To je ono kada u stvarnom životu raskinete sa dečkom/devojkom, a onda to obznanite poznatima i nepoznatima promenom relationship statusa na fejsbuku. Pojavu ovog obaveštenja na wall-u prate karakteristični komentari.

Sveukupno, pojava iritantnija čak i od scensko-muzičkog dua Mina Lazarević-Ivan Bosiljčić u novogodišnem jebenom specijalu kod Ivana jebenog Ivanovića. Gledanje Snežane Dakić i Isidore Bjelica kako propovedaju urbanost kod Sanje Glupače Marinković? Minorno vređanje inteligencije u odnosu na pomenute ajteme iz naslova. Jer ljudi moraju imati uspomene. Nešto što će da ih seća na 21. Kobasicijadu u Turiji, 16. Jubilarni Festival Džibre u Donjoj Murtenici ili Anualno Okupljanje Ljubitelja Dačie u Srpskoj Crnji. Poseta Danima Štrudle u Kaću nikako se ne može proglasiti uspehom ukoliko se odatle ne donese barem jedna XXL majica sa sloganom "Mak po mak - štrudla", "Meni od gemišta nije ništa" ili kecelja sa jednako šarmantnim natpisom "Imaš ŠTRUDLU u rerni". Osobe koje ovo, pak, odistinski nalaze duhovitim, pod hitno treba strpati u tu istu rernu, onu istu o koju su očigledno udarili glave kada su bili dojenčad.

S druge strane, tradicionalna Kosidba na Rajcu je izvanredna prilika da "za uspomenu i dugo sećanje" pazarite kineski pamučni produkt sa jednom od tako ingeniozno modifikovanih narodnih izreka kao što su "Ko kosi taj ne prosi/zlo ne misli", "Kosidba je zlato" ili "Kosaču, pokosi me!" ( japanska narodna; prim.prev ). Ljude koji ovakve komade garderobe nose i van pomenutog događaja, i sâme treba što pre pokositi.

Festivali piva su već posebna priča. Ipak, tamo ću kupiti nešto tek onda kada budu zamenili stari repertoar ( "Čuvajmo vodu, pijmo pivo.", "Bolje stomak OD PIVA nego grba OD RADA" i sl. ) novim, savremenijim, inspirativnijim ( konkurs otvoren do kraja oktobra ). Za sve vas koji naprosto ne možete da dočekate sledeći stupidan hepening da biste potrošili svoje pare na neko ištampano odevno govno, mnogobrojne radnje specijalizovane za ovu vrstu umetnosti nude širok izbor parola, slogana i mota koji će zadovoljiti sve vaše potrebe da ispadnete glupi. Ako budete imali sreće, možda još uspete da nađete majicu "Nisam ginekolog ali mogu pogledati." u S veličini...

Ono čega se svaki lokalni alfa mužjak, predator, “rođen loš”, “vrag u duši”, “koliko-sam-usana-poljubio”-dečko drži kao pijan plota kad je u pitanju muvanje riba.
Kod onih posebno talentovanih muškaraca šablon ne biva razotkriven sve dok ga bivša ne zatekne sa novom ribom.

Kad se kupi NIKE(naravno ne original) majica na buvljaku za 400 500 din ,i onda e ode u skolu i pocne da se hvali

Kako se ova recenica razvijala vremenom i kako je menjala znacenje,i upotrebu...kako je omladina promenila vrednosti.

Jos iz doba cuvenih magazina za tinejdzere krajem 80-ih kad su se slala pisma redakciji,pa objavljivala u Teen-u ili Huperu...preko pricaonica i one cuvene reklame "imam crnu kosu i braon oci" ...pa onda sms poruke koje idu na dnu ekrana...i na kraju Facebook.

Drevni srpski obred, koji je prisutan na svetkovinama i praznicima svih vrsta. Postoji već vekovima i nema nikakvog znaka da će nestati, štaviše, u punom je zamahu u svim krajevima zemlje.

Reč je o jednom apsolutnom neizostavnom delu života u našoj dragoj zemlji, a to je - meso. Hrana koja se uvukla u pore (da, bukvalno) ovog naroda i ama baš ništa ne može bez prasetine da prođe, a da ne pričam o drugim vrstama mesa, tipa piletina ili jagnjetina. Bila to sa'rana, svadba, žurka ili šta god, ako na njoj ne vidiš pozamašnu količinu mesine koja, doduše, bude ubrzo potamanjena - znači da sto posto nisi u Srbiji ili da imaš loš vid. Pa ti vidi.

Osoba sa uočljivim problemom težine. Masne naslage su toliko uočljive da za ovakvu osobu kažemo da se preliva. Pri dodiru našeg tela sa prelivačem, evidentno ostaju tragovi masti na našem telu, i u neku ruku nam može poslužiti kao krema za sunčanje.

Radnja koja služi kao izgovor za neku drugu radnju i prikriva je.

Ova definicija je posvecena komentatorima Ivanu Tesanovicu i Miljanu Milicevicu bez kojih ova emisija ne bi bila ovoliko popularna!!!

Najšire rasprostranjen vid duhovitosti. Izaziva trenutni smeh bez potrebe za tumačenjem, promišljanjem i ''dešifrovanjem'' šta je pisac hteo da kaže. Dobra stvar skroz. Jedini nedostatak je kratkotrajno dejstvo. Ispresavijaš se od smeha ko Milić Vukašinović u Maksoviziji i onda naglo uozbiljiš. Smanjiš doživljaj, vratiš prvobitnu grimasu, ispeglaš bore smejavice uz eventualno brisanje suza ako je smehotres bio visoko-kvalitetan i čekaš narednu ''loptu'' da ponoviš ciklus.

...reče mi pre par dana jedna violinistkinja iz orkestra a na moje neobavezno pitanje koliko je dugo u vezi sa svojim dečkom. Puš-pauza između sekcija proba nije bila bogznakoliko zanimativna (utoliko pre što ja, šatro, ne duvanim...gistro) te uputih narečeni izliv kurtoazije najbližem ljudskom biću do sebe, tj. ako se jedan muzičar u orkestru i može nazvati jednim. S oba oka u glavi, relativno prijatnih kontura tela i solidnim trojkama podno korektnog facijalisa, njen odgovor me je nagnao na razmišljanje o ljubavi, vezi i vezanima u istoj. I od svih sumnji i pitanja koja su mi u tom kratkom roku prostrujala kroz šupljinu lobanje, dva su se poput mladunaca zebre odvojila od glavnog krda i postale žrtvama mog daljeg ispitivanja, naime: "Čime mogu da sastružem govno sa cipele u koje sam upravo ugazio?" i "Koliko dugo treba da se zabavljaš sa nekim pre nego što te opauči da se već zauvek nisi i zabavljao?"

Da l' se ljudi ulenje, da l' uđu u tu neku "autobus na relaciji Kuršumlija-Klagenfurt" rutinu veze, štali...tek, pre nego što stignu da izgovore "romantično veče uz šou Ivana Ivanovića", intima postaje obostrano cedjenje mitisera sa njonje a zabava odlazak u lokalni video-klub i iznajmljivanje nasumične romantične komendije sa Sandrom Bulok, znači, onom što ima Oskara. Kapiram da ovo dvoje žive zajedno i te munje ali da on i dalje nije svestan činjenice da ona ima kurje oko na levom stopalu, a ona da on ne ume da (je) jebe. Uostalom - koje drugo logično objašnjenje može da stoji iza rečenice "We are dating for seven years now...", jebem mu majku da mu jebem stvarno?

Zamislih se duboko, onako suštinski. Odnekud su se čula crkvena zvona i ja osetih nalet nemira u svom biću...

Jedina noć u celoj godini kada bi ultra urbane gradske devojke trebale da izlaze u grad bez pudera.

Mačiji klozet. Ima nešto u genima ovih životinja. Dao im Bog da sve što poseru moraju zakopati. Vode brigu o higijeni. Najčešće traže rastresito zemljište, a pesak kao takav je savršen.

Nakon što ste letimično pogledali grupicu hipi omladine na ekskurziji koja sa velikim žarom prelistava dela Bukovskog i Orvela, zatim par obrazovaca koji se prosvetljuju mislima oca Tadeja sve tražeći uputstvo za razbijanje trafike i semafora u dva poteza, dolazite do nje. Gužve, naravno.

U vazduhu se oseća nivo estrogena nezabeležen još od izlaska novog spota Vlade Georgijeva ili pojavljivanja Bosiljčić Ivana u čisto beloj, sigurno beloj uniformi predratnog (da ne kažem kraljevskog) avijatičara. Dok se polako uguravate, nadajući se da se možda na tom štandu nešto deli, što je, uostalom, možda i jedina funkcija bilo kog Sajma, shvatate da se tu samo prodaju knjige, ništa više. I to kakve knjige. Random anglosaksonsko žensko ime i prezime predstavlja svoje delo - "Zašto muškarci vole kučke"/"Zašto se uvek zaljubim u kretena"/"Jedem govna a guza mi je još uvek čvrsta". Zatim, domaće alapače (čak ni ne mislim na onu nosatu spodobu, mnogi su je opisali pre mene) sa delima kao što su "Muškarci su kao čokolada". Uz već pomalo olinjale ispovesti raznih kurvi, narkomanki, vozačica tramvaja i baba sera, koje nivo ženske empatije podižu na neslućene visine (što podseća na vremena kad se cela nacija trzala dok je onaj latino jebač noževima pravio konture Kasandrinog tela), glavno mesto zauzima jedna jedina, nenadjebiva, večna inspiracija Zdravka Šotre, Tijanićev glavni izvor profita, najveći glumački izazov Slobode Mićalović... ona.

Raspamećeni "hodajući novčanici" kupuju ovakvo štivo istim onim žarom kao onomad kad se Luj Viton pojavio u kineskom tržnom centru. Razumem, jebi ga, sve su teži zadaci pred današnjom ženom, više se ne očekuje da je samo vredna domaćica i školovana, sad treba i da je načitana, pa je ovo odlična prilika da se ide u korak sa modernim vremenom.

Indirektno odbijanje od devojke. Nećeš čuti nijedan odjebativ od nje ali si miljama daleko od prisnijeg odnosa. Tu si za ne daj Bože, u trećem ili četvrtom koncentričnom krugu njenih ploditelja.

Izraz koji se moze prevesti i kao traziti,preturati,s tim sto nakon burljanja ostavljamo ogroman nered u kom se vise apsolutno nicemu ne zna mesto.

Ritualni ples za umoljavanje božanstva Gorke Sudbine i prizivanje spemovače. Kada Disk Džokej zavrti tvoju singlicu...

1. Ispravi se kao da si namirisao ćevap i udari se u čelo
2. a) Ako je balada, zini k'o da ti lobotomiju na suvo rade
2. b) Ako je pak "zabavna pesma" stisni zube u ecst maniru i trzaj se tempiran od uzbuđenja
3. Udaraj vazduh u visini očiju spoljašnjom stranom stisnutih pesnica
4. Poželjne su i kontrakcije u kolenima, privući ćeš više pažnje pojavljivanjem i nestajanjem iz pregleda površine uztalasane mase
5. Razbijaj tuđe flaše (pune) o glavu u neukrotivom afektu

A ono što ne znaš, je da pesma i jeste tvoja:

(film po američkoj licenci, za srpsko tržište)

Padne tako nekom niko-i-ništa tipu da postane pisac. Dosadio mu ćelavi, brkati, grozni šef da mu svako jutro drži pridike. Daje spektakularan otkaz, nabija šefu u usta papir, frajerski odlazi među onim paravanima, iritatnoj koleginici udara cajper. Onda ode na neki tavan-mansardu-kuću u Sabanti, ponese staru pisaću mašinu jer nije fora da piše na kompjuteru, kuva kafe, razbaruši kosu, sav je u zanosu, opet kuva kafe, unajmi ženu koja će da mu čisti brlog i kuva podvarke i to je to. Al onda nastupi blokada, jer šta koj kurac on da piše kad je realno glup, smarala ga Ana Karenjina u srednjoj. On se onda nervira, gužva papire, kuva kafe, kanta je prepuna papira, opija se, ide u Kazino božemeprosti, zaljubljuje se u devojku koja mu pomaže, kuva kafe, ne zna šta će sa sobom. Odjednom se seti da napiše sve to što mu se desilo, prianja na rad, sav je u ekstazi, kuva kafe, dođe do kraja al ne lezi vraže! Ova krava otvara prozor da vidi bolje zvezdu padalicu ili ipak da se najebe majke deci što bacaju petarde ispod, napravi se promaja i odnese sve, ali sve listove sa stola u reku Lepenicu koja se odjednom pojavila ispod prozora. Vuče od reke(!) jebiga. Pisac trči, devojka takođe, kupaju se u Lepenici do članaka, kupe listove, kuvaju kafe, i odbacuju usput komad po komad odeće, došli već do Maršića, taman da se poljube al on udara glavom o kontejner koji su ubacila u reku(!) opet ona nestašna dečica s petardama mamu im jebem. I ode sve u Batočinu. On se onda budi u bolnici i kaže: možda sam roman izgubio al sam ljubav steko, ona kaže: i sve što si steko potrošiće neko, tu se ljube u smrdljivoj sobi punoj staraca, starkelje pare oči, upada sestra Antonija koja zgranuta stavlja ruku na grudi i kaže ijuuu! I tu je kraj i kreće neka njanjava muzika a dr Lovčević i dalje ne zna gde su njegove klompe i koje je boje sljezina:

Prijatelj koji uživa u tome da vas sluša dok pričate neku priču, da bi u najneočekivanijem trenutku rekao nešto od čega će vam vilica pasti do poda, a onda sledi jedna zadovoljna faca istog, dok mu se u glavi vrti:"Ha! Opet sam uspeo!"

Novac koji zanemarujemo, kada nam neko duguje, jer je isuvise mali da nam nesto pomogne u zivotu.