Desi se sama od sebe, spontano i prećutno, uglavnom posle trideset godina braka.

Devojka koje ne želi da ima seksualne odnose pre braka. Neneizam obično nastaje kao proizvod višegodišnjeg učenja od tetki ili strina ili bilo koje ženske osobe imalo ljubomorne na još-ne-formiranu-neneistkinju. Lek za ovakvo stanje postoji, čak i kad su formirane neneistkinje u pitanju. Međutim, izlečena neneistkinja postaje apsolutna dadaistkinja ( 'oćna ) .

Jako lepa reč. Čak ni kratka, već mala. Zvučna, zvonka. Često biva zaglavljena u množini i u brzom izgovoru. "Izbaci piune prvo, pa konje za njima". "Jesi li donela piune? Fali jedan plavi. I kockica". Osudjen na pluraliu tantum u praksi. Zovu ih pionima katkad, pešacima, vojnicima... Žrtvuju ih zarad bolje pozicije lovca, koriste ih da preskaču ili jedu jedni druge, šalju ih u 'apsanu na tri kruga, a oni onako, mirni, plastični, drveni i metalni, prolaze im kroz prste kupeći otiske. Godinama se habaju, nadžive i igru za koju postoje, pa ih koriste i uparuju sa novim piunima nekih novih igara. Ima ih po fiokama, pod krevetima, u ormarima i po stolovima: naviru. Niko se više ne seća odakle je koji, to su jednostavno piuni. Njihova uloga je da svojom brojnošću manifestuju nadmoć igrača na bojnom polju od hartije ili drveta. I taj kvantitet im je jedini kvalitet.

A približivši se jednom od tih, bez namere da ga ćuškaš u taktu kockice, zagledavši se u kabasti oglavak bez lica, naići ćeš na jedinstvenost u rasporedu ožiljaka, na priču iza svakog od njih, na tragove kitnjaste lepote od pre hiljadu pogibija. Biće to piun. Jedan jedini takav. I dalje male moći, sporog koraka, u potrazi za vodjenjem, zavodjenjem... Ali napokon svoj. Napokon piun, ostavljen na miru.

Fraza iz kviza "Slagalica". Najčešće konačno rešenje u asocijacijama (iz ugla takmičara).

Ime jednog jako ambicioznog čovjeka i čovjeka širokih shvatanja...

Spržen, napušen, naduvan k'o šlauf.

U moru ministarstava koja i tako ne rade svoj posao, ovo se izdvaja kao ubedljivo najgore organizovano. Na stranu to što je spojeno sa ministarstvom za omladinu, i što se više fokusira na doniranje najnovijih modela lego kockica privatnim (?!) vrticima, nego sportu, koji je do skoro bio jedna od retkih stvari koja je funkcionisala u ovoj zaebanciji od zemlje. Pravi problem je sto ga vode: Ministarka Snežana Samardžić-Marković, koja je zavrsila knjizevnost i radila u srpskoj ambasadi u Norveskoj, i koja u životu nije potrčala, niti je digla nešto teže od kašike. Zatim, načelnik odeljenja za sport, Dragan Atanasov, ulični siledžija koji je jednom zalutao na trening džudo ekipe, i ostao jer mu se svidelo da može da bacaka ljude oko sebe, i još da navijaju za njega. Tu je jos i mnogo sekretara, direktora, načelnika koji ni fizičko u školi nisu radili, a kamo li se bavili nekim sportom. Sve dok ovakvi ljudi odlučuju o sportu u Srbiji, biće sve manje terena za baset iza zgrada, jer pobogu, moraju da se grade teniski tereni, biće sve manje betonskih terena za fudbal, jer ponosne babe moraju da skidaju kilograme trčeći po novoizgradjenim trim stazama. I onda nije ni čudo što deca ne izlaze napolje da se istrče i vide koji sport im leži i gde mogu da uspeju, nego sede za kompjuterom i kolju čudovišta. I biće sve manje medalja, trofeja i ponosa zbog sporta.

Neizgovorene riječi.
Vrte se po glavi.
Roje kao pčele.
Milion puta slažu u priču.
Spuste se u grlo, ali poput knedle, zapnu i ne idu dalje.
A vrijeme prolazi i prolazi.
Život ide dalje i slaže nove momente.
Bit će prilike.
A onda ne bude.

Велика количина зеленкасто-жуте супстанце из плућа пушача када се нађе на улици.

Rečena kojom se počinje svaki razgovor izmedju dva stara druga iz škole, vojske, koji se nisu videli godinama.

Ovaj izraz opisuje poljoprivrednika koji posle napornog dana ispija pivo na kap ispred zadruge sedeći na plastičnim gajbama sa ''ortacima'' iz kraja. Sada ja izraz prihvaćen u širokim narodnim masama, i koristi se za opisivanje tuča i jos nekih sitnica (Pretezno tuče).

Romski gastarbajterski Mercedes, naravno karavan, prestižne klase S, u narodu poznate kao "Slonče". Zelene je boje, uglavnom metalik, sa ponekim stikerom u dezenu vatre, zmaja ili zajebanog tribala. Sedišta su jako topla zimi, zbog izolacije koju pruža jambolija, proštepana koncem u kontrasnoj boji. Na retrovizoru u kabini postoji još jedan retrovizor, aftermarket, prelepljen preko starog, samo triput veći, oko kojeg visi par kockica, takođe od jambolije. Radio je fabrički, sa CD šaržerom punim CD-ova zajebane produkcije, čiji su izvođaču Ćemo, Sejo, Vendi, Ekrem i drugi. Zvučnici su pojačani do daske, pa glasovi pomenutih persona zvuče dodatno izobličeno. Konzervu drži nezabilazni držač čaše, a na instrument tabli stoji nekoliko pari naočara za sunce, širokih ramova i prepoznatljivih brendova kao što su Versaće, Dejan&Goran, Emporio Armani i ostala zajebana gej populacija. Lajsne na vratima su kako spolja, tako i iznutra ukrašene dodatnim samolepivim lajsnama od hroma, a mesto pored brave ukrašeno raznobojnim tzv. mačjim očima... Na haubi je dodat još jedan znak Mercedesa, čisto da se zna! Do duše malo veći, upadljiviji, verovatno od kamiona. Kokpit obilato vonja na parfem, ponekada i na dva parfema i muški i ženski. Čisto zbog ravnopravnosti polova. Zadnju šoferku krasi dodatno stop svetlo od šesnaest LED dioda, koje sijaju raznobojno kada se vozilo da zaustaviti pritiskom na srednju papučicu. Na kraju krajeva, kakav bi to auto bio kada komšiji ne bi boo oči svojim sjajem i blistavim blještavilom?

Svinjska mast dobijena lučenjem iz ušne školjke. Koristi se za propelerizaciju i kao alternativa mišomoru. Takođe je efektna u ulozi preventivnog sredstva protiv napada reume i može da posluži kao erotsko mazivo.

Služi za izražavanje veličine nečega. Krajnji stepen komparacije prideva velik.

Izraz koji se koristi da se opiše nečija loša sreća, jer nešto najgore što može da se desi pendžerašu je pad na leđa pri postavljanju pendžera, a nivo njegovog malera, pri takvom padu, meri se visinom na kojoj je bio dok je nameštao taj pendžer.

Ono što zagriženi romantici, uglavnom devojke, uz gromoglasan uzdah izreknu kada čuju pesmu koja ih podseti na neki neodređeni period života, koji je emocija vredan jer kao da se za dlaku mimoišao sa nestankom dinosaurusa.

Glavni deo seta alata koji je u narodu poznat kao gedore.
Između ostalog, odlikuje je osobina da poseduje najveću težinu u samom setu.

Za razliku od letvičara, lajtvejt radnika na pilani koga krasi brzina i tehnika, dvocolaš mu je sušta suprotnost. Fizičkom konstitucijom Uruk-haia, dlakavošću Gimlija i dobrodušnom naivnošću Hobita predstavlja okosnicu drvnoprerađivačke industrije jugoistočne Evrope. On je sirova snaga i brutalna sila, koja dolazi da rešava posao kad tehnika zakaže - računar je fina i elegantna sprava, ali u nekim slučajevima gluvara i macola jedino rešavaju posao. Njegov zadatak je jednostavan, on je na njega fokusiran: "Preneti 5 metara dugu hrastovu dasku od 2 cola debljine, od tačke A do tačke B."

On predstavlja nebrušeni dijamant brđanske genetike, endemski naseljen u regionu Dinarskih Alpa, stoji kao brend zdravog čoveka sa naših prostora, veoma zajebana konkurencija rošavom flafičastom Francuzu, koji u periodu kad se ne hefta u rč degustira vina iz Provanse čitajući romantičnu poeziju, ili par brkatom Nemcu, koji pekući Bregenwurst kobasice, trlja brk i zamišlja još pokoji pohod na Balkan, vođen željom da svoj svingerskom perverzijom dobrano degradirani genetski materijal, obogati Y hromozimima balkanskih gorštaka.

Dok je dvocolaš bio dete, umesto tetrisa i lego kockica slagao je betonske blokove kad je ćaća gradio ispust za krmke. Dok su zapadnoevropska deca po dijetalnom hlebu trljala Nutelu, njemu je mati u pola vruće pogače, promera k'o rezervni točak Peglice, stavljala red slanine, red kajmaka, red slanine, red kajmaka i tako pe'šest puta. Umesto engri brds igrice, on je kamenom od kupusa gađao komšijinu junad kad mu pređu u detelinu.

Na prelima, obučen u donji deo Eurosport trenerke, pleteni karirani džemper i gumene opanke, obrijan britvom i naprskan Brionom, predstavlja plen za oćnije brđanke, koje razočarane u bledunjave hipstere i slabašne momke, traže utehu u dva kvadrata njegovog ramena za plakanje. Sa brđankom u srećnom braku dobija petoro rumene i zdrave dece, i tako u krug.

Duks za tukidid.

Univerzalni spust. Davanje do znanja sagovorniku da on ili neko o kome priča nema blage veze sa životom, i da ima još dosta da uči. Odbacivanje svega potpomognuto realnim argumentima. Osoba koja ovo izgovara bar misli da su realni.