Koristi se uglavnom u telefonskom razgovoru,alternativni izraz za "oš se izviđamo tebro",samo maksimalno skraćeno i uslengovano od "hoćeš li da se vidimo" ,takoreći maternji "moderni" Niški,sa korenima najverovatnije iz Durlan-a,a najčešće ga izgovara lokalni rastafarijan kontaktirajući nekog od (dostupnih za viđanje) travara,naravno uz obaveznu diverziju uvek prisluškujućih pandura.
-e be tebro,šta će radenjke večeras ?
-pa šta će radenjke,će se iznapušujemo ko goveda poslednja ko i danas i sinoć a i prethodnih 78658765 večeri....
-imaš li neki Š-ke ??!!
-slabije bate,ti ?
-ma iam samo sedamdes` i nešto kinte be,iznapeo sam se s moji za pare,gađala me keva sa sitniš,tolko sam skupio....
-leeeee beee bate beee dal mu se opet mora leramo beeeee,aaaaaaaa!!!!
-imaš li kredit da ga iscimamo ?
-neam be uplaćujem jednom u šes` meseca....
-lele beeeeeee.......
-aj će navatamo nekog balvca nam da za zivpo....
....
-alo labavče dodji ovamo za čas
-begaj be...
-e,dolazi ovamo te polomim sad na dva dela....
.....
-tebro daj mi broj od ovog....
-lee neam bate,iѕbrisao sam ѕbog nduripa...
-haleeeeeeeeeeeeeee beeeeeeeee....cmizdr,cmizdr...
-zovi Dušana on ima brojku danas ga on zvao kad smo se izviđavanjke s` njega...
..........
-e duleks daj mi jbro od khm,khm "dgugaga"....
..........
......
....
-tebro be ugasi be tu muziku neću ga čujem ovo njesra se jedva čuje u gluvu sobu....
tuu..tuu...tuuuu...
-alo ko je ?
-e tebro ja sam šta radiš ?
-ko je be to be ?
-a be ja sam be....
-aa ti li si...evo ništa tu po jkra,bleim s ovi u štek ovde....
-oš se vimo ?
-ae,za kolko ste ovde..??
-pa...za šes` minuta...
-ae bate...
-ae bate....
....
-de je on ??
-u kšte...
-imaš papiri ?
-neam.....
-aj taman će svratimo do trafiku po dokumenta i će uznemo vađenku za 50-60 dindže
-ae....
-le bate,jel znaš,ima prestanem da limpa samo zbog ove napinjanjke,ne mogu više ću ubijem nekog......
-i ja be bate....aj će si zasadimo be,će nas boli stojko.....
-da be bate,mora.....
Sušta suprotnost od nije-to-ništa-lika. On u najjednostavnijim situacijama nalazi probleme, u svakoj novini koju čuje nalazi potencijalnu katastrofu i rušenje poretka kakvog poznaje, iz razgovora sa svakim mu se čini da dotični nastoji da ga nasamari.
Sasvim retko, i nije-to-ništa-lik može biti najeb-lik: kad za sebe tvrdi da mu neki "izazov" nije ništa, dok za druge tvrdi da su najebali; ali su znatno češći obratni slučajevi: da za druge tvrdi kako su im razne situacije opuštene, dok ga je on ugasio.
Srednja škola
Lik: E, upravo sam video matematičarku kako dolazi i donosi kontrolne. Ja joj kažem "dobar dan"; a ona meni samo klimne glavom. Znao sam! Znači, najebali smo svi!
Neko: Šta bre pričaš! Mi smo proveravali zadatke sa ovima iz drugog razreda, dala im je isti kontrolni, svi smo dobili trojke, četvorke i petice.
Lik: Vi možda jeste, ali ja znam da sam sve zeznuo. Joj, brate, al sam ga najebao...
***
Fakultet
Neko: E, znači, za Master studije se polaže prijemni, sad je izašao informator...
Lik: ZNAO SAM! Znači najebali smo, nikada nećemo diplomirati!
Neko: Šta bre tronjaš, lista je takva da mogu da nas prime sve...
Lik: Da, ali izvoli, burazeru, pukni 2000 evrića.
Neko: Šta ti je, brate, ima i budžet. Osim toga, rekli su nam da neće dozvoliti da svi što smo do sada bili na budžetu, na poslednjoj godini plaćamo studije. To bi bilo kao da kupuješ diplomu.
Lik: Pa da. To ti i jeste svrha u ovoj ludoj zemlji, sve se kupuje... Sve je na kredit... A zaposlenje nećemo naći znaš kad? Ni za 10 godina!
***
More, nova grupa stiže, stara se sprema za povratak.
Lik (iz stare grupe, sačekuje pridošlice): Evo, dozvolite da vam ja kažem nešto prijateljski- nemojte slučajno na plaži ovde da ostajete duže od 2 sata dnevno! Ovde ima lopova, neko će vam upasti u apartman i opelješiti vas, kao nas...
Neko (iz nove grupe): Pa gde su vam bile stvari i novac?
Lik: U apartmanu, u fioci...
Neko: Pa zar nema sef u sobi, koji je besplatan?
Lik: Mnogo ste vi naivni, zar mislite da sobarica nema ključeve od sefa i da ne zna kombinaciju?
Neko: Pa ko vam je uzeo novac?
Lik: Neki lopovi. Mi smo bili smešteni u prizemlju i ostavili terasu samo da se izluftira, a oni upali...
***
Dva ortaka
Lik: Evo ja sinoć svirao sa bendom. Svirao sam sa njima 60 pesama celo veče i nisam se ni malo umorio.
Ortak: Stvarno!? Eee, dobro da znam kako to funkcioniše, pošto i ja okupljam ekipu, treba da odsviramo 20-ak pesama povodom godišnjice raspada "Bitlsa".
Lik: Znaš šta, savetujem ti da ne ulaziš u to, jer biće JEBENO raditi sa bendom...
Štivo koje ženska populacija koristi za edukaciju i vaginalnu manipulaciju muškim rodom. To je uglavnom literatura prepuna predrasuda i pustih snova, štampana na ekstra kvalitetnom papiru i sa slikama žena na koje čitateljka nikada neće ličiti, kao i slikama muškaraca na koje njihove jače polovine nikada neće ličiti.
Cosmoplitan: Vatsjajana, autor Kamasutre (6. godina p.n.e.) savetuje: „Istrljajte penis dlačicama insekata koji žive u drveću, a zatim nakon deset noći trljanja uljima, ponovo ga istrljajte dlačicama. Počeće postepeno da otiče. Zatim lezite u rupičastu pletenu viseću ležaljku okrenuti nadole i pustite da vam penis visi kroz jedan od otvora. Bol ublažite uz pomoć hladnih obloga. Otok će ostati doživotno.“ (ovo je citat sa njihovog sajta!)
Žena: Dragi, našla sam rešenje za tvoj ‚‚problem‚‚.
Muž: Jel? Ako je to opet neka idiotija iz onih tvojih kretenskih magazina NE DOLAZI U OBZIR!!!
Žena: Ajde, nemoj da si Balkanac... Samo nam treba nekoliko buba...
Muž: Daću ja tebi bubu...Lepota i zdravlje: Za lepši izgled vaših grudi napravite kremu od: 2 kašike pavlake, 1 kiseli krastavac, 3 žumanceta, 5 jaja od prepelice, ulje od koštica kivija, 10 grama sušenih listova kaktusovog cveta koji se pojavljuje na svakih 60 godine i 4 nogice od buve. Smesu dobro umutiti, a zatim nanositi na grudi u pravcu kazaljke na peščanom satu. Ovakve grudi će izludeti vašeg muškarca!
Momak ulazi u sobu i zatiče svoju verenicu sa ‚‚kremom‚‚ na grudima: U, jebote, koja si govna stavila na sise, a meni ne daš da ih kam-šotnem! WTF?!Glorija: Najpouzdaniji način da utvrdite dužinu penisa muškarca koji vam se dopada jeste da vidite koliki su mu prsti. Dužina polnog organa odgovara dužini linije od korena šake do vrha kažiprsta. Debljinu polnog organa odredjujete prema obliku nosa, a vrh penisa prema vrhu nosa.
Muškarac na wc šolji, čita Gloriju i smeje se kao budala: Aaaaa, zato su svi prozivali onog pokojnog Batića! Hahahaah! koje gluposti... (ali ipak kao ti što čitaš ovo, uzima da izmeri dužinu svog Ludog Milojka prema gore navedenom savetu)
Da se ne lažemo, jedan od preduslova uspešne kafane je njeno ime. U svakom slučaju svrha postojanja svake je ista, tu ne možemo a da se ne složimo, ali prava zarada se stiče njenim imenom. Zato postoje neka pravila za različite tipove gostiju.
Prvo pravilo- Udari u emociju.
Ovo su kafane gde obitavaju gosti starijih doba, oko 40 i 50, ne retko i 60 godina, koji su život profućkali na jeftine žene, rakiju šećerušu i sliku voljene u novčaniku, koja nikad nije bila tu,ili je bila dok nije 77' godine otišao u armiju, i onda se udala za lokalnog limara kao Seka Sablić što je Burduša ostavila. Piju do kraja, celu mesečnu platu, uglavnom sami za stolom, ne znaju ni sami više zašto to rade, ali drugačije ne umeju. A da se ne lažemo, drugačije i neće. U ovom slučaju srce im dirati sa sledećim imenimima: Ciganski san, Ciganska noć, (zna se koju emotivnu jačinu stvara cigan u ovakvim ljudima), Izgubljena ljubav, itd...
Drugo pravilo- Tradicija
Ovakve kafane jednostavno ne smeju da menjaju imena, ili u najgorem slučaju da pretrpe sitne modifikacije u svom nazivu. Razlog je jednostavan. Ako je moj deda im'o neomalterisanu kuću jer je svaki dan pio špricere u "kafani kod Miće", tata umal' nije ostavio i mene i mamu kod Miće u kafani, kako ja sad da idem u kafanu "Točak" dole u selo, kad to nije to jednostavno? Uđem, sednem, kažem ciganu da svira pesmu "sam od sebe bežim" i vadim pare, on kaže, tu ti pesmu ne naplaćujem, to ti je dedina pesma. Pa ako mi ne krene suza na to, onda i ne treba viš' nikad u kafanu da uđem. Ili kod Miće, il' nikud.
Jedan, i više nego dovoljan razlog da Mića ostane Mića, i da ne pokupi one malograđanske opaske, tipa: kafana Venera, Prestiž, ili još gore gradova nekih što pola ne znam ni di je,a kamoli da sam bio tamo. Kazablanka, Monte Karlo, Lozana i dr.
Dok je Miće, i moj sin će znati di da pije, i neće se ni njemu ići u Točak u selo.
Treće pravilo- Voljena žena
U ovom slučaju gazda, mnogo manje razmišljavši o zaradi, a više o emocijama, otvara kafanu svojoj voljenoj, u zavisnosti od iste, može biti prežaljena ili neprežaljena, ali poenta je ista. Da je ceo dan njeno ime u glavi, pa nek ide život. I kad ostane sam u svojoj kafani, gledajući kroz oblak dima mutnim i suznim očima natpis Suzana, da se seti te 85-te godine, kad je na 4 meseca od kuće pobegao i spavao po najgorim rupama, da bi bio sa voljenom ženom.
Razna imena pogađaju različite ljude, ali to nije striktno pravilo. Jednostavno, neko je našao vezu između gazdine Suzane i njegove Jovanke, i odnos njihovih duša postaje bratski. Kad kaže Suzana, misli Jovanka, i to je to. Takođe pije do kraja kao i onaj u kafanama emotivnog imena, ne žali to malo crkavice koje ima, a gazda se teši da ipak čini dobro delo što mu ljudi troše i poslednji dinar u kafani, sećajući se neke izgubljene ljubavi koja mu je dušu ostavila da se kroz život probija sama.
Četvrto pravilo- Rodna grudo
Još jedan način skupljanja mušterija, moram priznati veoma pametan, jeste davanje imena kafanama po kraju iz kog ste došli, ne što ste hteli, već što ste morali. Takve kafane su uglavnom u Vojvodini, jer je ista bila glavno svratište onih koji su morali doći povodom poslednjeg rata, jebem ga ja. Uglavnom su to predeli tipa: Krajina, Grmeč, Kordun i ostali, ali postoje i kafane objedinjenih imena kao što su: Kafana Bosanac, Kafana Krajišnik i drugi. Glavna karta lokalnog gazde je da svaki gost, ulaskom u njegovu kafanu zamišlja rodnu grudu, i izvor iz kog je 35 godina svako jutro umivao glavu, s tim što će se ovde verovatno umivati do iznemoglosti "zidarskom pivom" ili crnim vinom iz "bukare", kako to krajišnici popularno vole, i zamišljati dan kad će opet prošetati pored reke Zrmanje, goli do pojasa. Može se reći da je u pitanju prihod na tuđoj nesreći.
Treba uzeti u obzir da lokalni starosedeoci neće primirisati u kafane ovakvih imena, koliko iz kurtoazije toliko i iz raloga da je klijentela ovakvih lokala uvek ista, muzika takođe, i sve to đuture jednom Vojvođaninu nikako ne može da se uklopi u moždanu srž.
To je bitna činjenica, i gazda mora dobro da zna na kom mestu otvara ovakvu kafanu. Najpogodnija mesta za nju su Veternik i Futog, od milošte prema Bosancima prozvani Fjutog i Vjeternik.
Poslednje pravilo, je to, da ime kafani daš po nekoj dnevnoj inspiraciji, pa ako si pošten i vredan, radićeš i imaćeš, ali takvi su u startu par korak iza onih što veoma dugo i stručno razmišljaju o nazivu.
Ta imena su sledeća, ali mogu biti jako širokog dijapazona. Kafana kutak, kafana Majčina( moram priznati veoma interesantan naziv ), kafana Biblioteka, kafana Stari Grad, Evropa kao i mnoge druge.
Samo je pitanje u kojoj kafani ćeš ti da budeš "na svome".
Al' svakako, živeli!
Svi mi koji živimo u malo većem selu znamo da kako bi se omrsili za snošaj moramo otići u ono manje. To je jednostavno jedan od paradoksa u kojemu danas živimo, oni sa sela beže u gradove, a oni iz gradova jure u selo. Dobro de, samo vikendom. Jedan od razloga je taj što te u tvom lokalnom mestu (ukoliko to nije prestonica ili jedan od dva sporedna grada sa više od 200k stanovnika) već skoro svi poznaju, a devojke znaju da mešaš rakiju sa pivom i posle par sati taj koktel serviraš na njihove skupe štiklice, da
nemaš keša i da ti je mali. Pričaju međusobno jebiga, budi uveren da znaju. Stoga, ne preostaje ti ništa drugo nego da skupiš ekipu, kintu za gorivo i muda, te se uputiš u obližnje selo.
Razlozi za takvo putešestvije su i više nego opravdani. Kao prvo, napupele seljančice isto tako poznaju sve svoje lokalne džibere u rozim majicama na cirkone, belim kaiševima i patikama blatnjavim od svinjaka te i više nego prijatno dočekuju monahe iz drugih mesta. I pored toga što su zdrave, nabubrele i ne depilirane, nećeš verovati, prirodne su. Ne nafurane. Na tvoj prilazak i jeftinu opasku neće odgovoriti šamarom nego osmehom. Na tvoj „slučajni“ prelaz rukom preko bedara neće napraviti scenu i pozvati sekjuriti nego ti se približiti. Treba ti još razloga? Pazi ovaj: jeftina cirka. Pivo 80-100 (ako ubodeš promociju i po 60), žestina od 100 do 120 dinara (ukoliko dodješ do 12h, džaba!) Još se nisi primio? Jebiga onda, navuci svoj šal od kašmira i idi popij koktel sa svojom debelom drugaricom.
Naravno i kad se nađeš u ovakvoj nirvani moraš obratiti pažnju na određena pravila ponašanja, pošto, granice iako su pomerene, ipak postoje. Te stoga pažljivo isprati sledeća uputstva:
(Preterano) kurčenje:
Ovo je prilično relativan pojam sa kojim će ti verovatno trebati najviše vremena da se upoznaš pošto je prilično tanka linija između razbijanja flaše o beton i tvoje glave alatom iz Fergusona. Možeš slobodno da se opustiš, više nego u gradu i daleko od toga, ali moraš gajiti respekt za lokalnu ekipu pošto budimo realni, na njihovoj si teritoriji, muvaš njihove ženske, kurčiš se, a i njih je više. I jaki su. Nisu odrasli na pašteti i mesnom naresku nego na slanini i pihtijama. Sa sedam godina nisu spajali lego kocke nego priključke na traktor. I dok ti uglavnom nisi u životu digao ništa teže od kašike, oni su dizali kilaškim lopatama kuruz na čardak. Stoga, bilo bi poželjno da imaš ortaka sa studija koji je rodom iz tog sela ili bar poznaje lokalce. On je tu da vam kupi poštovanje od istih i služi kao Umproforac ukoliko ipak dodje do incidenta. Ukoliko i nemaš takvog, opusti se, gledaj svoja posla, ne njihove ribe i trebao bi biti ok.
Muvanje
Kao što već apsolvirasmo, seljančice iz ruralnih predela više vlaže na mužjake iz okolinih mesta nego na lokalne šabane. Možda je to zbog pretpostavke da imaju para, ukusa za oblačenje i rešeno stambeno pitanje. I iako je to samo pretpostavka, ti možeš da je ubediš da je verodostojna, jer kako bi za ime Boga mogla da dokaže da nije? Ipak, budi upozoren na određene, jer kako u svakom žitu ima kukolja, tako i ovde ima izuzetaka od kojih bi trebao da držiš dalje ruke i svog vršnjaka. Za početak, nađi najveću od svih, maticu, onu koja igra na improvizovanom stolu od bureta i šperploče, eksira boktepita koju vinjak-kolu i vrišti u transu dok joj džiberi poređani oko nje kidaju zubima najlonke i lupaju je po strijama na butkama. E sad odvrati pogled i ne šalji ga nazad u tom smeru. Jer pored toga što bi ti ta ista donela samo nebrojene posete urologu zbog kondiloma i bradavica, donela bi ti i probleme sa ekipom od pasus iznad, i to u paketu. Tvoja meta treba da budu mala ekipa devojčuraka, koje su došle bez muških i metroseksualnih prijatelja, da se opuste, zapiju i provedu. Ukoliko čak nemaju ni debelu drugaricu u društvu koja služi kao tenkovska podrška, smatraj da si ubo džek pot, a ukoliko je ipak tu i strelja te svojim zabreklim pogledom, pošaljite najpijanijeg iz društva kao žrtveno jagnje, nek je sobali ako uspe, biće i njoj drago oko tog ledenog srca. E sad, ako si odredio prioritete i devojčicu u koju bi penetrirao, priđi slobodno i odradi posao. Svaki razlog za nesigurnost je neopravdan jer čak i ako te kojim neverovatnim slučajem odbije, priđi drugoj, svaka je prilika da će pasti i na tvoju istu otrcanu foru.
(Atmosfera)
Ako si uspešno apsolvirao prva dva pravila, možeš da se opustiš. Pevaj, žderi, raširi ruke u transu i uživaj. Postoji mogućnost da nećeš znati sve numere iz MIDI asortimana lokalnog benda ali opušteno, izgovaraj samo zadnje slogove u stihu ili prećuti prvi refren pa ga ubuduće ponavljaj, neće ti biti teško. Razbij flašu o glavu, zapali buksnu i gurni prstenjak ovoj do tebe. Sve ti je dopušteno. Razbaškari se do kasno u noć ili rano jutro a onda odvedi ribicu u šaš ili ćaletovu „samaru“ i uradi ono zbog čega si došao. Misija uspela, svi srećni i zadovolj(e)ni.
9389. godina, uživo
Grmi i seva ođe! Đe me nađe, pa ja osta zadnji od našeg naroda Srba! Tore, jebem li ti majke, sad si naš'o da me štrecaš dok izveštavam!
:Šššš:: HALO, MILICCCIJAAA????? :KssKss: Malicija!
Poštovana milicijo i poštovano Društvo Ujedinjena Jevropa,
Saću vam poslati u ovom pismu izveštaj šta se sve dogodilo sa narodom Srba i zbog čega je on nestao i zbog čega sam ja, jedan običan pitnik, Usain Bolt Jr. Vukajlijaš uspeo da preživim sve nedaće i ostao jedini potomak naroda Srba! Pa da počnem....
Što bi jedan, sad već poodavno pokojni, pevač srpski rekao: "Šta je bilo bilo je...." Da, ostaje... Zabeležio sam. Veliki broj Srba je nestao zbog latinice koja je postala glavno pismo nažalost, a kao što vidite i ja pišem istim jer da pišem pravim pismom nas Srba ne bi me ništa razumeli. Zbog toga je veliki broj mojih državljana nastradao što zbog pisanja suprotnim pismom od latinice, Ćirilicom, u borbama za očuvanje tog pisma, što zbog samoubistva, jer više nisu mogli podneti da se piše latinicom. Okej, možda vam je ovo sada smešan razlog ali tako jeste bilo.
Baba Vanga je nešto ubola, a nešto promašila! Kina je 2018. postala najjača svetska sila. Postali su najjači jer prodaju igračke. Konfučije ih gleda sa neba sada i ponosan je na njih mnogo! Zavlad'o je i komunizam bio, a i ljudi su postali roboti 2111. go što je i rekla dotična Bugarka sa Kozuh planina. 3005 izbija rat na Jupiteru, a ne na Marsu što je rekla i u tom ratu 2 milke Srba gine od posledica radioaktivnosti. Tada nas ostaje još 4 milke.
4599. ljudi postaju besmrtni. Ali do tada su svi Srbi, osim mene koji sam imao SUPER SREĆU, nestali. Sada ću vam reći kako sam ja jedini od Srblja preživeo, poštovana milicijo i Društvo Ujedinjena Jevropa. Tada, beše to ja mislim neki avgust mesec 4184. ili tako nešto ne sećam se baš, bio sam mali, našu državu su zbog misterioznog mineralnog bogatstva napale sve zemlje sveta. A nas je tada zbog negativnog prirodnog priraštaja ostalo 2 milke. I čak nas je i Kina napala! SA IGRAČKAMA!
I svi Srbi su u toj borbi izginuli, ali ja sam se izvukao jer je tada padala kiša i bile su jako velike oluje sa grmljevinom i sevalo je i svašta bilo, svaka mu čast kako je bilo vreme! Ja sam se tada kupao zbog tog vremena sa šamponom od koprive zbog one stare narodne poslovice "NEĆE GROM U KOPRIVE!" I tako sam imao super sreću da preživim! Tu je izginuo ostatak Srblja!
Pre toga se dešavalo još dosta toga. Ne mogu godine da pišem jer to baš i ne pamtim, imao sam neku slabu dvojku iz istorije kad sam išao u školu. Bilo je i to da su bili Maldivi i Farma i Veliki Brat u isto vreme na televiziji i tada je veliki broj starijih žena umrlo na ovim prostorima zbog visokog stepena zračenja. I baba Nada, za koju se znalo da Nada umire poslednja je umarla tada. Nije odolela Zmaju od Šipova.
U svetu sporta smo i dalje dominirali dok smo postojali. Sveti Stefan Jr. Đoković XXXIV je takođe kao i njegov daleki predak Nolo bio 1. na svetu i niko nije mogao da ga pobedi. U ženskoj konkurenciji smo i dalje imali kobile i to se nije promenilo. Vaterpolo nismo ni igrali jer su nam svi predavali bez borbe. Igrali međusobno, podelili se i tako se par njih udavilo u vodi iz sprdnje. Košarka, Crnokosa Kosjerić dobija San Antonio Sparse ko iz pičke po 60+ razlike. Ostalo standardno sportovi. Fudbal u Srbiji nije sport.
Politička scena je propala još od kad je umro Tito, a toga se sećate svi pa ne moram da pišem. Na tom planu ništa nije napredovalo, a nazadovalo je sve naravno!
Tako je izgledala situacija u ovoj državi i tako smo nestali svi u jadu i bedi.
Poštovana milicijo i Društvo Ujedinjena Jevropa, osećam da će mi crći internet sada, ovaj Tor nije normalan sa ovim gromovima, tako da vas ovom prilikom srdačno pozdravljam.
S poštovanjem, Vukajlijaš Usain Bolt Jr.
Baratanje statističkim podacima posle ubedljivo izgubljene utakmice od sasvim prosečnog evropskog tima.
Novinar: Šta nam možete reći posle blede partije vašeg tima i rezultata 0 - 2 pred domaćom publikom.
Trenerčina: Pre svega želim da čestitam mojim igračima na trudu i zalaganju jer su
pružili svoj maksimum u ovom trenutku, što i statistika nedvosmisleno pokazuje. Naime ako pogledate posed lopte videćete da smo mi većim delom meča
dominirali a imali smo čak 51 - 49 što je protiv ovakvo skupog tima samo po sebi
veliki uspeh. Imali smo 12 na prema 3 u kornerima ali nismo mogli protiv njihove visoke zadnje linije. Imali smo 14 šuteva na gol, doduše smo jedan u okvir gola, dok je naš protivnik uputio svega dva šuta ka našem golu. Bili smo agilniji tim sve vreme, imali smo više faulova što govori
da smo igrali čvrsto i odgovorno u odbrani a to potvrđuju i četiri žuta kartona
koja smo mi dobili, dok protivnik nije ni jedan. Što opet samo po sebi govori
koliko oni nisu bili zaintersovani za ovaj meč. Što se tiče propuštenih šansi,
mogu samo da izrazim žaljenje za propuštenom šansom na početku utakmice
kad je njihov inače sjajni golman i reprezentativac Togoa zaustavio šut sa preko 30 metara i tom prolikom se istakao. Jer da smo tada poveli utakmica bi imala sasvim drugi tok.Novinar: Šta očekujete u revanšu?
Trenerčina: Moram da istaknem da nas već u sredu čeka revanš domaćeg kupa protiv našeg vrlo jakog drugoligaša, i da se moramo prvo spremiti za tu utakmicu. Prednost od 5 - 0 koju smo stekli u prvom meču ne da nam za pravo da se opustimo. Dakle prvo se moramo dobro spremiti za ovaj meč, pa tek onda se okrenuti evropskim obavezama. Obzirom da je stadion našeg evropskog rivala duplo manji od našeg a u proseku ih gleda oko 3 hiljade ljudi, šro je 60% manja posećenost nego kod nas, smatram da im to neće pružiti značajniju prednost u revanšu. Naravno, našu šansu treba tražiti i u činjenici da će igrati oslabljeni za četvoricu standardnih prvotimaca ( povređeni prilikom startova za ona četiri žuta kartona) i da mi potpuno rasterećeni ulazimo u ovaj meči i nadam se da ćemo pružiti 110 % naši mogućnosti i tako dobiti ovaj dvomeč.
Novinar: Hvala, i puno sreće.
Prvi put kad sam se sreo sa tom sraćenicom je bilo u jednoj MMORPG igrici.
-Idem ja sad imam problema u RL
-He he he ma lvl 50 si ti nemas problema idem i ja sa tobom ima poitone lvl 4
- heheheh bilo bi dobro da mozes :)
-Sto ne mogu otvorio sam sve mape jos samo tu RL mapa mi ostala
-LoL
-LoL i tebi brate, znaci li to da mogu :)
-Ti me zezas zar ne!
-Ne zasto, svuda smo bili zajedno sta ti je pa sad.
-Pa nista, zurim hitno mi je
-Ej bre cekaj! gde je ta mapa!
I tako sam ja poceo da trezim RL mapu pito sve a oni me pozdravljali LoLom i ja naravno kulturno uzvracao.
Konacno je dosao moj drug iz igrice
-Ej bre buraz kako je bilo u RL?
-Užas kao uvek jebem ti život!
-Pa koji su lvl ti monsteri mamu im ajde da treniramo armor i RL je gotov!
-Šta?
-Samo kaži gde je ta mapa RL
-Pa ti stvarno ne znaš šta je RL LoL
-Ne znam stvarno pito sam sve ne znaju ni oni! glupi početnici! a da lol i tebi druže.
-Ha ha ha ha da bre noobovi haahhahah
-Jeste pravi nulovi od ljudi, budale još mi se i smeju nulovi!hehehehe
-Cekaj ne mogu da pisem trenutno boli me stomak od smeha
-Jesu smesni jedan od lvl 60 nije znao haahahhahahahahahh kreteni!
-Prestani ne mogu vise haahhaahhahaha
-Jel hoces da mi pokazes tu mapu ili ne! necu da ginem rekao sam ti cuvam ti ledja!
-Ej bre RL je van, van svega pravi realni zivot
-Aha neka mapa van svih ovih mapa kao podzemni svet hocu i ja u pravi zivot a ne da se mučim i ubijam one mutirane svinje tamo, hoću i ja da ubijam nešto realno, jer ima tamo slonova?
-Mislim da ne razumes realan zivot van ove igrice
-Ma ne seri da si igrao neku drugu igricu a ja te cekam ovde kao budala! ajde posalji mi link za igricu RL da je isprobam!
-Jel ja govorim Srpski ili ne, RL je realan zivot ovo van kompa!
-Pa gde da nacem CD za tu igricu!
-Nije igrica i nije na CD van svega je! nije flopi ni DVD ni bilo sta od tehnike!
-Pa sta je do vraga! sta je prokleti RL!
-Udalji se od kompa i idi u drugu sobu e to je! Uradi to smeta razmisli malo pa mi javi!
-Setio sam se, to je imitacija MMORPG igrice u ovom svetu! gde si svi ponasaju kao da su avatari i glume Orkove, Vilenjake i Vitezove!
-LoL
-LoL i tebi brate, nego jer mogu i ja da glumim u toj igrici
-Mislim da si svoren za to!
-Idem ja sad ajde LoL
-LoL i tebi, tamo gde ides je RL, srecno ti bilo magije tu ne pomazu!
Krajnje neophodna akcija prikupljanja materijalnih sredstava za osnovne potrebe naših političara. Stvarno, mogli smo malo da prestanemo da budemo okrutna stoka i gledamo samo sebe, i od svojih skromnih plata odvojimo jedan simboličan procenat onima kojima je novac zaista potreban.
Pa kako da nam bude bolje? Ti ljudi su gladovali tokom školovanja, dali sve od sebe da dodju na čelo države i pomognu našem narodu, i kako im se vratilo? Mrzimo ih jer ih gledamo kako u skupim odelima izlaze iz nabudženih automobila, odlaze na posao na kojem ne rade ništa i samo nas varaju i lažu.
A u stvari, sve je to službeno, i ti jadni ljudi dele marginu sa samohranim majkama, penzionerima, ratnim vojnim invalidima i izbeglim i raseljenim licima. Pa oni nemaju ništa!
Prijava imovine poreskoj upravi. Podnošenje dokumenata, na videlo izlazi skroman posed i bedni kapital naših sirotana:
Tadić - Moja porodica i ja se nekako krpimo, plata jeste dobra ali i nas je četvoro. Živimo skromno u iznajmljenom stanu, dvoje dece školujemo, od države su mi sledovala ova tri odela, službeno vozilo i šofer, i mesečni tretman u kozmetičkom salonu i solarijumu. To je sve. Odela mi krpi moja dobra supruga, ponekad iznajmim neko armanijevo kad idem u stranu posetu od svojih para, jer budžet nam je tanak. Ali neka, ne žalim se - ova država ima snage, još koja godina i staćemo na noge, pa će i meni i mojoj porodici biti bolje (ženi se krišom otela jedna suza, u kojoj je izrečen sav bol i težina odricanja majke dva studenta).
Nikolić - Evo ja sam dokumenta priložio : nemam predsedničku platu, ali proračunatom štednjom uspeo sam da kupim ovog mog polovnog yuga i mali plac u Lozoviku, za desetak godina skrpićemo i za neku udžericu. Ali nama je i to dosta. Sam sam svoj majstor, popravljam po kući kad zatreba, odradim neki grob kad uleti da se malo pokrpim sa strane, a ovo prase što sam pekao za Uskrs sam sa svojih deset prstiju do 60 kila dogurao! Ali kažem vam - kad srpska napredna stranka dodje na vlast, svaka srpska kuća će imati prase za svaki srpski praznik! Tradiciju i zdravlje moramo sačuvati.
Dinkić - Oduvek sam sanjao jednog audija, kuću u Parizu, vikendicu na Kopaoniku i lepo odelo da ga prošetam gradom, ali većina je ostala samo san..Još u studentskim godinama shvatio sam da ekonomiji naše zemlje treba oporavak, bilo je Srbija ili ja. I šta sam mogao? Vredno sam radio, a šta sam dobio? ŠTA?
Imam jedan stan od 40 kvadrata na Petlovom brdu! Belu tehniku sam uzeo na kredit! Ovo odelo nije moje, to sam dobio kao ministar! Dobio sam makar audi, ali to je samo službeno vozilo koje će mi biti oduzeto na kraju! I kada sednem u njega, vrati mi se komad mladalačkog sna, i ja shvatim da mi je ova zemlja uzela i sreću i znoj, a nezahvalni narod hoće moje suze i krv! Pa zar sam to zaslužio!
Vidno slomljen, ministar Dinkić roni suze, Djelić ga teši..Poreska komisija ostaje u šoku i neverici, posramljena jer je sirotinju nabila u ćošak.
Predsednik poreske komisije se hvata za glavu i tiho reče : "Jebote, kakvi smo to ljudi"?
"Stvar" koja se nalazi u malo bolje opremitom automobilu.
Ako je verovati promoterkama Novosadskog sajma automobila - istoj stvari se pripisuju "nadnaravne mogućnosti" ili je ovo prvi put da je čula za to.
Odgovori uvelike podsećaju na nešto što smo navikli čuti u Kefalici.
Svakoj promoterci je postavito isto pitanje:
Q: E, ćao (šmekerski)! Vidim, ovaj automobil ima board computer, šta bi to bilo?
.
-Zastava 10- (žena u kasnim dvadesetima, >65 kg)
A: A? Ovde nigde ne piše da ima taj board.
.
-VW PassatCC- (18-19 god., brineta, 55-60 kg)
A: Aha... To je najnovija tehnologije, trenutno nemam neke informacije o tome, mogu pozvati šefa.
.
-BMW Serija5- (18-19 god., ispeglana crna kosa, 49 kg)
A: Nemam pojma.
.
-Citroen DS3-(17-18 god., ispeglana crna kosa, 49 kg)
A: (promuklim glasom, mora da se sinoć zapila) A? A gde si ti to pročitao?
.
-Seat Leon-(20 god., brineta, 55kg)(Napomena: auto poseduje "Board computer u boji")
A: Ja mislim (!) da je to onaj sat tamo (pokazuje na ceo auto), i on tu, mislim, kompjuter, računa nešto što je bitno, i to ti pomaže u vožnji, znaš prije to nije bilo, to je sad nešto novo. Izgleda onako lepo, i da, u boji je. I naglasila bi da je to deo standardne opreme, tj. ne mora se doplaćivati.
.
-Škoda Octavia-(20 - 21 god., brineta, 55 kg) (Napomena: auto poseduje "Board computer MAX dot")
A: Hm... Idem da pitam šefa.
(odlazi i vraća se za 2 minute, počinje da recituje)
To je deo na kontrolnoj tabli, njegova funkcija je da informiše vozača o parametrima koje isti može da odabere, to je i prije postojalo u automobilima samo što se sad to kompjuterizovalo i kompjuter to računa.
Q (podpitanje): A šta bi to bilo onda onaj nastavak "MAX dot"?
A: A to je sve to, vidiš, nema zareza između. (ponosni smešak)
.
-Toyota Hibrid- (20g, crna, 55 kg)
A: Znate, on vam računa za koliko puta imate još goriva, i onda kad vidi da nećete imati dosta (!?) vam to i kaže, pa vi naspete gorivo. Ima tu još nekih stvari ali ja bih ovo istaknula kao najbitniju.
Q (podpitanje): A šta bi značilo ovo "Hibrid", vidim, čak i Vlada nudi tu neku pomoć?
A: Da, to je program Vlade Srbije. (pravi mulastu facu, misleći da sam zadovoljan odgovorom, nakon 5 sekundi nastavlja) Pa ti automobili imaju u elektro motor - ono na struju, i onda kad nemate goriva - vozite se elektro motorom - tj. to je hibrid (!?). I on štedi energiju, i može ići do 50 km/h.
.
.
Napomena:
Devojka ispred Peugot, Toyota, Mercedes automobila je perfektno ispričala ono što je trebala.
Posebna pohvala za devojku valovite kose ispred Peugot 206+ automobila koja je dodala na kraju svega toga "Ma nije to ništa novo, samo tako pametno zvuči", a i simpatična je :).
Retoričko pitanje kao uvod u ćaletovu dalju naraciju. Neposredno pre čuvenog "ja sam u tvojim godinama", garant je da ćete se naslušati ogromne količine baronisanja voljenog vam taje. I naravno, sve bi to bilo ok, da ga je neko pitao...
Neretko uz glorifikovanje sebe ima i još jednu ulogu - omalovažavanje tebe, i tvojih postupaka. Još nedoBog da si nešto dodatno zasr'o, ne gine ti jadikovanje, prigovaranje i gomila propratnih fraza. Taman da si Unicefov ambasador, ne bi ti pomoglo. Jasno je njemu da l' ti hoćeš, i da vrlo verovatno srljaš u nepoznato, od kojeg te majka odvraća, ali nisi ti prvi koji je to sve prošao, preživećeš...ili bar tako ćale kaže.
- Kevo, ajd mi spremi jedno troje pantalona, čarapa, sve šta treba, i gomilu 'rane obavezno, idem malo na planinarenje, kampovaćemo na Ravnu Goru nedelju dana, sad se baš dogovorili...
- Kukuuu crni Petre, pa gde da kampujete, eto vam toliko dvorište, što morate čak na vr' planine d' idete? Pa treba da brinem jesi živ, jesi zdrav, šta će vam to...
- Koje more Milunka? Šta će mu biti? Tvoj je ded bio Dražin poštar, red je da i ti 'poznaš malo planine i rodni kraj, a i dobro je za kondiciju. Znaš li ti, ja kad sam sa svojim dedom išao, pa mi smo ti pešačili po 50 - 60 km u cugu... kakvi, ni za vodu nismo stajali, a jok ko oni, neće da izađu ni u dvorište, samo na onim kompjuterima sede.
- Pa ćale kažem ti da idem da planinarim, koji je sad problem?
- A ja sad da krenem mog'o bih do Beograda peške stići, ni zadih'o se ne bih! Joook, kak'i, ova današnja omladina...ja bi' njima uveo radne akcije, da se malo dovedu redu!
- Aman ćale, pa idem u KAMP JEBENI, jese drogiraš? Eto ti komšije Milenka, pa njemu pričaj i kako je deda dobio sanduk zlata od Draže, ja palim!
- Čekaj sine, a sendviči? Šta ćeš jesti, imaš li šta da obučeš?
- Ma bolje da jedem dudinje, nego njega da slušam...ajd zdrao.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Sine, dođi der 'vamo, da te ljubi tvoj tajooo, mva, mva, mva, pa čestitam sine, dobio si poziv u vojsku! To je moj sin!
- Heh, do jaja ćale, kul ti foraa.
- Koja fora, kakva bre fora? Drž' na, da se u ponedeljak javišu regrutni centar!
- Ćale, na čemu si, kakvu bre ja vojsku, na šta ti ja ličim? Ne idem u vojsku, ići ću u onu civilnu ako baš mora...
- Kukuuuuu! Pa jesam ja to zaslužio? Tako li mi vraćaš, k'o malo vode na dlanu sam te držao, ima da ideš u vojsku makar te ja puškom terao!
- A daj kevo reci mu! Šta tripuje bre ovde? Celo leto da provedem ko kreten da kopam kanale!
- Daj Rajko pusti ga, sva ta vojska, oružje, šta ako se zarati ne daj Bože...nisam luda da jedinca pustim u rat!
- Što? Šta će mu biti? Opružio se tu k'o veprić u detelini, a ja mu za 'leba zarađujem! Kako sam ja dva rata preživeo, s ćaćom Albaniju peške prelazio, on da me sramoti!
- Ja sam ti rek'o, taman iš'o ispod mosta, u vojsku - neću! I koje si ti ono beše godište?
- '66, što pitaš?
- Heh, pa...ma ništa ja onako...
Uzvik koji predstavlja inicijalnu kapislu za početak nereda i prekid utakmica nižih rangova takmičenja.
Dragiša je veliki ljubitelj fudbala, nekadašnji fudbaler lokalnog seoskog kluba, koga u selu od milošte zovu Šestić i koji je redovan na svakoj utakmici. Sa njim su uvek njegovi nerazdvojni drugari iz mladih dana, Radovan i Stanoje.
60. minut utakmice, domaćinu je potrebna pobeda, jurnuli svi igrači domaćih na protivničku polovinu, golman domaćih stoji skoro na centru da pokupi neku ispucanu loptu i vrati je pred gol gostiju. U jeku najjačih napada domaćina gosti ispucaju jednu loptu koju prihvati negde na centru napadač gostiju i kreće brzo ka golu domaćih. Golman domaćih se brzo vraća u svoj šesnaesterac, a Dragiša ustaje i viče: "Opsajd, bre, sudija! Opsajd! Si ćorav, bre!"
Svi ostaše ukopani na terenu osim napadača gostiju koji zaobilazi zbunjenog golmana domaćih i daje gol, a sudija pokazuje na centar. Gosti se onako stidljivo raduju, a Dragiša, iako ofsajda nije bilo jer je gostujući igrač bio na svojoj polovini, skače i počne da urla: "Uaaaaa, sudija! Lopoviiii! 'Oće nas pokradu! Bijo je opsajd, bre! Jebem ti ja, sudija, mater onu lopovsku! Drž' sudiju! Radovane, daj onu vrljiku! Sa' ću ja da mu pokažem!"
Uleće Dragiša sa Radovanom i Stanojem na teren, a sudija poče da beži. Dragiša dolazi i lupa ćušku napadaču gostiju. Prilazi štoper gostiju Mika Robija i udara Dragišu, a ovaj od udarca pada i viče: "Kuku! Ubi me čovek! Ljudi, ovi došli da nas pokradu još nas i biju! Pomagajte, braćoooo!" Svi navijači domaćih ulaze u teren, počinju da jure gostujuće igrače koji beže na njive i livade pored terena, delegat i pomoćne sudije su se popeli na drvo pored korner zastavice, a Dragiša, Radovan i Stanoje nastavljaju da jure sudiju koji je pobegao u kukuruz. Posle petnaestominutnog vijanja, uz Dragišine psovke sudiji što je priznao "go iz opsajda" i plus što mu je sve kukuruz izgazio dok je bežao, nekako uspevaju da uhvate sudiju, da ga prebiju k'o vola u kupusu, a onda ga i uspešno ubede da poništi gol. Posle ubeđivanja vode ga do česme da ga umiju i sudija se vraća nazad na teren.
Epilog: Gol je poništen, gostujući igrači odbijaju da nastave utakmicu, delegat odlučuje da se meč prekine, a okružni savez donosi odluku da se utakmica registruje službenim rezultatom 3:0 za domaće jer su gosti napustili teren u toku igre.
... je zivot većine ljudi širom sveta koji kao da proživljavaju "Dan mrmota". Sličnost trkačkim konjima koji imaju samo jedan zadatak, da trče iste krugove gledajaću samo ispred sebe. I tako do penzije (u ovom slučaju taj pojam je isti i za jedne i za druge).
0-3 god. ovog razdoblja nemamo sposobnost da se setimo tako da kao da ga nismo ni preživeli. U ovom razdoblju čovekov cilj je da napreduje. Ovo je razdoblje da bi se nekad tvoji najbliži setili kakav si anđeo bio i koliko si se promenio od tad.
3-6 god. dečak/devojčica uživa u životu bez obaveza, al uprkos tome samo želi da poraste.
6-15 god. (nekad duže) ličnost se obrazuje kroz vrtić (mada to je zaista zajebancija) i osnovnjaka. Naravno tu idu samo da bi nekada nešto radili i imali kintu za život, a po njihovim nezrelim nadama i mnogo više, mada oni u početku ni ne znaju zaštu su tu. Svaki dan je skoro isti. Ustaj-> škola-> gde oš->konjoši->ustaj. Postoje predasi da bi se "mlađahni ždrebci" odmorili pred nastavak trke.
15-19/18 god. (nekad duže) jebiga, kako ko. Srednjak. Slična priča samo su ovde snovi uglavnom iskristalisani, pubertetlije su već isplanirale celu trku i furaju napred ka cilju.
19-...! god. Studenski život (za neke) je uglavnom RAJ. Menjaš noć za dan, uživaš u svom rasulu, shvataš šta je smisao života. I tako naravno dok ne stignu ti đavolji ispiti. Ko ga jebe, završiš-super, nezavršiš-ko te jebe neuporna. Tu si već potpuno svoja ličnost (bar bi trebalo).
...-... god. u početku nema posla (taj početak nekad traje i do 2 dekade). Tebi dobro, al ne more tako doveka. Na kraju većina nalazi posao koji je zadnja etapa, koja je ujedno i najduža. Svodi se da bukvalno radiš kao konjina. Svaki je dan isti samo ga datum čini posebnim. U početku to je ok, kasnije postaje debelo, okorelo, smrdljivo, jedva podnošljivo sranje. Svaka stvar ma koliko voleo, postaje dosadna, glupava... tako do penzije (ako doživiš).
oko 60- smrt. Trka je završena, svetla na hipodromu se gase, ljudi više ne obraćaju pažnju na matorog konjoša. Nisi pobedio, nisi izgubio, samo si jedan od onih koji su stigli na cilj. Ovo je bio smisao tvog života, ovo da doživiš, ali ti nisi zadovoljan. Budiš se rano ujtru jer ti srčka/probava/kurac/palac neda da spavaš. Nekad se pošteno izrigaš zbog samo jednog pitanja: zašto nisam više uživao? Potpuno je slobodan, ali bi radije hteo opet da ima 5 godina, da kad ga nešto boli padne majci u zagrljalj, da se opet igra sa prijateljima, da se opet nasmeje tati kad dođe sa posla, da opet ide u školu, da jebe.
Na kraju stiže onaj trenutak svesti pred smrt kad prolazi ceo rezime kroz glavu i kad on odlučuje da li će da se okiti lovorom, da li će da uzme venac zadovoljnog života, da li je ipak Pobednik.
Evo još jednog presipanja iz šupljeg u prazno, koje zaslužuje podrobnu psiho-sociološko-istorijsko-psihijatrijsku analizu. A ko drugi će se time baviti (u izostanku The Prof-a), nego ja.
S obzirom da smo u poslednjih 100 godina poraze doživaljavali uglavnom za pregovaračkim stolovima (pri čemu su naši delegati uglavnom bili u mortus-pijanom agregatnom stanju), svaka druga nacija bi se zapitala da li joj nešto fali.
No, Srbi, kao što već negde rekoh, veruju duboko u sebi da je diplomatija za pičke i da se svaki konflikt može rešiti nekom od sledećih diplomatskih strategija: nožem, puškom, ili topom.
I stoga je, zapravo pravo čudo, da srpska diplomatija otpočinje jednim genijalnim, i nadasve, miroljubivim potezom srednjevekovnog autokrate, kome i danas mogu da pozavide svi balkanski lideri.
Nemanja i Fridrih Barbarosa
Nekada davno, papa (i to dok je još uvek imao realnu moć) naredi svim katoličkim vojnicima da krenu u Jerusalim da oteraju Muslimane. E, sad, kako su se Nemci spuštali odozgo, došlo je do prvog i veoma logičnog istorijskog susreta dva naroda. Za razliku od znatno novijih lidera, koji će vekovima kasnije pomisliti kako možemo da se bije sa daleko jačima bez naročitih posledica, prvi veliki župan, Stevan Nemanja je uvideo da bi nas dotični zgazili i zguzili. Stoga je naredio svim Srbima da se ne mešaju i obezbedio zalihe hrane i vode nemačkoj vojsci dok je prolazila kroz Srbiju. Tako se Srbija (tada još u povoju) zahvaljujući diplomatiji veoma jeftino provela, ali to po Barbarosu nije imalo hepi end. Naime, bio je nepoverljiv (kao, uostalom, i većina Nemaca prema Srbima), i učinilo mu se da iz nekih starih rimskih tvrđava proviruje silna srpska vojska i da priprema zasedu. Barbarosa je sam na konju otišao da izvidi, upao u kanal koji okružuje jednu od ovih tvrđava, i sa 60-ak kila opreme na sebi, ni da je znao da pliva, ne bi isplivao. Tako je Jevropa stekla utisak da su Srbi miroljubivi Balkanci, a Barbarosa histerični, priglupi i smotani lider, nedostojan oslobađanja Svetog grada od nevernika.Dolazak Turaka
Nekih stotinak godina, Srbija je postajala sve jača, imala jaku vojsku, koja je činila da Srbima diplomatija postane samo neophodno zlo. I, korak po korak, postade Srbija carstvo. Međutim, svaka Augentalerova božja noga ima svoju Mijatovićevu prečku, te baš tada, postalo je jasno da nije sve u maču. Barem pojedincima. Neki izvori govore da je car Dušan, shvativši da dolaze Turci, i da mogu da pregaze pola Evrope, a da ni ne namignu, napisao pisamce papi, moleći ga za stvaranje koalicije, koja bi zaustavila prodor Islama na stari kontinent. Iste godine, papa ga je iskulirao, a i car je umro. Interesantno je da u narednih 30 godina, ama baš niko od novih srpskih lidera, nije ni pokušao da pregovara sa Turcima- carstvo se raspalo, a posle bitke na Marici korak po korak, stigoše Turci na Kosovo. Interesantno je da su Srbi tada imali dve opcije: da puste Turke da prođu do zapadne Evrope (kao Nemanja Barbarosu), pa da i papi malo mečka zaigra pred vratima, a mi da prođemo jeftino; ili da rizikujemo da u jednoj krupnoj bici žrtvujemo celokupno plemstvo, veći deo muške populacije i šansu da se zemlja brzo oporavi za nove izazove.
Državni vrh, na čelu sa dalekovidim knezom Lazarem, odlučio se za drugu varijantu. Sve muško što je moglo da drži mač spustilo se na Kosovo ravno, i izboksovalo najskuplji nerešeni rezultat u istoriji srpskog sporta. Ono sa čime Srbi nisu računali, jeste da više nije imao ko da nastavi borbu, niti da stvori novu generaciju ratnika (izginuli su muškarci zreli za priplod), dok je Turaka još uvek bilo ko žutih mrava. Uups! Tako smo, što reče neko, izgubili na produžetke, a zbog nedostatka želje da pregovaramo u 14. veku, sve do početka 19. nas niko ni neće pitati da li želimo da pregovaramo.
No o tome u nastavku...
Visokoturistički autobus u Srbiji je kulminacija svih svetskih dostignuća u izradi turističkih autobusa u poslednjih 30 godina. Ima delove od 5-6 komada na osnovi jednog, plus dobar broj ručno izrađenih od strane raznih firmi. Počeo život kao TAM u užičkoj Raketi, a onda se obreo u rukama vlasnika firme kao što bi mogla biti npr. Daradan Reisen, Buha Expres ili Matić Tours, u skroz drugom obliku, boji i sa up-to-date-ovanim enterijerom, i to pod parolom da niko nema pojma o autobusima i neće primetiti genetiku tog meleza.
Servis Klepobus, nedovršena kuća/garaža/hangar u selu Donja Pipirevka, negde u Srbiji...
Godina je 2011, servis vode tri brata - Mile, Rile i Gile. U njihovim rukama se obreo 30-godišnji Neoplan, 7 puta havarisan, uvoz iz Austrije preko Bugarske i Rumunije... Kupili ga za 1000 evra i gledaju da ga ukombinuju sa onih 10 na sličan način pazarenih autobusa koji leže u dvorištu.
Hmmmmmm, motor od TAM-a lepo paše sa Sanos-ovim menjačem, misli Gile i ubudžuje to za jednu laganu noć pijenja piva i komandovanja trojici klinaca šegrta... Sutradan Rile nabacuje prve fiberglasne blatobrane koje ima i puni ih gitom da se upasuju sa onim bočnim poklopcima uzetim sa Setre. sa drugog Neoplana uzimaju stakla, jbg, ova je druga modernija od prve, titanizirana su, primeti se.. Ma nema veze... Uzimaju prednji deo od Mercedesa, farove i tako to, naravno i znak, mecin znak svako ceni i što se kaže u unutrašnjosti, rešpekta ga... Potom od firme AutobusoKrp iz Pančeva naručuju fiberglasni poklopac motora i fensi branik, kopiju Irizarovog, npr. Ispostavlja se da taj branik ima okrugle rupe za farove za maglu, a oni takve nemaju... Žvakanje čačkalice ubrzava rad mozga, eureka... proseći će rupe za male kockaste obične farove sa tečinog Yuga i iste oblepiti žutom Oracal folijom... Paše savršeno... Dotežu galerije za prtljag unutra, ubacuju poluispravnu klimu, kućevni TV prerađen da radi na jednosmernu struju, kradena fensi sedišta švercovana iz Turske, stavljaju hromirane ratkapne, grozni drveni volan iz kineskog visoko-turističkog busa i najnoviju šalt tablu koju mogu da nađu. Na kraju ga obavezno nakite niklovanim elementima sa svih autobusa sa kojih su mogli da ih skinu, često problematično upasovanim i neprikladnih oblika.... Obavezno se dodaju ratkapne, peškir sa reprodukcijom Predićeve Kosovke devojke u nisko-kvalitetnom printu je mogće vidljiv, trpaju se zastavice, kurasi i nalepnice u fazonu zapadno-evropskih zemalja - zastavice EU, austrijski parking tiketi isl. Uz pomoć plave koverte, polaže se atest. Ukupno ulaganje oko 15 000 evra. Traže 60 000 za njega, Mitić Lajns ga ipak kupuje za 55 000 evra. Ulaže 20 000 za tri meseca da to čudo uopšte ide, a zatim ga prodaje za 40 000 Daradan Rajzenu, da smesti konkurentu. Ovaj ulaže još 10 000, ali da mu ne lipše krava, iliti firma, proda ga za 2 meseca Lalović Turs-u, koji ga opet, posle 12 000 evra ulaganja, uvaljuje Tijana Expresu, a gazda koji je dao ime firmi po svojoj ženi, misli kako će ga ova ubiti ako stavi njeno ime na takav krš. Ostavlja stare nalepnice i dodajesvoju, malu. Izaziva konfuziju kod putnika, ali ne zadugo. Autobusu se zapali motor, on izgubi pravo na obavljanje prevoza i da bi platio kazne proda ga Riletu, Giletu i Miletu. Tamo još čeka da postane kolekcija delova za drugi trodecenijski krš....
Haos od tržišta, široko raširen među običnom rajom, u kojem potencijalni kupac obično kreće u potragu za iglom u plastu sena rečima: „Zovem povodom...“.
Burazeru, ostala mi za tebe još jedna 3310-ka, ma ko nova je, al moraš da mi javiš brzo dal ’oćeš ili nećeš, evo ljudi zovu, zovu.... ide fontele ko alva, ’de ćeš bolje za 20 evrića?! Jeste, ima srpski meni, punjač, baterija drži do deset dana, samo kad ne pričaš puno, eeeej al’ deset dana burazeru..., sive boje, malo izgreban, al’ ništa strašno. E jedino što mu je displej naprs’o malo sa leve strane pa se razliva ekran. Ma i koji će ti to, danas ionako samo debili ne znaju da kucaju poruke na slepo. Šta si rešio, da ti ostavim?
Jeeestee, kuca mi se okucila, mica moja mala, pufnice tri predivne oštenila, a ja ne znam šta ću sa njima, srce mi se cepa kad ih pogledam... dušice moje malene... I sad moram da ih dam nekome, nemam gde sa njima... Da da, tamno smeđa ženka labradora, sa pedigreom, otac takođe. A dečica? Dve ženkice i jedno muško, nisu vakcinisani. A jeste li vi ljubitelj životinja, jeste bili skoro u zoološkom vrtu? Jel imate vi nekog ljubimca? Znate, moja Loli nije baš druželjubiva sa mačkama, papagajima, pa ni kornjačama bogami, tako da verovatno ni njeni maleni neće biti. Lepote moje...
Brate, pazi kad imam sve bitne tekme Grobara od ’60-tih pa na ovamo, imam nešto i od reprezentacije, sve na DVD-u i VHS-u. Pazi brate, kad sam ’ladno uspeo da prebacim finale sa Realom ’66-te i neke derbije iz ’70-tih. E a imam i ono sa Kvins Park Rendžersom, ono kad smo ih tukli 4:0, kad im je Mance jeb’o kevu, to mora da se ima! Štaaa... a ti si Zvezdaš?! Pa koji kurac si me zvao onda?! I kad dođu teški dani, i kad dođe tuuugaaa... Ne, brate, nemam Zvezdu iz ’91-ve, gledaj to sranje na SOS-u kad puste Sećanja, ionako ga repriziraju svaki drugi dan, mamu im raspalu...!
Izvoli sine, kaži... Da, da skupljam albume sa fudbalerima još od Italije ’90, imam preko deset hiljada duplikata, a zamisli molim te, ne mogu da nađem Omerovića, baš sa tog prvenstva. Koliko ti godina imaš sine, sećaš li se Omerovića uopšte, našeg reprezentativnog golmana, stara Juga, SFR Jot? E za njega bih ti dao da popuniš sve tvoje albume, i snorkijevce, i Hi-mena ako si ih skupljao, ma desnu ruku bih ti dao!!! I za onog Laudrupa iz ’92-ge, kada njegovi Danci uzeše titulu umesto nas. Ja to prvenstvo slavim ko da smo ga mi osvojili, al’ eto, ne da mi se da nađem Laudrupa. Njegovog mlađeg burazera imam, jedno 5-6 duplikata, al’ starijeg ni za lek...
Aaa matori, nečeš da pogrešiš ako ga uzmeš! Čuv’o sam ga u garaži, radžena je generalka sad skoro, zamenio čelave gume, ma pazio sam ga ko dete rodženo, samo što mu nisam uveče prič’o priče za laku noč! Paz’ ovako, ima dve ipo kile kubika i stočetr’es konja i svaki češ da osetiš kad ga upregneš na drumu!!! Matori, šta da ti kažem kad sam ga izvez’o odavde do Beograda, pa do Niša, za tri sata džuture, tera ko zmaj matori! Ma devedes-treče godište, al’ ko da je dve’iljade-treče, malo više srče čorbe matori, al’ formula je formula! Ne bih ga ni ja prodav’o, nego mi se čerka udaje pa mi treba svaki dinar, razumeš matori? E na Subotičke table je, to ti nisam rek’o... Al’ ti ja, Mile Madžar, za njega garantujem da je čist, imam sve papire i saobračajnu...
Eto, došlo vreme da se posle prvog i drugog dela i ovaj serijal privede kraju. Mogao sam, doduše, da navedem još neke česte slučajeve, kao npr. izlazak pred sudiju, kada murkan za isti prekršaj nije kaznio 10 ljudi ispred vas, ali ste baš vi ispali baksuz; ili pak beskrajna suđenja, kada kablovski operater/internet provajder/EDB/"Infostan"/Vodovod ne snosi odgovornost što plaćate ono što ne dobijate, ali ste vi krivi kada 2 dana zakasnite sa plaćanjem računa.
Da vam ne objašnjavam sad, sve je to manje-više kombinacija 6 (ili pak 5) prethodno navedenih slučajeva, a ja sam porazmislio o tome šta je uzrok srpske ljubavi prema parničenju i došao do sledećih zaključaka.
1. Trošenje viška slobodnog vremena i energije
Kao što sam već rekao, nacionalni hobi br. 1 (rat) po prirodi troši negativnu energiju kad se ova nagomila. Ali, šta kad rat nikako da izbije (doduše, nije da ga nama Srbima istorijski manjka, od Prvog srpskog ustanka na ovamo, sve generacije su doživele barem jedan)? Međuvreme se popunjava malim privatnim ratovima- parnicama.
Zar zaista mislite da je prvom komšiji bitno da li će taraba ići metar tamo, ili metar ovamo; ili što ste "naružili" izgled zgrade rešetkom, koju ste postavili na terasi? Ne! Samo hoće da vam napakosti i potroši višak energije; ili se pak sveti što ste vi pokrenuli isto tako besmislen proces. Doduše, što se tiče ove rešetke, naravno da je i vama i njemu jasno da ste je postavili, da on više ne bi prelazio sa svoje na vašu terasu, i krao vam kiseli kupus, te da će ona predstavljati ostatku komšiluka jasnu potvrdu glasina da se tako nešto zaista događa.2. Omiljeni penzionerski hobi
Iako se u parnicama nađu i ljudi mlađi od 65 (pod ovim podrazumevam nekrivična dela), sudovi žive od slučajeva koje pokreću pripadnici ispisničkih generacija. Kao što u Srbiji ništa nije normalno, ni penzionerski hobiji tu ne zaostaju. Ako slučajno niste u toku, pa ste mislili da su to stvari, kao što su šah, boćanje, putovanja i slično, varate se. Ovde je suđenje apsolutno omiljen penzionerski hobi. U stvari, ne hobi- profesija! Iz nekog razloga, sede glave misle da mogu da se transformišu u vrsne advokate, sve bez pravnog fakulteta. Samo su potrebni slučajevi! A šta su slučajevi? Uglavnom je reč o komšijskim parnicama- zato što, primera radi, komšinicin sin vežba klavir u vreme kućnog reda (a ja se sve plašim da nekom penzosu zaista remeti san sviranje od 12 do 5), komšija iz prizemlja je pustio psa lutalicu da prespava u njegovom stanu kad je napolju bilo -20 i slično,... Ukratko, veoma slično prvom slučaju, bilo šta može da posluži kao razlog za pokretanje parnice, na koju će otići dobar deo ionako male penzije. Ali, svi mi žrtvujemo ponešto zarad hobija, zar ne?3. Nemogućnost dogovora
Mi Srbi, duboko u sebi, smatramo da je diplomatija za pičke (i zbog takvog stava smo mnogo puta ispaštali- počev od Kosovskog boja, pa sve do današnjice). Koliko puta smo samo u poslednjih 20ak godina čuli od naših predvodnika, da je bolje da se svi kolektivno žrtvujemo zarad principa, nego da pristajemo na trule kompromise? E, takav stav se prenosi i na sudske parnice. Ukratko, konstruktivan predlog za dogovor se zamišlja po principu "ili će biti po mom, ili nikako neće biti, ščuo!?".
Tako, dakle, od dobrovoljnog pristajanja na vansudsko poravnanje, iliti "medijaciju" (gotovo) nikada nema govora. Stoga je država rešila da pokuša da uvede neki red, uvođenjem obavezne medijacije, odnosno obaveznog pokušaja da se oko nekih manje vitalnih slučajeva sudovi rasterete. Međutim, kako se i ovo slovo zakona svelo na čuveno srpsko "nemamo mi o čemu da razgovaramo", sudovi nastavljaju da bivaju pretrpani predmetima, od kojih je barem 60% u nekim normalnim okolnostima moglo da se reši dogovorom.
Svaki student se pre ili kasnije seli iz doma ili stana, bilo da ih samo menja ili je diplomirao pa se seli trajno. Kako god, žurka iseljenja je pravi način da se okonča period tvog boravka na tom jednom mestu, i tvoja je dužnost i obaveza da je organizuješ:
- mora neko i to da radi
- svi vole žurke
- moraš svoj napaćeni studentski život da učiniš veselijim i zanimljivijim
- možda stekneš neke prijatelje, a doći će i gomila nepoznatih žena koje ćeš možda da prcaš.
Medjutim, žurku iseljenja nije lako organizovati. Ona treba das bude kompletna i za pamćenje, tulum koji će se godinama prepričavati. Tvoj prijatelj, to jest ja, koji sam uspešno ostavio trajne posledice i tragove na mestima gde sam živeo, ću ti svesrdno pomoći u svemu tome:
1. Žurka u domu:
- ako se iseljavaš iz doma i nameravaš da taj dogadjaj obeležiš kako dolikuje, potkupi upravnika doma ako si u mogućnosti, a ako nisi utiči na portire nekim alkoholom. Ukoliko ni ovi nisu voljni da vam izadju u susret, organizacija je sledeća:
- zovite pun kurac ljudi (svako neka povede što više žena), i kada svi stignu, vrata prvo zaključajte a onda ih i blokirajte ormanom po mogućnosti. Tako su dva lika u Bajiću napravila žurku od dva i po dana. Gledajte da se obezbedite sa alkoholom i hranom i udri, na policiju će se kasnije misliti.2. Obaveštenje:
- ako pak nameravate da napravite ludilo od provoda u stambenoj zgradi, na početku je najvažnije istaći obaveštenje na ulaznim vratima i u liftu. Koliko god da su vam se komšije predhodno penjale na kurac, ljubazno ih obavestite, obavezno stavite poštovane komšije, gde će biti žurka, i unapred se izvinite na eventualnoj buci. Ako ste sa okolnim stanarima u dobrim odnosima, pozvonite na vrata, ljubazno ih obavestite i ponesite po 100g kafe u svaki stan - ionako ljudi neće spavati do 7 ujutro.
3. Predostrožnosti:
- obavezno poizbacujte tepih i svo pokućstvo koje je lomljivo, a nije neophodno. Na hodnik ili terasu. Garderobu popakujte u ormane, na žurci će biti svakojakih ljudi koji su tu prvi i poslednji put i koji će vam (greškom ili ne) prisvojiti duks, jaknu..Neki će nešto i zaboraviti. Obavestite ljude da sa sobom ponesu neku flajku, biće to uglavnom bombe piva ili vino, ali nadje se uvek i neka rakija, vodka, džin, a ja sam imao sreće pa su mi doneli i absinth. Pokupujte cuge u startu, bar dve vodke i što više sokova, jer sok vam niko neće doneti. Za grickalice se organizujte sami, i obezbedite se plastičnim čašama kako bi se u stanu što manje toga slomilo.
4. Tehnička podrška:
- nabudžite što bolje i jače ozvučenje, nabavite koju neonku i sijalicu u boji, a ako se družite sa nekim sa ETF-a pitajte ga da povede drugare koji imaju neku rasvetu - zadivljujuće je šta sve ti momci umeju da poseduju. Samo da svetli a da ne bude previše svetlo.
Organizujte se ko će da bude pored kompa i brani ljudima da puštaju želje čestitke i pozdrave, pošto će gomila ćurki i pijanih bolida koje niste ni zvali imati potrebu da puste neki turbo folk uz koji će da nariču. Puštaj haus ili tek haus, šta god da inače slušaš, biće civilizovanije.5. Kolateralna šteta:
- zaključićeš da je 60 pijanih ljudi nemoguće kontrolisati. A i ko ga jebe, jednom se živi, zaleće depozit valda za sve lomove i sitnije i krupnije štete na infrastrukturi. Bitno je da se niko ne potuče ili napravi neko sranje. Biće razbijenog posudja, lavabo će nečija ženska guzica verovatno odvaliti, a zidovi će biti sjebani od cuge, srče i naslanjanja stopala o njih. Pošto će ljudi bazati po hodnicima zgrade, za sobom će ostaviti i malu deponiju djubreta. Ko ga jebe, srediće se sutra.
6. Nemoj da bude jebeš tu žurku:
- jebeš žurku u svom stanu ako nisi:
- jebo
- napio se ko dupe
- nisi se dobro proveo
- komšije se nisu žalile
- nisu ti pisali bar jdnu prijavu zbog narušavanja javnog reda i mira
- parket ljude nije izuvao iz patika
- ako niste porušili pola zgrade
- hodali po plafonu (posle sedmog piva ljudi će pustiti mašti na volju).Ovo je žurka koju treba da pamtiš do kraja života, sad si u najboljim godinama - oženićeš se, dobiti decu, rmbačiti ko konj, sve ovo će ti jednom nedostajati. N eka ispadne kako treba.
7. Dan posle žurke:
- ako si našao neki ćošak da u njemu odspavaš, sačekaj da dodješ sebi, ustani, umij se, skuvaj kafu..I izbegavaj da pogledaš na šta ti liči stan. Onda organizuj nekoga da ti pomogne da sve to sredite, naoružajte se deterdžentima i navalite. Taktički nagurajte police i komode na delove zida koji su baš sjebani, bacite smeće, unesite tepih i pokućstvo, a uveče pokupite sav alkohol koji je ostao i idite kod nekoga na reprizu.
Srećno i lepo se provedi!
Hleba i igara u savremenom obliku - hleb se izostavlja, a igre za narod se izvode na agorama ove velelepne zemlje.
Tradicionalni običaj gubljenja vremena na ulicama i trgovima u licemernih i zatupljenih Srba (nažalost, daleko brojnije sorte na ovim prostorima). Deli se na: miting opšteg nezadovoljstva naroda, mrsomudski miting ubijanja dosade maloumnika i kontra mrsomudski miting; nepotrebno je reći da prvoj grupi pripada 1% svih protesta. U Srbiji ima bogatu tradiciju još od davne 1282. godine, kada je u Deževu Milutin izjebao narod da mu preda vlast zato što je njegov brat sjebao nogu na fudbalu (u lovu, tačnije, ali koga briga?).
Elem, ovaj narodni praznik obiluje samo takvim vuglarnostima, neosnovanim optužbama i nebulozniom tvrdnjama u stilu gospodina profesora Jovana I Deretića, pogotovo ako je Vojin ili Tomin. Dobar je jedino za sprdanje politički neopredeljenih ili suparničke strane.
Naravno, najzanimljiviji su oduvek bili mitinzi radikala i čedista, koji su očigledne protivrečnosti.
Miting SRS-a (ili sadašnjih naprednjaka)
Održava se: gotovo neprestano. Kad god se uhapsi neko iz bivše pobedonosne Srbske(!?) vojske, kad se nešto prodaje u zemlji, kad pada kiša, kad lopovi kradu(konstantno, dakle), kad onaj kurac Draža Mihailović(kako god) ima godišnjicu, kad se Tomi digne da diže revoluciju i glumi Kastra...
Govornici: Toma Monotoni (60 minuta), Vučić Smoreni (5), dve ženturače koje kunu (opcionalno 15 min) i dete koje peva ,,Oj Kosovo, Kosovo" (pre, za vreme i posle mitinga).
Postupak:
Govornik: Braćo i sestra, Srbi i Srb(!)kinje! Sve je to jedna dobro poznata zavera germanskih plemena, pederske CIA-e, debelih masona i jevrejskih moćnika koji žele da se osvete Srbima jer su srušili nekadašnju moć Rima i zločinačkog pontifeksa maksimusa pape! E pa mi im kažemo da nećemo da im se uvlačimo u dupe, neće oni nas sad da pokatoliče u toj satanstičkoj Evropskoj uniji posle dve hiljade godina hrišćanstva (!?), koja nam -gle!- otima svetu teritoriju! Mi imamo našu veru i braću Ruse! Sa njima ćemo mi u zajedničku državu, znamo ko su nam prijatelji! (mlako odobravanje) Vojvoda vam šalje pozdrav iz Haga, kaže da mu tamo nije loše, da se ugojio i da je povalio Karlu. (smeh proste mase, pauza, pa histerija i klicanje idolu: VOJVODA, VOJVODA, VOJVODA!)
Govornik (u sebi): Kako sam naložio ove čobane, svaka mi dala! (na glas) Ali se Vojislav Šešelj zaklinje da će da se vrati i izbaci ovaj NATO šljam iz zemlje! (u pozadini: VOJVODA, VOJVODA, VOJVODA.) Vidite šta zlikovci rade našem bratu Gadafiju pravoslavcu! (masa jednodušno, predvođena Obrazom: GADAFI, GADAFI, GADAFI, GADAFI LAVE, GADAFI NEPOKORNI SRBINE!)
...Agonija se nastavlja, masa se loži...
Govornik(u sebi trijumfalno): Sad, care, reci im da lome. (na glas) Braćo, mi smo se ovde okupili da pokažemo da smo protiv pederskih govana i tih neprijatnosti, protiv tog šljama koji treba poklati, protiv ateista i deista koje treba spaliti jer su strani plaćenici, protiv fundamentalnih muslimana i nacionalnih manjina, ali... (masa kreće da napada aktviste GEJ alijanse ili da šutira kante pevajući himne Draži i četnicima, mlađi pale i baklje, masovno ludilo, a govornik jedva čujno dodaje da je stranka odlučno protiv nasilja i zadovoljno se povlači.)
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
Miting LDP-a (ili popularnih čedista)
Održava se: retko. Predizborna kampanja ili radi iskazivanja podrške Paradi.
Govornici: Čeda Mucajući (20 minuta), Gej aktivisti (50), pljuvači crkve (opcionalno 20 min), pljuvači Vlade (5 minuta zbog pritiska na vlasti) i R.E.M Losing my religion (prevod poruke: mi smo savremeni, nismo ograničeni i zatucani.Glasajte za nas.)
Govornik (kao u lošem filmu): Dame i gospodo, okupili smo se ovde da iskažemo podršku slobodi izbora, različitosti i demokratiji! (tu i tamo neki aplauz) Ovom prilikom želim da se zahvalim Brankici i da poručim da mi nikada nećemo bežati pod patrijarhovo skute! Mi smo se njom! Pogledajte, prijatelji, ove dobre ljude koji danas paradiraju. (svi se okreću) Zar to nije duh Evrope i slobode? Za to ćemo se uvek boriti! Pozdravljam vas.
(odlazi, pojavljuje se Čeda)
Čeda: Dakle, hvala mom kolegi (aplauz). Ja sam ovde da vam kažem da Zoranova ideja nije mrtva! Nisu ga ubili! Mi ćemo se hrabro boriti protiv konzervativnih shvatanja i pobedićemo! Po- pobedićemo! Mi se zalažemo za čistu, slobodnu zemlju, za zemlju bez korupmiranih političara.(nervozno i neprimetno se osvrće i gleda sa zebnjom svoj novi BMW. Masa ništa ne primećuje, deluje nezaiteresovano i neopčinjeno Čedinim jadni govorničkim sposobnostima.) Pa dobro, hajdemo sad svi lepo u u protestnu šetnju...
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
Ah, ti naši Ciceroni nikada nisu bili neki govornici, zar ne?
Ogranak marketinga koji nas uči kako da na lep i kulturan način zatražimo od većeg broja ljudi da nešto učine za nas. Ljudi, po svojoj prirodi dobri i voljni da u svakom trenutku pomognu našu inicijativu, ni slučajno neće odbiti da se stave u službu mudrog čoveka, koji je tu za sveopšte dobro.
Velika Britanija, prva polovina devetnaestog veka:
- Pogrešna propaganda - Ljudi u kurcu smo, Portugal, Španija i Francuska nas prestižu u kolonizaciji, treba nam zlata, začina, kaučuka i još sto kuraca, zgaziće nas imperijalisti. Idemo u svet da ubijamo, pljačkamo, silujemo i odvodimo u roblje!
- Epilog : politička smrt.- Ispravna propaganda - Ljudi, imam ovde naučnika, pametan čovek. Dokazao da smo nastali od majmuna a da je bela rasa dominantna, sve ostalo mora da nam služi, na to imamo svako pravo. Automatski, to znači da su Afrika, Amerika i novootkrivena Okeanija sa Polineziom i Tasmanijom naše zemlje, samo nismo znali za njih. Spremaj brodove, krećemo u pohode! Za gordog albiona! Milioni ljudi u glas uzviknu - TAKO JE! I u narednih više od sto godina najmoćnije sile Evrope, pod izgovorom najmoćnije i najnaprednije rase, izvrše najstravičniji aparthejd nad Afrikancima, Indijancima, Maorima i Aboridžinima. Čarls Darvin, najobičniji predlagač, lično nikoga ne ubije. Epilog : zvaničan podatak, Darvinove tvrdnje odgovorne za smrt više desetina miliona ljudi.
......................................................................
Nemačka, tridesete godine dvadesetog veka:
- Pogrešna propaganda - Ljudi, hajde da pljačkamo, ubijamo, silujemo i ubijamo sve što nije arijevsko!
- Epilog : budala zatvorena na psihijatriju.- Ispravna propaganda - Ljudi, neobuzdana pošast zvana judaizam koja truje dušu i širi se svetom preti da nas uvuče u ponor i zauvek upropasti. Moramo stati na put tom zlu i saseći ga u korenu, zato ovim putem predlažem da sakupimo sve Jevreje i Rome, bacimo ih pod led, žive kremiramo, jednom rečju likvidiramo na bilo koji neophodan način. Milioni ljudi u glas uzviknu - TAKO JE! - i u narednih nekoliko godina izvrše pokolj nad svim nearijevskim što mu je došlo pod ruku. Hitler, najobičniji predlagač, lično ne ubije nikoga. Epilog : zvaničan podatak, Hitler ubio 40.000 000 ljudi.
..............................................................................
Rusija, tridesete godine dvadesetog veka:
- Pogrešna propaganda - E drugovi, biće izgleda nekog rata, nego hajdemo na vreme da kopamo rude i pravimo tenkove, za svaki slučaj.
- Epilog : budala, niko ga ne uzima za ozbiljno.- Ispravna propaganda - Drugovi! Drug Lenjin bio je u pravu, komunizam je jedini spas za čovečanstvo, i tako mi svega - predvodiću vas do spasa, makar prolio i poslednju kap krvi! Milioni ljudi u glas uzviknu - TAKO JE! I u narednih nekoliko decenija vlast ih pošalje u gulage i radne logore dalekog i surovog Sibira, da tamo umiru u agoniji. Staljin, najobičniji predlagač ne ubije nikog. Epilog : zvaničan podatak, Staljin poslao u smrt 60. 000 000 ljudi.
............................................................................
S.A.D, šzdesete godine dvadesetog veka:
- Pogrešna propaganda - Ljudi hajde da ubijamo, sejemo strah i zavodimo nacizam!
- Epilog: zajebi ovu budalu, ajmo na pivo.- Ispravna propaganda - Ljudi ovako stoje stvari : crnčuge će da nas pobiju i pojedu, keve mi rodjene. Nego vidi ovako - belci moraju u pećine, a crnci će se sami roknu, pa onda mi ispadnemo napolje i svet naš, kapirate? Epilog : Čarls Menson, najobičniji predlagač ne ubije nikog. Šaka sledbenika iskasapi nekoliko ljudi, meju kojima i trudnu ženu Romana Polanskog.
.......................................................................................
S.A.D, početak dvadeset prvog veka:
- Pogrešna propaganda - Narode, industrija, privreda i ekonomija su nam u kurcu. Treba nam nafte, inače odosmo ja sa vlasti a vi u pizdu materinu, sve će banka da vam uzme.
- Epilog - gubitak moći i uticaja na ostatak sveta.- Ispravna propaganda - Unajmiš šaku Arapa, ubaciš ih u tri aviona, daš njihovim porodicama dovoljno para da imaju za oam narednih kolena i rokneš avione u pentagon i dve naseljene zgrade, u srce Amerike. Unajmiš nekog tamo Osamu da glumi ludilo i prihvati odgovornost, zbog čega ćeš ga na kraju kao likvidirati. Onda izadješ pred kamere i kažeš - Narode, veliko zlo sa istoka nam preti, sve muslimansko moramo pobiti! Ovo je gore i od komunizma! Milioni ljudi u glas uzviknu - TAKO JE! I u narednih trinaest godina (koje i dalje traju) se regrutuju, i odu u Irak, Libiju, Siriju..Da daju svoj i uzmu tudj život za naftu, pod parolom demokratije. Epilog : vlada Sjedinjenih Država lično nikoga ne ubije. Zvaničan podatak - verska netolerancija nikad veća, nebrojeni civili nastavljaju da ginu kao muve.
