У фризерском салону се налазе баба Вукосава, деда Станојло и, наравно, фризер Цоне. Одједном упада бака Деса.

Деса: Ало, Цоне, душо, имаш ли две по петсто?
Цоне: (Отвара фиоку) Ево имам!
Деса: Јао, баш си срце.
Вукосава: Што га ометаш, видиш да шиша комшију Станојла. Јел хоћеш да му одсече уво због тебе?
Деса: Шта ћу, Вуко, кад је Цоне млада пилетина. (Затвара врата и одлази а Цоне се смешка као пичка)
Вукосава: Е, боље да мало пропази на свог мужа.
Станојло: Шта ти баљезгаш, који курац? Знамо да ни твој није цвеће. А ни ти ниси боља.
Вукосава: Мој помало шије а њен одавно проштепао. Ја сам патуљак за њу.
Станојло: Ако је тако, онда си ти сингерица.

Марко (19), из фине грађанске породице, ухватио се са лошим друштвом. Једно вече су претукли неког чичу да би му узели двеста марака. Иако је интимно био против тога, ипак је, зарад другара, учествовао у томе. Милиција их је похватала прво вече. На суду, сви су добили по годину, сем Марка, коме су родитељи средили условну казну. Мучен осећајем кривице због тога што је урадио, Марко се пријавио у добровољце, надајући се да ће тиме да спере кривицу и некако се искупи пред свима. Кући се вратио глув на једно уво, са ногом која се вуче и главом која се трза. Успомена из Книна. Његови бивши ортаци су из затвора изашли после шест месеци, због доброг владања...
-----------------------------------------------
Мина (18) се снимала са својим дечком у тренуцима интиме. Дечко је био кретен, хвалио се, делио снимак где стигне, и ускоро је цео њен мали град имао снимак ње у тренуцима фелација. Интернет је преплављен њеним снимцима, а на Фејсбуку је отворено неколико страна посвећених скаредним порукама на њен рачун. Повукла се у себе и почела да пије антидепресиве. Након три месеца, није више могла да издржи срамоту, једно вече је попила велику количину антидепресива и легла да спава. Ујутро нису могли да је пробуде. Два месеца пре те вечери, градић се већ није интересовао за Мину, јер се сазнало да је ћерка чувеног професора затруднела са ожењеним мушкарцем...
---------------------------------------------------
Родољуба (28) је читав град знао као наркомана и вуцибатину још од средње школе. Није узимао доп, али је ексере гутао као бомбонице и био се где стигне. Један дан су га покупили јер је оробио неку бабу. У истражном је видео где је и због чега доспео. Успео је да се извуче од робије. Прекинуо је све везе са старим друштвом. Након тога, завршио је приватан факултет, учланио се у политичку странку и почео да агитује за њих. Пошто је знао милион људи, доста им је значио у предизборној кампањи. Данас ради у канцеларији, завршава послове свима којима може. Сви са дивљењем помињу његов пут, и хвале колико се поправио. Данас чека дете...

Слободан Шаренац:
"...иии Његош лепо гради рекет и хвата ову лопту. Баца је до Михаиловића који показује да ће играти пун напад. Остало је само петнаест секунди до краја, а наши момци губе поеном разлике. Ајмо ђенерало, ајмо дико наша. Михаиловић на неких десет метара од коша. 10,9,8,7,6,5... Баца лопту до Душана силног који се лепо открио али он је даје Принципу који је у углу. Принцип шутира!!! Коооооош!! Србија је шампион света! У курац те Гавро љубим! Каква историјска победа, каква утакмица!"

На часу, одговарање и професор/ка тражи добровољце за одговарање, те се јавиш самоуверено: Ја бих проф. Да одговарам последњу лекцију
Проф.: Сигуран си?
Ученик: Спреман сам да преузмем тај ризик, и драго ми је што ћемо да сарађујемо, ал уједно молим разред да буду кооперативни док одговарам, јер можда и нешто науче
Проф.: Оо, леп говор, учениче, помислио сам да си и ти неки пањ овде, ал си ме зато, пријатно изненадио :)

Идеш градом, и угледаш своју симпатију. Док она чита некакав баналан часопис за даме. Теби дуне неки ветар у леђа и стиснеш петљу да јој приђеш, почне разговор, муцаш и ал и даље не скидаш поглед с њених предивних очију, када приметиш красендро (Израз који сам негде чуо, не сећам се тачно где, али знам да то значи успон, кулминација, врхунац, расплет и завршетак се десе у исти трен ) Кажеш јој: Волим те, јер си ми дала љубав, волим љубав, јер си ми ти дала исту... Па она свати да ти ниси коњ на белом коњу, већ Принц који је неће искористити и бацити у ,,Канту као марамицу после употребе"

У граду си ( Опет град!? ) Дете плаче јер јој се кугла сладолета пала на тло, на то наилази хардкор металац, види уплакано дете, и купи јој нов сладолед :)

Основна школа:

-Како је зајебано код мене у основној... Кева захтева све петице, изгледа да ћу да имам четворку из матиша...
-Није то ништа, код мене у средњој си из матиша задовољан и двојком, само да није бандера.

Средња школа:

-Човече, како је зајебана ова физика, ако добијем кеца сад, мораћу и за тројку да одговарам...
-Ма није то ништа сине, на факсу код мене ти је цело полугође један испит.

Факултет:

-Јао ћале како је зајебан овај факултет, спремам испит већ две недеље и не знам ни да бекнем...
-Е синко, ја сам данас истоварио 4 тоне угља и утоварио 4 тоне угља. Кад будеш завршио факултет, деловаће ти у поређењу са овако нечим као зајебанција.

Посао (није битно да ли физикалија или неки канцеларијски)

-Јеботе, умро сам данас на послу. Ноге не осећам.
-Е синко, није то ништа. Ја би све дао да сам тако покретак као ти. Колена ми клецају, не чујем на лево уво, не видим даље од два метра... Доћићеш ти у моје године, видећеш.

Пензија:

-Е, напокон дочекам пензију нисам низашта. Здравље никакво, пензија ни за курац, једва лекове могу да купим, не сећам се ни шта сам јуче јео. Благо овим млађима, не знају они шта је мука. Све би дао да могу на пос'о сутра да одем. Благо клинцима што могу у школу. Немам ни коме да се пожалим, нико ме не разуме.

-Рогане, шта пише у новинама, је л' ће бити опет неко поскупљење?
-Не знам, ево ти новине па сам прочитај.
-Ма јок, хајде ти, имаш тај готиван дубок глас к'о у Вука Драшковића. И ако није проблем говори у аористу и имперфекту уместо у перфекту.

-Црни Вороте, ти сваки дан идеш код неке курве, што се не јебеш са твојом Стаменком?
-Ма не могу никако...
-Што, шта јој фали? Она је баш добра риба, будимо реални. Ништа се није променила већ 20 година. Још има струкић, сисе као Памела а и добра је гузуља...овај, ако смем да приметим.
-Примети, ко ти брани... То стоји да се није скоро променила већ 20 година сем што јој се глас променио. Сад је дубок к'о у Вука Драшковића, а она воли да се дере и да ми прича на уво за време посла па имам осећај као да се јебем са међедом а не са женом.

Учиш кораке јпг компресије,и боли те уво за косинусно скалирање.. у том моменту бацаш поглед ка зиду и видиш њу! Мала црна тачкица оркужена потпуно белим зидом.. почињеш да је гледаш,поглед постаје мутнији,а тачка све већа у твом оку.. почињеш да размишљаш да ли си то можда закачио зид хемијском оловком када си радио оне интегралне трансформације и у ваздуху цртао како се тројни интеграл своди на троструки.. одједном си се сетио да си ипак држао ротринг патентицу у руци.. ех тај ротринг,имам је од прве средње.. јеботе како ли је неко извалио тај концепт патентице.. то јест како су уопште извалили да се тим угљеником може писати,јесу ли прво покушали рубидијумом да пишу? и тако даље.. и дубље тонете док вас једном не тргне нешто из вашег новог света.. поглед на сат,схватите да нисте били присутни сат времена а обавезе и даље стоје у старом/новом свету.

Миле, брате, онај мој мали ми сваки дан све више сумњив. Прошли месец 'оће уво да пробуши, ја ајд пустим, он дође с пробушеним десним. Прећутим ти ја то. После тога купи розе мајицу, ја и то прећутим, шта знам, можда је мода. Шишке му одавно упадају у очи к'о у оног малог Станковића што је певао у Звездама Гранда, ал' прећутим и то, нека га. Е, кад је јутрос дошао до ове моје мале Милице и тражио пинцету да среди обрве, забринуо сам се, да ти признам. Па шта фали ако имамо породично имамо једну обрву, не дира се то! Е неће он мени, убићу га од батина, па ће се опаметити.
-Ајде море, морамо га водити код оне мале Дулове, девојка је толико згодна да му после тога на памет неће пасти да буде пешкирић, има да га конвертује.

Слава
Домаћин (ћаска са гостом из далека - само се на славама и виђају, те им је то једина прилика да се испричају к'о људи): Ето, побратиме, тако ти је код нас. Сина сам оженио, средњу ћерку удао, још само ово балаво да мало стаса, па и њу да скинем са хране, да ја и баба мало проживимо и за себе.
Домаћица: Ију, црни човече, па како можеш тако пред светом!
Балаво: Врееее! Тата, ти мене нимало не волиш!
Домаћин: Нека, нека, неће ништа да ти фали! У твојим годинама твоја мајка се већ гледала са мном, догодине сина родила!
Кућна старамајка: Јеште, јеште, а мене киндаповали, ни шешнеш нишам била навршила, ша њиве, ушред бела дана...
Неко од стола: А ти се, баба, канда ниси пуно отимала?
Старамајка (ћути, прави се да није чула, лицем јој се разлива блажени осмејак).
Гошћа (постарија, држи у рукама шољицу кафе, мува лактом мужа у ребра и тихо му сикће на уво): Куку оном коме ово у кућу уђе...

:Матурско вече, последњи плес, он коначно скупља храброст да је пита за игру, и она пристаје:

Обоје ћуте док се лагано њишу. Он је испуњен, свет је његов и не постоји више ништа и нико осим њих. Не види јој лице јер му је нос у њеној коси, али као да је то сад па битно, груди му пуцају од неописивог налета среће, љубави, шта ли је? Покушава да јој нешто каже на уво. Шта ''нешто''? Све бре, од оног 1. септембра пре 4 године, па до данашњег дана, сваки дан у магновењу и сваку бесану ноћ, и Превера и Ракића, и Толстоја и Хемингвеја, и сваки дерби који је гледао, али није видео, и сваки укор родитеља који је слушао, али није регистровао, и зашто му је слаб просек и не може да упише факултет, и како је слушао Парни Ваљак иако баби није истекло ни 40 дана, и свашта би јој још рекао, и о стварима које га интересују, и о онима које презире... А последњи плес траје ли, траје, свечана сала се окреће око њих и цела Земља и сам Свемир, док се њему чини да стоје непомични, далеко од свега.
Е-мол означава крај песме и он коначно одмиче лице, а да није процедио ни реч, хвата њен несигурни поглед пун нечега, али он не зна чега. Она полако хода уназад, њега већ зову другари да укрсте руке и испију шприцер на екс, она га још увек гледа, а он стоји непомичан на месту које је до малочас било центар Универзума.
Кренули су тактови неке веселе песмице, сви су поскакали и подигли руке, није је више могао видети и моменат је ишчезао у неповрат. Од те вечери ју је веома ретко виђао.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
:20 година матуре, узаврела атмосфера, потоци алкохола:
Она (видно пијана): Па где си ти шмокљане, толико дуго? Нисам те видела годинама, на 10 година матуре ниси ни долазио? Ништа се ниси променио, исти онај млади павијан, додуше сада већ мало оседео хахаха. Седи бре овде...
Он: Ееееј, види њу. Супер изгледаш, као да се ниси 3 пута порађала! Па причај, како живот?
Она: Па могло је бити и боље. Преудала сам се пре пар година, мада и овај скот доста пије, малтретира децу и мене, тражим начин да га оставим, укратко. Ти, говори?
Он: Живим у Канади, радим у фабрици конзерви, возим Харлија и помало свирам бас на нашим забавама тамо. Имао сам проблема са дрогом и алкохолом, али сад сам добро. Нисам се женио, деце немам. Ето...
Она (после дуже паузе): Која си ти пичка од човека! Имао си нас на кеца све оне године, а ниси имао петљу да реализујеш јебени пенал! Због тебе факултет нисам завршила, много сам се бринула кад те је дрога узела под своје, онда си отишао преко, а ја се удала за првог који је наишао, јер је у кући више било неподношљиво... А сећам се, кад сам те угледала оног 1. септембра кад смо кренули у средњу, еееј ноге ми се одсекле... :причала је до дуго у ноћ, сталожено и по реду:

Он више ништа није рекао, само је себи насуо прву чашицу алкохола после 8 дугих година апстиненције. Осетио је да су опет центар Универзума. Само се он овога пута окретао у супротном смеру.

-Саша, где си био синоћ, ја те звао а Бранка ми само рекла да ниси ту?
-Ма био код Веселина.
-Ког Веселина? Оног гаравог што му једно уво веће од другог, есина она?
-Куш море, богохулниче! Зар тако да причаш о Веселину?
-Што? Мени баш делује као љига од човека...
-Веселин љига?! Па је л' ти знаш, дрво јаворово, да је Веселин највећи син наших народа и народнисти (после Броза наравно), тај ти је бре и вожњу трезан положио!
-Озбиљно?!
-Него шта! Човек полагао у москвичу, али да видиш ти само како је он возио... Кад је сео у руско ауто направио од њега немачко, немачко! Возио к'о Шумахер, наравно уз дозвољену брзину, али је зато клизио по путу као по путеру, расплакали се и пандур и инструктор кад су видели који је он уметник за воланом. А да не причам о томе да није имао ни промилчић алкохола у себи.
-Ау богте, нисам знао... Извини брате за све што сам рекао, опрости ми моје грехе, нисам знао шта радим.

1.) Пример:
Аца Стојановић (док увелико тече напад Арсенала): И ево га, Тео Волкот, коме је пуно име Тео Џејмс Волкот, са лоптом. Он је ретко брз фудбалер, а јавности је мање познато да је његова мајка инсистирала да он тренира атлетику. Ипак, он се одлучио за фудбал, и како ствари стоје није погрешио. У међувремену је он изгубио лопту, Фулам је у контри, Уго Родаљега, који је као клинац у својој матичној земљи продавао кромпир је у прилици, и Фулам је изједначио резултат! Ретко лепа завршница колумбијског нападача, о коме ћемо више говорити у наставку.

2.)
-Брате, види овог Милоша, како је паметан човек. Средио је себи живот, ужива ко бубрег у лоју.
-Знам ти ја, бре њега. Он ти је ишао са мном у гимназију, и уопште није био нешто специјално паметан. Ал' био ти је ретко, ретко вредан дечко. Док смо се ми зајебавали на часовима, он ти је слуш'о профе, и види докле је догур'о.

3.)
-Види ово псето, како је јадно и мршаво.
-Зајеби бре, то ти је ретко опасан кер у овом крају. Одгриз'о је уво сину оне дебеле Марије, па се ти само играј с њим.

(управо вас је цимнуо непознат број и ви сте узвратили цим, добијате поруку)
непознат број: "Ћао. Шта радиш?"
Ви: "Ево ништа, блејим. Ти?"
непознат број: "Ево и ја ништа пијем кафу са другарицом, причале о теби па сам ти послала поруку"
Би: "Ма боли вас уво, уживате. А ко је то?"
непознат број: "Једна девојка којој се свиђаш ;)"
Би: "Стварно ;) А одакле ти број?"
непознат број: "Ма дала ми другарица, али не могу да ти кажем која."
(почињете полако да се нервирате јер претпостављате како ће да се заврши)
Ви: "А реци ајде нећу јој рећи да си ми рекла. А одакле ме знаш?"
непознат број: "Не могу стварно обећала сам јој, видела сам те једном негде ал не могу да ти кажем где"
(већ губите стрпљење и схватате да је ово дописивање само губљење времена и не настављате дописивање)
(Међутим после неког времена поново вас исти број цима, ви не узвратите, али број наставља са цимањем и добијате још по коју поруку типа "Ћао, шта радиш", "Могао би некад да се јавиш" итд. ви покушате још који пут да сазнате више информација о њој али неуспешно, чак и зовете неколико пута, али она се не јавља. Цимање се наставља ви кулирате док после дужег времена све то не престане и ви схватите да не знате ништа о тој особи са друге стране жице и да сте изгубили само кредит и живце)

- Ајде устај, стиго угаљ а неће се сам утоварити!
- Шта, где? Ко?
- Угаљ, двориште, ти, ми, ви, они! Дижи гузицу да се тако духовито изразим!
- Ај бре ћале кој ће ти угаљ сад јебо га ти, још ни јесен није почела?
- Ајде пајване мали устај и не паметуј, шчуо?
- Не могу ћале озбиљно нешто ми није добро!
- Да ниси трудна можда? То што си синоћ пресисо ме заболе, нико те није био по ушима.
- Ма није ћале, боли ме стомак нешто а и глава исто. Нисам ни лизнуо алкохол, часна пионирска!
- Јел ти ја личим на курву леба ти? Ако личим онда бар плати за јебање!
- Озбиљно ћале, баш ми нешто увија по стомаку. Можда сам појео нешто кварно.
- Увија, а?

:уврће му уво и вуче га из кревета:

- Аааааааааааааааааааа...
- Ево сад да знаш шта те увија! Појео си ти пола флаше вињака на кварно! Мени си нашао Ашика да продајеш сунце ти калаисано! Изводишећ слободна бацања све у шеснес! Лопату у шаке!

Радован: Сине морамо озбиљно да поразговарамо, знаш не можемо више да те финансирамо и ти мораш...
Мирослав: Ију татко, додај ми леба ти мало те паприке белолучене и дај те ћевапе. Мхмхмх њам,њам. Ајде дедер додај и мало тих кобаја. Уууу добре су, рзне по мало!
Радован: Шта си бре замлео ту ко нездрав, слушај ме бре шта ти причам бизговчино!
Стојанка: Не дирај га Радоване сад, срце мамино како лепо руцка. Љуби га мајка, само ти мени једи. Оћеш ручак да му преседне матора дртино, срца немаш!
Радован: Ма јесте само нек се тови говедо дебело, па ће тако да се ожени! Замлео ту ко блесав а то што дрви курац тамо по Београду већ годину дана то ником ништа! Посао бре да нађеш, шчуо бре?!
Мирослав: Мхмхмх мљац, мљац оћу тато, оћу! :облизује прсте: Мамо јел има мало и колача?
Радован: На једно уво ушло, на друго изашло! Боље у саксију да сам свршио!

Сарајевска дрина:
Корисник је главни опуштени блејач, не дотичу га никаква спољна дешавања. Фура свој фазон и боли га уво за све! Кад постане деда, пушиће на лулу.

Монте Карло:
Пуши их зато што сви ортаци из друштва пуше Монте Карло. Носи тренерке, зато што сви из друштва носе тренерке. Особа увек прихвата туђе идеје. Куд сви, ту и мали Мујо.

Вајсрој:
Нема пара за Монте Карло, а не жели да се упушта у коштац са рекама иако је пливач (Дрина и Морава). Особа је обично веома интересантна за комуникацију.

ЛМ:
Почетник, особа која још није нашла одговарајући дуван па трупује: "Ајд да узмем ове, равно су 100 кинти" Ако је олдскул пушач онда је вероватно прешао са Лакија на ЛМ зато што је Лаки поскупео. Веома прорачуната особа која носи паролу: Прво ја па онда сви остали".

Лаки Страјк:
Ако је меко паковање онда се трипује да је шмекер и фрајер, ако је тврдо паковање онда планира да пређе на меко паковање пошто ће онда постати шмекер и фрајер. У другом случају је особа од поверења која увек има да понуди пљуге, и једини је који их ставља на сто када оде у кафић.

Малборо:
Има се може се... Цигарете које се купе само пред излазак да се освеже плућа, иначе пуши јефтиније. Обично их пуше камионџије.

Давидоф:
Имам паре и могу шта хоћу! Овакав корисник пуши ту врсту зато што су: увозне, немачке, скупе. Нема везе што су гадне као да пушиш карбуратор од Југа који је прешао 999999 км. Једноставно особа са расипничким начином живота. Татин син, мамина маза.

Црни собрано:
Никола Којо

Шарени собрано:
Глуми у хрватској сапуници.

Чекају се индекси са уписаним оценама, студентарија режи, сикће, и хаотично шетка по просторији. Асистент прилази са оценама, а маса се дивљачки отима о индексе, к'о гладни четници о масну гибаницу. Како су дограбили индексе, започиње спринтерско листање до странице са оценом, налик на некадашње прелиставање "Беобанкиних" штедних књижица, од стране старијих госпођа. У зависности од резултата, губљење и понижавање поприма различит облик.

У прву категорију спадају безживотни апстиненти, који су се надали деветци, а ипак, гле чуда, добили десет. Модел понашања за ову прилику, преузели су од шампиона Пинковог серијала "Звезде Гранда". Након неартикулисаног вриска, следи бацање на колена и благо подизање руку. Фале само Сале, Брена и бљештава бина.

Другу категорију чине људи којима је наводно лакнуло јер су прошли испит. Надали су се већој оцени, али свесно играју на карту којом заваравају себе, и безуспешно покушавају да заварају окружење. Лице им је украшено киселим фејкованим осмехом, а када сазнају да си добио већу оцену од њих, видећеш ту злобну слику у њиховим очима. Слику која говори да би ти најрадије одгризли уво, к'о Спиридон Ташку Начићу у филму "Давитељ против давитеља". Настављају да се кисело смеју и праве хаотичне покрете рукама, који одликују феминизиране мушкарце, док покушаваш да се од њих спонтано удаљиш.

Носиоци треће, а уједно и најзајебаније катеогорије су надркане недојебане девојке, које не свршавају од курца, већ од десетке. Незадовољне нешто нижом оценом, ослобађају огњени гнев. Уколико примете да иако си добио идентичну оцену, не сматраш да је дошло до интергалактичке турбуленције, и да заправо није уздрман склад закона у космосу, њихов гнев ће бити усмерен ка теби. Да могу, ухватиле би те за гркљан и подигле к'о столицу на јеврејској свадби.

У оваквим ситуацијама, предлаже се појединцу, да покупи свој индекс са медиокор оценом, шмугне што пре и остави хијене да реже и сабирају утиске. Онда се уз пиво у јефтиној рупи, може одморити од испитног рока, размишљати о свакодневници и стварима које додају бар мало боје у наше сиве, смушене животе.

- Срце, хоћеш да ми гледаш у фејс? Ниси одавно, а знаш како умеш да погађаш. Молим те, молим те!
- Јој, ево, ево. Само да ставим линк неки.
- Душа си, бре!
- Хммм, на први поглед твоје профилне слике, видим да си усамљена ових дана... Као да си сама и желиш да тако будеш... Имам утисак да не желиш да ико буде у твојој близини док се ти сама не средиш...
- Јој, браво, срце моје... Настави...
- Видим ти неки линк... Тужан линк... Лепа песмица, али мало лајкова...
- Јоооооооооој...
- Хммм, кад замиришу јорговани... Изгледа да га ниси пробелела...
- Браво, мачице, јооој, све погађаш! Настави, настави, плаче ми се...
- Видим и овај статус... Као да хоћеш некоме да покажеш да те боли уво за све, а у ствари није тако...
- Јооооооооооооооооооооооој, јесте...
- Аха! Видим неки коментар! Видим једну особу из твоје блиске прошлости... Не жели да одеш...
- Стани! Како изгледа?!
- Хммм, пааа... 336 заједничких пријатеља, лепа профилна...
- ЈООООООООЈ, ЗНАЛА САМ ДА ЈЕ ОН! ПРИЧАЈ ДАЉЕ!
- Видим да хоћеш овек нешто да му пошаљеш, али никако да скупиш храброст да то урадиш...
- Јоооооооооој, мајсторе, све погађаш!
- 'Ајде сад замисли жељу...
- Може!
- Хммм, хммм, хммм... ПОСЛАЋЕ ТИ РИКВЕСТ!
- УРААААААА! ЛЕГЕНДО! НАЈБОЉЕ ГЛЕДАШ У ШОЉУ!

Ортак 1: Дај бре торима, цимате се два месеца и тебе је срамота. Малтене се знате. Иди тамо, нас двојица те чекамо овде. Па и ако не буде ништа, спортски прихватиш пораз и вратиш се код нас.
Ортак 2: Ма не могу сам, пођите са мном и само ми започните разговор, остало ћу сам.
Ортак 3: 'Ајде учинићемо ти.

Ортак 1: Здраво, је ли слободно?
Цура: Наравно.
Ортак 3: Е хвала. Приметили смо, овај, наш друг је приметио да си без друштва и, да будем искрен, мало је стидљив.
Цура: Ма ту сам са другарицама, али су ме оставиле за час...небитно. А зашто си ти стидљив, ја не уједам?
Ортак 2: :ћути и гледа:
:Ортак 1 Ортаку 2 на уво: Гукни нешто, хоћеш да ме зовеш касније ако случајно буде требало и да гурнем уместо тебе?
Цура: Момци, ево управо ми је стигла порука од другарице, морам да идем. Драго ми је да смо се упознали. :одлази:
Ортак 3: Брате, кој' ти је курац? Је л' видиш шта си урадио?
Ортак 2: Па није него...
Ортак 1: Шта није? Оде девојка од мутавог идиота, ето то је. Укочио си се к'о у реду за шприцање. Шмирглај мало, једи нека говна, не очекује она да јој рецитујеш Рабиндранта Тагореа.
Ортак 3: Мојне си лажна деветка, јеб'о га, буди прави центарфор.