
Злојеб или злујеб је неко ко је увек спреман на свађу, надркан тип.
(двор Немањића у Неродимљу, 1310. година, Милутин улази у своју одају)
Јелисавета: Где си ти недељу дана, проклетињо?
Милутин: Па клао сам се с Византинцима мртвим око Охрида.
Јелисавета: А мени ни да кажеш да идеш, ни да се опростиш од мене?
Милутин: Шта ја има теби да се исповедам?
Јелисавета: Па жена сам ти, на пример.
Милутин: Што рек'о мој друг Виљем I Плантагенет, гуд фор ју, и шта с тим?
Јелисавета: Па бринем да ћеш погинути, будало!
Милутин: Да погинем од Византинаца? Грохотом се смијем.
Јелисавета: Не знам лепо шта ћу с тобом, тераш ме да плачем због тебе, човече!
Милутин: Не знаш шта ћеш, а?
Јелисавета: Не.
Милутин: Да се лепо спакујеш и вратиш у своју смрдљиву Мађарску у року од неких 5 сати, да те не бих за уши вукао до тамо.
Јелисавета: Ал...али ја тебе волим! (бризне у плач)
Милутин: Шунка се воле.
Јелисавета: Значи тераш ме од себе? А зашто, реци ми бар?
Милутин: Не подносим плачипичке и не подносим злојебе, ајд' сад торњај се, морам да гледам ко од данашњих владара има добре ћерке за расплод.
Критика, у виду мантре, која се понавља за свакога ко се икада, не дај Боже, понови било чиме. Најзанимљивије је то, што ово никада не набацују на нос људи који заиста живе на доњој граници сиромаштва.
- Аууу, Сава иде у Египат, боле га уво, а народ нема шта да једе...
- Вид` ове сва се дотерала, ко ли јој то плаћа, Сунце да јој јебем, светли као јелка од накита, а народ нема шта да једе...
Душепогубна скаламерија склопљена од најбеднијег парчета дрвета, оронула, са попишаном постељином и фекалним мрљама.
Па, ипак тако пријемчива, удобна, јер не клати се ни лево ни десно. Стоји у месту, чврсто и гордо, призивајући хорде једноличних створења у свој загрљај, пружајући им неизмерну радост и усхићење.
Не осећају они смрад својих телеса, учмалост идиличне, идентичне свакодневнице, ни бол који им причињава, јер су одвећ навикли да га гуше привидном срећом произашлом из чињенице да још ништа нису изгубили. Ко јебе то што ништа нису ни добили.
Једину мучнину осећају у чињеници да се неко усудио протурити главу кроз труле прорезе дрвених решетки.
-Брате, мојне путујеш у Чешку, свирање курца, што даће ти пос'о, јебало те и писање и фотографисање, шта год, а Праг ко Праг, пиво мож' и овде да циркамо? Кад смо код пива, о'ш да вучемо сламке ко ће?
Укратко: дођу ти један дан неки људи у кућу, ти немаш појма ко су, родитељи ти кажу да сте родбина. Ћале и кева ти се понашају пристојно, мораш и ти, ти људи оду, не знаш ни што су долазили. Једина добра ствар за тебе је што су ти дали паре: 20 марака, 50 марака, није битно ионако немаш представу колико је то стварно. Онда те родитељи најљубазније убеде да те паре нису најсигурније у твојим рукама, и узму ти их на чување.
Касније схватиш да су те паре биле сигурније у твом поседу, јер су их родитељи потрошили на неке за тебе потпуно небитне ствари као пелене за сестру, или кирију.
Тад схватиш да је то чување пара глупост, и да ти никад нећеш узети својој деци паре на чување.
-Сине, где су ти оне парице што ти је тетка дала сад кад је била?
-Ту су мама, нисам их трошио.
-Знаш како, боље ти дај те паре мени, да их не изгубиш. ја ћу да их чувам па кад ти буду требале ти ми реци.
-Важи.
-Тата, једе ми се сладолед.
-Једе се и мени, ал' немамо сад пара, јуче сам платио рачуне.
-Па имам оне паре што ми је тетка дала, знаш што сам ти да ми чуваш.
-Сине. Ја сам те паре изгубио, немој да се љутиш. Вратићу ти кад добијем плату.
-Али, тата ти не радиш нигде.
У свом изворном облику израз описује најбољег у својој категорији. Доминантан, ко да није са овог света. Ко да је из неке стране државе. И син Радиша кад зове из Швецку једва се чује. Далеко, јеби га.
Ови пицани и уштогљена грацка деца ово изговарају друкчије. Белосветски. Ал то нема ту снагу и тај жар. Овако је бре право нароцко. Белосвецки.
- Јел се вратио Ривалдо из Швајцарске? Прича се да је украо неку вредну слику тамо.
- Јесте куме. Све тачно. Кажу да је то нацрто неки белосвецки сликар. Ван Мог неки, јебем ли га!
----------------------
- Дарко брате, каква је ова тура из Колумбије?
- Белосвецка!
Шаљиво телефонско питање онога ко зове.
Звррр...
-Хало?
-Хало, ја сам.
-Е, где си...
-Шта ти хоћеш?
-Како то мислиш шта хоћу, па ти си звао?
-Што си се јавила, шта си хтела?
Израз који се обично користи на прославама, када гости не знају за доста и за границу, и никако да се сете да имају и своју кућу.. Само спомињање израза, наводи на то да се ближи фајронт...
- Слободанка, ај донеси ту торту више !!!
- Милораде, већ сам им по пет парчета исекла..
- Ма донеси кад кажем !
Инстант одјебавање од расправе о неком малом богу.
Не, нема демократије међу обичним људима. Стога нема ни права на другачије мишљење о некоме ко је изразити таленат у некој области. Свака реч која одудара од шаблона дивинум хвалоспева бива окарактерисана као искомплексирани поклич појединца који је живот провео у фотељи, дрндајући давно изанђалу касету хитова Оливера Мандића у касет деку и блејући изнад лаптопа; он је мали, јадан, а онај ко му је указао на то је најузвишенији у својој смерности и други могу само да га љубе у депилирану потколеницу па још мало наниже (ко се усуди, може и навише).
-''Па шта ако је победио, сад треба да му певам хвалоспеве што је он донео плехану чашу да скупља прашину?''
-''Знаш, ако га не волиш, немој да га пљујеш. Ја га поштујем због његовог рада и залагања. Кад будеш био као он, јави се.''
-''У реду, просветитељу смерни, одох да покорим свет, једини проблем је што ја немам никакве везе нити ћалета манијака као он.''
Реченица која изазива страх и трепет у сваком клиначком друштву предшколаца који се препиру ко је је јачи и ко има најјачег и најстаријег брата. Најчешће се користи и уз реченицу: "Има 20 година и има пушку!" Такав клинац је у већини случајева главни у друштву што значи да бира екипе за фудбал и аутоматски постаје најјачи дечак у групи!
Види се ко је био зачетник леба и игара. Свака емисија је "емисија забавног карактера". На све стране пршти ватромет, просечан студио је величине омањег града, кловнови, жирафе, гигантске сисе свуда, шимпанзе, наказе, играчице, фешта, лудило. Као дете Жикине шаренице и Гранд шоуа, само на кокаину и измрвљеним ексерима. Вест да је поплава у Индонезији однела милион живота износи сисата спикерка уз пратњу жонглера ватрених чуњева у позадини. Студио испуњен хиљадама гледалаца одушевљено аплаудира док ансамбл кепеца из Напуља прави кулу жеђи.
- Вест дана, премијер Берлускони поднео оставку! Али, пре тога, погледајмо параду слонова уз пратећу музику.
Кажемо за некога ко је превалио двадесету, а почне да проводи енормно пуно времена играјући игрице или сурфујући нетом.
Девојка: Е Мицо, кад се видимо?
Tинејџ нолајфер на распусту: Ма брзо, само да завршим нешто.
Девојка: Оки, зови ме.
Tинејџ нолајфер на распусту: Ма нема фрке.
Девојка (након три сата): Ало коњу један, па јел планираш ти да се јавиш, оћемо се уопште видети данас, недозрело говедо!
Tинејџ нолајфер на распусту: Да наравно, извини, заиграо сам се!
Девојка: У три лепе и ти и заигравање! Ајде доћу до тебе.
Tинејџ нолајфер на распусту (јес, сат мање за спремање и пут): Ок, супер!
Девојка: Па ти ниси нормалан. Па овде ни змије не би спавале! Ко у тунелу си, нема светлости, прашина с прста, а има дима од пре три дана! Идиоте! Загадио си ми се, не желим више да те видим!
Tинејџ нолајфер на распусту: Али стани... Излете јбт... Ма доћу касније до ње, мрзи ме да је јурим, ал само да видим још ово на нету.
Као и сви док смо били млади играли кошарку,тенис,фудбал тако смо и пред шут волели да испљујемо или викнемо да би тај ко шутира омашио.
-Пенал !
-Иииииии креће ка лопти .
-ПРДНИ У ЧАБАР !
-И омашио је .
-Понављам овај ми је улетео док сам шутирао .
-Ок .
-Шутирааа !
-ПУ !
-Маши опет .
-Па где тако ко стока пљујеш и сад сам омашио гол . Могу да поновим ?
-Не више .
-Али улетео ми је док сам шут...
-Па добро улети и ти њему следећи пут .
Првокласни одјеб упућен радозналој особи, душебрижнику и лику које највише од свега воли туђе говно. Израз специјализован за оне којима је занимање ништа, па губе време стављајућу лупу на туђ чмар. Лежеран и шмекерски израз који користи прекаљени јебеч приликом објашњавања номаду ко отвара капију, а ко вози трактор у друштву. Суптилнија и софистициранија верзија оног Шта те боли курац, која једнако корисно одбија радозналог и шаље у туђ шупак.
-А брате, што стално идеш на оно место, са оним наркоманима? Поквариће те начисто. Што се дружиш са њима?
-Уживај.
-----
-Погледај ову Миру бре. Погледај какве штикле има. Одакле јој оволике паре?
-Уживај.
Пластичне посуде за једнократну употребу, од сладоледа, кремића или маргарина.
Србија је за њих као рај. Нема реинкарнације (тј. рециклаже) већ се само са различитим садржајем у виду од домаћих куваних јела селе из куће у кућу или у путним торбама из града у град.
Фраза која иде уз план који је од почетка био осуђен на пропаст. Чим се ова реченица погубна ко Динкић по буџет Србије изговори, план је већ унапред пропао. Импулсивни тренутак у којем се не размишља већ се игра на карту среће, па ком опанци ком обојци, што би наш народ рекао.
- Ахмеде, постављаш ли ту бомбу леб' га јебо', неће ова подземна сама да се дигне у ваздух ?!!
- Ево Хајрудине, постављам, ал' нешто мислим, зар није било доста убијања и сакаћењам, ај да живимо ко људи мајку му ?
- Да ниси ти мало, шмркао тог барута, видим нешто ти очи црвене ?!!
- Знаш да нисам, али ето, доста ми је свега волео бих да све ово престане, да се оженим и тако..
:Хајрудин вади штољпи - Сад ћу те пошаљем код Алаха па њега смарај :Ахмед пада мртав:
- Хајрудине будало, што га уби, ко ће сад да нам активира бомбу ?!!
- Долаз вамо' и немој да сереш, смислићемо нешто успут.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Куме, хоћеш да ме повезеш до на врх села твога ?
- Оћу кумо, све за тебе.
- Ал' идеш у супротном правцу ?!
- Упадај кумо, :брзопотезно мрдање обрвама:, смислићемо нешто успут.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Господине Крстићу, како ћемо се извући из ове рецесије ?!
- Па ја сам мислио да стегнемо каиш, а за остало ћемо смислити нешто успут.
Последњи стадијум самоће.Толико си изолован од друштва да те се ни мобилна мрежа на коју си прикључен не сећа да постојиш.
-Ко ти је то послао поруку? Нека треба,а?
-Ма какви! Стара каже да не заборавим да свратим до продавнице!
-Дај бо не зезај!Сигурно нека треба де да видим телефон!
-Ев ти начитај се!
-Стара,стара,ћале,Миле,стара,стара... јеботе шта ти имаш порука!
-Дај бо не зајебаји!
-Не зезам се,мени ни мтс више не шаље поруке!
Опис жешће масовне туче где се не зна ко кога бије.
Знаш да си пијан.
Схваташ да идеш у цик-цак ко да ти је Ђовак са леве, Цонга са десне стране, а ти си лоптица.
Знаш и то да не видиш све онако како треба.
Онда почне нивелисање. Тај праисконски обичај, можда старији чак и од алкохола, јер има доказа да су се пећински људи гудрали ко ненормални па су и они имали некакво "нивелисање".
Лева нога, десна нога, полако, поглед испред себе, све је у глави, све је то у глави, можеш ти то.
- Јел заузето? Морам да се олакшам, а далек је пут ка напољу, хорде су између врата и мене.
- Никола, па ти си трезан! Заклела бих се да си мало пре, скоро па пао доле, када сам прошла по пиће. И мушки ти је следећи, ја Јовани чувам стражу.
- (гледаш у девојку, гледаш у знак на вратима, јесте женски мајку му јебем) Па питам те, стајавши ту видела си сигурно да јесте неко у мушком сад.
- Није нико.
- Благодарим.
(улазиш, затвараш закључаваш. Све је опет као пре нивелације, врти се, прескаче и тутњи) на вратим а се лује лупање, али је тако далеко
- КОЈИ ЈЕ САД ТО КЕЊАТОР УНУТРА ДА МУ ЈЕБЕМ МАТЕР!
- (ВРИСАК) КРЕТЕНУ! МРШ НАПОЉЕ!
- ЈОВАНА ИСПАЛА ТИ ПИЧКА ХЕХЕ
- ИЗЛАЗИ НАПОЉЕ!!!!
Плакенеш се у лавабоу, умијеш се, испишаш ко цар у истом лавабоу, боли те курац. Опет процес нивелације
минут касније
- Извини ако си чекао много, имао сам проблем са шлицом.
- Ма нема проблема, видео сам пичку.
- Ако.
(Излазиш богатији за искуство, узимаш пиће и поново одлазиш у земљу иза огледала, Исцрпио си сву ману за нивелисање, тако да ћеш кући бауљати као зомби из Резидент Ивла..)
Упућује се оном ко је ушао у серију лоших фора. Стадијум након лош си, а пред изађи напоље.
Тензија у клаџи, Реал игра икс, сам крај текме:
-Хехе, ал' их вози овај Озил, јел он Возил или Озил? Хехе.
-Ћути царе, лош си.
-Ди Марија, хехе, како неко ко се зове Марија може да игра фудбал?
-Е, сад си стварно претерао...
-А овај Кристијано..
-ИЗАЂИ НАПОЉЕ!!!
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.