Kurva. Devojka koja nije moja. Nije ni tvoja. Nije ni tvog najboljeg druga. Ona je jednostavno svačija, opštenaorodno dobro.
- Daj mi broj od te male Jelenke.
- Ne dam.
- Što, brate?
- Ona je samo moja.
- Brate, ona je svačija.
- E nije, nije moja Jelenka opštenarodno dobro.
Potpuno isto kao da jednog dinara nemaš. Niko nema kusur da ti vrati, šetaju te od kioska do kioska i na kraju ostaneš gladan, žedan, balav il smrdljivih usti. Niko te ne ferma dva posto, kao da si šugav.
dokle_vise: Dobro jutro, jednu pitu sa zeljem.
Pekarka: Auu!!!!!1 Nemaš ništa sitnije?
dokle_vise: Ne.
Pekarka: Ajd vidi u trafici da ti usitni.dokle_vise: Dobro jutro, jedan... jedan... ajd svetlo zeleni orbit (mora se nešto kupiti, niko neće dusitni novce)
Trafikarka: NE!dokle_vise: e jebem vam mamu svima da vam jebem u pičku materinu!
U ranim jutarnjim časovima, posle noći provedene u kafani, kockanja, alkoholisanja, i pričanja o kurvama, ispred prodavnice pored penzionera sa hlebom i mlekom, mogu se zateći klanovi od 3-4 a nekad i samo jedan čovek koji držeći flašu piva ispravlja oči. Svaki kraj ima ovakve ispravljače, poznaju se po tome što se svima javljaju i žele im dobro jutro, otkopčana prva tri dugmeta na košulji sa sve jebačkim dlakama, i upišanim pantalonama... Ovakve ljude nikada ne treba stavljati u istu klapu sa pijancima.Oni ne šenkaju dok hodaju, ne seru u gaće, i znaju gde im je kuća, samo smrde i to je sve. Kad se oči isprave, otrese se preostalo pivo iz flajke, vrati ambalaža, burek jogurt, i pravac kući...
Imaš celo jutro da naučiš neki predmet, ali si toliko lenj da se nagovaraš na taj potez(učenje) sve do 5 minuta pred polazak u školu, i onda spakuješ knjigu u ranac i kažeš: ''Ma, ko ga jebe, naučiću u školi! To je, ionako, četvrti čas...''
...aha, naučićeš...malo sutra...
Ideš kod halfa na rođus. Isplanirali ste probrano društvo od 5 pivopija. Iako svako planira da stuče bar po gajbu piva i zasladi žestom, na pitanje keve koliko će alkohola biti, govoriš nekoliko puta manji broj. Koji god broj rekao, odgovor će biti 'biće vam puno' . Sledeće jutro dok se boriš sa mamurlukom i osjećaš kao da te pregazio FAP, čućeš klasičnu rečenicu 'jesam ti rekla? '
-Kevo idem sutra na rođus kod Mikija, ide nas petorica kod njega u kuću, biće zajebancija neka klasična, ništa posebno.
-Koliko će biti alkohola?
-Ma gajba uvrh glave.
(Keva kalkuliše koliko će svako popiti)-Po 2l svakome? Biće vam puno.
-Ma ćene, biće grickalica, sokova, torta, itd.
-Ajd nek ti bude.(Sledeće jutro ustaješ i dok se kao zombi krećeš po kući, čuješ kevino brojanje)
-Jesam ti rekla da će vam biti puno? U tvojim godinama je to tebi dovoljno da se napiješ. Mrš u kupatilo i čisti onaj svinjac tamo, pokrio si sve moguće pločice svojom povraćkom.Iako bi najradije rekao kevi da si popio gajbu piva i pola jegera, pa da si zbog tog mortus a ne zbog '2l'. Ćutiš i osjećaš se kao najveći amater alkoholičar.
Odgovor Pere ložača, kad su ga u pet ujutru sreli lokalni mangupi i pitali je li mu teško da svako jutro prije zore ustaje da bi potpalio peć u školskoj kotlarnici.
Kupljenje lovorika više na tuđu zaslugu nego na svoju. Tako je i Amerigo Vespuči manje-više pokupio zaslugu na uštrb Kolumbovog ''otkrića''. Kristifor je izvisio, jer je drugi žabar pod španskom službom dobio dva kontinenta, gomilu fudbalskih klubova, možda i neku saveznu državu, dok se Kolumbo more samo pohvaliti leglom kokaina, Kolumbus Kruom i Krašovom verzijom Tobleronea.
A: Koja pajserčina ovaj Ćomi, 'ladno prilazi cavama na moju foru....
B: Boli ga racku bratac, zajebao te kao Vespuči Kolumba, zato on nije suva kurca, a ti jesi....
Zakon Srbije kaže da se srednjoškolske ekskurzije mogu organizovati u inostranstvu tek u 3. i 4. srednje, tako da, eto šanse da se gomila tinejdžera prošeta po Evropi i upozna se sa blagodetima ( čitaj: odvali se od alkohola ) Grčke, Italije, Francuske, Španije ili Češke.
Ekskurziju razredni starešina najavljuje početkom godine obaveštenjem da se ide za mesec dana i da sve to košta samo četrdeset i kusur 'iljada, plus dnevnice od nekih 30, 40 evra. Na đacima je da raspodele dva gratisa, oni se međusobno pokolju oko toga, pa razredna na kraju uzme stvar u svoje ruke i podeli gratise na 20 i kusur dela. Sledi nekih mesec dana nabavljanja pasoša, vađenja viza i drkanja oko raznih drugih papira, kao razlog neznanja prilikom ispitivanja đaci se pravdaju sa: "Spremam se za ekskurziju", iako klinac samo ladi jaja dok se ćale i keva lome da potegnu veze i izvade pasoš na vreme.
Dan uoči puta u kofere se pakuju grickalice, sokovi, 15 pari čarapa, 16 para gaća, gomila majci, pantalona. Opšte rasulo u kući.
Polazi se sa nekog parkinga u 5 ujutru, noć pre toga kol'ko god da se trudiš, nema šanse da spavaš više od pola sata. Putuje se ceo dan, staje se nekoliko puta, na prvoj benzinskoj pumpi troše se prve pare - odeljenski pušači kupuju po boks "Marlbora", kol'ko da potraje prva dva dana.
Stiže se u hotel oko 8 uveče, tačno na večeru, tu će razredni starešina svima da podeli po ulaznicu za diskoteku koja je ujedno i žeton za besplatno piće.
I ETO! Napokon, posle ko zna koliko hiljada kilometara puta, vrhunac ekskurzije - prilika da se svi kolektivno masakriraju od piva, balantajnsa , Džonija ili Džeka; ćaletova prepečenica je svoju ulogu odigrala još u hotelskoj sobi. Odeljenske face noć će provesti valjajući se u svojem izbljuvku, ali to je fora , šta bi inače prepričavali svojim ortacima kući? Napije se i po neka riba, zakrljaju se neki iz odeljenja, razredne starešine ne podignu ni glas na njih, navikli su, jebiga.
I tako sve, puta 6. Kinta se sprca do trećeg dana u najk šopu, na alkohol i suvenire. Drugi dan se pije u sobi, treći dan u diskoteci, četvrti u sobi , peti u sobi, dok se šesti dan pije opet u diskoteci i to najžešće zato što se sutra pali kući.
Deca se vraćaju kući sa gomilom snežnih kugli u kojima su razni Koloseumi, Ajfelove kule i Krivi Tornjevi, razglednicama iz Paralije, sombrerovima , novim patikama i dresovima Juventusa, Milana, Olimpijakosa ili Panatanaikosa.
Kada se prepričavaju utisci redosled je: šljokali smo, šljokali, zezali se, šljokali, kupovali, šljokali, zezali se, šljokali u sobi, kupovali, šljokali. Na pitanje: "Pa dobro, kakav je Koloseum?" odgovara se sa: " Pa ništa posebno... ali znaš kak'e sam tike uz'o u Rimu taj dan, 50 evra, džabe!"
Izraz koji se koristi da opiše nešto veoma dobro i kvalitetno. Krajnji argument koji stavlja tačku na sve rasprave o tome da li je nešto dobro ili loše.
Izraz vodi porijeklo od toga što se u narodu smatra da samo stvari od čistog pamuka vrijede...
A : Vidi brate što sam kupio ovaj duks na buvljaku, ko ljeb.
R : Daj ne seri, viš da ne valja ni kurcu, ofucan je, ružan, izgleda ko da je iz komunizma.
A : Ali, pamuk 100 posto...
R : Eeee to je onda druga stvar.
--------------------------------------
A : Brate, i ja okonačno opajdari sinoć onu Mariju. Uf, isplatilo se čekati, da znaš.
O : Kažem ti ja, 100 posto pamuk. Provjereno, informacija iz prve ruke.
A : Štaaa!? Nisi valjda?
Leba, salama i kečap. Tri čarobna sastojka koji, ujedinjeni, daju dovoljno energije da izguraš dan. Za danom. Leb je tu da obezbedi ugljene hidrate, salamura predstavlja veoma kvalitetan izvor proteina, dok kečap svoju ulogu u obroku igra tako što podmaže zalogaj kako bi lakše skliznuo niz gušu, taman toliko da se ne zadaviš, sirotinjo.
Bez obzira na stanje u državi koje sve više podseća na Meksiko, milion nezaposlenih i još dva puta toliko onih koji dirinče od jutra do sutra za minimalac, na glomazne, spore i trome institucije, na procvat kriminala, korupcije i sive ekonomije, na kontejnere koji su toliko zaposednuti da im više ne možeš ni prići da baciš smeće, već moraš da se u maniru Lebrona Džejmsa dobacuješ sa dvades' meteri, na rijalitije kao vrhunac kulturnih dešavanja, na seču plata i penzija i opšte beznađe i psihičko posrnuće, narod ipak nije zaboravio ono što je iznad svega navedenog, za njega najvažnije.
A, to je vihor i koloplet religije i nacionalizma, servirane od strane sprege države i crkve, koji iz pepela uzdižu duhovnu bedu ovog naroda svojim idolopoklonskim pesmicama, religijskim baronijama, praznim obećanjima i bajkama o raju, što na ovom, što na onom izmaštanom svetu, dok vam za svo to vreme ceger seku i jedni i drugi, odnoseći vam život ispred nosa.
No, verujte - biće bolje.
- Dobro jutro, g-đa Maro.
- Dobro jutro. Standardno?
- Jašta nego. Sveto trojstvo! Ali ovaj put alpsku, kontam da se slučajno nađe i neki komad mesa u njoj, žale se kolege da iz dupeta emitujem ciklon-b, počeli su da me izbegavaju, kažu strahuju za svoje živote.................................
Pojte mu, Srbi
Pesmu i utrojte!................................
Ne krstimo se niti pozdravljamo badava sa tri prsta. Zna Srbin šta ga je sačuvalo u najtežim vremenima. Zidarski sendvič!
Izuzetno dobro i pametno dete. Dete za primer. Dobro ko leb, pametan ko Šešelj u svojoj Dva'es trećoj. Mnogo fino i vaspitano. Poslušan, radi kako mu se kaže. Takođe i lep, uvek pristojno obučen. Nema ispade poput druge dece, on se ne tuče i ne vređa, čak ne zna ni da psuje.
- Bio sam juče kod Danilove učiteljice, mislim red je da stariji brat ode na saradnju. Da znaš da ga je hvalila. Kaže da jedino on ne pravi probleme, uči ko lud, i dobar ko leb.
- Uf moj mlađi buraz ti je najgori urazredu, svi se žale na njega, eto juče je neku malu pokodio kamenom u glavu, i ispostavilo se da je to učiteljicina ćerka, izgleda da će da leti iz škole. Tvoj je za usvojiti, moj može u popravni.
Teški, vuneni pokrivač, gabarita - taman.
Iako te jutro posle bole rebra od njegove težine i nisi u stanju da se okreneš tokom ležanja, guber u sinergiji sa šarenicom čini nenadjebivog čuvara telesne temperature u hladnim, momačkim noćima.
-28°, Pešterska visoravan
- Bako, jesi ustala?
- Jesam, pile bakino, i topljenice sočinila. Šta ti treba, blago baki?
- Treba mi da pišam, dođi mi skini ovaj guber d'ustanem.
- A kad si ga šiljio noćas, nije ti bio težak, u dupence te malešno.
Jedan od glavni uslova za postizanje rezultata u mnogim životnim situacijama, od šutiranja penala na malom fudbalu, pa do guranja auta kad u hladno zimsko jutro neće da upali.
- Komšija možete li da mi pomognete da malo pogurate...
- Jebiga komšinice, uzak ti je prostor tu, ja to iz zatrke, ne znam kako bih...
Fraza koja ide ruku pod ruku sa onom "ko zna zašto je to dobro" i odnosi se na situaciju u kojoj ne samo da ništa nije smešno i dobro, već vam dođe da plačete. Parola rezervisana za lažne optimiste koji smatraju da će činjenica da ste fasovali egzotični asortiman polnih bolesti na moru u Bugarskoj sa vremenom postati anegdota dostojna prepričavanja unucima i članku u "Skandi humoreski". Koristi se kada se apsolutno ništa dobro ne možete izvući iz sranja u koje ste se uvalili, pa vam je ortak rezigniranog izraza na licu saopšti uz tapšanje po ramenu i coktanje.
- Gangrena mi se proširila na jaja, kažu da će morati da ih seku...
- Ma, opusti se, nije toliko strašno, sutra ćeš se smejati na to.
Čas oće čas neće, nikad ne znaš na čemu si, ali se ipak nadaš da kad ti neko uputi ovu reč situacija više vuče na dobro.
De si bre kume !
Kum : (Depresivan pogled)
Šta ti je kume, `si dobro ?
Kum : Ma onako kume, đene đene.
(Druga osoba zabrinuto ćuti).
Poslednja instanca kategoričnosti. Odbijanje svake saradnje, i svakog dijaloga.
-Ljubavi, ajde, evo idemo na onaj koncert?
-E pa sad baš neću, kad si ispao takav.
-Dobro, ajde, idemo tamo gde si htela da idemo za tvoj rođendan?
-Ne.
-Restoran?
-Ne.
-Pozorište?
-Ne.
-Ljubavi, nemoj da si Priština, daj da nađemo kompromis.
Neosporivi dokaz da su u nekadašnje vreme i ljudi sa sela znali znanje. Devojka sa velikim grlom bila je jako dobro parče za udaju.
Mile i Žika, čuvajući ovce uz frulicu i (krišom) rakijicu
Mile: Au Žiko, sinoć sam s Maricu bio. Au, stari.
Žika: Lele Mile! Čuo sam da ona dobro grlo ima, veliko, pozamašno.
Mile: Lele Žiko! Ja bolji filing u život nesam imao!
Kad vid'o onol'ko grlo stoku, lelelele da biraš Žiko! Da biraš! Onakvo grlo u miraz?! Odma da je ženiš!
Neefikasna lobanja.
Za nabeđene intelektualce pismenost često predstavlja religiju, pa su skloni menjati dobro poznato "si kršten?" za "si pismen?".
- Pa dobro Šomi, gde si bre ti video u Evropi da neko pita Dansku kraljicu da mu jaše pitona u bazenu napunjenom kiselom vodom? Jes' pismen ti?
- Vuče, dovoljno sam pismen da ti odrubim glavu ako nastaviš da me smaraš. Piši to i ćuti, ako imaš dva prezimena ne znači da nećeš proći ko Karađoka.
Neverovatan marketinški izum deterdžent kompanija.
Znajući da je ciljna grupa kojoj bi proizvod najviše trebao da se dopadne jeste ona u koju spadaju žene i to uglavnom sredovečne domaćice, oni su logičkim putem došli do zaključka.
Šta treba jednoj ženi u četrdesetim godinama koja po ceo dan bleji po kući gde pere, pegla, čisti, sprema? Pa svakako neko ko bi je dobro izjeb`o i dao joj oduška od celodnevnog rmbanja.
Kao vešti psiholozi uvideli su da će se žena radije odlučiti za prizvod na kome dominira neki alfa mužjak, nego za neki na kome je na primer nekakva patka, cvetići i slično. Napadnuta je ženska podsvest.
Krajnji rezultat je nagruvani mačo jebač od otprilike četrdesetpet godina, sa minđušom da naglasi njegov mladalački duh, ćelom da naglasi to da nije baš ni napaljeni klinac, prijatnim osmehom i plavim očima, čovek uvek spreman da pomogne dami u nevolji.
Ovo su zapazili i ljudi iz porno industije pa su napravili i pornić sa mister Properom.
Lisa Ann bespomoćno pokušava da očisti neki haos u kuhinji, a onda baš kada je pomislila da nema nikakve šanse protiv tih tvrdokornih mrlja, dosetila se da pozove nekog ko bi joj rado pomogao. Zviždi dobro nam poznatu melodiju i u kujni se pojavljuje niko drugi do mister Proper. Kreće skrnavljenje.
