Провалник, нападач, најгори лик из неког хорора. Ноћ.
Комичар, показује колико си глуп. Ништа добро опет. Дан.
Нарцисов најбољи пријатељ.
Најбоље рибетине популарност са мајмуновом позадином на лицу.
Бицепс је јебозован.
Чупава си.
Постоје неке бразде око очију.
Убићу се.
Убићу те.

Jедина јавна личност која је добро радила свој посао, што је у Србији толико несвакидашње да му је више од пола милиона људи дошло на сахрану, а после наставили да се отимају о његову (посмртну) наклоност као Прокупчанке на бувљаку око блузе налик на оној што је носи Сека.

Кућа сређена тип топ (чак и твоја соба у којој је био неред кад си изашао), наравно мајка средила. Мајка осмех од увета до увета, отац седи заваљен у фотељи, труди се да буде озбиљан. После пет минута почиње разговор:
Отац: Како сте се упознали? (Где нађе ову?!)
Син: У некој дискотеци. (Ајде бре питаш ме глупости)
Отац: Добро, добро, него видим да је мало старија... (Јеботе, може мајка да ти буде!)
Син: Нису важне године. (Добра је у кревету!)
Отац: Значи волите се. (Значи дала ти!)
Син: Да!
Отац: Где ћете да живите кад се узмете? (Нећеш ваљда у кућу да је доведеш?)
Син: Ћале, полако, тек смо се упознали. (Јеси ти прс'о, 'де да се женим?!)
Отац: Па видим да је веза озбиљна. (Кад затрудни, најебо си!)
Син: Јесте, али идемо полако. (Користимо кондом.)
Отац: Врло паметно! (Ала си глуп, има да те зезне чим окренеш главу!)

Планирано, реализовано! Добро, није лоше... Може боље!... Питам се да ли параметри којима можемо измерити живот, могу измерити све?!

Нека лоша процена буди горчину, бес, неправду и размишљање: "Шта год да учиним то није добро и довољно, јер нисам нечији син, нечији мезимац..." И опет поремећај у схватању.

Како онда не начинити грешку, кад смо сви ми толико различити, а сваки човек недовољно истражени континент?

Опростите ако имате осећај недовољне схваћености и покушајте мало боље да пласирате себе у будућност. Таленат се некада може заобићи, али се никада не може не приметити. Праве вредности дођу до изражаја, а вредност човека је у ономе што зна, а не шта има и чије је дете. Носите тај капитал увек са собом и будите мудри у избору могућих путева, а упорни и енергични да их следите када их једном изаберете. Избаците горчину из себе јер то није добро за наше године, јер мути и срце и разум. Памтите лепе ствари и трудите се да оплемењујете себе и своју околину.

А ви остали, који сте кроз живот прошли боље него што сте се надали, или баш како вам је обећано, реците хвала! Оправдајте указано поверење већим залагањем и бољим радом. Знајте да живот не мази увек. Не очекујте ништа од других, већ од себе самих, јер само тада нећете бити изневерени.

...изрека која `оће рећи да прије него што нпр. кренемо у расправу са неким магистром историје око сеоба Словена,прво се добро поткопамо знањем а тек онда са два пут пређеним и утврђеним градивом (к`о у школи) кренемо у својеврсну "дебату" и у јуриш за нову побједу у знању повијести...

Најлакши начин да испалите неког за паре. Толико очигледан, али ако се добро одигра, непремостива препрека за ортака од кога узимаш паре...јебига, не треба да сумња, ипак сте ви ортаци.
Уједно, и један од начина на који функционише српска привреда.

Особа о којој се заправо врло мало зна. У ствари, можда би и требало да се зна, али 'ајде да не испаднемо глупи. Напоменимо да верујемо да је сви остали знају и наведимо их да мисле да су прости ако не знају.

Жар цигарете који се преноси с једне на другу јер нико у екипи нема упаљач. Као некада пионир који се не би добро провео кад би се штафета младости угасила на путу до љубљеног му маршала, тако би и данас жестоко најебао онај који грешком угаси олимпијску цигарету.

Стање духа у коме не знаш да ли да се смејеш или да плачеш. Тренутак у животу у ком схваташ да ти не смета што смрдиш околини колико ти је добро, или пак да је твоја мала победа жалоснија од Пирове.

Колач над колачима! Цар колача! Таман док касно увече гледамо неки супер филм и помислимо како би било добро да нешто бацимо под зуб, мама чаробница нам ували пун тањир овог брзог слаткиша који свака кућа познаје и за кога увек има састојака.

Такође најпознатија ужина у вртићима.

Фраза углавном коришћена од стране спортских коментатора или родитеља. Испред ње у већини случајева иде нека лоша или веома лоша ствар која се десила, углавном због које је неко крив, а после ње иде нешто добро да би извукло целу ситуацију из минуса.

Када већ затвараш круг са дебилозним питањима...затвори га овим!Ако разговараш са женском особом...она ће ти рећи који знак одговара теби за везу, брак, дружење и остало...а који не...мушкарци ће ти рећи... добро... и тиме је твој круг питања завршен.

Видљиво искључиво у писаној форми, означава онај тренутак кад сласно опсујеш Господа некоме, при том пишући Његово име великим почетним словом. С обзиром да смо сви сведоци тога да је већина фејзбук Срба ''добро'' поткована правописом, стиче се утисак да је богобојажљивост једини логичан одговор на овај феномен.

Поуздан знак да је дело добро и занимљиво. Јебеш ти то писаније где аутор само мрси муда о проблемима универзума, ако нема лика да назове ''Помоз' бог'' или да онако увијено затражи пичке кроз причицу.
Искусан читалац ће овлаш прелистати препоручену књигу, одмах приметити недостатак цртица које иницирају дијалог и штиво заобићи у широком луку.

Aларм већ трећи пут звони... Устајеш за факултет (посао) и наравно лева нога је у питању али мислиш да то сујеверје нема везе и не верујеш у та пророчанства, баба-ванге, вештице и вампире. Док переш зубе чујеш звоно на вратима, ето и човека са торбом који се смеши: "Добро јутро комшија, имам пошту за Вас..." наравно рачун за струју, телефон... све честитка до честитке. Главу горе дан је пред тобом и биће боље. Излазиш из стана кад ето чуда, ето нама и коловође зграде: ,,Како сте ми овог јутра комшија? Ја само да кажем да нам је цркло светло у ходнику, лифту пукла сајла и неко је скинуо улазна врата тако да три црвене решиће проблеме..." Мислиш у себи ето шале ни од куд али нема назад плаћаш све и даље ништа не мења расположење. Све је савршено као и трчање за аутобусом, а и кад га стигнеш нема где да седнеш, па док ти гурају лакат под ребра у свом том надлактавању као амеба кроз масу прилази ти циганче и тражи за своју песму неки динар (пева наравно како традиција налаже ђурђевданску песмицу а кад му даш пар динара пева ти бис Љубу Аличића у више вокала) великодушно вадиш и дајеш му за његов репертоар пар динара да те не урекне, али ту мукама није крај ето и контроле а тек почео месец тај проклети први у месецу! заборавио си да продужиш маркицу... пишу ти казну и избацују те из аутобуса... када већ имаш јаку вољу да си преспавао дан или убио све те људе , прилази ти момак насмејан и каже: "Да ли идеш у позориште?''

Митско биће. Пола флегма, пола жена. Са Нирваном је на ти. Сваки посао схвата олако и има широк дијапазон задатака које испуњава за чисту десетку. Од кувања до прања мужевљевих ногу после целодневне вожње трактора. Не бира. Увек је добро расположена, и никад јој ништа није тешко.

Употребљава се за нешто што је много добро. Нема даље.
У одређеној групацији представља стадијум када наступа енормни излив смеха, праћен громогласним хњо, хњо, хњо, с повлачењем ваздуха у рикверц.

У Србији се редовно дешавају грешке у матриксу. Изгледа да за наше подручје још нису добро разрадили софтвер.
На пример, за месец дана зарадиш 30 хиљада а потрошиш 45 и 'ладно си опет на нули.
Та мистериозна разлика од 15 хиљада дефинитивно мора да буде грешка у матриксу, једноставно нема другог објашњења.

Да, добро сте чули, ми не користимо трајакт да пређемо на другу страну обале, већ најновији хамер који имамо само ми и Бил Гејтс.
Наш тата је пун пара јер је корумпирани пандур и продаје коку на црно, исто као што и тругује људима, а то знамо само моја мама, моје две сестре близнакиње које је раздевичио Миле из средње техничке још у шестом разреду основне, и ја. Јебено смо пуне к'о брод, расипамо се на све стране, увек нам је дигнута пичка и јебе ми се што неко нема леба да једе битно је да је мени лепо, КИНТА МИ ПЉУШТИ синови.

Кутија где се стављају старе слике, телефони, шалови, пуњачи и остале ствари које скоро ничему нити вреде, нити служе, а како то старији кажу ''нису за бацање''. Обично се отварају само кад је неко кречење у кући или се обављају неки други радови па морамо и да чистимо прашину са њих, а кад кажеш некоме старијем да то треба да се баци, биће добро ако се извучеш само са придикама.