопи у околину.

Свима вам се у животу догодило да трајање кењања превазилази законом предвиђен оквир. У тим тренуцима када сте осуђени да проведете време сами са собом, у овом случају са клозетом, принуђени сте да мисли скренете са теме јер размишљање о садржају испод ваше гузе може да вас одведе ка свакаквим идејама.
Због тога је најбоље да са собом у тоалет понесете неке новине, уређај на бази мобилног телефона, па чак и неку књигу. Али не, ви сте тог пута испали паметнији него што јесте. У клоњу сте отишли празних руку.
Не бојте се, има и за вас решења. Прочитајте пример.

Крајњи исход велике већине свађа и трвења међу народима, државама али и појединим људима такође. Старо, недомишљено искуство да рат и свађа само потресу питања због којих су започети а њихово решавање остављају неким каснијим, мирнијим временима.

У случају народ vs народ, или држава vs држава то се манифестује тиме што десетак година после крвавог ратовања актери почињу да се понашају као да се баш ништа догодило није – почињу да посећују једни дуге, отварају једни другима границе, тржишта и чине масу сличних "све је о.к." активности...Враћају се у позицију из које су испрва и кренули...

Поставља се питање кој' су курац и ратовали уопште?

У случају један човек vs други то се манифестује у томе што се два актера, на крв и нож посвађана, која несрећном околношћу живе под истим плафоном, временом ублажавају своје "са' ћу те убијем" држање, све док потпуно не почну да се понашају као и пре свађе. Корак по корак, и опет у стартну позицију.

Опет се поставља питање, кој' су се курац и свађали уопште?

Одговор је једноставан: неко од актера (често су то оба) имају притајену потребу за срањем, изливима крви и свакаквим врстама белаја. Она се периодично јавља (сваких 50 година рат, свака 2 месеца свађа) и задовољава.

Ако нисте из фазона да волите свађе, туче, ратовања, крв, и последични повратак у стартну позицију (мирење са скотом који вам је о глави радио пре тога) једноставно искулитајте такве људе заувек.
Ослободите их се. Ако сте са њима живели, одселите се. Ако у крволочној држави живите, емигрирајте. Има и људи и држава и народа којима јебање кеве није кул појам.

"Стара школа" међу родитељским начинима за деморалисање клинаца, популарно названим казне. Стоји раме уз раме са осталим класичним методама, као што су чупање за зулуфе пред целим друштвом са малих голића, вербално јебање целе мушке стране родбине после родитељског састанка (иако се народ још није разишао), или у маниру америчких серија "терање у кревет без вечере".

У преводу, када као клинац направиш тешко срање, које се не може васпитно-дисциплински покрити шљакерским "спољашњи фелш" шамаром, по следећем доласку из школе, затећи ћеш празно ћоше у којем иначе стоје лопта и копачке, телевизор пребачен из дечје у бабину и дедину собу, и Сегу без адаптера и џојистика. Иста ситуација се може одиграти и у случају санки, уколико си покушао да матору комшијску џукелу искористиш као хаскија. У нешто познијем периоду, када су се под дејством мултиплејер игара кечеви ухватили у коло к'о на влашкој свадби, па ти због тога ћале преко телефона у маниру вокалисте скандинавског метал бенда, псује и бунар и авлију, од чега пуцају Телекомови сервери, миш тастатура и модем, завршавају у старом добро познатом штеку иза одела, које је ћале обукао једном, и то кад се женио.

1. Основно значење: шеф, послодавац. Ако је лош, радници га мрзе. Ако је добар, радници га поткрадају, обмањују, по цео дан испијају кафе, 'ладе муда на послу итд. У сваком случају, никада није вољен од стране дотичних.

2. Овај израз деца су често користила да означе финалног противника на одређеном нивоу неке нискоагресивне видео-игре. Поред израза ''газда нивоа'', често су употребљавани и следећи ирази: чудовиште, монструм, авет, ђаво. Данас, међутим, деца све ређе имају потребу да се окупе код неког пријатеља, када могу организовати и он-лајн сусрете и ту опробати вештину играња против другара. Стога, и ови изрази(у оваквом контексту) замиру.

Основна вештина му је у томе што може да попије више флаша пива, него да повеже тачних пасова на утакмици.
То је човек који није одваљен од стене, већ је стена одваљена од њега.
Ни у ком случају нема испод сто килограма, јер му је маса прекопотребна за макљажу по сеоским атарима са судијама и противницима.
Пре и после сваког тренинга груне по таблу шарене сланине и канистер домаће ракије, да случајно не би изгубио на маси, која му је основни квалитет. Као обавезна увертира пред недељну утакмицу је суботње алкохолисање како би у недељу пружио што бољу партију.

За разлику од невиности много се теже губи. А за сличност са невиности, пожељно је да се што пре изгуби. У сваком случају потребно је да те неко добро изјебе да би изгубио наивност и схватио да не треба баш свакоме веровати и да не говори баш свако истину без обзира што има тако добре намере и искрен осмех.
Многима се то деси у раној младости а многи цео живот остану наивни док их упоредо јебе ко стигне, док сваких пар година, држава организује колективан тест наивности, чисто из зајебанције, да види да ли може да јебе народ и даље, и колико дубоко.

Ова теорија није никакво ремек-дело јер је то наука. То је теорија која говори о ситемима који се крећу релативистичким брзинама (близу брзине светлости), тако да не утичу (довољно) ни у ком случају на системе који се приджавају законима класичне физике, те се не може рећи да остатак физике нема везе са мозгом. Такође, да је то октриће толико велко, зар не би чика Алберт добио Ноблесову награду за ову теорију, а не за излазни рад?
Све у свему, ова теорија држи воду, за већину људи, за апстактне појаве.
Између осталог, о којој се ради? Општој или посебној?