Црногорац који се одвалио од матице своје монтенигерске и успешно се докотрљао у Београд, на довољно неважно место да ти буде камен спотицања у животу.

...Или се бар декларишу као особе које никад у животу нису ждракнуле барем ЈЕДАН филм за одрасле?

Хихихи моменат и једна од највећих лажи која је базирана на релацији женска тврдња - мушко уво, склопљена тако да ни у једном тренутку не допусти евентуални вето од стране мужјака; јер ко би се увлачио у лавиринт питања ако унапред зна да из њега неће изаћи читав. Лаж типа оне "да жене не прде" и "мушкарци не плачу", где сви верују и потврдно климају главом давајући потврдну конотацију а у себи знају да је то истина колико и чињеница да Венди није фукса³.

Зашто се девојке на "референдуму: лаж/истина" изјашњавају да не гледају дотични формат, јелте? И зашто то скривају од оних који вероватно не би имали ништа да им замере поводом тога (дечко/вереник/муж/швалер – НЕ ОБАВЕЗНО ТИМ РЕДОСЛЕДОМ, прим.аут)? Највећи проценат је сконцентрисан у групу женки које је једноставно срамота да признају јер би се осећале нелагодно док са својим драгим гледају како рандом "глумица" изиграва Ементалер својим афричким колегама, ако ме разумеш. А овамо се на констатацију и глупаво излетање да уопште знаш ко је Лиса, слатко насмеју вршећи атак на твоја потенцијална, опсежна истраживања. Крвав је то леба, рођаче!

Са њима се сусрећемо свакодневно и на сваком месту на које људска нога може да крочи...Неке од њих су некада и биле сјајне, али понављањем и са обзиром на то ко их је све изрекао су благо, најблаже речено изгубиле на духовитости. Ето ја би и њих категорисала:

1.Отрцане форе (духовит сам)
Вредни радници на грађевини у паузи мажу паштету на хлеб и збијају шале...
Радиша: Момци моји, јел знате ви ону причу како је настала паштета?
Паља: Е ћале причаш нам то сваки пут кад видиш паштету јел могуће?
Радиша: Е кењац, немој ти мени, можда неко није чуо...У једном селу људи су клали свињу и жао им је било да баце она црева и утробу и један човек се сетио и рекао ‘Па штета је бацити!' и то све самлео и тако је настала паштета.
Бора: Ајмо ми ипак да наставимо са радом, има ту још доста посла!

2.Отрцане форе (неодољив сам)
Марко: Видео сам те јуче са оном жгадијом Сандром, јбт како можеш?
Милош: Немој тако, Саја добра риба!
Марко: Да,да...него реци ми коју си јој отрцану фору продао, шта си јој рекао да има лепе очи?
Милош: Јбт откуд знаш? Рекао сам јој да има најлепше очи које сам икад видео и пала је одма.
Марко: Који си ти швалер ја неверујем, риба је зрикава!

Велики број људи (свако) који живе у последњих 20 година у згради старијој од Титоистичког правца у архитектури могли су у неком тренутку да се похвале да "живе као Тесла".

Наиме, старе вишеспратнице у градовима имају саме по себи природно уземљење у металним (најчешће гвозденим) водоводним цевима. Уземљење у подруму на прелазу у водоводну мрежу спречава струју да преко воде слободно кружи зградом и јебава бога оца станарима у покушају да оперу себе, судове, било шта па и да врше малу нужду, што би рек'о народ, пишају.

У причу тада улази новопридошли Куроња. Куроња се у архитектуру разуме као вулканизер у ембриологију. Треба споменути да, ако бисте желели да добијете титулу Куроње морали бисте да нахраните и напојите пола Стамбеног како би их болело уво за носеће зидове, струју, цеви и све остале ситнице. Куроњи се допада ваша насеобина али не и рустична нота у њеним становима. Он реши, пошто му Бог даде вреће новаца, да од тога направи неомодернистичко просеравање са барокним нијансама и он доведе неколико исто толико паметних Куроња, али са титулом Мајстора. Руку на срце, мајсторима је само докурчио Куроња и желе да га скину са кичме, и слушајући његове наредбе чисте савести праве пичвајз, осигуравајући себи додатни посао и, наравно, додатну финансијску инјекцију. Поента је у замени металних са пластичним цевима, што прекида природно уземљење и доводи до тога да Куроњине комшије почну изненада да подсећају на ликове из "Змајеве кугле". Хиперболично речено.

Да скратим, резултат је купање у струји, пишање у струју, поломљени судови испуштени из руке због изненадног струјног удара из чесме. Крајњи симптом је "бели бљесак" ако вам је лице близу извора, као и шизофренија струјомера који, вртећи као проклета чигра, повећава дажбину за читавих 20-30%

Појава која се манифестује по смрти неког кога никад нисмо упознали, волели, поштовали итд. Из неког разлога увек ће се наћи неко ко ће страшно бити потрешен смрћу особе за коју је до јуче говорио-ла да једва чека да умре.

Примера ради- умро је човек који је целог свог живота нервирао све с којима је икада ступио у контакт, један од оних који је увек узимао све што му је долазило по руку, увек је бацао ђубре у ваше двориште, сумњате да вам је убио неколико мачака, стално провиривао кроз прозор када бисте прошли улицом, увек звао полицију пријављујући буку за сваку журку коју бисте организовали, никада вам се није јавио... Никада ништа од горе наведеног није признао, још мање се извинуо и био је комплетни кретен.
Када ја матори дркаџија коначно мртав не можете се ни поштено опустити и бацити који отровни коментар јер ће се увек наћи нека особа да вам све упропасти говорећи да имате мало поштовања према покојнику. И ако сте читавог живота желели да матори пандркне и када се коначно то и догодило не можете да одахнете.

А ту је и гомила оних који ће сатима препричавати о чему су последњи пут причали са покојником, како се видело да ће умрети иако су изненађени његовом смрћу. Сви ће се дивити његовом карактеру, интелекту, доброти и ако ни једно од наведеног није поседовао. Но, својом смрћу стекао је све што за живота није имао.

Мјера за равнодушност. Парадоксално, што се бол више повећава, лични став и брига за дотични субјекат се све више и више смањује.

Дечија фасцинација. Старије враћа у нека времена када су једва чекали да на оближњем пропланку, школском дворишту, или у селу код баке и деке, затрепери бљештава светлост и загрми (претежно народна) музика и глас који одзвања и позива "младо и старо, још мало па нестало". Бесциљна вртешка на којој је највећи ужитак био добити наградну вожњу хватањем Паје, Микија, неког медведа или друге луткице која виси на конопцу. Прилично морбидно сада изгледа то вешање лутке... Али, нико није обраћао пажњу на то, главни штос је био: скини први лутку са конопца.

Правиле су се тактике ко ће са ким да се вози, у ком кругу треба први пут бацити оног испред себе, да ли ићи у пару или у тројци (са две шансе за бацање). Сви су одмеравали одговарајућег партнера; за разлику од спортских игара, углавном су се прво разграбили они мали и ситни, које су врбовала крупнија деца, јер су им са њима шансе за успех биле веће.
Најуспешнији тактичари су понекад добијали пар наградних вожњи за редом. Упорни конкуренти су настојали да их скину са рингишпила, али им није полазило за руком, све док један од доминатора не би сишао да смири ковитлац у глави, или проспе по трави свој прошли оброк, док је Цига са разгласа подгревао атмосферу "Ајмо дечки, живо, живо!" .

Одлазак рингишпила, значио је да се ближи завршетак распуста. Чаролија би нестала заједно са шареним аутобусом, и оставила само угажену траву и клинце који у стилу Шерлока Холмса претражују околину, тражећи залутали жетон који ће искористити за вожњу следећег лета.

Танталовско- сизифовска работа. Тест и за алат и за човека. Ко успе да га раскује за мање од сат времена, добија једнако признање као да је ишао у војску .

Израз курцобоље за чињеницу да је партнерка значајније старија од тебе.

Најгледанија ТВ серија у ноћи када је кренуло бомбардовање...

Ми смо ти, брале, канда народ пун неизвесности. 
Кад би каскадер на конопцу са оним штапом за равнотежу у светском циркусу имао име, звао би се никако другачије до Србија. 
Не тако ретко, нађемо се на неком рубу. Рубу пропасти, егзистенције, срама, банкрота... 
Ето бака моја на пример, често се нађе на рубу гаћа које мора да закрпи. Каже нема се за нове. 

Смешно је то што сваки пут скочимо са руба уверени да ћемо крилима од воска обећања и кокошијег перја успети да прелетимо до равнице. И готово сваки пут нам сунце отопи восак, а ми се стропоштамо на дно. Право главом. 

Смешно је такође што ћемо то поновити. Да не кажем понављати. Један мизерни авериџ у твојој лобањи ће ти сваки пут шапнути на уво: скочи!. А ти ћеш га наравно послушати, јер за име Бога, можда он јесте авериџ, али је твој авериџ.

Проћи ће тако године лепљења воска обећања, падања на главу. Пући ће ти филм. Рећи ћеш свом авериџу мрш у курац. 
Померићеш се пар корака уназад са руба. Више нећеш видети провалију кад год се пробудиш. Нећеш лепити крила воском обећања. А онда, док си трепнуо, сконтаћеш да си напустио завичај, и већ ево пету годину радиш у Швецкој као бравар за три сома јевреја.

Јебеш руб. Сигурно тло је закон.

Фигуративно поседовање горе наведених у већини случајева доказује буквално немање разума.

Одбрамбени механизам који служи да се на упокојеног пребаци сав терет и кривица, а истовремено растерети лична тескоба и страх од смрти.

У преводу: Ко га јебе, сам је крив за оно што га је снашло.

Владавина обичаја да се о мртвима говори све најлепше прохујала је заједно са влашћу и животом последњег диктатора. Људе је у међувремену почео да боли курац за све јавне личности, глумце, певаљке, директоре, политичаре,.. па чак и за особе које лично познају.

Неки унутрашњи црвени рогати створ подлог осмеха шутне својим копитом прекидач за емпатију. И искључи га. Онда опали шамар неуронима сажаљивања. И ућутка их. Одврне славину ликовања и пусти млаз хормона среће. Препречи пут преплашеним мислима које су кренуле да се поистовећују и да стрепе да би то могло свакоме да се деси. ''Не би могло идиоте!'' - викне ти директно у унутрашње уво. ''Ниси луд да као он возиш триста на сат, ко му бре јебе матер, шта се трипујеш''.

''Опусти се. Ево ти мало овог срања за смирење.. Боље? Па ти и не пушиш, а он је цепао две пакле Марлбора дневно, стално се нешто курчио, вероватно се и дрогирао... И одувек је био некако чудан и аутодеструктиван, јел'да? Па јесте, то и ја кажем.. Сам је тако хтео, према томе.. ево ти још мало радовања.. хехе, битно да си ти остао, шта те боли за њега.. ''

Човек је врло зајебано биће.

Фраза коју користи особа чије понашање је ван сваког разумевања. Класичан генератор неразумних понуда који се, у ситуацијама када му се скрене пажња на количину бекерела којом зрачи, позива на братску солидарност, емпатију и сажаљење.
Неретко се овим изразом правда и физички обрачун.

Генијална констатација музичких дивова и лирских богова синхроније и полифоније када описују какофонију, да будем прецизнији, орзање. Очигледно, њихов вансеријски таленат за препознавање и најсуптилније нијансе најмањег полустепена је засењен само њиховом ванредном контролом над њиховим божанским баритонима и алт тенорским солистичким деоницама у њиховом извођењу "Кармина буране". Изрека се може применити и у другим ситуацијама да се прикаже сопствена невероватна, полибожанска супериорност.

Или дезинфикација увета на старомодан начин.
Врста примопредаје производа секреције пљувачних жлезда из уста једне јединке у ушну шкољку друге јединке. Да би се нешто овако љигаво остварило, потребна су да буду испуњена два основна услова:

1. Јединке треба да буду у објекту или на отвореној површини где је ниво буке толико висок да ти бубрези плешу сиамсу, а мождана кора почиње да се распада. Наравно, мора постојати и потреба за комуникацијом.
2. Онај ко предаје пљувачку мора течно говорити или да је толико пијан да не може контролисати говорни апарат. Ма не може се уопште контролисати, табла.

Ако су испуњени сви услови (читај оба), шоу може да почне. Уколико се не снађеш раније, отићи ћеш кући с више воде у ушима него кад без заштитне капице препливаш 1500 метара за Олимпијску А норму. Реци ортаку да је боље да комуницирате преко порука на фону, ионако вам не треба кредит него напишеш, он прочита па обришеш итд.

Кућа зе жене које не слушају, варају зајебавају и подјебавају мужеве а онда кад овај попизди и подигне тон он је онда насилник. И уместо да држава стане таквим женама на пут она им прави уточиште и још се на крају хвале тиме и тако на суптилан начин подржавају нестанак такве једне институције као што је породица.

Својеврсни облик штокхолмског синдрома где нолајфер свог тамничара, анти материју правог живота трансформише у једини истински облик егзистенције, па се напаснички односи ка сваком облику одвајања од свог не живота.

Не можеш је имати .
Она седи преко пута тебе. Чим си је видео одмах си је спазио.
Снимио си је како држи чашу са две руке. То обећава. Увлачи дим цигарете док јој се шири грудни кош а њене сисе те гледају право у очи. Док вади цигарету из сочних усана у твојој глави се манифестује саунд са одјеком "флп". Дихтује уснама као кедер на ПВЦ столарији. Можда због силиконских усана. Ма курац силиконске, видиш да је Анђелина.. Ортак ти нешто прича али ти си хипнотисан. У глави ти је звук двојница а Жена Удав игра само за тебе, излази из платнене фотеље као кобра на индијском вашару. Устала је. Устајеш и ти, мада немаш појма зашто. Нико те није звао. Хоћеш да јој приђеш али ђока те је већ предухитрио. Жели да буде удављен. Од ње. Од змијске царице, жене кобре, удава. У глави ти је сцена са Селмом Хајек, са све Титом и Тарантулом, јеботе. Кад одједном устаје и он. Тарантула. И то права, или бар тако изгледа. Бар је сто година старији од тебе. Седаш поражен.

Опис особе која воли да троши новац не мислећи на последице, тј. по сваку цену жели да дође до неког циља, не размишљајући о ономе што може да се деси касније. Обично су то врло богате особе које су до новца дошле на врло лак начин, па не презају од тога, да купе непроверену робу, па чак и ону која му тренутно није потребна.