Da papir trpi sve dokaz je i u ovom slučaju više no očigledan.U zavisnosti od ciljne grupe Ženske Časopise možemo podeliti u više kategorija koje su najčešće ustanovljene po gubitku veze sa stvarnim svetom, nešto kao umrežene video igre u slučaju muškog tabora.U blažim kategorijama možete saznati i neke korisne informacije, a to su teme kao što je kuvanje, baštovanstvo, i štrikanje! Teži oblici zahtevaju od svojih čitateljki viši oblik interakcije sa omiljenim štivom to jest potpunu vernost i pokornost koja se ogleda u poboljšanju kvaliteta polnog organa čitateljke usled katarze koju je doživela čitajući kolumnu poznate novinarke koja se nakon dugogodišnjeg hodočašća po raznim SPA centrima vratila ko nova i ponešto podelila sa svojim čitateljkama, to nije sve i psihološkinja ima svoju kolumnu koju verna čitateljka sa uživanjem čita dok u sebi govori: "Jes pa i ja tako isto šta ona Mara meni stalno nešto muti nije mi jasno" što za posledicu imate lopatu sa samopouzdanjem koja se ne da tako lako.Ženski Časopis kao medijska pojava može da se krsti kao dete SPAM-a i Prepetum Mobile-a jer u svakom broju možete saznati da je voće i povrće zdravo i da muškarci volu ribe i da je zračenje bilo koje vrste jako štetno i da su neke stare stvari opet u trendu! Po materijalističkom afinitetu svojih čitateljki Ženske Časopise možete podeliti na one za srednjoškolski tip moždane zrelosti, završila sam faks a volem u dupe moždana zrelost i prirodna plavuša od rođenja neću niš da radim jer sam ekstravagantna moždani deformitet, svaka od ovih grupa ima sliku u glavi o sebi i neverovatnoj važnosti iste u svom ekosistemu uzrokovanu praćenjem trendova iz pogađate omiljenog magazina.Čitateljke koje su penzionerke su nemi posmatrači koje vole srećne svršetke, muškarci koji ovlaš prelistaju samo žele da pospeše odčepljenje nekog zatvora koji je nastao usled lošeg recepta iz istog.
Činjenično-retoričko-pobedonosni poklič. Jedinica za merenje busanja u grudi. (Jedan "Bus u grud" iznosi tri udara skupljenom šakom u predelu sopstvenih pluća u minutu).
Nakon provere u registru Mendeljejevog periodnog sistema kolegijum stručnjaka iz Srpske Akademije Nauka i Umetnosti ustanovio je u istom sistemu propust i da bi, u slučaju da prećute, čovečanstvo bilo uskraćeno za jedan krucijalni element za dalji tok razvitka istorije. Ne oklevajući, SANUvci su pokrenuli inicijativu za uvođenje novog elementa u Periodni sistem istih. Ludilo mozga, kako je u bečkim krugovima interno nazvan predlog, nakon silnih povučenih veza, čašćavanja, podmićivanja, što u ratluku i kafi, što u dukatima... Naterali su samog Mendeljejeva da popusti.
Element, plemenitiji od zlata, izdržljiviji od čelika, večniji od dijamanata... Inat!, konačno se našao na mestu koje zaslužuje. Međ metalima i minerali, sija kao biser, inat, Prvi srpski periodni Element.
Dok je SRBIN na DVORU VILJUŠKOM boc BOC, ščim je jeo švaba... M?!!
Psovanje - jedan od boljih načina iskaljivanja besa. U svakom slučaju, bolje se usmeno ili napismeno najebati keve, nego se iskakati po neandertalskoj lobanji i voditi šiptarskim običajem ''ubi, zakolji, i tako u krug''.
''Sve je rečeno'' - giljotina od izjave za osobu koja pokušava da pronađe dovoljno racionalno objašnjenje i izvuče oprost za svoju nepromišljenu verbalnu reakciju. Pokušaj žrtve afekta da se izdigne u nebesa nad svojim tlačiteljem, da zapuca po njegovom mozgu sve dok se ne istopi od griže savesti, iako je ''rečeno'' zapravo istina. Nalik prebacvanju, ''sve je rečeno'' je žrtvin zahtev da se onaj koji ga je uvredio ponizi u stilu Efijalta, klekne na kolena i poljubi stopalo Kserksu. I da, ovaj čin je žrtvina oseta, ta slast da gleda poniženog tlačitelja na poziciji pušača kurca.
- Teraj se ti u kurac, ti i tvoj ćale. Kapiram da ti nije ćaleta jedino za šta bi bio sposoban jeste peglanje vova pička ti materina olinjala. Idi ošišaj tu grivu i upristoji se već jednom, a usput nauči kako se koristi maramica, jer sve dok se krećeš kao ameba zvaću te jebenim jednoćeliskim organizmom. Garant dane provodiš vukući se od kreveta do fotelje, od fotelje do kreveta, parazitu raspali. I NE, NE DAM TI UEZBE, jer ćeš opet da ga natrpaš trojanima nadobludni idiote!
- ...
:posle sat vremena:- Brate izvini svega ti, nisam razmišljao ne znam koji mi je kurac, ceo dan sam na jebenim iglama, besan k'o pas, a ti si bio okidač. Izvini jebiga.
- Sve je rečeno brate, odjeb.
U današnje vreme, postala su popularna mesta na internetu kojima je cilj da ljudi iz različitih delova sveta, pa čak i ulice preko puta, razmenjuju mišljenja o trenutnim događanjima unutar svog omiljenog fudbalskog kluba.
Iako su postojali i od pre desetak godina, bili su ograničene upotrebljivosti za sportske simpatizere iz Srbije, uglavnom zbog nemogućnosti istih da nabave internet (koji po mogućnosti nije dial-up), ili, u još gorem slučaju, i sam kompjuter.
Napretkom tehnologije, ovaj vid zabave u dosadno, nezaposleno doba dana (a nekad i ne), je postao dostupan ljudima iz različitih krajeva i različitog nivoa pismenosti.
Ovo je preduslov za nastanak velikog broja fudbalskih stručnjaka, skauta, koji skupljeni na jednu stranicu nekog od naših poznatih portala, lepo demonstriraju odlike našeg društva.
Među velikim brojem autora, najčešće se izdvajaju ovi tipovi:
-Taktički magovi: - Nije mi jasno zašto igramo 4-4-2!!!! Svaki idiot može da vidi da nemamo igrače za to!!!!! Znači, 1-2-8, sa golmanom u centru šesnaesterca!!!!
-Večiti optimisti: - Došo nam je Zlatko Beljagić da popuni poziciju desnog beka. On je bio proglašavan supertalentom ranih osamdesetih i bio je vođa tima koji je osvojio drugo mesto u četvrtoj beton ligi. OSVAJAMO BRE TITULU!!!!!!!
-Skauti: - Ovaj Mbaba El MekArabi bi nam odlično legao na pozicuju levog krila. Nije baš dobar sa loptom, ali gledaj koliko se brzo kreće bez nje! Dao je i 5 golova za mladu reprezentaciju Britanske Gvajane.
-Nepismeni: - idemo bre ovaj je ilić mnogo dobar osvajamo sve bez problema samo da nam se ne povredi odbrana i golman mnogo nam je potreban a tek ovi ostali igrači šta bi mi bez njih...
- I naravno pesimisti, o kojima se ne bih usudio bilo šta da napišem, jer su uglavnom bili u pravu ovih godina...
Lavlja kandža među odevnim predmetima. Izgledom su odbojne kao Šmaug koji bljuje hlorovodoničnu kiselinu i peva najnoviji hit sa Jutjuba (nešto tipa MC Stojan Feat neka dobra pička što ne zna da peva).
Bakute su ih pravile od najčvršćih klupčadi koje su mogle da završe tamo gde već inače to nabavljaju i na sve su mislile kreacijom tih čarapa. One mogu da izdrže nuklearni udar, dovoljno su čvrste da se čovek zaboravi i krene u njima na sneg od 42 centimetra, ako ispod nema drugih čarapa koje se u ovom slučaju zovu potčarape, bodu ko sam đavo i mogu da oljušte nokte i depiliraju kompletno stopalo plus ostružu pete gratis.
U njima ne možeš da obuješ ništa od obuće jer povećavaju veličinu stopala za sedam do devet brojeva.
- Šta ti je to brate?
- Brate, ovo su štrikane čarape, ćaletu ostale od njegovog dede, a on je u njima prepešačio Albaniju
Davnih dana je Sigmund otkrio uticaj očeve figure u odrastanju i psihološkom razvoju jednog pojedinca (čitaj žene).
Ukoliko je tatu doživljavala kao centar svog mikrokosmosa i sveukupnu utehu i podršku u svom ćivotu, sa takvom tipom čoveku bi i najradije gužvala postelju u dupe. Dok bi nasuprot tome one koje su ga doživljavale kao antihrista svoje mladosti, kao znak bunta i revolta, dizale noge na muško ko rampe na autokomandi.
U svakom slučaju, ti, ja i svaki pobratim koji ovo čita je na dobitku. Vin-vin brate! Da bi razumeo bolest, pođeš od simptoma. Znači gledaš ćaleta biraš ćerku. Jednostavno premodifikuješ psiho fizički karakter po ocu njenome, zarad kojeg kubika pičke.
-Ćao komšo, šta im...
-E ćao komšinice.
-Šta je ovo?
-Pa ja malo uzeo da sređujem karburator, i ostavio sam filter za ulje u lavoru da ga očistim pocle malo...
-Ali moj tata ti popravlja stalno kola, ti ne umeš da... Jel to bregasto vratilo?!
-Mhmm...
-Šta nameravaš da uradiš sa njim? :svrš:
-Da ga dobro nauljim u pustim u pogon!
Najjači argument. Iako velika većina tvrdi da argument autoriteta nije nikakav argument, obično ispada da argument autoriteta sjebe autoritet argumenta.
Tomica Milosavljević: " Da obavestim javnost: onaj kontingent vakcina što je juče stigo, dostupan je svima i to za džabe. Radi se o strihninskim vakcinama sa živom, po standardu ISO-9001, obogaćenih litijumom, vitaminom C, ekstraktom jaja *vaskršnjih pobednika* i aromom eukaliptusa. Ništa nema na silu, ali prioritet imaju bebe, babe, deca iz vrtića, vojni penzioneri i žene u klimakterijumu. Pitanja?"
Novinar:" Je si l' zglajz'o Tomice? Strihnin i živa su teški otrovi, pa je l' tebi cilj da otruješ narod?"
Tomica: "Ti da išta znaš ne bi postavlj'o takva pitanja. Nisi pozvan da govoriš o ovome! Uostalom, ja sam lekar. Profesor Doktor. Ministar."
Radomir Antić: " Pozivanjem Oroku Sakija- Sekača u nacionalni tim imaćemo više opcija u napadu. On će biti naša alternativa u slučaju povrede Pantelića. Njegovo iskustvo će mnogo značiti mlađim igračima. Raduje nas što je izabrao Srbiju iako je imao ponude SAD-a i Japana. FK "Kosmodrom" mu je bez ikakvih primedbi dopustio da pođe sa nama na pripreme za Mundijal. Želim da kažem, da pozivanjem Sekača, ni za kog nisu zatvorena vrata nacionalnog tima, pa ni za Nindža Kornjače."
Novinar: "Radomire, luda glavo!? Pa gde ćeš pozvati Sekača, čoveče!? To je fiktivan lik, lik iz crtanog filma!"
Radomir:" Ti blage veze s fudbalom nemaš! Drži se svog posla. Uostalom, ko je sedio na klupi katalonskog giganta i na klupi galaktikosa, ti ili ja?"
E ovako... Pre n'o počnem da serem, čisto da spomenem jednu staru poslovicu... „U kafani radi il' lud il' pijan“. Asocijacija slična psihijatriji. Kao što psihijatri vremenom sliče na svoje pacijente tako i ugostitelji na svoje goste. Il' pak obrnuto. Dakle...
Kafana! Jebeno tesna rupa bez dna. Đavolja varoš prepuna neograničenih resursa koji produktuju more poroka i čak više od toga...
Jedan od mogućih resursa, jeste „rakija“. Ne šljivovica, ne loza.. Već prava grehovača. Ispečena isključivo u đavoljem kazanu. Servirana u maloj crnoj piratskoj bočici sa etiketom mrtvačke lobanje. Poseduje osobine posvađuše i pri tom uneređuje svoje žrtve.
E sad... Njene sluge su Konobari, u ovom slučaju - demoni, legalni lopovi -, koji ti, svojim kombinovanim tehnikama, izvlače zadnji dinar iz džepa, koji si možda namenio za bolesnu babu, opravku juga il' za verenički prsten. Ne matori, boli njih kurac, oni će i to uzeti...
Možeš li se suprotstaviti? Pa ne možeš prika, nemaš ti muda koliko oni imaju aduta. Jedan od ponuđenih jeste adut ispod šanka u obliku bejzbolke, namenjen za krivljenje vilice i prebijanje bubrega. Potencijalni razarač kamenja u istim za šta bi insistirali da im budeš zahvalan, ako naravno dođe do toga. I sve to radi naplate duga il' pak falširanja neke pesme koja im para uši. N'o, da krenem dalje...
Najzajebaniji od svih – Gazda. Poznatiji kao „Lucifer“, šef đavolje varoši. Vlasnik nekolicine demona kojima lično upravlja vezanim koncima kao Đepeto Pinokijom. On je taj baja, koji krije svoje rogove k'o zmija noge, bičuje radnike zarad veće dobiti, maltretira goste jer su ružni i odvratni i nemaju novca koliko njemu treba, pojebe svaku drugu ženu koja se nađe na njegovoj teritoriji, ima para i može mu se...
A žrtve.. Žrtva si ti! Žrtve su nesrećni, pijani boemi prerezanih vena starim, kuhinjskim, tupim, reckavim nožem. Jeboteee,.. Ala to boli! Ma i treba da ga boli jebem li mu nanu, šta seče vene koje pičke materine? N'o, da se vratim na temu.
Oni su zaluđeni tipovi, zaluđeni od abnormalne količine alkohola koju su uneli u svoj organizam, umesto narodnjaka koji trešte iz dana u dan, oni haluciniraju eho razbijene čaše, 'mesto babe od pedes' i pet godina vide mladu konobaricu od sedamnes' leta, koju neprestano štipkaju za guzu. Ako i pojebu nešto ne ginu im bar picajzle il' sifilis. U najgorem mogućem slučaju pada i alimentacija...
I zato brale, pamet u glavu. Ako zagrizeš ovakav mamac, rđava udica ti ne gine. Udica koja se ne skida tako lako...
Definicija napisana za Mizantrophy.
Nikako ga ne treba mešati sa kineskim, makedonskim i ostalim stranim "sisica" lukovima. Razlike su očigledne, naš je omanji ili mali i gadan, u stvari, On je opasan, prvo reže i kida, a onda zamiriše. Ima oblik jagode, dok "kinezi" izgledaju nekako spljošteno, k'o da su ih zalivali mutagenom; a i nemaju neki "udar". Naš je redovno blatnjav i pomalo neugledan, ali to ne smeta, zasija kad se očisti i kad pročisti i misli i disajne tokove. U zavisnosti od naviknutosti organizma na njega, može izazvati sreću, plač, bacanje jezika, "vorp" brzinu do toaleta, a u slučaju potpuno neiskusnog čoveka (stranca, najverovatnije) može izazvati i religiozne i druge vizije i transfer u drugu dimenziju. Ako baš drmne, kroz maglu i suzne oči može se videti Kraljević Marko sa svojim tropernim buzdovanom i vernim Šarcem, kako žeže po Turcima.
Po konzumaciji, preporučljivo je vetrenje i period "hlađenja", jer je beli luk opasan i čuva samo svog gazdu (onog ko ga je pojeo), dok svojim moćima nagriza sve ostale prisutne. Blagotvorno deluje na nesanicu (posle njega zakuntaš k'o top). U kombinaciji sa glogovim kolcem predstavlja oružje masovnog uništenja, kako za vampire, tako i za sve ostale koji su se zamerili.
On nije intelektualac, nikako, daleko je od toga k'o Baloteli od razuma.
Njegovi iskazi su bedni pokušaji kopiranja rečeničnih sklopova koje je na'vatao na kojekakvim forumima gde je vrhunac pismenosti lupiti spejs posle interpunkcije.
Uporište svojih stavova i oslonac doktrinalnih mišljenja neretko nalazi u narodnim umrtvorinama, recimo, u onoj kad ljudi kažu da je dobro, mada, podrobno zna da se služi samo Vikipedijom.
Ima on muda, al' mu fali kurac.
Čuo je, na primer, da promaja ne postoji, ali ne staje između dva otvorena prozora.
Nema čip u novoj ličnoj, ali samo zato što je gledao "Digitalnog anđela".
Dublje ulaženje u diskusiju o nekoj temi će iz njega iznedriti transferaj u najboljem slučaju.
On ima stav o svemu - ali tuđi.
Krnjo: "Čoveče, kako je dobar onaj film, "Maratonci", ne mogu da verujem...! Jesi gledao?"
Imač pojma: "Naravno, kako nisam! Kultni film, jebeno sabija Dušan Kovačević!"
Krnjo: "Da, kako ima sjajnog humora, ceo film je takva komedija, nevera! Kako sam se iskidao na ono kad Đenka ostane bez gać..."
Imač pojma: "Op, op, povuci uzde! Prvo i prvo: dezintegriši se, dečko; a sad ću i da ti objasnim zašto: ovo je apsolutna tragedija, a da si imalo obratio pažnju na celokupan smisao filma, uvideo bi neke stvari, kao što su: analogija sa srpskom stvarnošću, koja je svevremena, kao i Domanovićev "Vođa", na primer. Morbidan humor koji prožima film je sam po sebi tragičan, gde se sudbine junaka stropoštavaju u propast sve zbog nemogućnosti uklapanja različitih mentaliteta u porodici, koja je osuđena na propast u tom ekspres-loncu delovanja u neslozi, što je simbolično prikazano odsustvom žena koje im mogu obezbediti potomstvo. Inače, opšte je poznato da dobra komedija izvire iz tragičnosti. Da li možeš sada malo da upregneš vijuge po ovom pitanju?"
Krnjo: "Ma, ne bih ja rekao da je to baš sve tako, čuo sam...":bum-tras:
Imač pojma: "Preljevaš, plivaj...! Sad su od tebe ostali samo dugmići... Tužno je to..."
Ja sam Džekov osećaj povraćanja...
Uvod tugaljive pripovetke u kojoj je glavni motiv čežnja za nestalim.
Tuga, sećanje, grč. Poslednji vapaj ostavljenog da se bar kroz priču priseti izgubljenog. Zapravo, ta njegova priča odjednom naleti, iz vedra neba, a prethodila joj je tenzija ćutanja, neka bolesna tišina.
...
- Znaš, oticali su mu prsti.
- Kome?
- Igoru, mom mužu. I svaki put po ovoj vrućini govorio mi je lepe reči u slučaju da...znaš i sam.
- Razumem. A znaš, njemu su nokti rasli ukrivo.
- Kome?
- Kurcu mome opaaaaa!
Najstariji, najcjenjeniji teniski turnir sa najvećom i najdužom tradicijom (tzv. nezvanično prvenstvo svijeta, jedan od 4 Gren Slema), poznat po tome što se igra na travnatim terenima All England Club-a, jagodama sa šlagom kojima se naslađuje publika i pravilima oblačenja koja nalažu da igrači igraju u bijeloj opremi.
Ovako će vam Vimbldon predstaviti novinari koji prenose ovaj turnir.
U stvarnosti to izgleda ovako: Rasistički turnir (bijeli sport) gdje razmaženi Englezi dolaze da liječe komplekse i usput vide pobjedu nekog od britanskih tenisera (što se nije desilo već nekoliko decenija) a čak su i brdo u blizini nazvali po Timu Henmanu, liku koji je na guzove uspio da prismrdi polufinalu par puta, a inače sa sportske tačke gledišta ubjedljivo najdosadniji turnir jer forsira igrače koji igraju servis-volej igru, tako da prosječan gem traje minut i po, a što se trave tiče poslije trećeg dana ovaj turnir se ne igra na travi već na poljoprivrednom dobru PIK Zemun.
Uporediti užitak gledanja Vimbldona i Rolan Garosa je kao porediti neki ruski amaterski home video sa vrhunskim umjetničkim djelima u režiji Breda Armstronga sa Rokom, Ronom, Dženom i Trejsi.
Ovamo (u prvom slučaju) em je teren očerupan i jadno izgleda, em sama igra kratko traje.
Ova aktivnost je odgovorna za 90 posto misterioznih ožiljaka, modrica, ogrebotina. Dakle, ova naizgled bezazlena ali vrlo ekstremna aktivnost kad se sprovodi u mamurnom stanju ( bio si do pola šest na žurci i ''ustaješ'' ujutru u školu), može da dovede do lakših a bogami i težih telesnih povreda ( zavisi od predmeta koji vas okružuju dok se obuvate ).
Ustaješ, kročiš nogama na pod, hvataš jednu čarapu, nazuvaš, dok naravno balansiraš na onoj drugoj nozi ( tu nastaje problem ). Sledi ono čuveno skakutanje, dok se ne uhvatimo za nešto, ne dođemo do zida ili u krajnjem slučaju ne padnemo.
Polno prenosiva bolest, koja zahvata samo "viši" stalež.
Posleratnu crvenu buržoaziju, svesne pojedince, napredne omladince, upravnike zem. zadruga, predsednike države, vlade, ministre, gradonačelnike, predsednike opština, upravnih odbora....
Bolest traje dok su na vlasti i menja svest obelelih do ne slućenih granica.
Inkubacija je " u roku od odma", od momenta zaraze (dodira sa foteljom), dok traje onoliko, koliko je narod naivan. Da ne kažem, glup. Ili koliko je spreman da ih trpi. Za sada su dozvoljena dva mandata zaredom.
Dijagnostikuje se prvog dana nakon izbora, a manifestuje neopisivom potrebom da se pokrade ono što je preostalo iza predhodnika.
U početku oboleli odbijaju da priznaju da su zaraženi, vade se na one pre njih, obećavaju da neće biti takvi ( budu još gori), dok na kraju (posle poraza na izborima) ispoljavaju hipohondrično ponašanje. Odbijaju da priznaju da su izlečeni!
Naš čovek, uz desnu aut liniju bi rek'o :
- Bolest ko bolest. Boli me krivak, ja nisam na vlasti. Ko im jebe mater. Ne petljam se u politiku, ne mogu da obolim ....
U tome i jeste trik. Oni pate, a narod oboljeva.
Dok god nas boli ona muška stvar ( u ovom slučaju i žene je imaju) njima lepo.
E, sad da ne ispadnem Tomica Gica, odnosno Tomica Ptica ( jedan isti lik, bivši oboleli, za sada ne zalečeni) i da Vas samo plašim, moram reći i ovo:
Ima nade. IMA LEKA.
et lignum mauris>>> govnjiva motka
Doduše SZO i ministarstvo zdravlja ga još nisu stavili na pozitivnu listu (ne ide na recept, jebiga), pa se morate obrati majci prirodi, koja nas je darovala istim. Po šumama i gorama, naše zemlje ponosne.... Ili jednostavno odvaliti letvu iz tarabe. Eksere ne vaditi, bolji je efekat. Ponekad deluje i na sam nagoveštaj terapije.
Gornji kraj obogatiti sadržajem prosečnog srpskog poljaka i koristiti prema uputstvu. U slučaju da izlečenje ne ide željenim tokom, terapiju ponavljati, što češće i po mogućstvu žešće.
Način upotrebe : - Po leđima.
Kontraidikacije : - Kratko pamćenje, lako nas zajebati.
Dolor in penis >>> Bol u kurcu.
Nepokretan. Najčešće se ova etiketa kači nekom sportisti ili nekom ko pokušava da bude sportista.
- Fali nam jedan za fucu... Da zovemo Mileta?
- Mileta "olovnog vojnika"? Jesi lud?
- Pa ono... Bolje iko nego niko...
- U ovom slučaju bolje niko! Dečko je pokretljiv k'o gornja vilica, kampuje u napadu i ne ume da šutne...
- Al' dobar je dečko...
- Pa zovi ga na večeru onda, nemoj na fudbal.
Izraz slikovito opisuje dojučerašnjeg čuvara stada na obroncima Ozrena koji je emigrirao u urbanu sredinu i tu se odomaćio i zaboravio na svoje praiskonsko poreklo a ponašanjem i izgledom ne ostavlja mesta nedoumici o korenima slučajnom prolazniku, sagovorniku ili, ne daj Bože, nasumičnom jadniku kome je posao da dotičnog ''gospodina'' profesionalno usluži i opsluži iako ima tričavih 20-ak godina obrazovanja više od gore pomenutog.
U drugom slučaju, pak, epitet Dupelukovca može poneti i bilo ko drugi koji se sladio prazilukom uz krmenadle za vreme ručka ali isti nije dobrano sažvakao te mu se, posle obavljene velike nužde, može uočiti ''repić'' u predelu pozadinskog ponosa u vidu zelenkastih zeljastih peradi gore pomenute biljke (u pojedinim slučajevima kod osoba sa izraženim digestivnim problemima može se uočiti i silueta celokupne predstavnice uzgojenog varijeteta južnoevropsko-zapadnoazijske vrste Allium ampeloprasum).
Pojam koji kada čujemo u glavi nam se javlja slika autobusa,maminih sendviča,razmenjivanja grickalica i neprekidno šetkanje u busu.Pritom nam nastavnici obavezno govore da ne ustajemo.Izlazak iz autobusa u glavnom izgleda kao:Svi ukočeni,protežu se i krećemo na ručak.Za ručak obično ima buđava šnicla sa pireom od pre 3 dana.Naravno,krupnija deca za stolom jedu polako,da ne bi ispalo da su mnogo gladni.Onda sledi šutiranje nogama ispod stola,i uglavnom dolazak u vece.Nakon ručka nastavnici kažu da ćemo putovati još pola sata do hotela,ali kako oni uvek lažu i skraćuju put da bi mi bili mirni,ovoga puta im nismo poverovali i znali smo da ima još sat vremena.Sada smo tiši nego ranije,vozač pušta "Kafana je moja sudbina" i svi skačemo na noge,osim naravno ženske populacije koja navodno mrzi narodnjake.Tada nastavnici pokušavaju da nas umire,ali naravno ne uspevaju.Stižemo u hotel.Ispred hotela stojimo sa bolom u nogama nekih pola sata dok nastavnici obično sede i piju kafu.Ulazak u hotel,nastavnici nam dele ključeve,kreće trka ko će prvi naći svoju sobu.Naravno onaj koji prvi dobije ključ uglavnom nalazi prvi.Ušli su svi u sobe,malo se odmorili ostavili rančeve,u najboljem slučaju presvukli i počinje afera ulaženja drugima u sobu.Razgledanje drugih soba traje sve dok neki nastavnik ne interveniše.Nakon toga sledi večera.Na meniju je u najboljem slučaju šnicla od pre 18 nedelja i pire od Nove Godine.Devoke ne pojedu ništa ali muškarci su gladni i pocepaju večeru kao mače muškatlu.Nakon toga sledi spremanje za diskoteko.Spremanje traje nekih 15 minuta kod muškarca dok kod devojaka to traje bar do 4,5 pita više.Krećemo u diskoteku.Obično Dj pušta Mona-Kolitu i svi odemo kući.
Trenutak kada zdrav čovek pomisli da niko na ovoj prokletoj planeti ne može da se s pravom nazove montažer zvuka. Pravo na korišćenje autorskog dela, u ovom slučaju kompozicije, u nekom filmu ili seriji košta k'o svetog Petra kajgana, i mi to dobro znamo, ali pobogu ne, nije problem da se pesma koja savršeno pokriva scenu u filmu isprekida i ispremešta na apsolutno nenormalan način, da joj se smisao ubije, a ponekad i potpuno promeni. Ko još uvek ne konta eto ga primer tu dole. To najbolje dolazi do izražaja ako dotičnu pesmu razumete i znate joj tekst, a dešava se obično u najboljim scenama filmova i u uvodnim špicama serija. Prdež.
Takođe, "montiranje muzike" može biti i trenutak blama za ponositu spodobu za mikrofonom kada do neprepoznatljivosti isecka pesmu, redosled stihova, sve živo i mrrrtvo.
Gaj Riči bi se složio sa ovim, ali recimo da je ne daj bože njegov film u pitanju. Džejson Stetam zatvara oko nekoj kuravi tiganjem u ekstremnom donjem rakursu u nekoj kineskoj kuhinji, predgrađe Liverpula. U pozadini svira "Don't mug yourself" od Streets-a, tekst:
Hold it down boy, your head's getting blurred
I know you can't stop thinking of her
By all means you can vibe with this girl
But just don't mug yourself, that's all don't mug yourself.(montažom skače nazad na prvu strofu)
A new day another morning after, leaning back on my chair in a greasy spoon cafeteria...
(prekida naglo)
I eto. Pesma u kojoj Englezi baljezgaju o muvanju skrndelja ide super dok Stetam uljem iz friteze poliva braću od Kineskinje koji pokušavaju da intervenišu, a onda je smuljaju. Poželimo Vinija Džonsa sa sačmarom da izvadi stvar.
A što se tiče pijanih drugara za mikrofonom to mu dođe, da ne dužim, ovako:
-Evo jedna z' drugare, i tebe Jovanka krv ti jebem maloumnu! HTEO BIH NEGDE DA TE VIDIM KAO SLUČAJNO, TO NISAM JAAAAAAAAAAAAAAA AA-AA-AAAAAAA
-Al' montira Đugeta *hik* svaka mu čast.
Čačanska urbana legenda o dobrim bekovima koji su potekli iz KK Borac ili KK Železničar, još je Krešo onomad govorio da mu date beka iz Čačka i centra iz lepe naše Dalmacije i tri grabova panja i on će osvojiti prvenstvo Jugoslavije, ali one prave.
Sve je počelo od neumornih neimara koji su pokaraj svete reke Morave, u ovom slučaju zapadne, pazi podvlačim, sagradili halu koja važi za jednu od najnesigurnijih za gostujući tim, uz konstantu represiju čačanskih šutera koji ubacuju loptu u koš kao u kacu. Mnogi su dolazili da umoče ruku u Moravu, čak je i Čovke, slučajno, uzeo Borac za svoju filijalu, da pokuša svog patuljka da umače u Moravu, kao oni Grci u svojim mitovima, ali malo je omanuo, izgleda da je sina držao za ruke dok ga je umakao u vodu i ispade da se njegova igra svodi na trčanje i ništa više. No, kada ni to nije pomoglo on je pokušao da umoči svoju glavu u Moravu, ali ne ide pa ne ide, to je očigledno samo kriminalcu Želimiru uspelo.
Još se priča da je Radmilo Mišović prilikom skok šuta bio 3- 4 sekunde u vazduhu, protivnik pada, a Radmilo sipa ko za ogradu. Kolonada šutera je izgleda redovno umakala ruku u Moravu i trpala na ovim prostorima, čak se govori da su neki tražili pelcer ruke od pojedinaca.
Sin: Jao, pa čime se drogira ovaj mali Tripković, mora da koristi nešto?
Otac: Šta se drogira, pelverašu glupavi, pa on je izdanak čačanske šuterske škole. E moj glupane. pojma ti nemaš.
Sin: Ma kakve škole stari, daj ne seri, čačanska škola, čuj ti njega? Gde je to?!
(Udarac u predelu potiljka otvorenom šakom)Otac: E moj magarče, a Kićan, a Radmilo više puta najbolji strelac Juge, čačanski Viljem Tel, a Žele Obradović, a Radošević... e moj zelembaću, pa oni su umakali ruku u Moravu.
Sin: Šta su radili, ma daj, ovo stvarno nema smisla... joj opet ovaj Tripković, ma koristi nešto 100%.
Otac: Slušaj magare, bolje bi ti bilo da sam odeš i umočiš ruku u Moravu možda nešto i napraviš, vidi šta radi Savan i ona ja mali mutavi Teodosić kako dade Špancima s pola livade koš. Još je Krešo Ćosić...
Sin: Ma ne opet ta priča...
Prva i osnovna lekcija roditelja pred tvoj odlazak u grad. Nebitno što jedva čekaš da izađeš iz kuće, i da popiješ prvo što ti padne pod ruku, dobijaš lekciju koju pamtiš do kraja života, kako bi kasnije mogao da preneseš na svoje potomke. Zajedno sa onim, "ne uzimaj ništa što ti nude na ulici", ovo predstavlja veći greh od svih 7 smrtnih grehova zajedno... Još od posle rata, kada su objašnjavali kako su upaljači bacani iz aviona, koji ljudima odseku ruke, ili cigare koje imaju u sebi neke smrtonosne otrove. U svakom slučaju, i da vodiš računa o takvim stvarima, to može da ti pođe za rukom samo prvih nekoliko pića, posle toga nećeš imati predstavu ni da li si popio piće koje treba da platiš, a kamoli da li je doneo otvoreno ili ne...
Ja: Majka, majka, našao sam 1000 dinara!!! Jupi!
Majka: Lepo sine, lepo, gde si našao?!?!
Ja: U ulici, kad sam se vraćao iz škole! Da idemo posle da kupimo loptu!
Majka: :otima pare, i pali ih upaljačem: Daj to vamo! Jesam ti rekla sto puta da ne uzimaš stvari van kuće?! Tako će ti jednom doneti i otvoreno piće u kafani! Ja da gajim drogeraše u kući neću!
Ja: ŠKK?!?!
