Na našim prostorima, "all inclusive" (prim. prevod-sve uračunato) najčešće se može videti dve, do tri, nedelje pre Nove godine.
Pri tom, organizatori misle na uračunatu hranu i piće za proslavu, po povoljnim cenama.
Promoteri u glavnom imaju neki smešan nadimak, smaraju ljude porukama ili preko fejzbuka, mail-a, tvitera, msn-a...

Ali, "all inclusive" za male pare, znači da od hrane nema ni "h", a piće će u najboljem slučaju nestati u pola dvanaest.

Časopisi koji večito nose nazive ili u sadrže u svojim nazivima izanđale američke žargon uzvike,"Cool","Bravo", Ok!"...Na njihovim naslovnim stranama smeše se poznate cice,ispod kojih piše:"Postani i ti stajliš kao _ime dotične_za 60 sekundi!"...Ispod toga,stoji, nešto manjeg formata,slika punije pevačice\glumice i ,naravno,novinarska opaska:"Od super stara do junk food žderačice." Ono što vam sledeće "upadne u oči" su mnogobrojni naslovi paranoično-psihodeličnih članaka,poput "Provali svoju najbolju drugaricu","Šta ako ti se ne javi za 5 minuta?", "Još malo...i gotov je!"-predstavjaju rezultat preranog otpuštanja "redakcije" iz "Laze Lazarevica", kao i kupljenu diplomu onoga ko ih pusti medju ljude!... Sadržaj samih novina "vrvi" od anglicizama, jer urednici očigledno ne znaju da se nalaze u Srbiji, da mi imamo svoje reči za "pretty,beauty,trendy"...I da običan tinejdžer neće reći"Wow! Kakva casual-trendy jaša!I'll do shoppin'!... E, zbog takvih petalsko-debilskih novina, ja od sad čitam samo "Politikin zabavnik", čiji će "Hogar Strašni", da me nasmeje i oraspolozi, i čije ću stranice da čuvam, ali ovog puta, ne kao alternativni toalet papir!

Pet prasića (Živko, Slavko, Milorad, Dragiša, Janko) na ražnjevima spojenim u petougao. Ražnjevi se sinhrono okreću. Dovoljno je jedan okretač da nadgleda uz zidarsko pivo i pas da čuva pečenje.

Pavle je vrlo mladolik došao na glumačku akademiju, ali je upao na smer "Matore pijandure i probisveti koje život nije mazio". Mogao je da bira, ili to, ili samofinansiranje. O ovom drugom nije bilo govora, te je istog semestra, tada ne-pokojni Pavle počeo da uči. Počeo je od podočnjaka, nastavio sa telesnim mirisom i konačno diplomirao (a kasnije i doktorirao) na delirijum tremens glasu. Ima još takvih primera na glumačkoj sceni. Mirjana Joković se upisala na smer "silovane devojke, žrtve incesta i nasilja u porodici". Svi glumci koji su se na beogradsku Akademiju upisali posle 1992. godine, odreda su dopali na jedini smer koji tamo postoji - "urban, moderan mladić koji duva gandžu i sluša alternativni rok". Isti lik zadržavaju bez obzira na to da li glume u predsravi/filmu o Drugom svetskom ratu, o beznađu devedesetih, ili o srednjovekovnoj Srbij

Srbi imaju od pre neku godinu kompjuter, to cudo tehnologije. I postavlja se pitanje: ''Sta dodjavola da radim sa tim?! Da radim u programima ne umem, da kucam me mrzi, da igram igre je glupo, to je za klince, da koristim Word samo kad je izuzetno potrebno? Da pogledam film ili udjem u Winamp da slusam muziku. A sta da radim dok slusam muziku? Da! Umem da gledam slike. Hej! A gde to ima? Na fejsbuku! Wow! Hej, pa ja moram da se uclanim! Treba mi e-mail? Sta je dodjavola to?! Nema veze, ocas posla, ionako mi nizasta nece sluziti osim da napravim profil, u roku od 2 dana zaboravicu i njegovu sifru ukoliko nije ista kao i na fejsu. Igre su aut! Fejsbuk je IN! Jos cu i da pisem gluposti na statusu i kacim turbofolk spotove! Divno! Zatim, resavacu debilozne kvizove, igrati gluposti poput FarmVille zato sto to svi drugi igraju, ne zato sto mi se svidja... Dalje, stavicu fejs na cirilici jer iako sam na netu, ja sam Srbin. Uclanicu se u grupe tipa ''Ubij Pedere'', ''Smrt Hrvatima'', ''Zakolji Muslimana'', ''Skupimo vise ljudi nego sto zivi u Crnoj Gori'', ''Nacicu 1000000 ljudi koji mrze Siptare''...''
Nazalost, tako prosecan Srbin koristi Fejsbuk.

Izraz kojim se označava neudata žena tj. neuspešna pripadnica formacije zvane Vazduhoplovna eskadrila.

Reč je Direktivom Evropske komisije br. 15420098/BF/2009 zabranjena u evropskom Novogovoru.

Ukoliko želimo da nas prime u EU, pre priznanja Kosova, moramo zakonom zabraniti upotrebu ove reči.

U nedostatku ove reči, naši istaknuti lingvisti predlažu korišćenje sledećih reči za obraćanje neudatim pripadnicama lepšeg pola:

- neudatoj ženskoj osobi do navršene 21. godine obraćati se rečju "seko";
- neudatoj ženskoj osobi do navršene 28. godine obraćati se rečju "devojčice";
- neudatoj ženskoj osobi posle navršene 28. godine obraćati se rečju "tetka".

Radomir Mihajlović Točak je osim po vanserijskom sviranju, originalan i zbog svog filozofskog pristupa instrumentu i muzici uopšte. Ove bisere sam čuo od njega lično:

1. Gitara je najteži instrument
2. Jedan isti rif se na gitari može odsvirati na preko sto načina
3. Jedan čovek sam može da proizvodi muziku možda samo na klaviru
4. Dajte tim skalama malo života dok vežbate
5. Džimi Hendriks je „gore“ svi ostali gitaristi su mnogo ispod. Jedini koji je posle njega odsvirao nešto novo je Tom Morelo (Rage Against The Machine)
6. Ako neko svira samo gore na vratu gitare taj nema pojma. Ako neko svira samo dole na vratu gitare taj tek nema pojma
7. Ako nekome ne stoji gitara, ako se kad je uzme u ruke stiče utisak da je tu njemu nešto preveliko ili premalo, taj takođe nema pojma o sviranju
8. Alternativni muzičari? Oni su alternativa samo zato što ne znaju da sviraju
9. Nema lošijih i boljih gitarista. Ima samo onih koji znaju i ne znaju. Bolji možeš biti jedino od samog sebe.
10. Gitaru treba vežbati dok te ruke ne zabole

Nepravedno potisnuto sećanje na jednu lepšu, bezbrižniju i duhovitiju prošlost...
Ipak, teško ih je zaboraviti. Ostali su u kolektivnom sećanju, čitavih generacija...
Jedinstveni Jugoslovenski (Srpski) muzički ansambl, predvođen Borisom Bizetić, uspeo je da zdravim humorom, i sočnim šumadijskim akcentom, potisne u stranu sva negodovanja, od strane konzervativnog dela populacije... Mladi su bili oduševljeni...
Na sarkastično duhovit način, prikazivana je trenutna muzička scena u staroj jugi, publika se nalazila između nadolazeće bura jeftinih ''narodnjaka'' (danas poznati kao turbofolk, i malaksalih ''zabavnjaka'' (danas poznati kao 'normalna muzika')... Rokeri su bili prijatno osveženje, i logičan izbor!
Njihovoj slavi, nije bilo granica...
Naravno, buka topova, je zagušila instrumente, i jedni i drugi su ih mrzeli, jedni zbog toga što su se šalili na račun 'slavne SrBske tradicije', a drugi što su im šaljiv način širili 'srbočetničku kulturu'...
Videvši šta se oko njega događa i sprema, Boris je učinio jedan neverovatan gest, raspustio je 'rokere', i skinuo, svoj višedecenijski rokerski simbol... ''šajkača mi više nije potrebna, kad vidim ko je sve nosi... a rokera, više nema'' izjavio je tom prilikom.
Konačnu tačku na svoju uspešnu karijeru, stavili su '07, izdavanjem, jubilarnog dvadesetog albuma... Podsetili su nove generacije, da je nekada davno, u stara, dobra vremena, humor bio sastavni deo života, a osmeh karakteristika svakog pojedinca!
Ne zaboravite ih, oni su zaslužili da ih pamtimo... onome ko razume, biće dovoljno pomenuti:

Glavni srpski prozor (ili portal) koji nudi alternativni pogled na svet kulture i informacija. Sa sličnim projektima deo neprofitne humane organizacije koja za cilj ima okupljanje ljudi oko ideje da je sve jedan Veliki Šou (možda čak i familijarni). Obožavan od velike većine Srba, uporedo sa islamom se ubraja u glavne religije, ali najjače među njima jer prema statistikama mnogi vernici uopšte ne prestaju da se mole i žrtvuju svoje vreme, obrazovanje i pamet zarad Pink TV-a.
Nudi bogat asortiman proizvoda emisija obrazovnog sadržaja, poput španskih sapunica, hrvatskih sapunica, srpskih sapunica, srpsko-hrvatskih sapunica, korejanskih sapunica, ruskih sapunica, abisinskih sapunica, britanskih sapunica, brazilskih sapunica, argentinskih sapunica, presijskih sapunica, indo-iranskih sapunica, vizantijskih sapunica, vijetnamskih sapunica, staroegipatskih sapunica, kineskih sapunica, bantu sapunica, svahili sapunica, venecuelanskih sapunica, slovenačkih sapunica, francuskih sapunica, nemačkih sapunica, islandskih sapunica, indonežanskih sapunica i ma kakvih sapunica, te raznovrsnim dnevnicima koji se trude da nam pomognu da budemo u toku sa svim događajima dana - obeleženi raznim brojevima od 1-100, epitetima (nacionalni, verski...). Bitan i uticajan deo programa čine i reprize.

Talog na dnu estradne kace. Inače, dotična jebe Njutnovu gravitaciju i Darvinovu evoluciju - estradnim putem hoda podignutih nogu. Drugačije i ne može. A i kako bi mogla kad je mikrofon prvo popušila pa onda počela da riče u njega. Jebem ti kolje, ona je bila plesnom sastavu koji je pratio Mileta Kitića. Kad bi čo'ek piso si vi za učešće u redu ljudi ispred kojih je mitraljez, a iza kanal, ovo bi mog'o da napiše.

I tako, dok je tresla silikonima, uz elegične ritmove Miletovih pesama Plava ciganko i Policijo, oprosti mi, negde u podsvesti je skrajala mapu pušenja koje mora da obavi menadžerima kako bi mogla da otpeva svoju prvu pesmu. Hiljade i hiljade pušenja, hektolitri laringistično upućenih spermatozoida doprineli su da dotična stane pred mikrofon. E to je bilo to. E kurac! Nije! Sad je morala analno da se nagrdi na salgiju tonca dok je uštimavao njeno kreketanje u kakvu takvu artiklisanu tvorevinu (čoek dobijo emija, gramija, pulicera i oskara zajedno). Tako je nastala njena prva pesma - AFRIKA.

Poduprta kurčevima na kojima stoji svod estradnog neba hrabro je nastavila u narednim godinama sve dok nije nadošla na hit turbofolk rimejk Dubokog grla pod radnim, a kasnije i estradnim nazivom Neko ćemi noćes napraviti sina. Bio je to njen moleban, ali nije uspela, pošto se dete ne pravi na usta.

E sad. Još nismo došli do odgovora na postavljeno pitanje. Šta li je? Sasam gledo atlas i nema niđe potkontinent. Izgleda da je ovo drugo.

Mizantrophy 2

Najpre je korišćen kao neformalni naziv pojedinih poslastičarnica u većem delu Srbije. Zvanični nazivi su, međutim, isto tako maštoviti – Palma, Kamila, Orijent, Pelivan, Aida... Kasnije je termin proširen i na buregdžinice kao i kioske sa brzom hranom.
Naziv je nastao otud što su Kod Trovača svraćali ljubitelji tulumbe, baklave, tufahija i ostalih levantinskih poslastica ali i sladoleda, koji je po njihovim rečima bio tako dobrog ukusa da se nisu mogli zaustaviti tok se „ne otruju“. Devedesetih već počinju da pronalaze komade pocinkovane žice, stakla i ostalih nejestivih sastojaka, a beleže se i prva svedočenja o trovanju.
Od sredine februara 2008.g. eksterijer tih malih radnji zbog upadljivih rol vrata i dodatnih sigurnosnih mera počinje da odudara od skromnog enterijera. Iako deca iz kraja (verni posetioci) po pravilu nisu nikad ni znala da tačno izgovore imena i prezimena vlasnika, primećuje se da je Š.LJ, Dž. H, K.F, Ć.Đ. najnovija moda za označavanje vlasnika pomenutih radnji. Ljubitelji bečko-peštanskih slatkiša sa gađenjem okreću glavu od njihovih izloga.
Alternativni nazivi su: Kod Slina, Kod tri baKcila ili Kod Sulja/Muja.

Ne moze se reci da je hipster, opet nije ni konzervativac, umereni avanturista ga ne oslikava dovoljno. Ne. Sućula žudi za nečim novim, neotkrivenim, zaboravljenim, neistraženim a posebno nedostupnim.
On ne bira lakši ili teži put, on bira onaj alternativni - uz kurac.

On zdušno prati skandinavske fudbalske lige, bodreći danske klubove, jer oni najmanje pažnje dobijaju. Ali ne najbolji tim, jok. On bira tim iz jebene najsevernije pokrajine, klub koji je u sredini tabele, za koga i lokalce zabole kurac, tipa Mitjeland.

Narodnjaci ga smaraju, kao i haus, rok, pop, dens. Festivali, koncerti, čak i klubovi i kafane neguju tu masu koja njemu, jednostavno, ne odgovara. Jedini priznat provod je vikendica na Savi, sa 6 drugara u najtrve verziji rejva poznatoj čovečanstvu.

Travu ne puši, jer je pokvarena na ulici, ko zna sta unosi u pluća. On se vari lakom za cipele, ali ne onim za kanadjanke, jer ga svi imaju.

Sućula sam šije svoju odeću, učlanjen je u stranku "opozicija",za badnji dan kući donese bagrem, traži pare za gorivo, ne pije tursku kafu, i nikako, ali nikako ne jede burek.
Ali štapić sa mesom cepa.

90-tih smo slušali kako je 70-tih i 80-tih bilo lepo živeti, kako je bio dobar provod i kako si mogao da spavaš u parku na klupi a da ti se ništa ne dogodi. A onda je usledilo svo ono sranje koje je iza nas ali koje je ostavilo neizbrisive posledice u vidu poremećenih sistema vrednosti, nepoštovanja svega i svakoga ko imalo vredi, turbofolk i mafijaško idolopoklonstvo, opšta lažna a ne iskrena vera u Boga .... Po velikom scenariju sada mozak našoj deci pokušavaju da modeliraju preko raznih teletabis crtaća, rijaliti gluposti, prihvatanjem evropskih vrednosti... Stvari koje su nekad bile nezamislive danas su potpuno IN i svi treba da se poklonimo tome i verujemo u bolje sutra.
Pitam se da li ćemo 2025 pri povratku sa pijace dok ulazimo u kuću sa torbom genetski modifikovanih namirnica koje smo mučenički zaradili crnčeći po 20 sati na poslu, pričati našem polupismenom detetu od 150 kg koje već 8 meseci nije izašlo iz sobe zbog igranja online igrica i dopisivanja sa svojim virtuelnih drugovima, kako je nekad lepo bilo dok smo na početku novog milenijuma bar sa nekim izlazili i igrali fudbal, a devojke upoznavali na splavovima i kafićima a ne na fejsu ili nekoj sličnoj mreži, kako je tad postojalo bar malo časti, poštenja, druženja... Pitam se, i ono što vidim me ne raduje. Ali želim da verujem da grešim.

Idilična mjesta na raskršću vremena kariranih birtijskih stolnjaka osamdesetih i sedamdesetih, novih trendova u muzici, nestašica osnovnih kafanskih potrpepština i slobodnog nošenja dugih cijevi od strane svake druge budale.
Piva obično nije bilo, a kad dođe radilo se o ratnom plijenu lokalnog bataljona koji je na istom zaradio dva boksa cigara što je gazda kafane prošvercovao preko Rače. Od žestine je bila domaća subotička, a ponekad Vinjak ili Stari Brendi koji su došli u paketu sa onim cigaretama namijenjenim za robnonovčanu razmjenu.
I gazda je morao da bude budala, zbog gostiju. Pilo se najčešće iz flaša, a ponekad i iz plastičnih čašica. Šank, na kome je bila zabodena sikira sa natpisom "KUSUR" kitili su obično najveće lokadžije iz kraja koji su uz svoje šank stolice imali prislonjene papovke i poneki kalašnjikov. Muzika se puštala na kasetofonu, a sav repertoar se nalazio na kasetama uredno poslaganim u kutiji za cipele proizvođača "Borovo".
Nerijetko su bile gužve. Zapravo, bez gužvi nije išlo. Najčešći razlog tučnjava, i čestih pucnjava, a bogami padala je i poneka zelena, bile su lokalne radodajke koje se nisu štedjele zarad spuštanja nivoa silovine članova lokalnog bataljona. Članovi su se miljenjali, znala je da osvane i poneka osmrtnica na vratima, ali sve se to zaboravljalo sa povećavanjem nivoa alkohola uz zvuke nanovijih turbofolk hitova tadašnjih izvođača, nažalost i sadašnjih.
Ipak, kako je vrijeme prolazilo, rat je stao, granice su otvorene, izmijenili su se trendovi i ovaj oblik ugostiteljstva je lagano izblijedio...

Ova pojava se karakteriše ogromnom dozom patetike, kiča i šunda propraćenim nekontrolisanim prolivanjem patriotskih suza.
Obično su to persone koje su napustile Srbiju još kao klinci i otisnule se u zapadnu Evropu gde su kopale kanale i čistile toalete dugi niz godina i nakon toga naprasno shvatili da nisu ni trebale da odu iz Srbije, jer ipak, rodna gruda je to, a i nisu bili dovoljno inteligentni da nauče jezik zemlje u koju su otišli da bi dobili neki pristojniji posao.
Svako leto posećuju svoje rodno mesto da bi stavili još kojeg kamenog lava, mačku, tigra, vuka na svoju kapiju. Naprave i žurku "da ostali puknu od muke", gde se, naravno, služe domaći a i specijaliteti zemlje u kojoj žive, koji čisto služe da i "ovi naši" okuse Evropu. Naravno, o njihovim životima smo informisani preko lajv emisija u koje se uključuju da nas pozdrave, naruče neku pesmu za koju niko nije čuo i obaveste rodbinu da su dobro.
Naravno, oštro preporučuju da se ne ide iz Srbije, niti da se završavaju škole, jer su njive prazne a plodne i mora i njih neko da obrađuje ne bi li ova Srbija stala na noge. O muzičkom ukusu se ne diskutuje, svaki alternativni pravac se oštro osuđuje.

Osoba koja nosi izbledele, pocepane, preširoke, šarene, stare, babačke dronje, a puna je ko brod. Prosečna osoba ne bi ni "oko kuće" nosila takvu garderobu kakvu bogati klošar nosi svaki dan na fax, a za vikend izlazi u grad u toj odeći. Ovi likovi i likuše su previše istripovani. Oni su "starosedeoci Beograda", jer im je još čukundeda bio rođeni Beograđanin. Ćale je dekan na nekom faksu, a keva direktor neke opasne banke. Puni su keša, a pošto dete želi da bude neki šatro buntovnik, ono oblači šugavu odeću, dolazi raščupano ili nenašminkano na fax, nosi dve različite patike, sluša neki alternativni bend, pljuje religiju, televiziju, većinu popularnih sajtova, kafane, klubove, kafiće, splavove, mrzi i sklanja se od svih vršnjaka sem od onih sličnih sebi, želi da promeni ceo svet jer ništa ne valja, a onda se uveče vrati kući kod mamice i tatice. Kada završi fax, roditelji mu nađu dobar posao, ali nastavlja da se čudno oblači, ima svoju ekipicu bogatih klošara koji takođe imaju brdo keša i nastavlja licemerno da pljuje "sistem" zahvaljujući kome je on izuzetno materijalno obezbeđen i ima visok položaj u državi i društvu.

Visok stepen razjebavanja protivničke ekipe, u fudbalskom žargonu.

Plan je veoma jednostavan, mada se na prvi pogled ne čini takvim, putovanje kroz vreme je bulja jednostavan proces, samo ga filmovi predstavljaju zajebanim, da bi ljudi koji gledaju takve filmove sebe više vrednovali, i preporučivši nekoj pičci da gleda isti, sebi povećali vrednost na seksualnom tržištu po principu sapioseksualnosti.

U fazi jedan, samo treba da uzmem ovu vremensku mašinu, koja je klasičan stereotip kako bi trebala da izgleda vremenska mašina a da opet bude trunčicu idiosinkratična. Znači zlatni zupčanici, puno drvo, staklena komorica i neki latinski naziv koji nema puno smisla, i gde je slovo U zamenjeno slovom V, znači nešto tipa AVRIBVS TENEO LVPVM. Uzeo.

Faza dva, aktivirati je i otići u 2009. godinu gde ću ja (u daljem tekstu Srđan 2018-kurtonska verzija), kontaktirati Srđana 2009, i preporučiti mu da odradi određene radnje kako ne bi postao Srđan 2018-kurtonska verzija. On te radnje odradi, aktivira alternativni vremenski tok, gde ja, kurtonska verzija potpuno iščezavam iz prostor-vremena, jer se moj vremenski tok briše, Srđan 2009 nastavlja i zbog sprovedenih akcija postaje Srđan 2018, za 9 godina, dakako, ali Srđan 2018- kul tip verzija.

Faza tri, nada da ne napravimo neki paradoks koji će sjebati celu Vaseljenu.

Alternativni folkloraš.

Kreatura čija pojava i delovanja jednosmerno stremi ka vrhuncu urbane prefinjenosti starijih kolega.
Lako su prepoznatljivi po zatvorenom krugu koji formiraju i kežual-biznis stajlingu koji podrazumeva kombinaciju majice sa uberfilozofskom porukom neoburžoaske revolucije kombinovanom sa onom torbom što ide na jedno rame i starkama.

Kao semi-akademski građani, ne mogu da ignorišu nasušnu potrebu da svoj nobilitet i filozofiju demokratije promovišu aktivnim članstvom u omladini stranke, i to ne bilo koje stranke, razume se. Jedina stranka dostojna njihovog pažljivo odvaganog glasa je samo i jedino ona koja organizuje najviše eko-zaštitite-kitove-festivala.

Kao festivaldžije-veterani sa platinastim propusnicama za seminar o zaštiti cigana od malarije, savesno i do poslednjeg daha će nazdravljati slobodi, jednakosti i bratstvu, ali oni ni u kom slučaju nisu tu zbog sisanja budžetskog nektara i eventualnog spavanja domorotkinja. Ne, ne...Nezamislivo pogođeni veltšmercom usled stradanja azijskih i severnoafričkih naroda i izumiranja beloglavog supa, oni imaju samo jednu želju - da svojim nesebičnim volontiranjem doprinesu demokratiji i evropskim integracijama.

Kao i većinu velikih umova, fakultet, sugrađani i premala Srbija ih nesnosno guše svojom ograničenošću, ne dajući im da odu daleko, tako da volonter, iako krcat idejama za demokratski prosperitet i novi slobodni poredak, obično ostaje neshvaćen i ostaje volonter, dok ga podmladak i s tog mesta ne istisne.

Najpopularnija i jedna od najvažnijih jedinica alternativnog SI sistema. Po svojoj prirodi multifunkcionalna, jer predstavlja osnovnu jedinicu za visinu objekta, količinu (masu ili zapreminu) utrošenog čelika i broj upotrebljenih čeličnih zakivki. Najmanja jedinica je jedna ajfelova kula (što znači da se ne koristi za objekte čije dimenzije su manje od 1AK). Zapravo, i inače se jedinice ovog sistema najčešće koriste kada su poređene vrednosti barem dva puta veće od same jedinice.
Alternativni SI sistem koristi se radi slikovitog i upečatljivog dočaravanja auditorijumu grandioznosti opisivane pojave, kada raznorazni metri, kilogrami, litri i ostale trice i kučine zvanične fizike zvuče previše apstraktno, suvoparno i nimalo dramatično.
Pored Ajfelove kule, korisne osnovne jedinice alternativnog SI sistema su i:
- 1 slon (masa),
- 1 fudbalsko igralište (dužina i površina),
- 1 olimpijski bazen (zapremina),
- 1 mlazni avion (nivo buke)
* potkategorija: Airbus A380 (visina, dužina, širina, kapacitet), u upotrebi nasledio nekada neprikosnovenog džambo džeta (boing 747)
- grad od 30.000 stanovnika (potrošnja električne energije, vode i drugih osnovnih životnih potrepština, statistika saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom i fatalnih bolesti)
- piletina (ukus mesa egzotičnih ili gadnih životinja)
- godišnji budžet omanje afričke države (jedinična cena proizvoda kupljenog od strane ultrabogatog bahatog pojedinca kao i visina primanja dotičnog ultrabogatog bahatog pojedinca)