Uglaviti se

Dobiti deo kolaca napravljenog u nekom sumnjivom poslu ili jednostavno protivpravno pribaviti bilo kakvu korist za sebe u nekoj situaciji.

1)Sojic: Uglavi ti s njega, a meni ugladjenost nalaze da se pozdravim s muziku.

2)Uf, dobra snajka, golem miraz, dal bi mogo ja da se uglavim nekako tamo.

3)Osmi septembar 2009. godine. Kasno uvece.
Platini: Gospodine Karadzicu, da li zelite da ovaj celokupni kilometarski dosije o neredima vasih navijaca, kaznama koje treba da se plate i sumnjama za namestanje meceva nestane, kao da ga nije ni bilo. Treba samo da nam date sva 3 boda u Beogradu sutra.
Toma Karadzic (Sojicevom facom): Moze, al da date jos i neku sustecu i zvececu monetu.
Platini (zaprepascen): Ja Vam nudim izlaz iz problema a vi trazite jos i pare! Ocete da se licno uglavite u dil.
Toma K: Pa trecina Misel, pa ne isplati mi se. Ja ocu Misel, ali nemam pare Misel...

(umesto "Misel", citajte "Djole").

Kako sam proveo letnji raspust

Letnji? Raspust? To me neko zajebava?

- Leto jeste najlepše godišnje doba jako podobno za raspust, gde možeš na livadi da tučeš loptu od nula nula do dvaesčetiri i da piješ vodu iz potoka od koje ćeš kasnije da dobiješ alergiju, pošto je Milomir klao neku svinju i bacio creva i kožu u vodu ali ako si rođen na selu popušio si kurac veličine crn.

- Zadnji dan škole, graja u svakoj učionici zahvaljujući morima i raznim Vrnjačkim Banjama samo se tebi ne živi i vidiš da niko ne može da te shvati. Znaš da čim stigneš kući uvaliće ti traktor da pokosiš iks hektara pod lucerkom da bi dvocifren broj krava imao šta da jede na zimu. Ne znači ti ništa da poraniš ujutru jer već u šest sati ima tries pet speteni jebenih i samo možeš da napraviš da ti se spava ceo dan i da ti kosačica zbog pada koncentracije poseče noge. Ako imaš sreću da je pokošeno setiš se da mora i da se dotera kući kad se osuši i to po najvećoj žegi, kad peče zvezda. Stvar može da ti olakša kad iz glave ne ispustaš informaciju da negde dole na jugu Srbije postoje deca u nekim vukojebinama koja sve to rade ručno na mnogo teži način. Mada slaba uteha, boli te kurac za tu decu kad se ti raspadaš od posla. Nekako pregrmiš ali bukvalno malj za vrat dobijaš tek kad vidiš da počinje kiša od koje će trava da buja pa skupljanju sena neće biti kraja. Ako opet nema kiše, nema ni sena pa ćeš morati da ga kupuješ na zimu što automatski znači da nećeš imati para za nove cipele koje ne propuštaju vodu kad kreneš u školu. Jebem ti život seljaka koji se svodi na gledanje u nebesa šta će kad da pada. Ko da si golubar. Pitanje vremena je kad će da zazvoni telefon da te baka i deka sa kevine strane pozovu da svojim prisustvom uveličaš njihovo slavlje. To tek ne dolazi u obzir pošto su jebeni bolesnici zapatili pedeset krava pa je samim tim i posao procentualno veći za toliko. Mada nikad ne treba isključiti tu opciju, oni se sažale što ne živiš sa njima pa neće da dozvole da ti patike budu bušne na palcu iako si debil koji glumi Zidana i šutira kamenje po ulici. Okreni, obrni dupe ti je od pozadi i izlaza nemaš, nisi mogao da biraš gde ćeš da se rodiš. Tek kad malo porasteš shvatiš koliko si u prednosti što si rođen na selu a ne u 4 betonska zida puna memle i što kad uhvatiš da jebeš to možeš satima pošto si ceo život disao čist vazduh, ali to je tema nekog drugog takmičenja, nećemo sada o tome.

- Došao je i prvi septembar, idem u školu da se odmorim, zbogom raspuste na kurac te nabijem.

Definicija je napisana za tamičenje Pačija škola.

Jaoj, zar sin zeta u kuću da mi dovede!

Izjava razočaranog oca koji je poslao sina jedinca da studira u BG, a mali završio u neko "homo-loše" društvo.

20.septembar.2009.
Mesto dešavanja jug Srbije selo X, nadmorska visina 'iljadarka. Kod Stojadina i Stojanke došli su gosti na ručak.

Stojadin: Stojanke dok sipuješ rakijicu daj obrni na neki naš kanal ovaj televizor, majke mu ga!
Stojanka: (Prebacuje kanal na RTS 1)
Stojadin: Gosti, mezite ovija beli bubrezi, ovoj sam ja štrojio, al toj nije ništa, kad moj sin jedinac Milorad, koj studira za doktora veterinara u Beograd. Kad on uštroji vepra, pa on mu izvadi četri bela bubrega.
(U tom trenutku na TV ekranu ide direktno uključenje sa parade ponosa)
gost: Eee, plogedaj onog na TV, onog u roze, obučen ko balerina!!!
gost: A bre, da mi izvinete ovaj baletan isti vaš sin jedinac Milorad.
Stojadin: Jaoj, on je povuko sve na ujaci!(i pritom je spomenuo ceo spisak familije sa majkine strane)
Stojadin: Daj mi pušku Stojanke da ubijem džukelu, on će me bruka! Šta sam doživeo da mi sin zeta u kuću dovede!

Prajd 2011

Prajd 2011 - Glavna tema Republike Srbije.

Dok nam je zemlja u rasulu i štrajkuje gde ko stigne i kako stigne (počev od malinara, radnika fabrika ovih - onih, do prosvetara), dok nam oduzimaju već oduzetu teritoriju Kosova i Metohije i traže povoda za novo bombardovanje, dok po pedeseti put kandidat za ulazak u Evropsku uniju Republika Srbija postaje kandidat za ulazak u EU, dok nam se predsednik Boris Tadić ili Vam poznatiji kao Borhan Tadići izvinjava što su nas klali i ubijali, dok se neprekidno polemiše da li je istoimeni bio rukometaš ili fudbaler ili teniser ili peniser, ili samo rukometaš i peniser, ili neki primač ili superheroj ili svih 100 funkcija,
dok se vrši jebeni popis stanovništva gde se ne zna ko pije ko plaća, a ko Srbima u Hrvatskoj šalje pisma u kojima ih pozivaju da se izjanse po nacionalnoj osnovi kao Hrvati,
u Srbiji je glavna tema tj. famozan Prajd 2011 , da li žena ženu jebe dildom u četiri zida ili javno? Ili pak da li se pederi jebu po parkovima ili u svojim stanovima, pa se oglašavaju tako da komšije misle da lokalne mačke imaju teranje?

Da li ste imali priliku da upalite televizor, a da ne čujete prajd, ponos, parada? Sem na eurosportu ili sport plusu, to bi ipak bilo malo previše i za nas, zar ne?
E pa dragi moji, niste.

Dakle nemojte slučajno da preskočite da prozborite koju o prajdu i tome šta nas posle njega i uoči njega očekuje.

Nacionalni dnevnik NN televizije.

Jul 2011
Najvažnija vest dana: "Da li će se održati Prajd 2011 ili ne?"

Avgust 2011
Najvažnija vest dana: "Da li će održavanje Prajda 2011 potpomoći Srbiji da postane kandidat za članicu EU?"

Septembar 2011
Najvažnija vest dana: "Da li održati Prajd 2011 i pored pretpostavki da je moguće nasilje od strane huligana ili Vam sterjt normalno afirmisanih i familijarno orijentisanih ljudi?"

Oktobar 2011
Vesti:
"Komšija komšiju zaklao sekirom.
Napad Kfora na nenaoružane Srbe na prelazu Jarinje.
Srpske odbojkašice osvojile zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu koje se održalo u našoj zemlji."

..a sada najvažnija vest dana (nedelje, godine):
"Ministar policije Ivica Dačić izjavio da se Parada ponosa (prajd) ove godine ne može održati zbog toga što je ocenjena kao skup visokog rizika zbog najave nasilja na ulicama Beograda."

i posle beskonačnosti.. PRAJD!

Da zna baba gde će pasti - tu bi sela

Tugaljiva i vrlo često pokajnička konstatacija čoveka nakon nekog neočekivanog neuspeha, do kog nije došlo isključivo posredstvom krivice dotičnog, već zahvaljujući lančano-dešavajućim nemilim događajima. Obično joj se primena nađe u razgovoru sa osobom koja se, pored sve muke, nađe tu da soli pamet.

-I, si uspeo da središ onu bedu od uslova?
-Ma ne znam, ništa me ne pitaj...
-Kako ne znaš? Jes' naučio ili ne? Okt 2 čoveče, šta ima da se ne zna?!
-E zbog ovog: Septembar, izgube mi prijavu, naprave se ludi, ne položim ništa. Oktobar, znaš da sam polomio nogu, opet ništa. I taman sad kad mi se sve posložilo i kad sam naučio, oni mi satave ova dva što sam prijavio na isti dan! Moram sad nešto izmajmunisati...
-Pa da, baš si ta dva morao. Mogao si neko drugi.
-E, pa znaš šta, da zna baba gde će pasti - tu bi sela, znaš. I mani me, molim te, ne soli mi ranu dosta mi je moje muke...

Paganski humor

Sposobnost da se smeješ samom sebi kada ti je najteže.

- Natežeš se sa parama, devojka te je ostavila i nema izgleda da ćete se pomiriti. Tužan si, depresivan, izneveren..

- Kući nije sve ok. Tvoji opet ne pričaju, ćale je opet bolestan. Proklinje i zemlju i narod. Keva proklinje i njega i zemlju i narod. Skenjan si jer si im na teretu, iako ih brineš upola manje od burazera koji sa završene pola srednje propada besposlen, pijan, svakakav..Deprimira te njihov život, tvoja neizvesna budućnost, pitaš se kako je baš tvoja od svih porodica ispala tako nenormalna..

- Djon na patici je progledao. Crkao je bojler koji ćeš popraviti od kirije, pare dobijaš tek sledeće nedelje pa se tuširaš ili hladnom vodom ili kod drugara. Ležeš gladan. Tešiš se da sve to ima smisla, još dve godine pa kraj faksa, daće Bog biće već i nekog posla, snašli su se svi, snaći ćeš se već i ti nekako.. Tešiš se, nadaš, upinješ, trudiš, još uvek si optimista, još uvek ima šta da te drži..

- Četrnaesti jun, odlaziš na ispit koji moraš da položiš, do septembra moraš porede njega da daš još tri kako bi očistio godinu i upao na budžet, jer roditelji su već pozajmili jebenih 1400 dinara kako bi prijavio dva ispita i ostavio dva komada za septembar.
Dolaziš pred vrata učionice, vidiš da nema nikog, i skontaš da je ispit bio pre dva sata - u četrnaest časova, a ti si došao u četiri..

Neverica. Misliš da si poslednji i najgori na ovom usranom svetu, kako se život i sreća pišaju po tebi, kako si izneverio i sebe i druge, kako si sav posran i kako ne znaš šta ćeš i kako ćeš. I krećeš da se smeješ. Iz inata, očaja, protesta, iz sve te bede i nesreće. Smeješ se sudbini, okolnostima, životu i samom sebi..

Studentski život, godina prva

Poglavlje prvo:

Došao si u velegrad iz svoje vukojebine. Smještaš se u stan/sobu/podrum. Pošto si tele koje još uvijek misli da je fakultet srednja škola, ne propuštaš predavanja, ideš na sve vježbe, visiš na fakultetu cijeli dan, a uveče se smaraš uz televiziju jer, jelte, ne poznaješ ni grad ni ljude, pa ne možeš da izlaziš. U konstantnoj si erekciji dok gledaš poluobnažene koleginice kako se šetkaju faksom, blejiš otvorenih usta u zgrade i narod oko tebe dok se prevozom voziš do kuće, jer je najviša zgrada koju si do sada vidio jebena sedmospratnica u centru provincije iz koje si došao, a zadnji put si u gomili bio na šetalištu u Herceg Novom, dok si se pijan probijao do Pandore da muvaš nafurane buržujke.

Poglavlje drugo:

Polako se privikavaš na fakultet, ne ideš na sva predavanja, i dalje ideš na vježbe. Našao si neku ekipu skrpljenu s koca i konopca pa sa njima blejiš po faksu, a ponekad odete do grada. Knjigu i dalje ne gledaš, a svaku noć si pijan k'o stoka jer nema ko da te kontroliše i da te smara kad u 5 ujutru baneš u kuću i zaspiš go u hodniku. Počinje nomadski život, svako veče drugi stan. Upoznaješ koleginice, svakoj uzimaš broj, a telefon ti se puni raznim imenima, za koje poslije 2 mjeseca veze nećeš imati ko su, ali eto, nek' se nađu.

Poglavlje treće:

Na predavanja ne ideš, na vježbe ponekad skokneš, čisto da dobiješ potpis, a počinje da te hvata nervoza jer se približava ispitni rok, a ti si debil koji nema pojma ni gdje su mu knjige. Polako popušta euforija velikog grada, brišeš polovinu brojeva koleginica koje su te ispalile za tako uvjerljivo obećanu kafu, a polako se uhodava i neka stalna ekipa sa kojom izlaziš. Učenje. Jebena stvar, uzevši u obzir da si knjigu zadnji put dohvatio kad si polagao prijemni. Koncentracija kao u mušice, spavanje nad knjigom i litri guarane koje besomučno unosiš u sebe, ne bi li ostao budan. Ispiti. Padaš ispite. Daješ ispit, lešiš se od alkohola, kući te dižu u nebesa, ne znajući da si i njega dao tako što je profesor došao raspoložen i dijelio ocjene. Ali jebiga, ide u indeks. Prolazi ispitni rok. Piješ.

Poglavlje četvrto:

Približava se novi ispitni rok. Ponovo nervoza. Smaraš koleginice, poneka i poklekne. Jebeš. Jebeš kratko jer nisi jebao dugo. Ali ipak jebeš. I dalje piješ. Učenje ide malo lakše, ali i dalje slabo. Usralo te sa ispitivačima, daješ 4 ispita u jednom roku, hvataš uslov. Starci u delirijumu, ti u nevjerici. Častiš sve redom, dok ne potrošiš i zadnju banku. Piješ. I još piješ. Vraćaš se u svoju vukojebinu početkom jula. Smaraš se mjesec dana. Pališ nazad. Spremaš ispite za septembar, ne bi li upao na budžet. Kurac. Padaš. Kućni budžet. Stari ti jebe milu majku, ali jebiga, bar si dao uslov. Tebe boli kurac, još jedna godina u velikom gradu. Kraj.

Zamajavanje naroda

Od jula prosle godine pa do dana danasnjeg traje klasicno zamajavanje naroda na svim televizijama. Prica(lo) se uglavnom o sledecim temama:
- gej parada
- ubistvo Bris Tatona
- gej parada
- fudbalski huligani
- fudbalski huligani + Obraz
- svinjski grip
- svinjski grip hara
- smrt Patrijarha
- Insajder
- bezbednost Brankice Stankovic
- svinjski grip

i to se uglavnom vrti u krug

1. jul- 17. septembar
"Gej parada ce se sigurno odrzati" ; "Policija garantuje bezbednost svim ucesnicima" "Duhovi proslosti prete"

17.semptembar- 1. novembar
"Pretuceni Francus Bris Taton podlegao povredama" ; "Huligani su krivi za sve" ; "Navijaci su kriminalci" ; "Huligane i Obraz kontrolise SRS"

1.- 15. novembar
"Losa epidemioloska situacija u Srbiji" ; "Devojka iz Kragujevca bolje" ; "Osma zrtva svinjskog gripa u Srbiji"

15.- 25. novembar
"Umrla Njegova Svetost Patrijarh Srpski Gospodin Pavle" ; "Bio je sveti covek" (to sto jes, jes, jedini dostojan paznje)

25. novembar - 25. decembar.
"Insajder istrazuje ko su navijaci" ; "Grobari vredjali Brankicu" ; "Grobari opet vredjali Brankicu" ; "Policija uhapsila 15-ogodisnjeg kriminalca zbog pretnji Brankici Stankovic"

25. decembar...jos traje

"Epidemioloska situacija se pogorsava" ; "Gradjani odbijaju vakcine" ; "Novi talas gripa u martu (vec su najavljivani strasni naleti u julu, septembru, novembru i januaru)"

E to se tako vrti u krug, ponekad se ubaci nesto tipa vizne olaksice, gde ce gradjani Srbije na letovanje itd

A to sto drzava ima 700.000 nezaposlenih, sto mladi gledaju da beze odavde, sto su uvek lopovi na vlasti to nikog nije briga :(

Krunski dokaz

Dokaz koji je neoboriv i koji može da izmeni kompletan proces, istrage ili suđenja.
Inače, veruje se da je termin potekao iz srednjevekovne Engleske, usled stalnih sukoba za titulu i dokazivanja prava na presto, a od strane kojekakvih vanbračnih potomaka koje su bahati kraljevi sejali na sve strane.
Kraljevska kopilad se trudila da dokaže na sve načine, da polaže pravo na krunu, i obično zadovoljavala nekim imanjem i sitnijom plemićkom titulom. Neki su dobijali i bodež u leđa, kao jeftiniju varijantu.

-Vidim sinoć prođe marica prema cigan-mali. Jesu ti to nekog od komšija 'apsili?
-Ma da. Malo malo, pa eto ih da pokupe nekog...
-Koga sad?
-One Bambaliće. Kad neko nešto mazne, prvo kod njih idu. I obično su u pravu. A neki dan ih pustiše iz istraga zbog šahtova, jer je Elvis zajebo kod čuvanja straže.
-Pa šta su sad naradili?
-Obili trafostanicu i pokupili akumulatorske baterije.
-Pa za takav posao treba ozbiljna ekipa. Kilaža je to bre.
-Pazi kad je i baba Ranka išla u akciju.
-Zezaš me?
-Jok. Zbog nje su i pali. Ona je bila krunski dokaz.
-Ne kontam...
-Pa ovi su robu odmah utopili i ležerno čekali kerove, al babi se od statičkog elektriciteta digla kosa na glavi ko Bati Butoroviću. Pubovima sa vrata sve bilo jasno...

Netrepeljivost izmedju Deda mraza i uskrsnjeg zeca

1668. godine u Laponiji je doslo do prijevremenih parlamentarnih i predsjednickih izbora jer su pripadnici opozicije (predvodjene uskrsnjim zecom) smatrali da politika koju vodi drzavni vrh (predsjednik Deda mraz) vodi ka stagniranju ekonomije iz razloga jer je vlast prodala sve vece fabrike biznismenima sirom Evrope. Radnicka klasa se pobunila, a do masovne popune doslo je 31.decembra 1667. godine, kada je Deda mraz otisao da raznosi poklone po Evropi (tada jos nije bio sklopljen trgovinski ugovor sa ostatkom svijeta), uskrsnji zeka provalio u njegovu rezidenciju i sa svojih 120 pomocnika izvrsio masakr u istoj. Ishod ovog masakra bila je smrt 207 vilenjaka i novcana steta od 2 miliona $ (Masakr su prezivjela 3 vilenjaka, od kojih su 2 ubijena neposredno nakon sto se saznalo da su zivi, a jedan se krio pod laznim identitetom "Hasan Abdulah Ali" u Afghanistanu, sve do 1703. kada je na samrti zeni otkrio svoj pravi identitet). Deda mraaz se iste noci vratio i obavjestio Koka kolu koja je odmah poslala svoje mirovne snage (crvene cepove) u Laponiju. Uskrsnji zec se povukao u Dansku odakle je slao zapovjesti svojim snagama koje su uspjele da odrze pozicije na jugu i istoku Laponije. Tamo je ostao do maja 1668. godine kada se vratio za vaskrs, trazeci prijevremene izbore, koje je i dobio. Izbore je posmatrala komisija iz Rusije i Francuske i na njima je Deda mraz je pobjedio na predsjednickim izborima sa 62,88% glasova, nakon cega su se pristalice uskrsnjeg zeca zalile smatrajuci da su izbori neregularni i da je komisija potplacena, a kao argument su naveli veliku ilazost na izbore koju je komisija navela (89% punoljetnih gradjana), a smatrali su da je izaslo svega 58%. Izbori su ponovljeni mjesec dana kasnije i bili su nadgledani od komisije iz Engleske i Austrije, i uskrsnji zeka je ovde pobjedio zahvaljujuci maloj izlaznosti sa ukupno 53% glasova, u drugom krugu. Njegova vlast trajala je kratko jer su uskoro odrzani parlamentarni izbori (2.septembar 1668.) i na ovim izborima apsolutnu vecinu osvojila je Deda mrazova stranka u koaliciji sa KKRS (Koka-kolina radnicka stranka) sa 67% glasova. Uskrsnji zec je zaveo apslutisticku vladavinu smatrajuci da ce na taj nacin uspjeti da smanji uticaj parlamenta, ali to je donijelo sasvim suprotan efekat. 21.novembra 1668. godine doslo je do masovnih demonstracija i sukoba u Laponiji. Deda mrazove znatno brojnije pristalice predstavile su uskrsnjem zecu prijedlog kojim mu se nudi da se skloni sa vlasti i povuce u azil gdje god on zeli. Uskrsnji Zec je dugo negodovao, ali nakon sto su sukobi postali toliko zestoki da su mirovne snage iz Rusije morale organizovati super tajnu operaciju, smaknuca uskrsnjeg zeca sa vlasti. 21. decembra 1668. godine zec je napustio Laponiju, nakon sto je u zgradi drzavnog parlamenta potpisao mirovni sporazum (tekst je naveden u primjeru) i otisao u nepoznat azil. Deset dana nakon njegovog odlaska na novu godinu deda mraz se ustolicio, sada ne vise kao predsjednik, vec kao kralj Laponski. Zec se nikada vise nije vratio, a vecina njegovih pristalica je iscezla do sada pod uticajem politike Deda mrazovog rezima, osim par ekstremistickih porodica koje i do dan danas zive na istoku laponije i cekaju dolazak svog kako nazivaju "mesije"

Laponsk sporazum:

Ovim ugovorom se ja uskrsnji zec, obavezujem da cu u roku od 3 dana napustiti Laponiju i otici u (azil nece biti naveden iz bezbjednosnih razloga) bez prava povratka u Laponiju. Takodje se obavezujem da cu ugasiti svako djelovanje SUZ (stranka uskrsnjeg zeca) na podrucju Laponije i ostalih okolnih podrucja.

Potpis uskrsnjeg zeca

Pretvoriti poraz u pobedu

Osnovna odlika ljudskog roda. Pretpostavlja se da je to jedna od evolutivnih karakteristika ljudi i to cisto iz psiholoskih razloga. Gubiti nekoliko puta zaredom iliti iz jednih govana upadati u druga je veoma destruktivno po psihu. Mnogo je lakse suociti se sa porazom ako se u njemu obavezno mora naci nesto dobro. Oni koji to ne uspeju rizikuju da padnu u ozbiljnu depresiju.

Ostane ti pet ispita za septembar ali smatras da ces ako se izvuces sledece godine biti vredniji i svakako pametniji. (sto se ne desi)

Kosovska bitka, gde smo izgubili gotovo celu vojsku pretocena je u moralnu pobedu.

Golub ti se pokaki po glavi (kao za inat kada pustis kosu) i skroz se umrsis. Kako ljudi nisu mogli naci opravdani razlog za ovakav baksuz, jednostavno su tu rec "baksuz" pretvorili u "sreca". Tako, kada otfikaris ceo pramen kose, mislis kako ce te barem pratiti sreca zbog tog incidenta i kako si ti ipak onaj koji je pobedio. (dok te ne isprska auto po kisi).

Zena ili roditelji te teraju da se bolje obuces jer ces prehladiti, ali ti odbijas. Govoris sebi kako si konacno postao samostalan i kako sam za sebe odlucujes. (vratis se sa upalom pluca ili u najmanju ruku prehladom)

Najgora stvar su greske. Coveka mnogo kostaju, i on je nasao utehu u tome da ga uce da postane bolji, jer ih vise nece ponavljati. (sve je to lepo, ali se ne primecuje mnogo, jer i ona pametnija sorta koja ne treba da ponovi istu gresku tri puta da bi naucila konstantno pravi nove greske (obicno gore od prethodnih), pa ucinka nema)

Baba U Liftu

Mnogo jebeno stvorenje. U lift se švercuje na razne načine, a najčešće se nekom magijom teleportiše iza vas. Kada je već u liftu nema vam spasa. Obično izlazi posle vas ili u ekstremnim slučajevima sa vama. Kada se baba naže u liftu postaje veoma razdragana i hiperaktivna, zanima je sve a ponekad i nešto(o.0). Od babe u liftu se očekuje da svakog trenutka skoči na vas i da počne da vam kida lice. Beg od navedenog stvorenja jednak nuli.

Hladna jesenja noć. Vreme 12:15. Pred ulazak u zgradu mogući napadi histerije i panike. Pred ulazak u lift moguća smrt. U liftu pokvareno svetlo, a do 9. sprata 15 min vožnja.
Dnevnik Pančevačkog samoubice septembar 2009.
-Ulazim u lift, i pritiskam broj 9 (inače spaljen upaljačem pa moram da guram prst u dugme), iza mene se čuje blago kreštanje, okrećem se nema nikoga, nastavljam da gledam u vrata lifta koja se polako zatvaraju. Kreštanje se nastavlja i ja se okrećem ponovo, ovoga puta vidim nakostrešenu, prepolovljenu babu sa mačkom(mora da je Milisav) u ruci. Gleda me. Zanemeo sam. Polako dolazi prema meni i spušta mi ruku na rame. Počinjem da se znojim, boranija mi se sliva niz čelo. Počinje i krompir i paradajz! Baba se približava i tiho mi govori...."sinko, ahhmhmmhm, ja ću 10. sprat", polako približavam ruku tabli sa dugmićima i pritiskam broj 10. Nastupa muk. baba se vraća u svoj kutak, i nastavlja da krči. Polako stižem do odredišta, izlazim iz lifta gledajući u mrak, gde nije bilo nikoga....
Poslednje stranice iz dnevnika pančevačkog samoubice, slučaj Killer Grany

Macura

Izraz izveden iz pojma Nada Macura. Označava osobu u društvu koja vodi evidenciju svih pijanki i svih psihofizičkih ozleda prilikom opijanja. Često se u društvu priseća takvih prilika i obožava da poprckuje, to mu je duševna hrana.

Utorak 20:30h, drugari sede, pijuckaju, meze i čekaju da počne Liga šampiona.
Macura - Momci, znate koji je danas datum?
Ljave - 6. septembar.
Macura - Znate šta to znači, godina dana otkad smo vodili Guzu na infuziju. Sećaš se, Guzo? Joj kako si se uništio, pao si jedno trides' puta, sav si u modricama bio.
Guza - Pa, sećam se...
Macura - I Radoš se ubio te noći. Znaš Radoše?
Radoš - E, jesam se ubio.
Macura - Ubio, nego šta. A ubica se uvek vraća na mesto zločina, pa si se sutra još više razvalio! Hahaha, pa si popio kombo šamarčinu od neke pičke.
Ljave - E, Macura, ajde zajebi, počinje tekma.
Macura - Jao, Ljave, a znaš ono kad si...
Ljave - Ne, ali znam kad si se ti napio, skinuo se go i upao kod ćaleta i keve u sobu. Sećaš li se ti toga?
Macura - Ja? Kak...št...pa, kad to, ja se nešto ne s...
Ljave - Ajde onda zajebi više da sereš, počinje tekma. Da ne počnem ja da pričam.

Kako nervirati ljude

Iznenadi stare prijatelje posetom u 3 izjutra radi diskusije o “dobrim starim vremenima”!
Napiši kraj romana na prvoj stranici istog!
Nauči Morzeovu azbuku i sa prijateljima na ulici komuniciraj isključivo sa : Bip! Biiiiiiiiiiiip! Bip! Bip! …
Trubi i maši nepoznatim ljudima.
Menjaj kanal uvek 5 minuta pre kraja nečeg.
Počinji svaku svoju rečenicu sa U la la !
KUCAJ SAMO SA UKLJUČENIM CAPS-LOCK-OM!
ne koristi nikakve znake interpunkcije
Ponavljaj sve sto neko kaže kao pitanje!
Ponavljaj naredno puno puta : “Jesi li čuo to?” ,“Šta?”, “E, sad ništa!”
Plati svoju pljeskavicu novčićima od po 50 para!
Priveži zvončiće na svu svoju garderobu.
Ostavljaj napojnicu u denarima.
Stani iznad nekoga i mumlaj dok on čita.
Pevaj 99 ljutih gusara od početka do kraja.
Dva puta!
Nazovi svog psa – PAS!
Obavesti ljude da oni postoje samo u tvojoj mašti.
Pitaj ljude kog su pola.
Odgovaraj ljudima na sve sa : “To ti misliš!…”
Ranu izjutra pevaj svojim prijateljima neku jako iritirajuću pesmu tipa – “Monika, Monika, e da si harmonika…” koja će im zatim ostati celi dan u glavi.
Laži obične stvari, kao na primer koji je dan.
Ne raskićavaj jelku do septembra!
Promeni svoje prezime u Aaaaaaa kako bi bio prvi u imeniku! Tvrdi kako je to plemićko prezime poreklom iz Rumunije i insistiraj od ljudi da posebno izgovaraju svako A!
Žvaći olovke koje si pozajmio.
Pitaj ljude možeš li da KORESPONDUJEŠ sa njima!
Slušaj ploče od 33rpm na 45rpm i tvrdi kako je to nephodno zbog tvojih ubrzanih misaonih procesa!
Završavaj sve svoje rečenice sa – u skladu sa proročanstvom!
Snimi pesmu MESEČINA 20 puta na jednom disku i pusti disk na repeat dok piješ kafu sa svojim prijateljima.
Ne daj nikakav znak da si završio rečenicu, već pravi pauzu kao da nameravaš da kažeš još nešto.
Pokaži da je kraj razgovora tako što ćeš staviti ruke preko ušiju.
Lupaj brojeve nasumično dok neko broji nešto.
Zakazuj svojim prijateljima sastanke za 31. septembar.
Povedi gomilu ljudi na tuđu žurku.
Kad te zamole da nešto uradiš ponovi to delovima tela, na primer – Ruko, molim te zatvori vrata!
Brijaj se isključivo u školskom WC-u!
Optužuj ljude ispred prijatelja da duvaju lepak.
Lupaj po svakoj mogućoj podlozi u ritmu pesme Kalašnjikov!
Pozovi 988 i pitaj ih koji je datum.
Pitaj ljude da štopuju koliko dugo možeš da podriguješ.
Insistiraj da ti kupujes prijateljima karte za bus ako putuju negde kako bi im ‘ustedeo novac’, Postaraj se da autobus krece u 4 izjutra i da je karta nepovratna. Naravno, naglasi da im, bas i nisi ustedeo novac.
Kupuj enormne kolicine konca za ciscenje zuba sa ukusom mente samo da bi olizao ukus sa njih.
'Odsviraj' neku pesmu tako sto ces lupati po rukama po obrazima. Kad si blizu kraja reci – 'jao, ne, cekaj, zabrljao sam...' i ispocetka...
Pevaj zajedno sa pevacima u operi.
Ostavljaj mesto u kaficima za svog izmisljenog prijatelja.
Idi na knjizevne veceri i raspituj se glasno zasto se svaka pesma ne rimuje.
Pitaj svoje prijatelje neka nebulozna pitanja i zapisuj njihove odgovore u svesku. Naglasi da je to zbog kreiranja njihovih psiholoskih profila.
Nikad ne uspostavljaj kontakt ocima.
Nikad ne prekidaj kontakt ocima.
Prati svaki gest svojih prijatelja iritirajucim 'Milojko Pantic' glasom – primer : ''...iiiiiii, evo ga, sada je ustao da otvori prozor, pogledajte samo tu gracioznost!''
Pricaj maloj deci da ti ne deluju bas obecavajuce...
Javno saopstavaj vremensku prognozu i tvrdi da imas sertifikat Meteoroloskog Zavoda Srbije.
Kad neka debela osoba ustane i pocne da se krece pravi zvuke koji prave sleperi kad idu unazad – biiiiiiiiip, biiiiiiiiip, biiiiiiiiiiip...

U la la sto si smrsala!

Raniji, nenajavaljeni i neočekivani povratak kući

Katatonija.

Trenutak razočarenja onog koji se vraća, reakcija u afektu, ali promišljena, krajnje neprijatna situacija za sve, svo troje, ili četvoro. Ako si dobar jebač.

Pogrešan korak. Tvoje kajanje. Uhvaćen si na delu.

Fin način da svojim naglim dolaskom 'iznenadite' ukućane, i otkrijete upravo ono što vas je zanimalo, jer snage, da o istom popričate sa istima, niste imali.
Upad na foru 'trebali vam nešto?', što naravno neće imati dobar ishod nakon situacije koju ste zatekli.
No, nije li to scena koju ste zaista i želeli da vidite?

Subota, 22. Septembar, žena je na poslovnom putu, navodno je trebala da se vrati 25og istog meseca. Privodiš prvu iole lepu jednokratnu devojku, sa kojom bi mogao noć da provedeš bez da se ide u detalje sa upoznavanjem. Ulazite u kuću. Vadiš flašu domaćeg soka na razređivanje - vino nemaš, američki san je probao davih dana, kad su te izbacili iz škole, te si dobru ženu, kola i lovu mogao da stekneš samo prodajom droge - no, u detalje nećemo da zalazimo. Dijalog se odigrao brzo, sačekala te je ispred sobe, da nered koji nisi spremao turneš pod krevet, baciš nju na isti i otreseš od khm. tukudida.

...Kad ono međutim... Upravo. Raniji, nenajavaljeni i neočekivani povratak kući tvoje lepše polovine....

-Dragiiiii, stigla saaaam! :uleće u kuću sa osmehom, koji se za par sekundi pretvorio u facu prezira: Zorane!
-Nije ono što misliš!

Pao si u njenim očima, isto kao i uočima ljubavnice koja je izletela iz kuće odmah nakon tvoje žene, ostao si suva kurca. Ženu ćeš videti sledeći put na suđenju.

Kako sam proveo letnji raspust

Došao je i taj dan, jako tužan za mene. Završila se škola. Dok su drugari i drugarice iz odeljenja uveliko cepali sveske i knjige ja sam moje lagano pakovao u torbu da bih ih sačuvao za mlađu sestru...

- Profesorka, može li neko drugi da čita sastav, ovaj smara!
- Hranislave, prestani da ponižavaš Borivoja. Nastavi dete.

Nakon dodele svedočanstva otišao sam sa porodicom na planinu Rtanj. Nismo imali para za more pa smo zato otišli tamo a i blizu je. Poneo sam i lektiru, čisto da mi ne bude dosadno. Pošto ću biti vukovac i moram da opravdam poverenje kod svih profesora, poneo sam i knjige za narednu godinu.

- Khm, koja budala, hahaha.
- Je l' ga čuješ šta on čita? Pa, ko normalan nosi knjige, eeej bre?
- Zadnja klupa, TIŠINA!

Raspust je prolazio baš kako ja volim. Mirno. Svako jutro, čim sunce izađe i obasja ovu čarobnu planinu, odlazio sam kuda su me noge nosile tražeći drvo i hlad gde mogu da sednem i uživam u čarima čitanja i učenja. Gutao sam svako slovo knjige koju sam poneo...
Jednog sunčanog popodneva, plavo nebo se odjednom obojilo u crno. Krenulo je da seva i grmi. Kapi kiše su počele da klize niz moje lice. Uplašio sam se. Setih se reči mog profesora fizike i brzo sam se uputio da nađem neko sklonište jer sam se dosta udaljio od kuće.
Naišao sam na pećinu i ...

- Ijaoooo, ako je ovo raspust onda...
- Ej, probudi se, gleda te profesorka.
- Boro, ako je to sve od raspusta, neka Vesna...
- Sad dolazi najbolji deo :đavolski osmeh:

... krenuo sam da istražujem. Kako sam išao sve dublje i dublje, osetio sam jako čudan miris koji je bivao sve jači i jači. U jednom trenutku sam osetio neko blagostanje i smirenost. Nešto mi nije dalo mira i krenuh sve dalje i dalje.
Naišao sam na neka vrata. Malo mi je bilo čudno, otkud u pećini vrata i to drvena. Otvorio sam ih. Imao sam i šta da vidim. Skrivena fabrika opijata, suncetijebem. Onaj logo koji vidim, jebote pa o ovome sam gledao na dnevniku. Za ovom organizacijom se traga odavno. Gotovo, ubiće me! Odjednom sam se ukočio a ispred mene su se stvorile tri devojke. Gole, kao od majke rođene. Kakve sise i ribići. Dig'o mi se u roku od odma'.

- Brate, budi se, ovo moraš da čuješ.

Jedna od njih, crvenokosa, me je pitala, da li sam ja Borivoje. Odgovorio sam potvrdno. Sve tri su se nasmejale a ona sa najvećim sisama me je uhvatila za kitu i vodila ka direktorovoj kancelariji. Ušli smo. Glavni me je pogledao, izbuljio oči i glasno rekao: TI SI TAJ, dođi, padni mi na grudi i da te pošteno izljubim!!!
Izbalavi me čovek ni krivog ni dužnog i odvede me do glavne prostorije u kojoj se kuvalo nešto i reče: ''Ma, nema greške, ti si taj, Bora iz Sugubine. Je l' da?'' Potvrdio sam. '' Vidiš sine, meni je jedna ciganka iz Grabovaca rekla da će mi posao krenuti tek kad tebe upoznam. Ovim poslom se bavim već deset godina i ne ide mi loše. Pretpostavljam da znaš o čemu ti pričam!?'' Klimnuh glavom. ''E, vidiš, ovaj opijat koji godinama pravim ide super ali ipak mu nešto fali, nije to to. Marihuana, kokica, zeleni šampinjon ali opet nešto fali. Pogledaj ove papire i reci mi u čemu je problem a ja ću ti se odužiti domaćinski.''
Gledam papire, formule, materijal, aparaturu i odjednom mi je sinula ideja. ''TREBA TI ŽALFIJA!'' Odjednom je sve stalo. Zavladao je strašan muk. '' Pa, da, da bi ovo još više radilo a da ne peče grlo trebaju ti još dve izopropil grupe na polifenolni lanac molekula. To je to. Momak, idi naberi tri-čet'ri kila, ubaci i okreni na zabavu.''
Nakon pet i po sati kuvanja i konzumacije proizvoda od strane direktora, izašao je nov opijat na domaćem tržištu i u regionu. Krajem avgusta je počeo izvoz u Australiju i Ameriku.
Svakodnevno sam odlazio na moje ''tajno mesto'' pod izgovorom da učim. Roditelji nisu ništa sumnjali. Od svake prodaje sam imao 30% što je za jednog školarca bilo sasvim dovoljno. O, ribama da i ne pričam.

Jedva čekam prvi septembar. Znanje je ipak znanje.

- Šta je bilo pičke, a? Ćutimo?

Definicija napisana za takmičenje ''Pačija škola'''

Dokonati

Odlučiti nešto poslije dužeg vremena i puno razmišljanja.
Izraz je nastao od riječi dokon što je u stvari osoba koja stalno nešto razmišlja i smišlja.

- Tebra, aj više ne mogu da sutra da čekam.
- Samo da vidim je li sa drugaricom samo ili ima i dečka.
- Dokonaj više hoćeš li joj prići ili ćeš kući kao pizda brate.
- Id... idem, neka ti bude.
.....
- Ćć ća ćao, mogu li dobiti broeejjjj....
- Ne. Imam dečka.
- Hm, pošteno. Ćao.
---
---
Septembar, 6 godina studiranja. Spremanje za socijalni rok.

- Pa dobro jebem mu mater više Luka, hoćeš li ikada uzeti stvari u svoje ruke i ponašati se kao čovjek. Ja ovamo kidam svoje ruke i živce da ti obezbjedim krov nad glavom i da imaš šta da jedeš a ti se tu sprdaš na tom jebenom fakultetu.
- Ajde ćale. Opušteno šta ti je. Lagano riješiću sve...
- TO MI GOVORIŠ VEĆ ČITAVU VJEČNOST! De malo dokonaj šta ćeš da radiš sa životom uzmi tu knjigu, zagrij stolicu i nauči to već jednom. Kud te ne upisa na neki privatni manje bi novca spiskao. Jeste ova omladina danas nesposobna za sve. Ko vas napravi takve.

Kako sam proveo letnji raspust

Kad monotona žuto-plavo-zelena kombinacija počne da popušta pred milionima boja koje ni najsavremeniji digitalni zapis ne može verno da prikaže, kad se umorimo od odmaranja, kad dosada dostigne svoj maksimum i više ne znamo šta bismo uradili sa sobom, po pravilu nas iznenadi prvi septembar, dan D. Ove godine je to bilo drugog.

Početak svake školske godine je vreme kada se sumiraju utisci stečeni tokom dugog, toplog leta.
Mi, a to će u ovom zadatku podrazumevati mene sa najvažnijim višestrukostima, smo ovaj raspust proveli na isti način, ali smo ga različito doživeli.

Tek konsolidovani učenik srednje stručne škole, malo spletom slučajnih okolnosti, više zahvaljujući godinama sticanoj zavisnosti direktorovog Opel Senatora, počasnog člana voznog parka iz doba Juge, od ćaletove precizne (i teške, ali nije važno za ovaj deo priče) ruke, tokom raspusta nisam morao ni da pomislim na školu, za razliku od prošle godine, kada je pomenuta ćaletova ruka pokazala svoju tamnu stranu.

Dva i po meseca nadanja i
očekivanja!

Čekalo se poslednje zvono da se popakujemo u kombi i zaputimo u neku divljinu na crnogorskom primorju koju smo pronašli metodom kartu čitaj, seljaka pitaj, doduše, samo drugim delom jer ove vukojebine nema ni na topografskim kartama. I seljaci su nas malo zajebavali, ali smo se nekako dokopali avetinjskog zdanja na dva kilometra od obale. Tamo je vreme stalo pre formulisanja Specijalne teorije relativnosti i jedan je od najjačih argumenata u njenu korist. Vlasnik zdanja je ćaletov drug iz vojske. I pobratim, jašta!

Otac je uvek sve posmatrao kroz dinar. Valjda je od tih silnih pogleda i dinar postao tako tanak, providan. Zato mu je kombi i radni i paradni auto, a letovanje nas je koštalo samo mali procenat od onoga što smo pojeli i popili, ostatak je nadoknadio domaćin, čika Momo. Čak su i pokloni koje smo poneli poreklom iz dedine bašte, kazana i svinjca.

Deset dana rastvaranja pod dejatvom slane vode i ultraljubičastih zraka i nije neko letovanje po meri gotovo sedamnaestogodišnjaka. Taman da se brzo zaboravi, da se osmog dana nije pojavila Milijana, čika Momova ćerka. Završio se ispitni rok pa je došla da malo napuni baterije. I moja jaja, naravno!

Kako su je napravili, oprostio bih im izbor imena! Zbog nje sam dva dana u tuđini prolivao telesne tečnosti. Bale, znoj i semenu tečnost, zaključno sa krvlju jer sam ga gulio dok ga nisam ogulio!
Milijana studira neku molekularnu biologiju, ili nešto tako zajebano. U Beogradu, a đe bi?!

Predložio sam matorcima da našim domaćinima uzvratimo tako što ćemo Milijanu pozvati da od oktobra boravi kod nas, nauštrb mog komfora, a pod parolom kad čeljad nisu besna...
Ćale je prozreo moj plan i samo je rekao: "E, moj sine, još si ti zelen!"

Vratili smo se, a to je iz mog tela iscedilo i petu tečnost, suze. Niko nije video. Jedino sam se pri rastanku toliko zacrveneo, da mi obrazi još bride. Vadio sam se na preteranu izloženost UV zracima, alergiju... Kasnije sam to svoje stanje iskoristio kao adut za neodlazak u selo na tradicionalno skupljanje i pripremanje za zimu svega jestivog, a da zbog toga ne budem na prinudnoj dijeti. Ostatak raspusta sam proveo prikovan za računar, bez volje da bilo šta preduzimam. Poslao sam Milijani zahtev, čekam da se vrati u civilizaciju pa da mi odgovori. U nedelju su me špaklicom odvojili od fotelje. Za ovu godinu imam ozbiljne planove, malo sam sujeveran pa ih ne bih otkrivao. Počeo sam da se interesujem za neke egzotične nauke.

Raspust bi se mogao posmatrati iz još nekih uglova, bližih ostalim mojim ličnostima, ali moja racionalna strana mi kaže da nije mudro konkurisati ruskim klasicima, naročito ako se to radi za ocenu.
Definicija je pisana za takmičenje "Pačija škola". Još da je definicija...

Pogled "Ala bi te jebo"

Kad sa namerom pogledate neku ribu ovim pogledom onda je to u redu jer bilo kakva da je reakcija negativna ili pozitivna očekujete neku reakciju i nekako je prihvatite. Problemi nastaju kad nenamerno pogledate neku ribu "ala bi te jebo " pogledom.

S.U.R. Bato i seka 28 avgust 2011te , 35 u hladu

ulazi prelepa cigančica u miniću i traži kiselu vodu, ja se tu napravim fini i dodam vodu i omakne mi se "ala bi te jebo" pogled . Sa suprotne strane stiže pogled "šta si zinuo matori, ne bi ti dala da si Enrike Inglesias" na šta se ja nađem uvređen takvim pogledom

Ispred SUR-a Bato i seka 4.septembar 2011te, 30 u hladu

Sedim pijem pivo sa gazdinim sinom, prekoputa trotoarom ide neka milfača u minjaku ja je skeniram od glave do pete, ona to primeti i promeni ponašanje , ne umem da objasnim ali kao da joj je milo što je gledam, na to se meni omakne "Ala bi te jebo pogled" na šta ona odlepi, počne da vrcka i non stop se okreće da vidi da li je još uvek gledam. Dobi riba upalu vrata i vratnih žila. Milo i meni što sam na moj sasvim slučajno upućen pogled dobio ovakvu reakciju ali mi je i smešno jer se riba polomi. Posle analiziramo i dođemo do zaključka da je verovatno neka raspuštenica koja je peglala čistila pušila i niko je nije posmatrao odavno kao ženu pa joj to najverovatnije godi.

Naravoučenije: ima da se nacrtam pred SUR BAto i seka i da čekam kad će ona milfača ponovo da prođe i da je zovnem na sok

Epitet strane nacionalnosti

Po nepisanom pravilu među Srbima, pridev koji se koristi kako bi se nečiji položaj omalovažio.

Otac: Je li, sine, gledam ti fotke na Fejsbuku. Studiraš li ti malo u tom Minhenu, ili samo overavaš NEMAČKE pivnice?

Preneta poruka: Odrekli smo se svega da bi ti studirao u inostranstvu, a jedina povratna informacija koja nam stiže od tebe je da piješ bavarsko točeno. To si mogao i u našim kafanama (iako služe "Jelena" kome je rok istekao pre 2 meseca)

Kako odgovoriti: E, ćale, ćale, zajeban je ovo kraj. Ovde se jednom pre 90 godina par ljudi okupilo u pivnici, posle 20 godina se ceo svet ujedinio da ih smiruje...
A: Je li, brate, da li si ti u Njujorku stvarno na praksi, ili samo krešeš AMERIČKE kurve?

Preneta poruka: Žao mi je što si ti, a ne ja u Americi, ali makar je ceo ribnjak sada moj...

Moguć odgovor: Brate, naravno da krešem, rekao sam ti da sam na PRAKSI ovde, tako da kad se vratim, ima iskustvo da izbija iz mene...
A: I je li, kakvo je GRČKO more?

Preneta poruka: Jebem ti sebe što moram celo leto da učim za septembar, ali sad ću da te podjebavam što si otišao u Grčku gde je kriza...

Moguć odgovor: Mnogo toplo, sine. Ne moraš da brineš da ćeš zaraditi neku infekciju kao u našem jezeru. I što je glavno, sve naše dobre ribe kao da su se preselile na plažu...