Педерски смајли спортских тренера, селектора, коментатора и осталих сличних пијаница. Налик на без увреде, овај израз служи да потпуно елиминише све што си изјавио, попљувао и опсовао у претходних пола минута. Ал' мало морген.

Први си у свом кварту у пикању бубамаре. Јебеш маме локалним гистро ванаби фудбалерима. Увек те првог бирају за екипу. На првим тренинзима за свој први клуб објашњаваш неке ствари. Таленат си наследио од стрица, а копачке од покојног деде, који ти је био капитен ФК Доњи Муд из Лацковића код Прћдевора општине Глибовац. Твој ћале једино што је урадио за фудбал су оне прскалице за траву, које је продао локалном клубу, јер продаје баштенске ствари. Није 'тео ни да ти купи штуцне, те после сваке текме дођеш кући ко да имаш хемофилију. Кроз одрастање, одраста и твој фудбалски клуб. Већ си играо у 7. лиги А општине Гочманци север. Декларисан си као велики таленат. Због фуце батаљујеш школу, због чега ти ћале сере. И кева. Већ са неких 15-16 година, одлазиш у неки солидан клуб, где те примећују скаути трећелигашког клуба. Инспирисао си их, те је сада време да се докажеш на проби. Тада стичеш свог првог агента, који ти обећава и куле и нуле. Он те води на пробу у Звезду. Ти се ту нешто исцимаш, тренер је школски друг ортаквог ћалета и цанге-манге ти си постао Звездин омладинац! Ту се кидаш, бориш, гризеш све док не дође време за промоцију. Наравно, ту га тешко испушиш, јер су морали татини синови да буду нове младе "звезде". Упадаш у бедак, али, ту је увек неки Хабитфарм Јавор, неки Напредак. Потписујеш свој први уговор за ФК Напредак Крушевац. Они ти дају шансу, имаш прилику да пикаш поред неких такође пропалих мегаталента. Будеш најбољи стрелац, и запалиш први пут преко гране, у неку Молдавију, Абхазију исл. Ту постајеш легенда! Постајеш најбољи стрелац ФК Шунталеску из Тираспоља. Нажалост, неће те нико. И даље остајеш ту, са честим повредама, полако испадаш из тима. Одлазиш у неки наш нижелигаш. Па у јошнижелигаш. Па у бетонлигаша. Већ си напунио 30 година. Сад опет играју неки нови клинци. Опет је све исто. На утакмици твог тима против ФК Младос' Котробановци неки Чубака ти ломи кости. Ту је крај твоје фудбалске каријере. Одлазиш кући, гледавши све твоје пехаре и медаље, одлучиш да лопту нећеш таћи.

Албанија у малом. Ако икада пожелиш (из било ког поремећеног разлога) да посетиш Албанију, а ниси у могућности или немаш муда или шта већ, иди у Стругу код браће Македонаца. Немој да идеш У СТРУГУ да узимаш смештај, осим ако нећеш да нађеш бубреге на лимунду. Иди у Охрид, таман посети неку цркву или манастир, имаш их на сваком ћошку. Колима од Охрида немаш дуго да идеш до Струге, само пази где паркираш ауто.

Ако наиђеш на таблу са натписом "Тирана", улазиш у Стругу. Не пише "Тирана 200км" или томе слично, само Тирана, бато, да се види чији су. Када уђеш у Њу Тирану, нађи неко видно место или паркинг хотела где ћеш оставити своје возило са српским таблицама. Додуше, не праве проблем око таблица да не грешим душу, али што је сигурно сигурно је. Град који је зауставио свој развој још кад је Тито умро, једино што има дорађено је натписе на шиптарском (било их је вероватно и раније али има доста који се види да су нови) и заставице Албаније и САДа на бандерама. Није бучан град (нисам сигуран да ли има статус града, можда за македонске стандарде и има) али сву могућу тишину нарушавају хоџе са минарета који имају своје солистичке наступе, теби ће се чинити, сваких 5 минута.

Главна улица (ако ме сећање добро служи) је "Маршаљ Тито" која се налази код моста преко Дрима. Већ ту ћеш приметити сву гостољубивост Арбанаса и како је настала изрека "развијено ко албански туризам". Ту можеш узети креатинве мајице као сувенир на којима словима као из "Кума" пише "џоин д фемили" и слику арбанашког орла и још много тога. Сваки Арбанас ће ти упутити поглед добродошлице са својом калимеро-капицом и очима којима те снима од главе до пете. Жене нису на улицама, барем када има туриста. А и када наиђеш на неку, сва је умотана тако да не пропушташ много. Мушкарци су мали и црни и нису умотани. Македонаца нема много, ретко кад их можеш видети. Нисам баш ни обраћао пажњу јер сам највише гледао у Калимере.

Најважнија позиција у модерној европској кошарци. Тренд који је започео Макаби још седамдесетих, а све у циљу приближавања квалитета европске кошарке америчкој, тј. кошарци каква се игра у НБА лиги.

Ако изузмемо пионирски покушај Партизана крајем седамдесетих кад су довели Бача Тејлора, а за ког се видело да није ни четврт Кићановића или Далипагића, као и довођење Ејвија Лестера у Југопластику непосредно пред распад СФРЈ, до средине деведесетих странци у нашој кошарци су били малтене потпуни табу. Када је рампа за странце била подигнута, прво су почели да играју само у еврокуповима, а после пар година је било дозвољено да се региструје по један страни играч за домаћа такмичења.

Иако је позиција тешког центра увек дефиницитарна чак и у Америци, играч висок 2 и 10 и који има 120 кила минимум, по могућству црнац, је и дан-данас обавеза сваког клуба који има велике амбиције, па чак иако је он црна верзија Косте Перовића. Уз центре су најчешће били ангажовани бекови шутери, тако да су домаћи клубови често свесно кочили напредак домаћих талената на рачун неког тамо баскеташа из Бронкса, који је на условној због ваљања гудре, а који је пунио ступце у новинама причама "да постиже кошеве са свих позиција". Често се дешавало да очекује нови Џордан, а добије Демијен Фишбек и да би екипи више користило ангажовање Мијаила Грушановића кад се врати из сетве кукуруза у Клењу.

Како је из године у годину број дозвољених странаца у екипи порастао, многи навијачи у неким својим навијачким фантазирањима праве идеалне петорке у коме би видели радо и по пет Афроамериканаца. Ако се раније подразумевало да црнац мора да буде тешки центар, евентуално бек шутер, сада је свака дефицитарна позиција у екипи постала - позиција црнца.

Кад хоћемо да се правимо паметни, а ипак признамо да се нисмо сетили идеје за решење проблема које се сетио саговорник, уз карактеристични израз лица користимо овај израз.

Невероватна је сама чињеница колико су жене оптерећене саме собом.Наиме,у стању су да Вам напишу дефиницију од 4,5 `Ворд Пед` странице ,занемарујући све истине овога света да би самоинстиктивно описале ИДЕАЛНОГ мушкарца које њихове очи желе да виде.
Жена када своју женственост јавно пласира и презентује,сви углавном,треба да попадамо у несвест како је не би увредили.Јер ако је наша реакција на све `Није лоше.` - Ми пасивно из њеног угла нешто њу не волимо,и увек смо им били сумњиви да смо баш тако контра-дикторни.
А наравно,терет свега треба да поднесе њен момак или муж који ће унапред пар дана припемати сцену падања у транс и који ће наводити људи на `громогласан аплауз` када се излагање заврши.
Уколико се чак и удостојиш да на било какав начин,из најбољих намера скренеш пажњу да је исто могла да уради још боље,подижући тиме ниво њене интелигенције,завршиш у блату као наравно, шовинистичка свиња.
Проблем који наставља да разара наше,за њих НИКАД ДОСТИЖНЕ умове,је чињеница да се тако нешто код њих провлачи цео живот.На наше питање одговара `Пробала сам,не могу,нисам таква.`...А оне нама одговарају `Ти то намерно радиш јер нећеш да признаш.`...А о ком признању је реч,знају само оне саме.
У доба када је динар средство за спрдање,њихов највећи проблем је што се чипка са унутрашње стране ципела не слаже са минијатурним мотивом на минђуши.Морам да напоменем да је ово метафора,да ми не бисте скретали пажњу да унутрашња чипка не постоји.
Ја сам вероватно до сада покупио већ прегршт минуса још на половини овога текста,али то је ипак мушко...Њему и треба давати минусеве,јер `скрнави` женски род,зато су се и регистровали!
А ако случајно замолим све девојке које ово буду читале да ми не замере,јер ја стварно волим женски род,вероватно ћу у пар комада очију бити онај који НЕ ЗНА ДА ОДГОВАРА за своје поступке...
Драге наше даме,ми без вас не можемо!ЕВО ЈЕДНО ЈАВНО ПРИЗНАЊЕ да га окачите о зид своје собе,али...Нисмо ни ми баш онакви какве нас представљају у `Сторију` и `Блиц Жени`...Све најбоље...

Суптилан начин да некоме кажете да је испао говно.

Решење енигме коју често имају плашљиве, несигурне, и не самоуверене особе када желе да изведу нешто ново, наизглед опасно али уопште не.
Дакле, да би спречили тај проблем, пре свега морају то прво да обраде са својом психом, и да кажу сами себи да то могу, и онда ће ноншалантно успети.

Скуп дебилних, малоумних, ћелавих, истетовираних (к'о да црква има тату шоп) коњина који кваре репутацију, статус, безбедност једне пишљиве државе. Особе које на овај или онај начин намећу своје патетично мишљење другим особама уливајући им страх и трепет. Не, не мислим на оне људе који имају одређену идеологију и прате њу, већ на оне обмотане у заставама државе, тетоважама застава, одређених покрета из прошлости, "пејзажа" из битака које немају појма како су изгледале. Они који дођу да демолирају неки курац који они не воле и то са поносом после вичу име своје државе. Они што ће сваког странца који се зајебе да дође да ојаде за то мало јаде које уопште има. Они који верују у ствари које им њихов отац или њихов деда прича иако немају никакву потпору за ту причу.
Дође таква особа и почне да ти кења о дивоти, историји, исправности свега што он представља и правих потеза које је његова држава постигла у прошлости. Као, ми не би били овде да није било свих тих глупих потеза, то је поклон наших предака. Јесте КУРАЦ! Не би били овде, ал' би били тамо. Тамо је можда боље, можда би све било лепше и не би се дебили као што си ти шетали улицом и приповедали к'о да су одабрани од стране тамо неког бога.
То што ти имаш своје веровање (ма колико ја сматрао да је погрешно ал' није моја ствар) задржи за себе, као што ја моја веровања и идеологију никоме не намећем. Немаш никакву корист од тога. Лепо је то што ти волиш своју државу и све, ал' не воли је на погрешан начин мајку му. Буди поносан на своју државу ал' не толико поносан да ћеш да пребијеш припадника друге националности због тога што су теби твоји причало да су овакви и онакви и зато што је његова вера другачија и његови обичају теби "чудни".

Уплетени у мрежу лопова, лажова, магарца који само гледају како да окину и идеализовати исте. ПА ВИ СТЕ ЛУДИ! Не кажем ја да знам шта се све дешава него кажем да ни ви не знате. Дође неко мудо и каже ти "Ово је добро, ради овако." ти ћеш то да радиш само зато што ти је тај неко рекао да је то добро иако ти то мрзиш. Човече јел имаш ти уста? Јел имаш мало муда да кажеш да нећеш и да радиш оно што ти волиш и хоћеш? Не претварај се, брукаш целу нацију својим потезима.

Ти си само тумор на мозгу једне, некад веома здраве нације. УМИРЕМО ЗБОГ ВАС ПИЧКА ВАМ МАТЕРИНА НЕАРТИКУЛИСАНА! Некоме се кења од ваших срања.

...описни придјев квалитета и класификовања појединца...

Оно што кева ставља на врх списка важности у стварима које шаље на камповање заједно са својим сином. Постаје врло кивна ако се та посуда не врати.

Зајебан тип. Крими џими. Озбиљан лажов. Штавише, ни сам више не зна кад лаже. Сви му дугују паре. Туче све одреда. Кева не сме да му каже да среди собу, јер би је изупуцав'о. Ћале га се плаши од трећег основне, кад је ножем избо' учитељицу, зато што му је рекла да изађе пред таблу. Родбина више не посећује његову породицу, откад је ујака послао по пиће, а овај човек дош'о у госте. Кад се вратио с' пићем, ујак је морао исто и да сипа свима у чаше. Кад је просуо мало са стране добио је шамарчину. Од тад има кошмаре и безуспешно тражи лек за несаницу.
Све у свему, један велики лажов који трипује криминал.

Додавањем ове ријечи поред било које друге, безобразне или ружне ријечи, убија се њено право значење или намјена, и читава фраза добија подношљиву, понекад чак и романтичну конотацију...

Лик који се у баш све разуме и у сваки разговор уме да се умеша. Непожељан у сваком друштву, а врло жељан да буде део једног. Човек код кога је потреба за доказивањем јача од сваке друге потребе.

Штрокави остатак који се ухвати на кади после купања. Лековито блато, у зависности од окорелости, може да развије и сопствену свест и почне претећи да посматра све који му се приближе. Може сведочити о јуначким подвизима свог власника, као што су уношење угља, сечење дрва, кречење, глетовање, пегла у прашини, роњење по Дунаву (у случају пада/избацивања са сплава)... Само постојање овако нечега развијеног и страшног у кади моментално изазива невероватан бес у очима јединог укућана који најчешће води рачуна о хигијени - старамајке.

Између осталих намена, реченица којом се описују најбољи бубњари, углавном у рок и метал бендовима.

Небитно да ли је посао умни или физички.
И не тако лоша ствар, ако је посао сам по себи досадан, па једва чекаш да нађеш изговор да га одложиш. Мислим, тешко ли је студенту да прекине бубање Социјализма, на пример? Или било ког другог предмета.

Опет, радња може ићи глатко као по лоју, и никако не би желео да моментум ишчезне. Замисли, знам да је тешко, да трсиш рибу својих снова згуза, док је једном руком дрпаш зас'су, а другом шамараш по гузу и уђе ти млађа сестра да види да ниси случајно однео даљински у своју собу. Није пријатно, је л' де?

А може да се деси да ти посао иде уз курац већ неко време и да је потребна само мала варница како би препуно буре барута масивно експлодирало и дезинтегрисало невине жртве у ближем окружењу, тзв. колатералну штету (прим. НАТО).

Дакле, забрањен разговор са возачем.

Некада давно у једној земљи сељака, на брдовитом Балкану, живео је један човек. Легенда каже да је био у свађи са целим селом и да ни са ким није говорио јер је мислио да га сви мрзе и да сви желе да му напакосте. Мрзео је своје комшије због тога и стално је тражио нове начине да их што више зајебе. Палио је сено, тровао стоку и ко зна шта још.

Народ је у почетку био забринут али су после неког времена огуглали на његове испаде. Ште ћеш, луд човек.Трудили су се да га избегавају колико је то могуће, а он је сумњао да му нешто спремају. Једнога дана је приметио групу сељака са секирама како се приближавају његовој кући и одмах је презубио да су дошли да га убију.

Отрчао је у шупу, узео секирче и изашао у двориште. Нашао је једно пањче, извадио курац и ставио га на тај пањ и једним брзим замахом секире одсекао оно мало муке што је имао у гаћа. Они исти сељаци са секирама који су пролазили поред његове куће су истог тренутка притрчали да му помогну. Касније се испоставило да су носили секире зато што су ишли у шуму, а не да би му скинули главу са рамена. Када су га питали зашто је то урадио кратко и јасно им је одговорио: "ЗИНАТ СЕЛУ".

Елем, тај човек је убрзо после тога подлегао последицама крварења, а село је наставило тамо где је стало. Данас се, нажалост, не зна ни идентитет тог баје, а ни у којем селу се овај догађај одиграо. Од свега што се одиграло тог дана остала је само прича да је очеви приповедају својим тврдоглавим синовима и да је свако српско село својата. Ваљда због туризма, јебем ли га...

Углавном шаљива опаска на ортаков рачун, када му се већ, на најневероватнији могући начин, оствари жеља којој се потајно надао и o којој је тек понекад стидљиво причао.

Математички појам који се односи на редове код којих се не тежи неком износу у смислу лимеса низа парцијалних сума. То подразумева да нешто тежи бесконачности.