Biti čovek ne znači samo davati novac prosjaku na ulici i spašavati kišne šume od istrebljenja zarad viših ciljeva. To je samo vrh ledenog brega zagreban sekirčetom a ispod toga čeka veliki ledeni blok koji tek treba biti istražen.

Čovek je prestižna titula koja obuhvata ceo spektar stvari koje treba uraditi u životu kako za sebe tako i za druge, nesebično pomagati običnim ljudima, biti ljubazan, plaćati svoje račune na vreme, biti pošten i nasmejan tokom čitavog dana.
Sigurno sad mislite da ste videli baš takvog čoveka na ulici ili ga sreli u samoposluzi kad vas je propustio na kasi. Niste. Niste ni prošli pored čoveka, jer taj isti čovek će vam uterati kurac do bubrega čim budete sami i on ne bude imao publiku da ga potapše po ramenu i kaže "TO MATORI!!!"
Ako obuhvatite sve slojeve društva vremenom shvatite da su ljudi apsolutni nelordi koji gledaju samo svoju guzicu i podmeću nogu drugima zato što su ljubomorni na tuđ uspeh.
Hoćete da registrujete kola, ne može fali ti jedan papir. Odvedete bolesno dete kod lekara, ne možeš da ga lečiš, istekla ti knjižica. Odneseš knjižicu na overu, ne može firma ti nije uplatila zdravstveno. Odeš u firmu, privatnik te laže da će sve biti u redu i pomeri ti rok za isplatu.
Koliko god se trudio da ti budeš čovek, da razumeš, pomogneš, shvatiš nekoga vremenom i sam postaješ nelord i kažeš sebi jebo ovo kad mogu svi biti govna biću i ja i tu sve krene nizbrdo otkažu kočnice ljudskosti i čovek poput kamiona od dvadeset tona se sjuri nizbrdo i sudari se sa zidom a iz prikolice se prospu po putu sve osobine koje je imao da ih drugi gaze i razvlače poput gavrana koji je video nešto lepo, mirišljavo i svetlucavo da viri i odneo to kod sebe u gnezdo.

Koliko god se ti sam trudio da budeš čovek i koliko god gledao sebe i druge nazvaće te budalom. Nazvaće te majmunčinom i pašćeš kao kula od karata i stati na njihovu stranu dok će te oni dizati u nebesa ti ćeš sticati lažnu sliku o sebi dok je realno stanje stvari sasvim drugačije.
I posle svega zapitaj se da li si čovek? Jesi li?

Izjava svojstvena svima onima koji su doživeli čari stare Juge. Njima je sve bilo lepo, svi su bili napojeni, u'ranjeni, srećni, javljali su se komšijama, a vrhunac prilikom psovanja je bila reč... Ček, ček - pa, oni nisu psovali. Kako li su njihova deca i unuci naučili tol'ke ružne reči? Od komšija, naravno.

Elem, da se vratimo na glavni kolosek pruge "Beograd - Bar". U nji'ovo vreme nije ničega izvitoperenog bilo. Svi su oni živeli u zemlji Dembeliji i niko nije pokazivao nikakve znake bilo kakve nastranosti. Samo misionarska poza, persiranje tokom prve 3 godine braka, nobles. Ništa stiskavac na igrankama, ništa alkohol, samo "Kokta", nobles. Sve fino, sve kulturno. Nobles, jebote!

Ako se i načuje nešto što nije potaman uhu tog finog građanstva, odma' se sklanja pod tepih. Dođe narodna milicija i nauči te kako da ne čuješ, kako da ne vidiš, kako da ne govoriš. Pendrek! Sve što može da škodi razvoju i prosperitetu radničkog, samoupravljajućeg, socijalističkog, bratstvo-jedinstvenog naroda, sve se sklanja daleko od očiju, daleko od srca. Pusti se, neko vreme, da narod ispira usta, tiho doduše, takvim pričama, sve dok se neko ne zamršti u njihovom pravcu. "Hajde, deco - slikanje", što bi rekla učiteljica iz "Lepih sela, što lepo gore". Svi srećni i nasmejani, licemerni, keze se u objektiv, a horor film im se odvija u glavama. Ton film.

E, baš zato što u nji'ovo vreme nije bilo svega toga čega danas ima, danas svega toga ima na pretek. Sve to čega tada nije bilo možemo nazvati jednom rečju - besom. Jer, njima i njihovima su tada svi bili "besni", bilo da traže proje preko hleba, sladoled u sred januara ili čaja usred avgusta. Kada ih neko nešto upita, na primer - zašto komšijin mali jede malter i zašto ga zovu degenerikom, oni odgovore da ćuti i ne pita ništa, jer nije to njegovo da pita i da zna. Posle im je kriv đavo kada taj degenerik koji jede malter sjebava domaću kinematografiju.

Mesto gde se spava. Kuća. Spavaća soba. Topli dom.
Tamo gde čovek legne da se odmori.
Izraz se koristi u centralnoj Srbiji.

Skoro iščezao pojam, sreće se u izuzetnim slučajevima, kada je niste videli nekoliko godina (ili decenija). Najčešće nestaje usled dugogodišnjeg zajedničkog življenja. Uglavnom se zamenjuje stepenom tolerancije prema istoj.

Mudro pitanje postavljeno od strane iskusnih i opreznih osoba, koje ne trče pred rudu nego vole stati na loptu i provjeriti malo bolje situaciju.

Ako bi onaj tekst na poslednjoj strani licne karte malo izmenili tipa umesto 'licna karta' kazemo 'gace' onda bi to ovako bilo..

Osim što je prvo slovo azbuke i abecede, ima još mnogobrojne primene i značenja:

1. Kao pitanje (Aaa?). Koristimo ga kada sagovornika nismo dobro čuli ili ga jednostavno ništa ne razumemo. Čest, ali neželjen odgovor je: "Ne kaže se 'a' nego 'molim'."

2. Otegnuto a sa dugosilaznim akcentom obično se upotrebi desetak sekundi (vreme varira od osobe do osobe) nakon upotrebe oblika br. 1 da bismo pokazali kako smo ovoga puta sagovornika razumeli.

3. Otegnuto neakcentovano a koje vuče na poluglas koristimo kao znak zbunjenosti ako ne uspemo da dođemo do prosvetljenja koje povlači upotrebu oblika br. 2, a ponekad i kao poštapalicu, odnosno zamenu za "ovaj...", "pa...", "znači..." itd.

4. A sa dugouzlaznim akcentom koristimo kao potvrdna rečcu umesto "da" ili "aha". Ukoliko smo slabije raspoloženi, akcenat će biti manje primetan. Usta mogu biti i zatvorenija što opet proizvodi poluglas, ili potpuno zatvorena, što proizvodi zvuk "mmm".

5. Dva kratka a, jedno sa kratkouzlaznim a drugo sa kratkosilaznim akcentom koristimo kao odrečnu rečcu.

6. A kao uzvik obično koristimo kada osetimo bol. Uzvik je kratak, osim u slučaju da se susrećemo sa zubarom, hirurgom koji nije u mogućnosti da nam da anesteziju, ili pak španskim inkvizitorom. U ovim slučajevima uzvik traje sve do trenutka onesvešćivanja.

7. Otegnuto a koje je slično kao slučaj br. 3 ali potmulije koristimo kada nam mozak radi u safe modu, odnosno u slučaju mamurluka, glavobolje ili kada je na vidiku objekat prekomerne požude. Ovaj oblik najčešće je praćen balom koja curi niz bradu.

8. A kao borbeni usklik. Obilato se koristi pri jurišu radi ulivanja straha u kosti neiskusnom neprijatelju. U savremenim bojevima, pouzdan izbor ukoliko želite smrt od mitraljeske ili automatske vatre.

9. A u obliku poznatom kao stenjanje koristimo tokom fizičkih napora. Ovaj oblik često vuče i na samoglasnik e (reprezentativan primer je glas koji koristi drug Boban prilikom penjanja na Igman). Lepša varijanta ovog oblika može se čuti u trenucima intime.

10. Kada trenuci intime dostižu vrhunac, javlja se specifičan oblik koji predstavlja prelaz između prethodnog oblika i oblika poznatog kao "vrisak oduševljenja".

11. Malopre pomenuti vrisak oduševljenja. Specifičan ton i boja ovog oblika razlikuju ga od slučaja br. 6, vriska bola.

12. A otpevano po tonovima g, cis, g, cis, g, fis, h, f, e koristimo dok skačemo sa drveta na drvo koristeći lijane i dok plivamo po šumi.

Bila jednom jedna aždaja. I ona je uživala u cveću, drveću, čajankama i pravila do jaja slatku malu izvrnutu tortu dok nije došao neki nadrndani Žile da je zajebava kako treba da mu sredi nešto za familiju u selu. Ona nije mogla da bljuje vatru, ali ovaj matori penzos krene da čačka mečku kako ima rok od tri dana po zakonu da se izjasni po pitanju izdavanja potrebne dokumentacije. Još je i uvredi, ova popizdi i počne da bljuje vatru.
Aždaja je onda uvela zaštitno staklo i male rupice kroz koje se priča. Pošto je po sistematizaciji radnih mesta bila kvalifikovana da bude bedno piskaralo, to je frustriralo i nju i sve njene potomke. Pobesnela potonja generacija je onda to radno mesto nazvala 'šalterski službenik'.

Zadovoljstvo nečijom željom da vam ugodi ili popravi stvari.

Dve verzije

ONA

08:15 Budjenje uz poljupce
08:30 Merenje - dve kile manje nego dan ranije
08:45 Dorucak u krevetu (peciva, sveže ceđena narandža). Otvaranje poklona; npr. skupocen nakit izabran od pažljivog partnera.
09:15 Vruca kupka u mirisnim uljima
10:15 Lagano razgibavanje u fitnesu sa zgodnim i duhovitim ličnim trenerom
10:30 Nega lica, manikiranje, pranje kose, frizura
12:00 Ručak sa najboljom prijateljicom u restoranu
12,45 Sresti bivšu devojku svog partnera i ustanoviti da se ugojila bar 7kg
13:00 Šoping sa prijateljicom (kreditna kartica bez limita)
15:00 Popodnevno spavanje
16:00 Isporuka 36 ruža od tajnog obožavaoca
16:15 Razgibavanje u fitnesu. Nakon toga masaža od jakog ali osecajnog muškarca koji joj kaže da još nikada nije masirao tako perfektno telo.
17:30 Izbor i proba skupe dizajnerske odece. Mala modna revija pred ogledalom.
19:30 Vecera uz sveće. Ples i komplimenti.
22:00 Vruc tuš (sama)
22:50 Odnesena u krevet. Posteljina je sveže oprana i ispeglana.
23:00 Maženje
23:15 Zaspati u zagrljaju partnera

ON

06:00 Budjenje
06:15 Pušenje (blow job)
06:30 Dugo zadovoljavajuce sranje uz sportske novosti
07:00 Doručak: ramstek i jaja, kafa i tost, spremljeno i posluženo od stane gole služavke
07:30 Dolazi limuzina
07:45 Nekoliko čaša viskija na putu do aerodroma
09:15 Let u privatnom džetu
09:30 Limuzina sa šoferom-pravac golf klub (blow job za vreme vožnje)
09:45 Golf
11:45 Rucak: fast food, tri piva, flaša Dom Perignon-a
12:15 Pušenje
12:30 Golf
14:15 Limuzina natrag na aerodrom (nekoliko čaša viskija)
14:15 Let za Monte Carlo
15:30 Odlazak u ribolov. Sve pratilje su gole
17:00 Let kuci.
18:45 Sranje, tuširanje, brijanje
19:00 Vesti: Danijel Pavlović ubijen, marihuana i hardkor porno filmovi legalizovani
19:30 Vecera: jastog za predjelo, Dom Perignon (1953), veliki stek, sladoled serviran na golim sisama.
21:00 Konjak i cigara pred velikim televizorom.
21:30 Sex sa tri žene (sve tri sa lezbejskim sklonostima)
23:00 Masaža i kupanje u đakuziju uz picu i pivo
23:30 Laku-noc-pušenje
23:45 Ležati sam u krevetu
23:50 12-sekundni prdež koji je tri puta promenio ton i prisilio psa da izadje iz sobe

Mali skup pravila i cinjenica koji bi svaki Srbin koji planira da se seli u zemlju snega, cufti, pionira porno industrije i slobodnih shvatanja trebao, ili bolje receno MORAO da se pridrzava...

Kad za nekog kažu da izgleda ko napušten salaš,taj mora da je ugasio na svim poljima i ide ko lud kurac niz ulicu.Izgleda ko da su mu sve ladje potonule i ko loše prikovan Pinokio.Kosa razbarišene,glava blago otečena,iz usta smrdi ko iz kazana,e to je KO NAPUŠTEN SALAŠ.

Pobedila je prvo na lokalnom takmicenju za miss, pa onda na okruznom/regionalnom. Nakon toga je usledio dogadjaj koji je oduvek sanjala - izbor za Miss Srbije u organizaciji Vesne Jugovic-Da Vinci-kakogod. Tu je isla na pripreme u Grcku gde je vezbala ples i jela zelene jabuke i mineralnu. U toku pripremu, obavezno izjavljuje kako su sve devojke super i kako nije dosla da pobedi, vec da se druzi. Onda je dosao taj trenutak - Veliki Izbor Za Najlepsu Devojku Srbije. Na"grandioznoj" sceni (jedan reflektor ne radi i bina je malko klimava) se seta u kupacem kostimu i svecanoj haljini, odgovara na pitanja ("Ko ti je uzor i ?" i sl.) i posle prolaska u top 10 i top 5, revijalnog dela gde nastupa Sasa Kovacevic ili Aleksandra Perovic, dolazi najvazniji trenutak. Proglasenje pobednice. Ona ce posteno pobediti (pod "postenim" podrazumevamo da joj Branislav Lecic nije zet i da nije dala picke Miroslavu Lazanskom). Kad joj na glavu stave krunu i uruce masivni buket cveca, ona ce se smeskati osmehom broj 16, a nije iskljuceno da ce joj poci i koja suzica. Narednih dana ce davati intervuje, u kojima ce tvrditi da nije ocekivala pobedu, jer je, jelte,samo dosla da se druzi. Takodje ce reci da su joj u zivotu najvazniji porodica, prijatelji, decko i - skola (obicno studira pravo ili ekonomiju). Onda ce se pripremati za izbor za Miss Sveta koji se najcesce odrzava u Kini ili negde u Africi. Ali Azija je nekako dominantnija. Na takmicenje odlazi sa verom u sebe, svitom pomocnika i obavezno nam pre polaska kaze kako joj je haljinu dizajnirao taj i taj. (ne znam sto je to tako bitno, nije to izbor za najlepsu haljinu, al' ajde). Tokom intenzivnih priprema u egzoticnim krajevima, dobijamo podatke kako su devojke super, da se sasvim fino slaze sa Bosankom i Hrvaticom, a da su Amerikanka i Nemica najruznije. Isto tako nam kaze kako se ocarana kineskom/indijskom/filipinskom kuluturom i predelom. Onda, na samo vece izbora (scena zaista grandiozna i skupa, slatkosmeskajuci voditelji i ziri u kom OBAVEZNO mora da bude Miss Sveta iz 1950 i neke). Ona prolazi u top 20, top 15, a ako udje u top 1o ili top 5, to je vec za opste slavlje. Posle revijalnog dela na kom obavezno nastupa Riki Martin ili Mark Entoni, dolazi trenutak proglasenja pobednice na kome najcesce pobedi neka sa juznoamerckog kontinenta.
Uglavnom, nasa se vrati kuci sa predivnim utiscima iako nije pobedila (isla je da se druzi), i govori kako joj je najbitnije obrazovanje i kako je dobila masu ponuda za angazmane u inostranstvu.
Uprkos velikim planovima, zavrsi udata za kosarkasa/odbojkasa i posle je vidjamo u Gloriji ili Story-ju gde prica o svom zivotu u Kijevu/Portsmutu/Krakovu. Ili se uda za kotroverznog biznismena pa je vidjamo na promocijama Grabljivice i koktel-partijima.

Fakultet za sportske komentatore. Mesto gde se uči sportski eruditizam i način raznih prenosa. Od sportskih događaja do sopstvenih emocija.

Ultimativno gledanje Farme na Pinku je kada mi moja baba, od 75 godine, ne daje da gledam fudbalsku utakmicu, jer gleda Farmu.

Najspontanija laž od svih laži. Toliko je spontana i već je postala toliko uobičajna da više nemaš utisak da lažeš dok je izgovaraš. Glavni inicijator ove laži je poziv roditelja.Takodje ova laž za sobom uglavnom povlači još neku laž. Mislim da će se većina prepoznati u primeru.

Sigurno utočište za poštene ljude, domaćine. Kad ti žena sakrije rakiju, kalaš i Dražinu sliku, valja negde otići na dezinfekciju i detoksikaciju od današnjih vremena.
Obično je lociran u nekoj vukojebini, između stolarske radnje i mesnice koja prodaje samo krmetinu. Poslužuje jedro devojče ili se služiš sam. Nemaš baš neki izbor pića, ali budimo realni, nisi ti došao da degustiraš Kaberne Sovinjon iz osamdestreće, već da se malo okadiš evaporisanim salom sa obližnopekuće majke prasice i sedam prasića i drmneš jednu domaću. Tu nikome nije dosadna tvoja priča o srećnim vremenima, kada si hladno i manje hladno oružje mogao da potegneš i radnim danom, a ne samo u lovu i o verskom prazniku, kad se spavalo u jendeku, a ne pored žene koja ti kenja zašto si jebo majku dezertersku danas polovini ulice. Enterijer je uređen bogato i raznoliko, sa Čičinim slikama iz raznih perioda života, kako bi svako mogao da nađe nešto što najbolje odgovara njegovom ukusu.
Ne gledaju se prenosi utakmica, jer što da gledaš gomilu obrijanih izdepiliranih pedera, koji se šljapkaju po dupetima, kada već možeš Vojvodu. Tada se izbaci televizor marke Ei Niš ispred lokala, dijagonale ekrana metar i dvaes, malo je sjebana slika jer je riknula visokonaponska kaskada još pre petnaes godina, a poslednji majstor koji je znao da je popravi pre dvaes, ali nisi blesav da ne znaš kako izgleda Vojvoda, šta će ti bolje. Odvrne se ton do maksimuma, jer nisi ti slušao Stravinskog pola života, već maestra Kalaš Šaržerevića, u punoj snazi. Prati se sa pažnjom uz povremene salve odobravanja i ako-si-mu-rekovanja i česta psovanja majke američke crtica ustaške.
Tako očišćen i okađen, možeš da se vratiš ženi i deci. Sinovima koji nikada neće postati ljudi, ćerki koja se zabavlja sa šalovanim pederom, koga ni na krmaču ne bi pustio i šefu koga bi za primer streljao, majku mu kapitalističku i ratnoprofitersku ja.

Kad napuniš 18, razviješ potpuno novu vrstu emocija koja se zove “humoralni bes“. (Za vas nepismene i neobrazovane, ne humor u smislu ha-ha, nego humor u smislu tečnost, životni sok, što je i osnovno značenje ovog helenizma koji se odomaćio u našem jeziku).
Znate kako ste se nervirali kad vam neko otme omiljenu igračku ili kad vas vaspitačica u vrtiću natera da pojedete bljutavu restovanu šargarepu ?
E, zamislite taj bes, samo u ovom slučaju izazvan krucijalnim stvarima: „Romario smuvao ćerkinu drugaricu ? Besan sam! Kako ga nije sramota ? Otac može da joj bude! Ne mo'š više videti kurac na TV 1000 ? Besan sam! Pa koga oni zajebavaju ? Kako ja da naučim da jebem ?“

Ako si bio bubuljičavi pubertetlija, postaješ rošavi punoletnik, kompleksaš.

I, ironično, dok se žališ na to kako Romario jebe tvoju vršnjakinju, istovremeno ga šiljiš na tek propupalu 14-togodišnju komšinicu kao deo krize sunđer doba. Ah, kriza sunđer doba. Period kad shvatiš: „Sranje. Jaja su mi veličine nara, a kurac mi svu krv popi k'o sunđer.“ I zato impulsivno kupuješ sve XXX novine i iznajmljuješ sve ... ne, ne DVD-je, jer kako da instaliram plejer u WC-u ? Tvoj rezon je: „Moram ga šiljiti bar pet puta dnevno jer ne želim da me prevremena ejakulacija sjebe kad dođe vreme za to. Uh, kad će već jednom to vreme ?“

Ali to vreme nikako da dođe – a da se ne lažemo, teško da može da dođe kad si asocijalni autistični mizogin – tako da jedini način da dođeš do jednokratne kopulacije sumnjivog kvaliteta jeste da platiš kurvu. Ali, odakle ti lova frajeru ? I tu se krug zatvara.

Ako si muško, kriza sunđer doba te prođe za godinu-dve-tri-pet. Pomiriš se s tim. „Neću jebat' nikad“, kažeš sebi i nastaviš dalje, sve dok se, tamo negde tokom faksa, debelguza štreberka „smiluje“ na tebe i tvoj pogled odbačenog šteneta pekinezera. Ako si žensko, kriza sunđer doba ne postoji za tebe jer te još od malena nauče kako se pada na leđa, a suknja zadiže visoko. Biraš kome daješ svoju rođenu pičku, kome sise, kome ruku, usne, a kome ništa.

Ovo je period kada misliš za sebe da si oštrouman i vickast, a u stvari si glup kao batina. Mržnja prema autoritetima, tek rođena u tebi postaje veoma napredno odojče. Na sve dobronamerne savete se brecaš, podižeš ton i u nedostatku validnih argumenata treskaš vratima. Buncaš u vlažnim snovima.

Kukaš i bogoradiš nad svojom zlom sudbinom, a nisi svestan da provodiš najbezbrižniji period svog života.

Izraz, koji koristimo za osobu koja mnogo izvoljeva.
Izraz je baziran na priči da se Indusi u avionu ponašaju po principu: Plati pa se klati, tj. kao da su plaćenom kartom postali, i vlasnici aviona, i njegove posade.

Najnoviji rijaliti šou. Nakon idola, talenata, starsa, zvezda..