1.Filmovi sa Kojom i Bjelom
90% snimljenih filmova kod nas u zadnjih, bogami, ne 15, vec 20 godina.Zanr filma-nije bitan, bitno je da su njih dvojica tu,obojica ilui jedan.Bilo da je to komedija iz ruzicastog talasa(Mi nismo andjeli, kako je propao rokenrol, ), teska depresivna drama(Nebeska udica, Natasa, Ledina), politicki triler/krimic(Mehanizam, Rane, Cetvrti covek, Balkanska pravila),ili mozda jedini perfektan film koji su snimili, Lepa sela lepo gore, kao i jedna od najboljih serija ikada, Zaboravljeni.
Filmovi o ratovima na prostoru bivse Juge
Filmovi cija se radnja obicno odvija u Bosni, Srbi su losi momci, Muslimani i Hrvati su dobri momci, jedan Srbin u tom filmu ubije vise muslimana i Hrvata nego sto je stradalo u ratu.Glavni junak tih filmova je obicno, naravno, ko drugi nego Nikola Kojo.Naslo se tu i par sjajnih filmova(Lepa sela, Spasitelj) ali i trulezi( bosanski Nicija zemlja, koji doduse dobi Oskara, Vukovar jedna prica, Cetvrti covek) itd.
3.Tras-komedije
Tras-komedije
Tras komedije su najgori filmovi ikada snimljeni na ovim prostorima.To vecinom i nisu filmovi, vec video radovi snimani u ono vreme sankcija, uglavnom ih je rezirao Zoran Calic(Dama koja ubija, Zikina zenidba, Slatko od snova, Hajde da se volimo, Dovidjenja u Cikagu).Filmovi u kojima su se obrukali Bata Zivotinja, Bora Stjepanovic, Gula, Burdus, Gidra, Nikola Simic itd.
Krimici/trileri:
To su filmovi u kojima se glavni likovi pocnu da se bave kriminalom pre puberteta, konzumiraju sve moguce vrste droga,nadjebu i matore ucitelje, da bi ih na kraju sjebao neko slabiji od njih.Bilo je tu dosta ocajnih filmova(Do koske, Mehanizam),ali jedan film se izdvojio i postao kultni, ali nazalost, pogresno shvacen-Rane.
Ljubavne drame
Takodje ocajni filmovi. U pitanju su filmovi kakvi ne zasluzuju pomena, samo cu reci-Bulevar revolucije.
Dobro napisani, lose izrezirani
To su filmovi koje je najzalosnije gledati, jer se u njima vide sve prednosti i mane filmova, koji su mogli da budu klasici domace kinematografije.Lose rezirani, dobro napisani su filmovi Hadersfild i Profesionalac, od kojih su autori samo preslikali predstavu, iako se drama Profesionalac dosta razlikuje od istoimenog scenarija.

Akt jebanja iste te javnosti od strane medija, u zdrav (ili nezdrav) mozak, konstantnim ponavljanjem istih tema.

Клинци на Јутјубу који се угнезде на неком видео снимку где се исказује национализам/ верност фудбалском клубу/ локални национализам. Углавном су се тек испилили а свима соле памет

...9389. godina, negde na teritoriji antičke Donje Mezije... nekadašnji rimski grad Justiniana Prima... noć pred sahranu... ritual čuvanja pokojnika...

Rajko: Kad već pominjete Srbe, da li možda znate nešto više o njima? Da li ste znali da je ovaj običaj čuvanja pokojnika ostao baš od njih?
Ištvan: (šapatom) Sad kad opet krene sa nekom filozofijom, njemu definitivno treba oduzeti vremenski modulator.
Mate: (šapatom) Ili mu zbraniti onaj ćaj od Prunus domestice, što ga on nazivaše rakijom... hahaha?
Behrami: Stari ti bi mogao da odmoriš malo!
Mate: Ti Srbi, jel' to beše neko izumrlo pleme, nešto kao Huni, Avari, Vandali?
Rajko: Vidim da niste baš upoznati... a i ti mili moj Mate što tako iza leđa spomenu rakiju... da znaš samo, i ona vam je od njih... a pošto je duga noć pred nama iskoristiću priliku da nešto prvi put kažem o sebi... ne samo o sebi, nego i o vama.
Behrami: Kakve sad to veze ima sa Srbima?
Rajko: Ima i te kako. Sećam se priče đeda...
...
Pre tačno osam hiljada godina moj pra-pra kurajber Miloje Serbski, konjanik oklopnik krenu baš iz ovog mesta... :Huuuu: (uzdah i suza na lice staračko)... krenu sa svojom vojskom na Dardanijsko polje u boj, kasnije se to zvalo Kosovo... Behrami je verovatno čuo i njegovi su iz tog kraja.
Behrami: Jeste, čuo sam... i to da su Srbi na tom polju doživeli strašan poraz i od onda im se briše svaki trag.
Rajko: Daleko da je tako moj Behrami. Mi smo nakon toga na ovim prostorima, obitavali još oko 2000 godina, nas je samo istorija zatrla i sve ovo se ni bi sada ponovo nazivalo rimskim nazivima, već srpskim... i ovaj jezik što govorimo nije nikakav Balkanski no nekadašnji Srpski.
Ištvan: Oćeš da kažeš da si i ti od Srba?
Rajko: Naravno. Ali to sad i nije više bitno. Da nastavim...
Mate: Samo ne moraš toliko detaljno, krati slobodno! I isprićavam se meni je deda prića, da se ovaj Balkanski jezik nekada zvao Hrvatski a ne Srpski.
Rajko: Znam da nikada nisi voleo moje priče, skratiću koliko god mogu! A te izumrle Hrvate što pominješ... samo da znaš da su ti i oni bili nekada Srbi.
Mate: Nije točno! Hrvati su bili naslednici Ilira a ti Srbi neka Slovenska pljačkaška banda.
Ištvan: Daj pusti čoveka neka priča! Kao da je bitno ko su sad Hrvati.
...
Rajko: I desi se tada velika bitka, bi baš na Vidovdan... divlji udariše na pitome... Islam na Hrišćanstvo... Azija na Evropu, a samo Srbi kao okosnica... I junački se borismo protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja, borismo i izgibosmo, ne svi ali podosta, 60 000 muškog življa, porobiše nam zemlju... pa jebaše i oca i majku 500 godina potom...
Tamo ti negde u 19. veku konačno zbacismo okove turske i krenusmo da jačamo kad eto ti nevolje opet, udariše Germanska plemena... u dva navrata i to žestoko. Ginusno i tada, al' preživesno opet... pa napravismo pakt sa tim Hrvatima, što spomenu Mate i s još nekima.
Kratko potraja, kol'ko zbog međusobnih čarki, tol'ko i zbog snage koju imadosmo tada, te opasnosti po velike sile.
...
Puče fudbal raziđe se društvo... okriviše Srbe za pocepanu loptu!
Svetski ''čuvari mira'' poslaše nam anđela, ''milosrdnog''. Nova stradanja. Mi Srbi rešismo da menjamo nešto tada, da se složimo i okrenemo novi list!

Ištvan: Ko bi rekao?
Rajko: Ma šalim se samo... hahaha! Priča postaje previše sumorna pa da osvežim malo. :Sine aj nalij još po jednu!:
Mate: Ajde sipaj i meni!
Rajko: Posle tog anđela, bili smo sluge, robovi... dođosmo do zaključka da je bolje biti rob nego Srbin, biti miran, tih, ljubiti dupe drugima i živeti a ne stradati, u stvari samo životariti.
... Napravismo kobnu grešku, polako, polako... bivasno sve manji i manji... mešasmo se sa drugima, nekada nedostojnima i nekadašnjim neprijateljima. Oni viđeniji se razbežaše i razastrše po svetu kao Cigani. Nametnuše nam nove jezike i imena, novu ''kulturu'', izgubismo sve... Državu, naciju, tradiciju... postadosmo čerga, a čergu vetar odnese...

... starac ponovo zadrhta i krenu da jeca, spomenu pokojnika ponovo, pa šakama prekri lice... i ostali se zamisliše i zaćutaše... Mate zagrli Ištvana pa spomenu i sopstvenu tužnu sudbinu i gubitak identiteta, reče: Mislio sam da ovo nikada neću reći... ali... bolje je biti Srbin nego rob!

Pošto lajkovanje nije sasvim (a opet i previše) ušlo u srpski žargon,
Sviđovanje je tu kao novi srpski brend koji zadovoljava norme anti-globalista i ljubljenika žargona koji ne vuku koreNJe iz srpskog jezika. Vaistinu, osećam kako ni meni nisu svi novokompovani strani izrazi srasli za srce. Zapravo, osećaj pri korišćenju reči kao što su LOLiranje, ROFLovanje ili izvale tipa "awwww" često ume više da podseća na infarkt.
Nije za izvoz osim za zemlje u komšiluku.

Jedan od igrača čuvene trojke Šešelj - Baja Mali Knindža - Drecun. Paranoični ratni komentator RTS-a koji je izveštavao sa svih ratišta od kosovskog boja na ovamo sve dok nije potpuno zaboravio bilo šta drugo čime bi mogao da se bavi.
Sada kada rata nema pokušava da ga izmisli kako bi imao o čemu da priča i piše u svojim knjigama šešeljevskih naziva.

Hrvatska usputna stanica ka EU. Otprilike isto što i kod nas društvo za zaštitu kraljevskih kobri Gornje Trnave. Još jedna od mnogih gluposti kojima se moraju umilostiviti EU oci.

Novinarska idiomčina za uspeh nekoga ili, ređe, nečega kod relativno konkretnijeg broja homo-sapiensa. Prostim rečnikom prostog naroda - dopasti se nekome. Zaraditi lajk. Biti "zgotivljen". Ući u srca gledal...ok, skapirali ste već.

I ako u domenu sporta "pobrati simpatije" gotovo uvek podrazumeva i ono "biti urnisan u rendom sportskoj areni jerbo dolaziš iz jebenog Tahitija ili slične pičke materine i 'mesto lopte treniraš s jebenim kokosom", u provinijenciji muško-ženskih-ja-Tarzan-ti-Vulva odnosa naslovna terminologija može odneti a često i odnese odlučujuću prevagu u ostvarenju tzv. zadnjih namera potomaka Biblijskog Adama, odnosno njegovog baršunastog visuljka.

Na njemu - hvala, mu.

Modni detalj (vrsta marame) koji se nosi oko vrata. Koristi se u svečanim prilikama i u zvaničnim situacijama i poslovima (državni službenici, bankari, poslovni ljudi, sastanci i sl.). Ima ih raznih oblika i dezena. Četiri najpopularnija načina vezivanja kravate su jednostavan (ili four-in-hand knot), poluvindzorski, vindzorski i tzv. Pratov čvor. Nekada su je nosili isključivo muškarci, ali vremenom popularnost stiče i kod žena.

Веома примамљива 'пословна' понуда, због које ћеш мирисати цвеће одоздо.
Другим речима, бићеш становник неба, иако си у земљи.

Толико добар предлог да једноставно мораш да га прихватиш, као што рибе иду директно ка удици на којој је постављен мамац, слепо верујући да је то то..

Negde je popularno nazvano i obracanje za like. Sastoji se od mnogo zajebane rečenice mnogo zajebanog internet profila. Može biti inteligentan ili neinteligentan, korektan ili nekorektan ali kakav god bio nema poentu, jer je izrečen na pogrešnom mestu.

Kontrakultura od krilatice novo normalno.
Danas postoje mnoge inicijative.

Osuvremenjavanje kurikuluma koje idu u korak s vremenom gdje i roditelji prakticiraju cjeloživotno obrazovanje jer ništa ne razumiju od onoga što trebaju objasniti svojoj djeci pa slave kraj godine skupa sa svojom djecom dok ne shvate kako će izaći na kraj s njima tri mjeseca bez škole.

Interkulturalizam gdje se prožimaju sve kulture u jednoj, ali ne i civilizacijski krugovi; smanjivanje etnocentrizma Europe, ali zasnivanje kompletnog društva na europskim vrijednostima.

Održivi razvoj koji se treba integrirati u kapitalizam čija je glavna stavka konzumerizam. Nabij trokut u kocku pa se čudi što neće ući. Problem što krave prde u masovnoj proizvodnji pa preporuka, koja ima jednaku snagu kao obvezatnost, ali bez oštrog tona, da se jede 3 D isprintirano meso s posteljicom od paštete od insekata; hoće oni malo sutra doći na vrh hranidbenog lanca u slučaju atomskog rata - malo morgen.

Transhumanizam koji ideološki predviđa budućnost na temelju jedne vizije, istine što je kontradiktorno s postmodernoj u kojoj se odbacuju veliki narativi i zalaže se za pluralizam mišljenja. Ironično, transhumanizam i interkulturalizam su nespojivi. Naravno prisutan je argument strme padine (slippery slope) gdje se odbacivanje ove možebitne budućnosti kao jedine moguće koje treba bezuvjetno prihvatiti jer u protivnom: Ljudi, spašavajte se. Apokalipsa. Ukucava se GPS za Armagedon.

Odbacivanje uvođenja kritičkog mišljenja u školama jer to sugerira da suparnička strana (koje crne strane u školi kao ideološki neutralnoj instituciji, jel'te) koja ide na vjeronauk ne razmišlja. Putine, baci bombu i budi precizan kad se Bog nećka već tisućljećima.

Prozivanje ljudi koji nisu završili fakultet kao opravdanje za loše ekonomsko stanje u državi jer je normalno da samo obrazovani ljudi mogu priuštiti elementarne potrebe pa da čak i žive. Zamislite! Doduše, i ovo je na Balkanu naopako.

Okrivljavanje globalnog zatopljenja dok je Las Vegas zatrpan snijegom, a krokodil Dundee se ne može hrvati s aligatorima na Floridi od usrane snježne mećave. Nema veze što su električni auti, romobili stari kao ideje 100 i više godina. Što bi mi bez Tesla automobila i njihovog eco friendly utjecaja na smanjenje ugljičnog dioksida. Nema veze što jedini zvuk koji proizvodu je taj kad pregažena žrtva ispusti posljedni izdah.

Inzistiranje na upoznavanju i iskorištavanju novih svjetova dok se još nismo naučili brinuti jedni za druge. Istraži prvo morske dubine o kojima nitko skoro ništa ne zna osim kapetana Nema.

Dvorske lude, harlekini, klaunovi i skeptici ovoga svijeta, ujedinimo se, braćo. Samo čitavo prevrednovanje svih vrijednosti nas može odvesti u budućnost.

„POGLEDAJTE kako se stvari kradu!“

~ Džordž Buš Mlađi

„Iskreno nas više nije briga. Oni se samo bore kao deca. “

~ Kapetan očigledan o Balkanu

Balkansko poluostrvo je istorijsko mesto na Zemlji i značajno mesto na Farskim ostrvima. Njegova istorija datira od početka čoveka i bacanja kamena. Neki od prvih oblika ljudskih bića evoluirali su na ovoj teritoriji i od tada očigledno više nisu evoluirali. Balkansko poluostrvo nalazi se levo od kraja sveta. To je najsjebanije mesto na svetu, neposredno ispred Skandinavije.


Istraživači tek treba da pronađu Balkan. Priča se da je to negde između Evrope, Azije, Afrike i krajnjeg idiotizma.

Demografski podaci

Ovu teritoriju su uvek zagađivale mnoge vrste, posebno albanska (ilirska ili grekofobična) i crnogorska (lazodojska) plemena, kao i bugarski (tatarofonski), grčki (monkeidonophobic) i majmunski (Firomians ili Bugari iz samo-obične-idiotske ) plemena, pod vođstvom srpskih (Ifuckiouallfuckinfuckheadedfuckheads) vrhovnih plemena. Danas je zemlja naseljena milionima ovaca i:

Albanci (koji su posvećeni napornom / mekanom / psećem radu na tome da postanu većina na Balkanu, Švajcarskoj, EU i ostatku sveta, čak i Kina (do sada neuspešno, ali Vlada SAD radi na rešavanju tog problema))

Bošnjaci (kriza identiteta, ali oni znaju da nisu Srbi niti Hrvati)

Bugari (koji su u stvarnosti Cigani i Turci i Tatari, ali svi ostali Sloveni su Bugari)

Hrvati (što će izazvati nerede bilo gde, bilo da se radi o tenisu, vaterpolu ili rukometu ili dalmatinskoj izložbi pasa)

Grci (koji su vlasnici svega, zapravo su šanse da oni stvarno poseduju vas, ali vi još uvek toga nisu svesni. Vole sir.)

Cigani (svuda su, osim tamo gde bi trebalo da budu - Indija)

Majmuni (Firomians) (koji su drevni ljudi)

Crnogorci (koji su lenji Srbi)

Rumuni (država koja je nacionalno jelo je čorba sa želucem, salata od povrća i „sarmale“. Zemlja sa najviše Cigana koji govore mađarski jezik.)

Srbi (Najjači narod na svetu !!!.)

Slovenci (koji više nisu Sloveni, ali poput imena, peglanje nogu (ne shvatajte to doslovno) (mislim da to shvataju kontra-doslovno) (ne, drugi utisak) (da, na to sam mislio))

Turci (koji su ceo ovaj region okupirali 500 godina i sjebali ga u potpunosti i zauvek)

Sve te vrste imaju veličanstveni običaj: kukanje i prepiranje oko svih ostalih vrsta. Borba protiv plamena je moćna zabava i dovela je do mnogih srećnih festivala pljačke i pljačke na dobrom starom Balkanu. Turiste se podstiče da uđu i klade se u kazinima ko će pobediti u ratu (a tu je, naravno, obično jedan ili više njih, koje se obično vode horde varvara u odeći fudbalskog tima sa plamenim natpisima i vile, uzvikujući ime neke ekipe "foodball").

Istorija

10000. godine pre nove ere, malo pleme humanoidnih stvorenja uselilo se u centralnu Evropu. Ovo pleme bilo je predak današnjih Balkanaca. Rani, neolitski Balkani bili su jednostavno, ratničko društvo. Kad nisu u lovu, Balkani su obično bacali kamenje na glave svojih suseda, popišani na travu komšija ili su jednostavno provodili slobodno vreme ubijajući se. Iako se čini nemogućim, evolucija je uspela (blago) poboljšati Balkanijce, pa se neće međusobno često ubijati. Takođe, današnji Balkani nisu toliko dlakavi, neki od njih čak i hodaju ravno i artikulišu reči kada govore. Ali, divljaštvo je i dalje prisutno u životu današnjih Balkanaca. Samo je pitanje vremena kada će ustati i baciti kamen na glavu komšiji.

Religija

Balkanci su politeističko društvo, ali tradicionalno obožavaju samo nekoliko glavnih bogova. Pomenućemo neke od njih: 1) Ozujsko izgovara se O-zhooi-skou. Boginja sreće, plodnosti i smeha. Sudeći po nekim pećinskim slikama, predstavljena je kao velika boca jeftinog jakog piva. 2) Pelinkovac Palin-ko-vatz. Bog snage. 3) Spek Shpeck - bog zdravlja i muškosti. Obično se predstavlja kao kriška slanine. Drugi, manje popularni bogovi su Luk, Cevapi, Pečenica, Droga itd. Neka balkanska plemena takođe obožavaju mračne bogove poput moćne Rakije Rah-kee-iah - boginje smrti i ludila, zle sestre Pelinkovca. Rakija se obično predstavlja kao boca vrlo jake šljivovice. Religiozni rituali se izvode gotovo svakodnevno, što je važan deo života svakog Balkanaca. Nažalost, nemamo mnogo informacija o verskim ritualima Balkanaca, ali neka iskopavanja nam govore da su ti rituali uglavnom koncentrisani na to da se napiju, pevaju glupe pesme i (ponekad) pokušaju da uhvate ženu.

Takođe se mora reći da su bogovi koje su obožavali Balkanci dobro poznati širom sveta. Upravo su im druga društva dala različita lokalna imena. Neki od njih su se razvijali tokom godina, pa ne znaju svi svoje korene, ali sigurno ćete pronaći njihove tragove u svakoj kulturi / religiji na ovom svetu

Društvo

Balkanci održavaju vrlo jake društvene odnose između članova plemena, posebno muških ratnika. Mnogo vremena provode zajedno uglavnom slaveći bogove (vidi poglavlje Religija) i sisajući penis. Naročito kada njihove žene nisu u blizini - šireći epske priče o nečijoj borbenoj hrabrosti, seksualnim dostignućima ili izdržljivosti na pijenju. Iako su vrlo rječiti u ovim situacijama, u drugim stvarima su potpuno suprotne. Na primer, balkansko društvo ima problema sa određenim rečima, poput „rada“, „posla“ ili „posla“. Čini se da Balkancima nedostaje sposobnost da u potpunosti razumeju ove reči.Ova anomalija je posebno primećena u južnim delovima Balkana.

Još uvek prisutan i neiskorenjen sindrom veoma ojačan u vremenu ozbiljne ekonomske i društvene krize modernog kapitalizma. Neko će reći utopija u koju su, od svi naroda stare Jugoslavije, ponajviše Srbi upali vođeni strahom od fašizma ili ko zna čega.

Prema predanjima starijih, beše to lepo vreme. Mogao si, prema priči mog dede, leći u park sa hiljadama maraka i probuditi se sa istom sumom, jer, vele oni, ljudi si tad bili mnogo bolji i manje izopačeni nego danas. Slažem se, bilo je bolje. Možda zbog drugačijeg mentalnog sklopa ljudi, možda i zbog činjenice što je tad krađa bila strogo monopolizovana od strane države, jer ako se već mora krasti, bolje da krade onaj ko najviše i može. Ako si se nekim slučajem prihvatio krađe, imao bi lepo zadovoljstvo da na tenane uživaj u morskom zraku divnog Golog Otoka, ili je to samo fašističko-četnička legenda. Danas je veoma česta ona "Tito je mnogo krao i nama dao; ovi kradu, a ništa ne dadu", što, brat bratu, i nije netačno.

Jeste to lepo vreme bilo. U suštini, nisi imao mnogo da se misliš, naročito po pitanju politike. Imao si jedan izbor, skup gamadi svih nacija, jer po principu bratstva i jedinstva, bilo u berićetu ili sranju, podjednake smo predstavnike u svakom segmentu imali. Drugi su bili, kako da ih nazovemo, strani izdajnici, koji nisu razumeli čari našeg divnog samoregulišućeg sistema.

Ako si se rodio u zlatnom periodu, ne možeš, a da se ne sećaš lepog odrastanja. Dete poštene radničke porodice, odrastao u zdravom okruženju s visokim moralnim standardima. U kući si imao "Obodin" frižider, "Ei" televizor i "Gorenje" veš mašinu, kao prave simbole industrije koje će jednog dana do nogu potući precenjenu nemačku industrijui to na nemačkom tržištu. Ćale išao na posao u svome "Stojadinu" duboko verujući da bolje nema, jer su nemačka kola vozili samo visoki partijski funkcioneri, mada, mislim da je to bilo strogo iz trivijalnih razloga, zarad simbolike i pokazivanja stranim prijateljima da su oni naši veoma bitni partneri. Ne sumnjam da je Vili Brant lično vozio "Stojadina", možda čak i "Fiću".

Odrastanje beše prosto divno. Svako leto išli bismo kod prijatelja u Istru ili Makarsku i uživali u čarima divne jadranske riba i lakih dalmatinskih nota. Svi smo tad morali imati krov nad glavom. Ako si nekim slučajem imao malo stambenog prostora viška, nisi sigurno mislio da možeš to ostaviti kako želiš, ili, ne daj bože, izdavati. Ne, tad se moralo znati da smo svi, bez obzira na inteligenciju, radne navike, poreklo, obrazovanje ili šta već - potpuno jednaki pred bogom... kojim, bre, kurčevim bogom, pred Partijom i narodom. Da nisi ti možda mislio da, ako si neki kurčev hirurg ili inženjer, možeš imati mnogo više od poštenog radnika na nekom kopu? Nisi! Baš taj radnik je simbol našeg jedinstva i njegov značaj je mnogo veći od puke simbolike.

Sama kulturna i estradna scena bejahu divne. Za svakoga po nešto, ni za koga previše i na uštrb onog drugog. Mogao si uživati u spektaklima u kojima Bata Životinja pokazuje kako prolazi svaki kurvin sin koji pokuša krenuti na moćni socijalistički sistem. Koliko su bili lucidni i hrabri, čak su i u nekim filmovima glumili američki (!!!) velikani poput Orsona Velsa i Ričarda Bartona. Zamisli ti to, zvezde filmske industrije države koja pokušava uništiti ideju socijalizma glume u našem filmu. To je kao kad bi Bruno Ganc glumio Mojsija u filmu nekog slavnog jevrejskog reditelja, npr. Spilberga.

Muzika beše još bolji prikaz bratstva, sloge i ravnopravnosti. Bosanci pevaše sevdalinke, divne pesme i verovatno, jedinu stvar pored bureka i baklava, koje su došle iz orijentalnih krajeva, a bejahu prihvaćene bez ikakvih problema. Hrvati kao Hrvati, oduvek neki snobovi, mora da im to ostalo od Austro-Ugara, išli na neke emotivnije i kao urbanije pesme koje nisu za čobane iz ostalih bratskih republika. Šta reći za Makedonce... oni pevaše neke stare, pošto ništa skoro tad i ne stvoriše, i razvijaše svoju ljubav ka Aleksandru Makedonskom, ljubav koja je otišla toliko daleko da su čak preoteli velikog osvajača Grcima i dali mu ime njihovog Oca nacije. I tu dođosmo do Srba. Srbi k'o Srbi. Pošto je svaka muzika donekle išla u skladu sa temperamentom i mentalitetom nekog naroda, nije čudo što u Srba baš Miroslav Ilić bejaše pravi stub ondašnje muzike. Slavuj iz Mrčajevaca. Zar nije? A, pazi - Mrčajevci. Da su ponovo izmišljali, ne bi mogli naći seljačkije, srpskije, sve u svemu - više šumadijsko ime za neko selo. A o čemu je mrčajevački slavuj pevao? Čim je pevao za čobane, znalo se koji će to tekstovi biti - "Ja sam rođen u cveću livada" i "Devojka iz grada". U današnjoj retrospektivi te pesme imaju mnogo dublje značenje i pokazuju sam značaj davanja narodu ono što voli i što ga opisuje. Jer, nije besmislica ono "hleba i igara".

Odrastao si, završio neku školu i red bi bio da postaneš svoj čovek. Glavna preporuka u tvojom biografiji biće da si dete pomenutih poštenih roditelja i sve je spremno da ti postaneš nezavisni činilac u ovom samoregulišućem sistemu. Jedan životni ciklus je zatvoren, počinje novi u kom se sam boriš za ono što ti je sistemom dozvoljeno. Uloge se menjaju, život ide dalje, a socijalizam jača i nastavlja da živi.

Ali tog divnog majskog dana 1980. godine čusmo vest koja nam živote iz korena menja. Umro je drug Tito. Sve što smo godinama gradili srušilo se kao kula od karata i otvorilo vrata fašizmu da ponovo uđe na velika vrata. Plakalo se, najviše u Beogradu i Srbiji, neko će reći samo tamo, ali se plakalo. Život koji je da tada življen možda izgubi i smisao. Šta ćemo mi u ovom surovom kapitalističkom svetu, bez Njega da nas vodi i usmerava. Ne znam šta ćemo, ali znam da se tad mnogo bolje živelo nego danas.

Samo danas, neko to mora i da plati.

Fraza koja sugeriše opremanje stvarnim, ili imaginarnim arsenalom koji za sobom povlači isključivo mirno rešenje, lišeno svake agresije i provokacije, jer naoružavanje se, jelte, sprovodi isključivo zarad mirnodopskih pretenzija.

UPOZORENJE!!!
Usled nabreklosti kurca kao posledice čitanja ovog teksta naćićete se u zabludi zašto ste istukli kera.

Izgovara se brzo, moderno, bez akcenta i sa blagom dozom blama, onako kao blickrig gluposti, morate baš tu reč da upotrebite pa je ispaljujete antifa. Uf! Sad je lakše. Sad priča može da se nastavi:
Nema ni metar dana kako si se zagrcnuo sarmom kad ti se u udarnom terminu na 22 inča svetinje pojavio taj prodidži. Taj spoj nespojivog. Pedeset kila jada u kožnoj jaši sa nitnama, hipsetrskoj crvenoj ešarpi i ciklama čirokani, Čeova lobanja se kezi sa znojnice, fleke od danonea na visoko podignutoj levoj pesnici. Gutalj ladne pivčuge te vraća u život samo da izustiš: “Šta koji kurac!?”. Odgovor je stigao nedugo zatim ono je progovorilo, izustilo seven dejs bljuvotinu od koje ti se čak i tvoj srpski želudac okrenuo. Gasiš teve ali tebi u glavi odjekuje #anarhija #ateista #boškobuha #decaratnici. Milan iz penala vodi 1:0, ide tiket, do jaja #anti #fa. “Miči mi se iz glave pogani!”. Ne znaš? Pitaj brata gugla!
Anti – (lat.) protiv. Okej
Fa – dezedorans. A?!
Aj opet:
Antifa – Ideologija koja ujedinjuje modernu levicu u borbi protiv fašizma.
Protiv čega? Fašizma? Pa to ne postoji. Šta je pričalo još? Plee
Ako su na dnevniku znači da su se nakotili, a ako su se nakotili deliće ih na ulici za džabe. I zaista u kasnim večernjim časovima na trgu oni su tu sede u kutiji, neki matori komunista ih deli na usvajanje. Prilaziš, opušten rč na licu grč.

Šta je bilo prošle godine? Ništa nije bilo, krećemo iznova: kilava pobeda u prvoj fazi, onda ubacujemo u drugu ali brzina otišla na 120 op op ispustismo dizgine, palimo se bez granica, idemo ove godine, sve je uz nas, povoljan rezultat iz prvog meča, Bugari – heh ma to su ipak Bugari, bednici, idemo bre jebi jebi jeb... ispuštene prilika, 2 : 8 u Beogradu, neredi, ostavka napolje, uprava na kolje, gde su pare, daj još para, jebi argentinskog ciganina, fudbal nam propo: gde su mladi naši igrači, Živa likuje, Anđus jede pljeskavice, jebava Ave, Žika Seljak podjebava devojčice i dečake, Ivan Bekjarev zabrinuti zvezdaš odbija da primi na akademiji novu klasu studenata, Čović vadi još jednog Čovića Kranga iz stomaka, ko u Totlanom opozivu, pa konferencije, sednice, oh šta će biti sa Zvezdom, Vučić zabrinut, dodatna sredstva, obustavljaj gradnju biblioteke, daj pare za Brazilca Rivalda ima samo 53 godine, ah šta ćemo sa Zvezdom, Partizan se pridružuje - izmirila se govna, država da uradi nešto, privatizovati, a narod iz Surdulice – uvećane bolešću jetre zemlje vapi: dajte leba nama i poso našoj deci a ne fudbalerima kockarima i pijandurama, umire par staraca od gladi u Svrljigu, Vučić se ne oglašava, ćuti, priča se o Piksiju kao rešenju, Piksi reko zabole me kurac, onda Džaja, Savićević, Belodedić niko neće, Informer ekskluzivno: Rajko Mitić ustaje iz groba, kaže da ima rešenje! Rajko stvarno ustaje i odlazi po burek i da vidi unuke i vraća se nazad i kaže ma ko vas jebe nema vama pomoći, Vučić i dalje ćuti, sprema rešenje, Bugari za to vreme pobeđuju Bajern Minhen u Minhenu 3 : 0, na putu nazad staju u Srbiju da se popišaju na Marakanu, Vučić sprema rešenje bugarskog pitanja ide kod Putina tajno, stručnjak u studiju Ivan Golac kaže vreme je da se srpski fudbal obnovi, kloniran je Mirko Marjanović on zna, on ima rešenje, on...

Stranke ruske nacionalne manjine, u kojima su Rusi manjina.

Pred izbore niču kao pečurke posle kiše, tako da se na manjinskim listama može naći i po nekoliko ruskih partija.
Na prvi pogled može se pomisliti da su se i Rusi ugledali na Srbe pa postali nesložni.

Film koji bi kad bi bio snimljen ponizio originalni film toliko da bi Stalone lično došao da popuši glavnom glumcu. Bio bi to film sa mnogo krvi, jer prosečan Srbin inače ima mnogo neprijatelja, pa dok ih sve ispegla i natakne na kurac i 10 delova bi bilo malo. Materijala ima na pretek.

Svaka žena koja učini ono što druge žene ne smeju, ono što prkosi pravilima. Naravno, ona je kraljica u očima drugih žena, a muškarci takve zovu jednostavno kučka.