Likovi koji su zajedno u istoj scenografiji jedino u filmu "Gospodar prstenova" i gastarbajterskim dvorištima.

Uobičajena rečenica ciganke koja vas zaustavi na ulici, jer je u vama videla ono nešto. Ona vas minutima ubeđuje da vam je neka tetka bacila čini i zakopala nešto vaše ispod sedme lipe sa leve strane. Imaćete isključivo dvoje dece. Nemate sreće u ljubavi, to nikako. Nose sa sobom svakakvo korenje od boga pitaj čega. Imaju nenormalnu moć ubeđivanja, zato paljba kada naletite na neku, jer će vas ubediti, a da ne trepne, da vam je tetka stric.

Simbol nepotrebnosti i beskorisnosti. Višak nastao kao produkt razmišljanja preplaćenih likova koji u moru problema pronalaze način da se zamajavaju svi, počevši od ljudi koji ne znaju ko je Milanković, preko trgovaca kojima prihvatanje ove novčanice bez provere da li je falsifikat predstavlja potez ravan samoubistvu.

Slično kao i novčanica od 5000 dinara najviše se koristi za mirisanje, pipanje i gledanje sunca kroz nju. Njena neupotrebljivost se dokazuje time da posle više od godinu dana koliko je u opticaju ima ljudi koji je još nisu ni videli, i zaista se postavlja pitanje kome je i koliko olakšano poslovanje njenim štampanjem.

Vrhunac gluposti predstavlja činjenica da je glava nesrećnog naučnika postavljena da gleda prema napolje, umesto tradicionalnog gledanja ka sredini novčanice, i tako ostavlja utisak Milutinove želje da iskoči sa papira.

Naziv za lokalnog kiropraktičara.

Najčešće glava kuće,osoba koja uvek ima muvalicu, iliti peckalicu pri ruci, ta osoba odlučuje o životima ovih malih zivotinja.Da li će ih poštedeti ili će ih ipak poslati na večna lovišta, odlučuje trenutno psihičko stanje osobe.

Ustaneš rano izjutra, sav pokočen, jer bije promaja u pećini. Vidiš da ti nema ćebeta i odmah znaš da ga je mali prapas Dino uzeo. Svakog dana ista priča. Odlaziš do 300 metara udaljenog žbuna da se olakšaš od sinoćnog mamutskog roštilja, pa juriš do reke da se opereš. Posle toga jedeš ostatke od večere, ako i njih Dino nije dohvatio.

Posle toga se sa drugom decom po ceo dan igraš lovaca i plena, gde mali Dino, kao plen, dobija svoje. Kada vas to zamori, onda idete da se igrate bacanja kamena s ramena, klikera i bacanja koplja. Kada osetite glad, naručkate se raznih bobica koje nalazite po okolini. Ništa lepše nema od zelenih, kiselkastih bobica. To, naravno, ne mislite kada shvatite da ste jeli one pogrešne bobice, koje vas teraju da se, da prostite na izrazu, proserete kao tiranosaurus reks. Mašala.

Najlepši deo dana je ipak veče, kada igrate žmurke i takve slične noćne igre. Ako imate sreće možda uspete da se ovajdite sa neko blago i sasvim slučajno vaćarenje sisate komšince iz susedne pećine. Vrhunac večeri može biti samo pokraj vatre, dok deka Krkobabić priča svoje dogodovštine.

Odlučujući kriterijum prilikom konkursa za posao u državnim preduzećima u Srbiji.

Dan koji Srbija čeka već 13 godina

Kako je nauka u poslednem veku vrtoglavo napredovala, tehnologija je polako ali sigurno počela da ulazi u sve pore društva, iz razloga što stvari uglavnom pojednostavljuje i čini dostupnijim. Tako je bilo i sa učenjem. Više nije potrebno odlaziti do biblioteke i čitati sve one silne knjižurine, ispitivati starije ljude svaki čas kad vas nešto zanima, ili čekati da porastete pa da vam se samo kaže.
Dobri ljudi su izmislili televiziju i internet.
Više nije potrebno provoditi godine nad literaturom kako bi izgradili svoju ličnost i stavove, i našli odgovore na pitanja u vezi sa ljudima i dobrim i lošim stvarima koje rade.
Dovoljno je pogledati nekoliko serijala csi Miami-a i nekoliko holivudskih visokobudžetnih ostvarenja, pa da shvatite da se zločin ne isplati, na kraju će vas ipak uhvatiti jer pravda je dostižna. Na discoweriju postoje i emisije koje će vam objasniti kako je posle u zatvoru.
Ako želite da razumete devojke i da shvatite šta zapravo žele, ponudjeni odgovor i rešenja naći ćete u nekom od bioskopa sa romantičnim projekcijama. O životinjama, nastanku sveta, arhitekturi, umetnosti, zapaljivim stvarima, i još mnogo toga, više ćete naučiti uz explorer, animal planet i naravno national geographic.
Više ne morate bacati pare na odlazak u Italiju ili Francusku, pogledate dokumentarnu reportažu i kao da ste bili tamo.
Ako želite da saznate kako žive ljudi u Africi, pogledajte program i sačekajte dan u nedelji kada se i to emituje.
Ako želite da ispratite trend i saznate šta je danas u modi i kul, kako treba pričati, šta se sluša, jede i pije, imate mtv, vh1 i razne trendi emisije.
Za sve nesvakidašnje situacije, imate pogodan reality show, gde možete saznati kako se opstaje u divljini, kako žive ljudi na pustom ostrvu ili kada im se oduzme sloboda, ograniči kretanje i primoraju se na druženje sa nepoznatim ljudima.
Za one koji ni takvim izborom nisu zadovoljni, postoji sveznajuća wikipedia. Tu je i youtube, sa širokom paletom gluposti koje ljudi od sebe mogu napraviti.

No Facebook.
No Wikipedia.
No Youtube.
No torrents.
No Rapidshare.
No ADSL.
And last but not the least, NO VUKAJLIJA.

Oglas koji je po prevarenosti prevazisao i Dafinu i Jezdu.Mada , verovatno je to tacno , ali u Alisinoj zemlji cuda.

Ako su 90-te bile crne, decenija za nama se može nazvati "žuta decenija". Ne mnogo slavna, mnogi su gladovali, čak i više nego u crnim godinama. Pamtiće se kao decenija dominacije jedne političke stranke čije pripadnike u narodu zovu "žuti", pa odatle i naziv za čitavu deceniju. Na samom početku su obećavali kule i gradove, pričali kako je ovo vreme promena, uspeha. "Biće para" govorili su, za sve su krivili Miloševićev režim. "Mora da poskupi hleb, mleko, ulje...jer je Miloševićeva politika bila pogrešna i sad plaćamo cenu", narod je tu priču naravno gutao i ćutao, mislili su ljudi da ne može biti gore nego što nam je bilo...Otišla jedna firma u stečaj, dve prodali za evro i tako svakog meseca iznova, dok je narod ostajao bez posla, žutima su cvetale ruže. Kad su ljudi shvatili da nema od njih 'leba i nisu više verovali priči o Miloševiću, opa, sad im je kriv Ratko Mladić. "Ajde da sačekamo još koju godinu dok ga ne uhapse, posle će evropa da nam daje i šakom i kapom", zavaravao se narod... Otišao i Mladić u Hag. I odjenom se pojavi priča da nas neće primiti u evropu dok ne priznamo Kosovo. To naravno niko od žutaća nije javno izneo, ali ipak ta se priča proteže kroz narod, a kako naši ljudi kažu: "gde ima dima, ima i vatre". A i ako priznaju Kosovo, smisliće opet neki izgovor da nam zamažu oči i da se pravdaju zašto nema para. I danas, na početku druge decenije 20-og veka, imamo iste ljude u foteljama koji tu sede već 11 godina i koji su za tih 11 godina samo šuljeve uspeli da dobiju i neki kilogram da nabace, ali jbg, nije to lako, treba sedeti toliko dugo... A nama ostaje samo da prvo milom pokušamo da stvarno promenimo nešto, a ako to ne uspe, srbi smo, nije nam nepoznato ni silom da dodjemo do cilja.
Dobro je dok vera i cilj još uvek postoji u narodu, to nisu mogli da nam prodaju.

To su komentari koji imaju više lajkova nego najbolje definicije na Vuki... Obično su to neke proste rečenice, koji je mogao da smisli um sa 40+ IQ,i u svakom, ponavljam SVAKOM slučaju se govori o ljubavi...

Ustaneš iz pećine, ćale ti kenja što ceo dan spavaš, do sada si mogao da nađeš svoju pećinu.Skokneš do ortaka, on je buržuj, ćale mu predsednik u stranci "Točak", al' ima dobru švecu, na koju ti se diže već duže vreme.Tera te da idete u neke cave, da neđete neku pičoku. Idete ulicom i srećete Mileta pajdomana, onaj što vazdan glavom u kamen udara. Sad vam valja naći jake močuge, da udariš po glavi neku rasnu divljakušu.Spazili ste neke lepotice, ne znate šta ćete.Odjednom ti pada na pamet suluda ideja.Daćete im fermentirano voće, jerbo cavulje tako postaju malo opuštenije.Posle par voćki, počeli ste da se žvalavite. Vidi čuda, i ortak navat'o nešto. U jednom trenutku nailaze dva ogromna tarzana. Brzo ste skontali da su to bile njihove devojke.Dobili ste malo preko pičke, al' šta da se radi, takav je život. Već pada mrak, vreme je otići svojoj pećini da te ne bi rastrgla neka životinja.Legao si, sklapaš oči, i nestrpljivo čekaš jutro, za neku novu avanturu.

Dobro je kad imaš tu kintu, pa možeš i da je baciš na nepotrebno produženje spolovila.
Loše je kad tu kintu ne dobiješ, jer je lopta pogodila pogrešnu stranu prečke.

Način na koji se od sebe tera podgrejan leš. Inače, fraza je izvučena iz konteksta famozne trilogije filma Gospodar Prstenova.

Једном давно,у земљи Страдији,беше време избора.Тад је земан дош'о да Курта уступи своје руководеће место Мурти,као новоизабраном овну предводнику.Ништа ново,тога је одувек било у историји,рекло би се да то није било ништа посебно.
Е...
Зашто се онда 5.октобар у Страдији сматра тако посебним?
Има два разлога:
1)Курта је одбијао да сјаше,па је исфрустрирана маса одлучила да га скине са седла.Изашли су на улице,запалили пола града(са све скупштином и зградом ТВБастиље) и миц по миц,смена овнова се претвори у народну игру с певањем и пуцањем(илити,револуцију).Курта није имао куд него да коначно сјаше.
2)Победоносно се пењући на историјску позорницу,новоизабрани ован предводник Мурта обећава потпуну ревитализацију државе,слободу говора, обрачун са криминалцима,бољи живот.Постоји само једна препрека на том путу-да би мила земља Страдија кренула напред,потребно је било да се како Мурти тако и народу укаже лик светог Живка и да дозволи напредак.

Lik/riba koja u igraonici "pušta" i "zatvara" "vreme". Dakle reguliše početak i kraj igranja za određenu svotu novca.
Odnosno, smara se po ceo dan i noć na soniju, popravi svoje poznavanje psovki i svađa se sa klincima kad jebavaju džojstike.
Obično ima čudne nadimke.

Devojka koju stalno startuju oženjeni likovi.

Ono što svi preskaču jer ne mogu da izdrže njegovo i Semovo naklapanje. Mnogo je zanimljivije pratiti Aragorna, Legolasa, Gimlija, Pipina, Merija, Gandalfa, Nazgule, rast neke travke...