Retko se desi da biramo između dve dobre. Da l' d'uzmem sisatu il' guzatu? Da l' da ponesem dildo ili korbač? Sve su to ozbiljne odluke. Ali postoji odluka nad odlukama, izabrati onu koju treba jebati češće i duže od ostalih. Ženidba!
Ili će ti braniti da ideš u kafanu ili neće. Ti ćeš svakako ići, a ona će biti u kujni. A nijedna ne valja toliko da će ti napraviti kafanu u kući i raditi kao konobarica, a ti je pljuskaš po bulji, 'vataš zas'su ili jašeš za šankom dok ona zoba ovsene pahuljice, med i mleko.
Ali ako nađeš neku koja je spremna da obavlja sve ove bračne dužnosti i pritom ga blajvi tako da uvlači čaršav, žen' se, rođo, odma'! Kvalitetan zaglabaj nema cenu.
I obavezno pitaj od čijih je kuća, traži istoriju bolesti i sl. Možda nije vadila krajnike, šta''š onda?
Ona vrsta žene koja vas nikad neće ostaviti ravnodušnima pri pogledu na nju. Imaćete vilicu do poda i potočić pljuvačke za sobom narednih pola sata. Sam pogled na nju zamućuje vid, postavlja se krucijalno pitanje: "Postoji li Bog? Jer, ako ne postoji, ko je stvorio ovakvo savršenstvo?"
Ne, nećete moći da je imate, samo možete da gledate, zato što su one uvijek predodređene za nekog drugog. Možda zbog toga i izaziva takvu reakciju?
Uprkos svemu, dali biste sve samo da pipnete te bajne obline, svjesni toga da bi i najmanje doticanje izazvalo talasanje tolike raskoši. Ali, to se neće desiti.
Rijetki su oni koji uspiju da ih zauzdaju, ali ako im to pođe od ruke, smatraju se najsrećnijima na svijetu.
Ostali mogu samo da gledaju, maštaju pred spavanje, stvaraju sopstveni scenario, pokušavajući da se oslobode surove realnosti.
- I tako, kažem ti ja njemu, "nećeš se ti meni tako obraćati, nismo mi zajedno ovce čuvali", a on će ti... Jao.
- Šta, rek'o je "jao"?
- Jao. Pogledaj ono što je ušlo u kafić. Jebote, je l' ono Kristina Hendriks?
- Hahah, jebote život. De, minut ćutanja, pokvarićemo sve pričom.
- Kristina bi se postidila da vidi tu mesnatost. Odoh da je zaprosim, ništa ne gubim..
- Sem dostojanstva. Samo se ti brukaj, ja posmatram..
Ultra kurčenje. Pokazuje da je skupio dovoljno kinte da renovira ili kupi novi stan i da ti pokaže koliko je bolji od tvog. Onda kreće obilazak stana za koji te baš zabole ali hajde da ispoštuješ domaćina. Nema veze što je uzeo kredite koje će ceo život isplaćivati i što se zadužio svima mogućima, bitno je tih 5 minuta kurčenja.
(neko zvoni na vratim)
-O, Miloše, otkud ti?
-Ma evo došao da ti vratim one tanjire...
-E hvala...e hoćeš da vidiš stan? Renovirali sm...
-Neću.
-Nećeš? Kako ti misliš "nećeš"?
-Pa šta sad da mi pokazuješ, imaš kupatilo, kuhinju, spavaću sobu, krevet orman...šta imaš da mi pokazuješ...
-Gubi se! Da te više nikad nisam video, govno jedno!
Pokušaj krivca da se izvadi iz zaguljene situacije frazom koja ga automatski s mesta događaja, u trenutku pravljenja sranja, baca na koncert Tria tamburaša u "Zlatnom burencetu".
Jer, realno, nije on nešto zasrao, taman posla, on je kuršlus zatekao kada se vratio sa seminara o poboljšanju prehrane nerasti u timočkom okrugu.
Čuje se komentator, lopta, žvakanje girica, lokanje piva i mumlanje u pozadini... Ulazi žena u dnevnu:
Žena: "Žiko, umorna sam, ceo dan stojim, izmasiraj mi žuljeve i kurje oči, očiju ti..."
Žika: "Ne mere, ženo. Utakmica."
Žena: "Ajoj, jeb'la te utakmica... Samo sediš tu i drviš, ništa pametno da uradiš. Muškatne oraščiće nisi kupio, sigurna sam, kako deci da pravim šibenskurski kolač. Hej, taj recept se generacijama prenosi s kolena na koleno!"
Žika (ne gledajući): "Daj koleno, ovi u ovom napadu neće ništa uraditi..."
Žena: "Joj, i glava me boli, ne'š jebati večeras, čisto da znaš; Žiko, sunce mu jebem, šta je ovo?! Otkud deca s čarapama u ustima vezana za luster Luja XVI, znaš koliko on košta, bre, a deca nemirna, oboriće...?!"
Žika: "A, to... Bilo tako kad sam doš'o..."
Priča kojom započinješ muvanje rendom, nepoznate rave koja ti je nekim, čudnim putem (sise) zapala za oko, a ti zaletvan. Prvi utisak, prvi, onaj od kojeg sve zavisi. Rupa u kojoj trenutno obitavaš, mentalni sklop ili rasklop, fizički izgled, intelektualna sposobnost ili nesposobnost, šarm, močuga, količina šuške u džepu (često najneophodniji artefakt), svi mogući i nemogući faktori, zavise od toga da li ćeš jebati metodom kurcem u pičku ili kurcem u šaku. Ukoliko ti ne piše na čelu da si nejebač, specijalac (ima ljudi), najčešće i najverovatnije je da će ti sposobnost blendiranja u datoj sredini dati mogućnost trsenja rava od Mojmilova do Budimpešte. Ne budi svoj, budi pametan, shvati situaciju u kojoj se nalaziš, adekvatno proceni ponašanje ostalih, budi deo mase mediokriteta, deo žgadije, jer svako odudaranje od uvreženog ponašanja može rezultovati besplatnim maksofacijalnim zahvatima, stoga...
- Mala moja digni nogu desnu, da ti metnem kobasicu mesnu.
- (Sisata dojilja vrišti u ekstazi, očarana rečitošću samoukog kantautora).Lolo, oplodi mi pičku.--------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ćao devojke, šta pijete?
- Mi ćemo čivas.
- (Puši kurac i ti i čivas, ode plata noćas) Konobar, devojkama dupli čivas, meni jelenizaciju, zadrži kusur.
- (Ostavio si dvaes dinara, kurcu čobanski)
- Jao dečko si galantan, aj ti popušim kurac?
- Aj', nego je l' naplaćuješ.
- Ovo je gratis. Mnja
Jelen pivo je najveći srpski brend i sponzor svega mogućeg. Od muzike, Jelen top 10, do sporta, Jelen super liga. Počeli su da se probijaju na tržište pa prave pivo sa raznim voćnim ukusima za sve uzraste, pivo bez alkohola, specijalne limenke i flaše koje nećeš ispuštati iz ruke ni kada popiješ pivo jer je mnogo gotivno kada je držiš. Ukratko, Jelen pivo je postalo kao srpska Koka-kola.
Gde je Koka-kola, tu je i Pepsi. Kod nas, to je Lav pivo. Nemaju ni propalu ligu niti išta slično, ali tu su...bore se! I oni počinju da prave do jaja limenke, pivo sa voćnim ukusima i tome slično. Samo je pitanje vremena kada će Jelen i Lav postati rivali, kada će se suprodstaviti kralj šume i kralj savane.
-Dobar dan, šta će te da popijete?
-Ja ću Pepsi.
-Žao mi je nema Pepsi, samo Koka-kola. Vi?
-Ja ću jedan Lav.
-Nemamo Lav, samo Jelen.
-Daj bre, šta je ovo, sećam se kada smo nekad svi živeli zajedno u miru, a sada nas ovo tržište upropasti!
Pojava koja je uvek bila i biće prisutna, samo što je se svi sete i razmišljaju o njoj tek onda kad se smatraju oštećenim, a nikako u situaciji kad su možda oni nekog naterali da se oseti kao bezvredno govno, makar i nenamerno.
Prvi postulat: Žensku pažnju nećeš dobiti ukoliko nisi reprezentativnog izgleda i ne ispunjavaš već odavno uspostavljene kriterijume privlačnosti, pri čemu se gleda svaki detalj na licu i telu. Ljudima prelepog lica i tela je sve mnogo lakše, otvaraju im se gotovo sva vrata i ljudi se drugačije ponašaju u njihovoj blizini, i mnogo im je lakše da ostvare potrebne kontakte. Privlačnim muškarcima će žene same prilaziti i moći će sami da izaberu kojoj će restaurirati vulvu, a koju će odbiti, uz komplimente, tako da ona ipak pomisli da, makar u budućnosti, ima neke šanse, uz konstataciju da je ispao fin i da nije đubre. Ako je izgled prosečan ili nikakav, može da te izvuče samo debeli bankovni saldo, veličine Fort Noksa, pa da se nadaš da će se uz tebe skrasiti neka dobra riba kad počne da joj ističe rok trajanja. Ako nisi miljenik fortune, možda ti zapadne i neki prosek, takođe tek kad joj prođe vreme, jer i one prvo idu na najbolje. Pored ove dve kategorije, poželjno je takođe biti i kršni, dominantni domaćin koji je u mogućnosti da radi teške fizičke poslove, vozi, popravlja stvari po kući, i generalno radi sve poslove namenjene muškarcima, nijedna ne želi metiljavka koji nije u stanju da podigne teško (neće proći priča o jednakosti polova kad stigne deset metara drva, iako je ona potekla od žena), ne vozi auto i sklanja se u stranu kad upadnu lopovi, uz reči "u špajzu imate dobru domaću, a u spavaćoj sobi mi je žena, samo mene ne dirajte". Ako nisi ništa od ovoga, možda ubodeš jedino neku radodajku koju jebe godina proizvodnje, a niko je nije već uzeo jer je prostakuša i dronfulja i pola grada već dobro zna kakva je.
Dodatak prvom postulatu: Ako imaš neki upadljiv nedostatak, ne hodaš kako treba, slabovid si, imaš blaže mentalne poremećaje, socijalan si koliko Lederfejs iz "Teksaškog masakra", gojazan si i slično, a usput izgledaš kao da te pravio Luka Modrić, nema ti pomoći. Unapred si označen, kao žigosana stoka, kao junak Domanovićeve "Dange" i tu nema pomoći, jer te suprotni pol uopšte i ne registruje kao muškarca sposobnog da ih oplodi, i služićeš večito samo za trenutke dosade, ili za subote uveče kad nema nikog boljeg. U njihovom mozgu je prekidač koji te oživljava kao reproduktivno sposobnog muškarca (ma koliko ti to bio) potpuno isključen, u slučaju da nedostatak nije nevidljiv golim okom a ti izgledaš kao Bred Pit. U suprotnom, možeš da na'vataš neku od prethodno pomenutih radodajki koja je načisto propala, ili ribu sa nekim sličnim defektom, koja zbog toga takođe ne dobija pažnju muškaraca.
Drugi postulat: Mušku pažnju nećeš dobiti ukoliko nisi reprezentativnog izgleda, ali oni su mnogo manje probirljivi i brže popuštaju, iako je ženski seksualni nagon jak isto koliko i njihov. Društvo je muškarcima namenilo ulogu onih koji moraju da priđu, te se oni češće odlučuju za sigurnije varijante, ukoliko ne prođu kod one na koju su se namerili. Nekom je važnije lice, nekom telo, ali da bi zavredela minimalnu mušku pažnju, moraš makar prosečno da izgledaš. Ako si pored toga i sposobna da budeš domaćica, a poklopi se da si i nešto više od prosečne kamenjarke kad je u pitanju ukus za filmove, knjige i igre, ili imaš pojma o sportu, to je najbolja kombinacija, mada je ta vrsta skoro izumrla. Ipak, ako izgledaš kao nerođeno dete Marije Šerifović i Toleta Karadžića, neće ti pomoći ništa, možeš samo da čekaš nekog očajnika koji nema izbora, ili se pijan zajebo, pa da ga zafrkneš na trudnoću.
Treći postulat: Bilo da si žena ili muškarac, ako ne pripadaš nijednoj od pomenutih grupa, ili spadaš u one iz dodatka prvog postulata, tvoja situacija je ekstremno teška. Svako će reći da fizički aspekt nije važan i da ima i bitnijih stvari (što, na duže staze i jeste tačno), ali tebi to ništa ne vredi. Možeš da budeš član MENSE koji recituje Homera na starogrčkom, dubinski analizira krizu na Bliskom istoku, skida bečke klasičare na sluh, i po težini rangira 18 poglavlja Džojsovog "Uliksa". Možeš do sutra da pričaš kako je to što ti znaš i možeš važnije od životinjskih, prljavih nagona za koitusom, s obzirom da tebe nagrizaju isti nagoni. Jebati/primiti nećeš, osim možda u izuzetnim (gorenavedenim) slučajevima.
To što svi pričaju da izgled nije najvažniji, a ponašaju se suprotno, je zbog toga što nisu jači od svojih nagona. Pre nego što neko drekne "Je l' ti misliš da mi zbog pizde hapsimo?!", ja ću da odgovorim "Da", baš kao što se to desilo i u tom filmu. Da se sad pored tebe namesti neka naučnica koja je petica, pa i šestica na skali, i fizički ekvivalent Monike Beluči sa koeficijentom inteligencije u minusu, sve me strah da bi izabrao prvu, sa kojom bi raspravljao o radioaktivnim svojstvima elemenata. Isto važi i za žene, pre bi htele glupog Džonija Depa nego pametnog Taška Načića. U neku ruku razumljivo.
Licemerja je uvek bilo i biće. To što i muškarci i žene pričaju da hoće istinu, mogu da okače mačku o rep, zato što ne mogu da je podnesu (pukovnik Džesap, prim. aut). Niko neće da je kaže, jer neće da kvari odnose, hoće da održi iluziju pristojnosti, a i dobro je imati rezervu u blokčetu, ako propadnu povoljnije kombinacije. Tako da je umesto "Ne zanimaš me", "Odjebi", "Pre bih dala Rizi ciganinu", "Tebi ne dam ni na recept", uvek bolje "Dogovorićemo se", "Videćemo", "Drugi put", i tako dalje. Tako ispaljivač ne ispada stoka, a ispaljenima je lakše, jer svakako ne bi rekli "Više je/ga cenim zbog istine". Niko ne voli da čuje neprijatnu istinu o sebi, a pogotovo od nekog ko nam se dopada i koga bismo odvalili od polnog organa. Nemojmo se zajebavati.Takav je svet. Ljudi sa lošije podeljenim kartama i jeftinijim ulaznicama mogu samo u golubarnik, nikad uz teren. Mi smo ovde, ima nas gomila.
Megaosvajačka pesma Nenada Kneževića Kneza, čuvenog pevača sa Cetinja iz ne tako davne 1994. godine. Poznate posledice puštanja ove pesme je masovni pad donjeg rublja s tela ženske populacije na pod i naskakanje na onoga koji je pustio tu pesmu. Ipak, interpretacija uživo ove pesme se ne preporučuje, jer trenutačno nema jebača kao što je Knez.
(Beograd, 2012. godina)
Mladić: E mala, je l' ti ćale terorista?
Devojka: E odjebi ti sa tim tvojim forama iz vremena Nemanjića.
Mladić: Zapravo, termin "terorista" u srpskom jeziku je novijeg datuma i nije bio upotrebljavan pre dvad...
Devojka: Svejedno, neš jebati.
Mladić: Si sigurna?
Devojka: Sam sigurna, seljačino.
(brzopoteznim pokretom ruke mladić vadi mobilni telefon, uključuje plejer i pušta "Da l' si ikada mene voljela")
Devojka: Jooooj, je l' ti stan blizu?
Mladić: Da, što?
Devojka: Zato što mi je u gaćama Ada Ciganlija, požuuuuri, vodi me sa sobom!
Antonim radodajke.
Kod ove se nikako nećeš najebati. Jednostavno, ona je svetica. Nevina. Devica. Ni najveći Cipiripi nije uspeo da overi nešto ovak'o. Moralna žena, žestok neprijatelj HIV-a može se reći. Odiše lepotom, šarmom zavodljivošću. Seksipil na prvom mestu. Nije ona ni mamina ni tatina princeza, al' verovatno čeka onog pravog i načekaće se, ako tako nastavi. Gleda, a ne da!
Mislim, sve je to uredu, ali mogla bi malo da popusti, ipak smo i mi muškarci izgrađeni od krvi i mesa, a kad nam se krv i pritisak ujedine u alatci, nastaje veliki problem. Bar nek' se jednom preda, evo ja ću prvi da istupim i žrtvujem se zarad ostatka muške populacije.
-Torima, smuvao sam Jelenu!
-Vo imja oca, prosetli nas svojom pričom...
-Ne, ozbiljno ti kažem, prvo smo se vaćarili u parku, morao sam da joj pipkam kolena samo što nije pustila suzu, tu ona kreće da drhti i stenje, a ja samo što ne puknem, ako me razumeš. I tad usledi akcija i znaš dalje!
-Jeste, jeste i ja sam bio sa presvetom Bogorodicom...
-Kebe mi ti kažem bre, što bih te lag'o!
-Najke mi, i ja tebi!
Jeste, rode, opustio si se ti mnogo. Otadžbina te traži. Već više od 10 godina živiš u blagostanju, malo li je? Trebaš državi. Ne može ona samo da daje, moraš nešto i da vratiš. Da se razumemo, svaka država daje, ali naša je posebno izdašna.
Jel te je uvek saslušala kad ti je nešto trebalo - jeste. Ako si besan - demonstriraš, po kiši, zimi, vrućini. Država te pusti ta se izakaš, a i zdravo je biti na otvorenom prostoru, ona brine za tvoje zdravlje.
Ako si se kojim slučajem razboleo, ništa ne brini, država ti da tvog ličnog doktora, doturiš 300-400 evrića, bog da te vidi. Lekovi obaška. Pa gde to još ima?
Trebaju ti isprave? Nikakvih problema nema, jedne noći čekaš za broj na listi čekanja, druge noći čekaš da te pronađu na listi čekanja i već sledeće četiri noći uredno čekaš. Šta, ti bi to kao bolje organizovao?
Hoćeš da se obrazuješ? Izvoli sinko, negde skupo, negde malo skuplje, ali zato će diploma imati dupli ram da bolje skuplja prašinu.
Posao ti treba, kažeš? Sve u svoje vreme, sinovče, proživi dok si mlad, da te ne pita starost gde ti je bila mladost.
Imaš decu? Pa čuvaj ih onda. Jel treba država da ti pravi obdanište samo zato što je tebi bilo lepo, pa nisi hteo da ga vadiš?
Radiš, a mala ti plata ili je neredovna? Jedno po jedno, važno je da ti imaš posao. Jel znaš bre ti koja je kriza? Mislim, neka jeste, zar ne?
Kasne penzije, deko? A gde, pa ti, žuriš, da te pita čovek? Da nećeš u grob da odneseš?
Još uvek nisi zadovoljan? Pa jesi glasao? A, jesi? A što se mešaš u ono što ne znaš? Čika Sima to svakako zna bolje. Zemlju treba da vode ljudi iskusni, sa rezultatima. Jok, ajde da dovedemo neke štrebere i picopevce koji ne znaju ni gde ima dobra jaretina pod sačem? Ne ide to tako, zemljače.
Ne valja ti ovde? Molim, široko ti polje, tamo samo tebe čekaju. A iako uspeš, opet ćeš trebati čika Simi, jer on voli svoju dijasporu, mada su ovi škrti za kintu, ne pitaj. Kao da su ovi ovde svi ludi što plaćaju akcize, poreze, prireze, TV pretplate, kamate na kamate i slično, pa oni treba da dođu iz belog sveta da nam sole pamet. Batali te priče, takav nam ni ne trebaš. Ne razumeš, a? Uncle Sam needs you, šta se praviš blesav!
E, tako. Zato se nikada ne pitaj šte je Otadžbina tebi dala, već koliko si ti dao njoj.
Dakle, sinko, spremaj se. Ne treba da te zanima gde i za šta ratujemo, tvoje je samo da pogineš k'o čovek. Jer, za koji moj, i živiš?
Iako ne tako nadaleko poznat kao engleski ili francuski, naš jezik sa svojih sedam padeža, deset vrsta reči, preko četrdeset hiljada termina i još mnogo čega specifičnog, važi za jedan od najinteresantnijih i najkomplikovanijih u celoj Evropi. Čak šta više, on se svakodnevno dopunjuje novim rečima, koje su u suštini sleng, ali se tako ne doživljavaju, a neke više i ne smatraju psovkama. I sve to na uštrb opšte poznatih reči, koje postaju arhaizmi.
Sinonimi za vođenje ljubavi:
Jebati, seksati, tucati, prcati, puniti, trsiti, karati, kresati, guziti, ševiti, trtiti, rovariti, šiljiti...
Sinonimi za znanje:
Ne zamajavati se stvarima koje po vama nisu vredne toga.
-Dragi, idi nahrani Žuću.
-Ma ne mogu se jebati s' time, da treba da ga tovim k'o pilad za jelo pa ae, al' ovako će Milan. Milanee!
Ne, nisi upunoletio svoju egzistenciju. Nisi stasao za taj, o, taj čin zrelosti koji u prašumama Amazona više liči na nabijanje otrovnih bobica u anus. Nisi iza sebe bacio krpe adolescentskog bitisanja i ustremio se ka merdevinama odraslog arčitelja života.
Da, dostigao si određeni nivo. Ne može to svako, valja ti se zato i reći. Teško je uspentrati se do ivice imbecilnosti. Oglav ti je na glavi, a ular te vuče. Mamuze kljusinu deru dok te sedlaju neprimećeno. Građanin si čoveče, valja se razumeti u politiku. Nema veze što nemaš više pljuga i što ti keva daje džeparac, TOMA će preovladati. ČEDA se drogira, al' je lep u pičku materinu. Ona ribolika bakuta je metuzalem, a VUK nije pisao knjige no atentate izbegavao. ŠELE će jebati mater svima kad se vrati, a TADIJA crnu vunu prede. Bole tebe kurac što su to i vrapci naučili slušajući odebelog antihumoristu kako baljezga. Valja se o tome zboriti.
-Pali tv, puštaj B92, sad će Ćosić da naguzi Jeremića.
-Dečko, idi popunjavaj glasački listić.
-I buksnu deder nazad.
-I onaj disk sa Ćićolinom što sam ti dao pre pet godina da mi vratiš!
-I napusti prostoriju!
Remek delo sedme umetnosti, negde na granici između sna i jave, koje se nažalost neće naći na repertoaru za naših života.
Hoćeš povišicu, topli obrok i prevoz? E, taj film nećeš gledati!
Crne ovce. Izrodi. Bruka za svoju vrstu...do neke mere. Ovi penzioneri pokušavaju da budu kul, idu u korak sa vremenom i ne misle da je sve novo vražje maslo ili neka izmišljotina sa Zapada protiv Srba. Naviku da igraju stoni tenis su pokupili dok su radili u Nemačkoj, jer se u Jevropi tako radi. Kad si mator, ne tražiš slobodno mesto u busu nego ponosno stojiš i držiš se za šipku jer te vreme još nije pregazilo. Nećeš dozvoliti da te balavci sažaljevaju. Imaš svoj stav o svakoj jebenoj stvari na svetu, razumeo se ti u nju ili ne.
Ono što imaju zajedno sa ostalim pripadnicima svoje vrste je da su prgavi, nervozni, nerviraju ih mladi i popili su svu pamet ovog sveta.
-Šta je, Kanjoše, da se nisi umorio? Serviraš kao onaj Žitomir '22 godište sa petog sprata.
-Ma duvaj ga bre, Dositeju, vidiš da ovde ne radi klima, sav sam se preznojio. A ne znam šta mi ti pričaš, ne možeš po lopticu da se sagneš!?
-Pa dobro, neko ne može jer ne radi klima, a neko ne može jer je juče brao jabuke sa Bosiljkom, he he.
-Ne možeš ti ni to, deda.
-Ko ne može, je l' ja?! Ma ja bre mogu sad kao što sam mogao za vreme Tite. Je l' ti bre znaš da sam ja sa Titom jebo crnkinje po Africi? Mi čistokrvni komunisti smo ti mogli 48 sati bez prestanka. To samo radnička klasa može...
-Pa što niste državu onda spasli, što to niste mogli?
-E pa jebi ga, došlo novo vreme, u Partiju ušle sve neke seronje što nisu ni izašli iz svog sela i sve nam sjebali... Ali ja ti kažem, da nije još onomad...
-Izvinite, proleteri, hoćete vi da završavate ili mi da zovemo nekog da vas skloni? Uzeli ste nam već 10 minuta za sto...
-Hajde bre mali, ne plači, sad ćemo. Ja bre u tvojim godinama nisam smeo da pogledam starijeg od sebe a kamoli da mu viknem...
Poslednji u nizu pokušaja da naterate ortaka da vam učini nešto po volji. Vapaj i poziv na milost izrazom koji će bi i najsurovijem omekšao srce. Način da ortaku daš do znanja da mu neće otpasti kurac, ako se malo mrdne i pomogne ti.
Fraza kojom letargičara teraš da ubije svakodnevnu rutinu i krene drugim putem, ljigu privučeš na svoju stranu, onda kad ti zatreba, a pravom ortaka podsetiš šta mu je činiti.
-Ajde ti idi po lopti, života ti!
-A, ne mooguu. Ti si je šutnuo.
-Nećeš da crkneš. Samo ovaj put.
-Ajmo zajedno...
------Mama, ajde idi sutra u školu da mi opravdaš časove od juče.
-Molim? Što nisi išo u školi, majmune jedan?! Nikada.
-Molim te, biću dobar. I učići redovno, i čistiti sobu. I sve.
-Ne. Mrš.
-Ajdeee, nećeš da crkneš. Neću da bežim više.
-Samo još ovaj put.
Ljutita rečenica koju koristimo kad nekog mrzi da mrdne dupetom da nešto uradi ali bi da uživa u plodovima tuđeg rada.
Nećeš da muzeš, a oćeš jogurt, a?
Duša od čoveka, ko leb je dobar.
-Jebati onogja, što predava mehaniku, obori me seme li mu njegovo jem.
-Nemoj tako, dobar je on, ženu da mu cviriš neće se ljuti, sigurno prolaziš u aprilskom roku.
Ako je tvoja želja da postaneš borac u američkom rvanju, moraš se držati sledećeg uputstva:
- Pazi šta govoriš u svlačionici, imaju skrivene kamere koje nećeš skontati da ti se unose u facu, a direktan je prenos u areni
- Šepuri se k`o ćuran pri ulasku u ring
- Na predstavljanju ljutito izgovaraj bilo koje reči, nebitno da li su to stihovi Nede Ukraden, niko te neće razumeti zbog buke, a izgledaćeš zajebano
- Ako želiš da se protivnik usere pre borbe moraš ga mrko gledati tokom njegovog desetominutnog razglabanja da će te rasklopiti k`o majstor biciklo, i da nakon toga izgovoriš magične reči:" You`ll never ever never ever ever defeat me"
- Moraš imati jak marketing i svoj stil: gaće bilo koje boje sa kul muzikom prava su kombinacija
- Najbitnije pravilo: trudi se da prvi dobiješ po pičci, pobedićeš na kraju
- Ako si ljubimac publike ne brini ako izgubiš, osvetićeš mu se u meču za titulu
- Peglaj se koliko hoćeš, nećeš iskrvariti
- Ukoliko si ga obrečao k`o malog majmuna i bacio u ugao, ne zaleći se, on će onako poluotvorenih očiju da te ispresuje petom ili laktom po faci
- Ne skači sa konopaca na grogiranog protivnika, uhvatiće te i uslediće pin-fol
- Ne boj se udarca merdevinama, ustaješ posle 30-ak sekundi izležavanja
- Udarac stolicom po leđima ne osećaš
- Ako ti zatrebaju merdevine ili stolica da dotučeš rivala, neko ih je sakrio ispod ringa
- Odbijaj se od konopaca, dobićeš neviđeno ubrzanje, a i super je fora
- Vrišti kad ti kobajagi zavrće ruku, jebi ga, svi to rade
- Ako te davi, lupaj šakom o pod kao zaljubljeni zekan šapom u Bambiju
- Ne obraćaj pažnju na sudiju, lik je potpuno nebitan
- Ako si zaista besan, možeš da oduvaš i petoricu
- Posle svakog obarajućeg udarca moraš izvesti autentično urlikanje- kurčenje
- I poslednje, ali ne i najmanje bitno: ne beži usred borbe hodajući unazad sa izbezumljenim pogledom ka protivniku u ringu, bićeš omražen od strane publike
Sa ispunjavanjem ovih uslova postaćeš jedna od najvećih zvezda ovog plemenitog sporta.
Puno sreće želi ti Hakuna Matata.
