Zena koja nije htela da se uda za bilo koga samo zato da se za nju ne bi reklo da je baba devojka

Izraz koji se koristi u Mostaru, a vjerojatno i u mnogim gradovima da bi se opisalo trenutacno stanje probavnog trakta izazvano nevjerojatno smarackom pricom osobe koja vam se obraca. Sadrzaj price i pricanja doticne osobe nevjerojatno ubrzava proces probavljanja hrane. Price su obicno mitske i toliko prozirne, ali vama se ne kenja od toga. Prije bih rekao da vam se kenja zbog toga jer su i oni sami uvjereni da su ucinili to nesto o cemu tako ocito lazu. Mislim da bi se takve osobe trebale koristiti kao laksativi, mnogi ljudi bi se rijesili zatvora, npr. da ih reklamira Dragana Katic (Zatvor. Svi mi imamo problema sa zatvorom). Jos ako pijete "proljevusu" u nekom kaficu + smarac, defekacija je neminovna. Takodjer, moze se dogoditi kao kolateralna posljedica ako slucajno naidjete na Seherzadu, Gumus, Stol za 4, Farmu, Dvor ili vas ukucani teroriziraju s tim, pa ste osudjeni da to gledate. Dovoljno je da spoznate elokventnost, domisljatost, beskrajnu kreativnost, inteligenciju i nadnaravnu mudrost sudionika ovih serija i realitya da vam fekalije pocnu voziti bob niz crijeva.

Napomena autora:

Primjer citate na vlastitu odgovornost, jbg da se ogradim od mogucih posljedica (unistena solja, "tragovi kocenja", proparane gace)

Arhineprijatelj svakog negativca u holivudskim akcionim filmovima. Naime, u 8 od 10 scena jurnjave će doći do bliskog susreta između negativca sa kolicima do vrha napunjenim aluminijumskim limenkama (ili čak sa samom babom), bilo da su jureni ili da jure pozitivce.

Da li je baba (sa sve kolicima) magnet za nevolju ili jednostavno čeka da se stvori neka gužva, pa da onako polagano krene da prelazi ulicu i posle belaja krene da se dere na onoga ko joj limenke raspe po ulici, to će još dugo biti nepoznanica. Činjenica je da je baba tu i da će uvek biti tu da pomrsi račune zloćama.

Naša baba koja nas je, dok smo bili klinci, u pola noći budila i onako sanjive usmeravala kroz kuću do wc-a da piškimo uglavnom iz straha da to ne uradimo u krevetu u kome, u većini slučajeva, i ona spava.

Potencijalno najbesmisleniji pisani trag ikada.

Naime, uglavnom vođen od strane tinejdžerki predstavlja njihove subjektivne zapise o objektivnim stvarima koje im se dešavaju u životu. Svrha tog pisanija jeste da će za jedno 10 godina moći da pogledaju svoje zapise i da...u stvari ne znam koja je svrha. Ako i postoji, pre će pronaći jetija na Zlatiboru nego ikakav upotrebni smisao dnevnika.
Neke se brane time što kažu da je to prenošenje emocija na papir. Čekaj malo, verovatno ako voliš nekoga, treba da zapišeš to na papir kako ne bi zaboravio kroz par dana ili ako si u vezi, poželjno je zapisivati sve o partneru pa kad vam muž to pronađe za 10-ak godina da vas pita kako ste dečku na faksu mogli svakodnevno da dajete u guzu a rođenom mužu ne možete?
Dobro nije sve u emocijama. Možete i da pišete kako ste se heftali u Milanovim kolima. Opet ako je to bio kvalitetan odnos ima li potrebe da ga zapisujete, valjda se to pamti a pak ako nije, zašto bi ga čuvali od zaborava zapisivanjem.

Osoba koju sasvim sigurno ne znaš lično, ali si čuo za nju jedno hiljadu puta od isto tako hiljadu različitih likova.
Neki tvrde da postoji više takvih baba strateški raspoređenih po cjeloj zemlji, tako da svaka pokriva po jednu poveću oblast u kojoj su svi čuli za njeno zdravlje, dok je po drugima u pitanju jedna starica sa kojom svako koga znaš, pa i ti sam, ima "mutual friend-ove". Ali, to i nije toliko bitno.
Bitno je da je ta legendarna staramajka živi dokaz superiornosti narodne medicine i čuvene rečenice "šta znaju doktori." A, rakija leči... pa, bolesti je glupo nabrajati (a nije ni vrijeme ni mejsto za to), ali šta rakija leči, i kada će ti dobro doći, možeš lako zapamtiti: SVE. Approved by baba.
Kao što rekoh, ti tu babu ne znaš. Zapravo, većina baba koje si upoznao/la su one iz čekaonice Doma zdravlja (od kojih si saznao štošta, najviše o istoriji njihovih bolesti) i sve su kukale na zdravlje, što našoj junakinji posebno daje na važnosti.

Staricu iz naslova slava ne dotiče. Baba ko baba, živi na kraju nekog sela u unutrašnjosti, drmne po jednu svako jutro i boli je kurac.

Uzvik očaja kada vam baba zasedne na grbaču i razveze priču o vremenu kada je ona bila mlada, a vama je došla devojka koja je više nego spremna da vam se u potpunosti preda.

Sveska u koju se zapisuju važni ili manje važni dogadjaji u toku dana.

Baba koja je upravo izašla iz stomatološke ordinacije Doma Zdravlja, sa novom socijalnom protezom koja je ofrlje urađena, pa njena donja vilica neodoljivo podseća na oštroubitačnu čeljust barakude iz tropskih mora.

Domaća rakija, toliko visokog kvaliteta da joj ukus tera na instant pegliranje. Nije isključeno da je baba Ruža držala noge u njoj 2 nedelje pred flaširanje...čisto da da šmek.

Baba komšinica, koja po ceo dan sedi u kuhinji sa otvorenim prozorom koji gleda na tudje dvorište da vidi ko to kod komšije ide. Takodje i stanodavka koja proverava, opet, ko dolazi, kod studenata stanara i do kolko kasno ostaju...

Endemska vrsta koja kao što joj ime kaže obitava najčešće na području Balkana, a može da se desi da sa porodicom emigrira van Balkana. Uvek spremna da se takmiči i sa Gordon Ramseyem. Preterano se brine da se njen/a unuk/a slučajno ne prehladi sedeći na hladnim stepenicama. Najviše vremena provodi na terasi, prateći kretanje ostalog živog sveta. Povremeno čuje šta ona želi.

Ako nije tvoja, onda je matora smaracica koja trci za busom noseci ceger, a onda trazi da joj ustupis mesto.

Zamah ili udarac štapom ili motkom koji ostavlja divne masnice i bolnu kičmu.
Nekada, dok su još prozori u prizemlju bili aktuelno mesto za udvaranje i izjavu (zabranjene) ljubavi, staramajke i babe lepih udavača su bile primorane da, u odsustvu muškaraca u kući, ''pristojno'' otpravljaju hormonalne kicoše iz svojih avlija.
Prvo, špijunaža ispred vrata dok ne začuju sumljivi zvukovi na prozoru. Sledi hitno buđenje druge žene u kući, možda i više njih.
Drugo, tiho odvezivanje kera (džukela veličine omanjeg teleta), ako se mladić drznuo da uđe u dvorište.
Treće, brzopotezno uletanje majke u devojačku sobu i udaranje mladog prozorskog poete po glavi teškim predmetom (tigan, kandilo, pegla, metla). Na krik bola, i bežanje preko dvorišta skače džukela da ga pocepa na froncle, a ako uspe da preskoči ogradu, baba se poput anđela osvete materijalizuje iza njega i sledi ZVEK(etanje) štapom po kičmi.
U slučaju da devojčin prozor gleda na ulicu, preskaču se svi koraci osim poslednjeg, kada se pojavljuje baba, a odmah za njom i akutna lumbalgija.
U svakom slučaju ne gine ti baba.

U svim domaćim serijama "baba" je po pravilu seljački naziv za staru ženu sa kratkim mini-valom, koja smrdi na štalu i vazda je "s testo umrljana", a popravlja kućne aparate tako što lupa po njima, što je na ovim prostorima uvela i u širu praksu. Antologijski primer ovog arhetipa je baba-Riska, a poslednjih 30 godina, verovatno s ekskluzivnim pravima, tumači ga Radmila Živković. S druge strane, "baka" je opis stare gradske dame, negovane i prefinjenog izgleda, insistira da joj se deca obraćaju sa "baka" inače se pretvara u morsku vešticu, izdanje Ursula 100, jer je malo osetljiva na pitanja o godinama, znate. Školski predstavnik ovog arhetipa je gospođa Nikolajevićka iz "Pozorišta u kući". Dok su babini unuci prisiljeni da jedu na pleh, bakini su prisiljeni da jedu na note. Postoji i naziv "nana" koji je široko rasprostranjen, što me donekle iznenađuje - zvati osobu imenom biljke meni lično budi asocijacije pre svega na cerebralnu paralizu.

Glavna i teška zabluda svakog oženjenog muškarca. Kada se isti konačno opseti šta je uradio već je poprilično kasno za popravku života. Jedina opcija je ili da sve sjebe i ode u pičku materinu ili da trpi svakodnevno sve dok ne umre i spasi se ( ova druga je statistički zastupljenija ).
Ova poučna rečenica teške facetine Zorana Radmilovića kao Radovana III-eg na najbolji način je opisala idealizovanje voljene žene od strane muškarca i ostala je aktuelna do dana današnjeg. Što je najlepše, ovom izrazu se najviše smeju baš ONE - šta ćemo, sami smo krivi.

Zena koja mi da 200 dinara sa uverenjem da cu da zivim nedelju dana od toga.

profesorski fetiš - ništa im nije draže nego da upisuju neopravdane i kečeve!

Fiktivni lik iz ,,BB šoua'', koji je igrao kantautor, frontmen muzičkog benda ,,rokeri s' moravu'', autor i voditelj radio i TV emisija i glumac, Boris Bizetić.
Izraz je za nakićene i veoma neukusno odevene i neukusno našminkane osobe, najčešće ženskog pola...

Za razliku od srednjoškolskih dana, studenti po pravilu stanuju u drugom gradu, žive obično sa cimerima a ne sa roditeljima, tako da im niko neće kenjati ako kući dodju pijani, a mogu kod svoje kuće slobodno i da se napiju. Pošto svako mora da istera svog kera, a to je svakako bolje učiniti pre braka, period studiranja je idealan da se probaju svakorazne stvari, da se ponekad pretera i da se ispitaju odredjene granice.
Pošto se i sam družiš sa studentima, za ovakve stvari ćeš uvek naći i društvo, što je dobro jer će e oni posle odneti kući i doneti do kreveta. Medjutim, postoji i loša srana takvog prijateljstva - ako se dužiš sa previše takvih ljudi, uvek će se naći neko da računa na zajedničko oštećenje jetre i ispravljanje moždanih vijuga. Uvek neko koga nećeš moći da odbiješ..