Bolan vapaj napaćenog Srbina koji se razočarao u svoju zemlju i sunarodnike. Rečenica je izgovorena u odsudnom momentu, kada dotični shvati da ne mrzi više samo svoga komšu, već počinje da mrzi i samog sebe, pa shodno tome žali što obojica nisu skončala pod govnima koja je milosrdni anđeo, Klintonov, kenjao sa neba. Ono realno on nam i nije najveći dušmanin iako je najsvježiji. Mogao bi u obzir doći i ona kita od Sulejmana al na koga bi posle silne žene svršavale a i u seriji djeluje kao pristojan tip.

Obavezan sadržaj svakog ženskog razgovora o muškim polovinama.

Poruka koju dobijete od prijateljice koja vam se vec duze vreme svidja.
Na prvi pogled izgleda kao poziv na nešto više, nakon nekog čitanja stvari se razjašnjavaju.

Unikat, gotovo ga je nemoguće pronaći. Priča se da negde tamo na neki ivanjdan i paprat cveta (iako to sad botanički ne bi trebalo) i onda se veštice i vile bore da pronađu taj cvet, jer ko ga nađe uživaće ultimativnu moć i tako neke dark lord stvari. Kul svakako. Jedino je problem što su obe strane toliko opsednute borbom, da takav jedan unikatni cvet na kraju ostane neubran. Možda i ne valja biti poseban.

Ko god da je smislio ovu spektakularnu frazu iz naslova mora da je bio vrhunski poznavalac ljudske prirode i ponašanja, genije psihologije koji je pronikao u tajne kako Čovekove svesti tako i njegove podsvesti.

I da – dabogda ga izjeo najgrđi rak koji je poznat savremenoj medicini. Ako već nije, tojest.

Elem i završivši taj uvek rado očekivani aspekt u mojim definicijama, vratio bih se, ako dozvolite, detaljnijoj analizi pomenutog izraza. Nema tu, ustvari, nešto previše detalja. Zapravo samo jedna prostoproširena govnurda od rečenice u kojoj se kriju svo zlo&nesreća koje nas praktično dnevno posećuju u našim domovima. U dnevnoj sobi - da budem sasvim precizan. I ako kojim slučajem niste rođeni kao retard ili posterdžija, do sada ste već sigurno i mogli da zaključite o čemu je reč. Da, ti prosečni autoru definicija što blejiš za tim lepljivim kompom – TELEVIZIJA je tačan odgovor! Jer, upravo je ona najveći bezobzirni eksploatator floskule iz naslova, tog zaraznog refrena komercijale, latentnog oružja za masovnu indoktrinaciju i, iznad svega, tog svojevrsnog pojačivača programskog ukusa koji će nas “naterati” da pogledamo i najočajniju emisiju, seriju, film, poverujemo i najdebilnijim marketinškim konstrukcijama ili, nedobog, ispratimo dvanaes’iljaditu reprizu nasumičnog od već poprilično transferogenog broja radioaktivnih domaćih kratkometražnih i dugometražnih ostvarenja koja je - između ostalih i već tradicionalno, napisao g-din skriboman - Siniša Pavić.

Mis’im...Je l’ ONI stvarno cene da ćemo MI da poverujemo da smo tražili da gledamo jebenog Šotru?! Ili “Porodično blago srećnih ljudi u boljem životu”?! Ili šou Ivana Ivanovića sa sve transferogenom pojavom benda Ane Štajdohar, kao i nje sâme?! Ili raspali “Bonux” u pakovanju od 12 i kusur tona?! Ili čips sa ukusom račića i sendvić sa pršutom i nori-algom u mrtvom MekDonaldsu?! Ili TOG čoveka na TOJ funkciji?! Da li ONI zaista misle da će tom kontra-psihologijom uspeti naše mozgove da pretvore u konformističku kašu koja misli da to nije, te na taj način kontrolisati naše želje, potrebe, snove?! Doduše, ona pršuta i alga bi do jaja išle zajedno...Saću se vratim...

E, pa bilo bi lepo i dosta jednostavnije da to može da bude kontra stav, ali nije, na žalost. Univerzalni lek za svaki muški problem je, takođe, kurac. To se pre svega odnosi na osećaj samopouzdanja i moći koji pruža krupan gaćni asesoar. Pa neka taj sa debelim mesištem ima i homoseksualnih sklonosti, on nikada neće biti gej, pička, sisa, šmoklja koji stavlja lak za kosu i nosi ultratesne Zara farmerice, jer nema šta da ga žulja. Neće biti ni štreber, ni suvoparni karijerista, jer veliki Đoka uvek traži vremena za sebe i održava prirodni balans između obaveza i razonode. Bitanga ili ne, muškarac sa velikom kitom je uvek stabilna beskompleksna ličnost, jer ima šta i da mu puca kad krenu da ga smaraju glupostima.

Neki tamo lik koga niko živ ne jebe ni 1,2% a umislio je da je neki kurac. Mnogo smara i nije naročito pametan. Ima jako visoko mišljenje o sebi, gotivi tako neku nadribudaletinu tipa Julijus Evola ili tako neki kurac.

Njegova biografija se najbolje opisuje kao jedan red. Znači svi koji su ga ikad poznavali stajali su u tom redu i svi su ga na neki način dobrano izjebali.

Sa čvrstim uverenjem u srcu i duši idealizovati nešto, a još češće nekog. Vozdizati nečiji lik i(li) delo iz čisto subjektivnih pobuda a bez nekih objektivnih razloga. Poput zagorelog paćinka koji 'oće da ženi brkatu Snežanu iz Borče jerbo mu je dala čke, imati previsoko mišljenje o nečemu i zavaravati se da će to nešto uvek ispunjavati jednako previsoka očekivanja koja se o istom gaje. Gledati u nekog k'o u Boga fazon. Glorifikovati do imbecilnosti, da se konačno izrazim rečnikom koji najbolje razumeju najvatreniji navijači fudbalskih klubova, fanovi Majka Džeksona i matore komunjare što i dalje drkaju na SFRJ, Tita i ono jebeno išli-smo-na-letovanje-svake-godine-lebtejebo sranje. Svršiste li više, aman, drugovi penzioneri?!

Reč pijedestal (ital. “piedestallo”: pié noge, podnožje + de od + stallo prodajni štand, tezga) se, inače, još od antičkih vremena koristila - a koristi se, bogami, i dan-danas – za označavanje postolja-platforme na kome stoji jedna statua, kip ili random drugo delo iz domena vajarske umetnosti a kako bi se, razume se, ono uzdiglo na određenu visinu, time još više ističući sopstvene umetničke kvalitete u očima posmatrača. Analogija sa izrazom iz naslova je time, nadam se, nepobitno jasna. Doviđorno.

Prirođeno je ljudskom biću da sneva, i sanja velike snove. Ali snovi se retko ostvaruju. Ponekad treba prihvatiti utešnu nagradu.

Niste postali multimilijarder ili predsednik države. Ali ste neko mudo u opštini ili ministarstvu.

Nemate vilu na Dedinju, ali nije loš ni trosoban stan na periferiji (ako je novogradnja) sa centralnim grejanjem i garažom.

Niste oženili glumicu ili manekenku, ali ni bankarska službenica nije loša. Ima lepu guzu i grudi, ume da pravi kolače, i što je najvažnije srećna je kad je dvaput mesečno izvedete u bioskop ili pozorište.

Ne hranite se u eksluzivnim restoranima, ali iz Lidla idete punih korpi i bez da razmišljate o svakom dinaru.

Ne letujete na Havajima, ali se ima svake godine za apartman u Grčkoj i Kopaonik u martu.

Ne vozite se službenim Mercedesom sa blindiranim staklima, ali ni Škoda Superb nije loša. Doduše, nema rotaciona svetla (zabranio šef) ali ima udobnu zadnju klupu i dobru klimu. Leti hladi, zimi greje, pa može da se pridrema dok se čeka u špicu . I još kažu da će je uskoro na licitaciju, pa tu možete da potegnete veze da je uzmete za male pare, nije puno prešla.

Iznenaditi nekog. Ili navatati. Iz zasede, da ne zna šta ga je snašlo.

Kvazi High Life . Život na visokoj nozi uz malo love. U Srbiji može da se tretira i kao pojava novog subkulturnog pravca u društvu , kao sistem vrednosti, sa ciljem da se postigne lažni i nasilnički materijalni autoritet u sredini u kojoj smo okruženi.

Uglavnom ga primenjuju ljudi nižeg imovinskog statusa. Glavni razlog nastanka ovog pokreta su psihičke i materijalne frustracije, čežnja za nečim što bogatim ljudima predstavlja uobičajen svakodnevni život. U razvijenim zemljama ''high life'' predstavlja način života, dok se u Srbiji dešava na odredjene trenutke i to uglavnom lažno. Uz mnogo truda prikrivaju realnu sliku o svom imovinskom statusu sa ciljem da nadmaše prosek i izazovu oduševljenje okoline.

Glavni motiv je nedostatak novca, mali prihodi i želja za većim rashodima. Zato se izvodi jako retko a podiže se velika galama kako bi dobio na značaju. Faktori koji dodatno utiču i motivišu ovakve ljude da pristupe ovakom stilu zavaravanja su gledanje televizora, visokobudžetnih spotova, ljubomora, zavist, kopiranje drugih ''hajlajfer-a'' (kako pravih tako i lažnih), društvene mreže, naročito instagram.

Sprovodi se uglavnom u urbanim sredinama, mada i ruralni krajevi nisu neizostavni. Najčesca mesta koje posećuju kvazi hajlajferi su obicni kafici i restorani, klubovi, jeftina letovanja, shoping u turskim buticima, slikanje sa tudjim automobilima, a overava se na društvenim mrežama čekiranjem lokacija i fotografijama koje daju utisak visokog sloja.

Ljudi kao ljudi, jedu, piju, rade, ne rade, čitaju, pišu, mrze, vole, misle, gledaju. Žive. Osećaju, Osećaju se. Sećaju se. Ne sećaju se. Ne sećaš se? Ne želim da se sećam.
Ali ipak je tu. Ne mogu da znam koliko će mi oderđena radnja ostati u memoriji. Pa opet, mogu sama da je pobedim. Bacim na pod i tri put nogom.
Fora, apeluju te da ne praviš velika sranja. Jeste. Jednog dana ćeš ipak da voziš svoj auto, zastaneš na semaforu, setiš se i spustiš glavu na volan.

Seksualna adaptacija fraze "nisi ti gladan".

Je u poslednje vreme sve češća pojava u našoj šarolikoj estradi. Naime naše estradne umetnice načitane sa par izraza iz Vokabulara uspevaju da barataju sa tim primerima u skoro svakoj rečenici. Posmatrač neupućen u ovaj novi trend bi pomislio kako je naša estrada veoma obrazovana i začudio bi se kako pevačica ovakvog fonta reči peva pesme tipa " Noćas sam spremna, skini me celu osetićeš zelju". Iako godinama praktikujući izraze po raznovrsnim kafana "Alo seljačino ne moras da gurnes ruku do kraja kada stavljas pare u sise" su uspele da prosire svoje horizonte i uveliko barataju rečima kao sto su enorman,medokritet,i hipoteza. Naravno tu si i Zivotne filozofije ovih ENORMNO pametnih osoba kojima suptilno poručuju nama smrtnicima da učimo od njih. I da je njihova osmogodišnja ili trogodišnja škola, bila škola zivota.

Najčešće je to odeljenje u medicinskoj školi. Može biti i društveno-jezičko odeljenje gimnazije, kao i odeljenje pojedinih ekonomskoh smerova. Dakle situacija ovako stoji: Bog ti je dodelio sudbinu da 4 godine budeš okruženi ženama. Da, tvoj sopstveni harem. Da li ćeš biti sultan u haremu, to samo od tebe zavisi. Naravno, nisi sam, u odeljenju su i još dva muškarca, ali, kako si procenio, jedan je pomalo gej, a drugi klasičan štreber.

Elem, za sada ti sve izgleda idealno. Već zamišljaš kako bančiš na ekskurizijama dok se minimum pet riba uvija oko tvog nagog tela. Naravno, sledeće veče menjaš njih za novih pet. Zašto? Zato što ti se može! Ti si njihov sultan, gospodar, pokoravaju ti se, a pomalo te se i plaše. Ti se njihov Ser Aleks Ferguson i slušaju te bez pogovora. Razmišljaš i koliko kutija kondoma da poneseš, nikad se ne zne koliko njih će želeti tvoje pubertetsko telo.

E, da se malo vratimo u stvarnost. Dakle, prve mane ženskog odeljenja uočavaš na fizičkom kada nemaš sa kime da odigraš ni partiju basketa. Nije zanimljivo igrati 1 na 1, a za 2 na 2 vas nema. U pomoć pristiže muškobanjasta devojka (svako odeljenja ima po jednu), ali... Nije to to.

Idemo dalje. Kako vreme odmiče polako postaješ prijatelj sa svim devojkama. Jedna je uspela tokom pijančenja jedne noći da padne na tvoj šarm, pa ste se poljubili. Naravno, brzinom Usaina Bolta vest se pronela odeljenjem, tako da sad ostalim devojkama ne pada na pamet da budu sa tobom. Toliko o arčenju na ekskurzijama.

Ponedeljak. Prva smena. Još uvek pospan ulaziš i učionicu čekajući da počne čas. Njih 28 melju kao voditeljke jutarnjeg programa, prepričavajući događaje koji su se desili za vikend. Saznaješ kako se Marija poljubila sa Filipom sa prirodnog, kako su se Ivana, Milica i Sara olešile kod ''Bircuza'', kako je Suzana konačno dobila, kako je Milena uradila frenč, kako su se Ljiljini roditelji posvađali, kako se je Ani koža totalno suva, a kosa u haosu, kako je ovaj bio sa onom kurvom, a ona sa onim iz trojke... Sve u svemu, imaš kompletan uvod o celokupnim dešavanjima. Nije da te baš interesuju, ali šta'š.

Našao si devojku. Iz druge škole. Za manje od 2 dana od svojih drugarica dobijaš sve informacije o njoj. Prvi dečko, prvi seks, gde se fenira, gde radi nokte, visina, težina, obim struka, veličina sisa... Sve. Opet, ne interesuje te ništa od toga, ali šta'š.

Slušaš njihova ispovedanja, njihove probleme, svađe, rasprave, smeh, plač, smeješ se kad odvale nešto, strahuješ kad je većina u PMS-u. Trpiš ih 4 godine. Naravno, posle ti se neke ne javljaju u gradu, sa nekima si na 'ćao-ćao', neke povremeno viđaš na kafi, a neke Bogami ti postaju pravi prijatelji.

Namirisati adekvatni momenat za dejstvovanje. Primetiti rupu u sistemu i sve svoje snage usmeriti ka njoj.

Pojava koja se javlja na bilo kom mestu, najčešće firmama, vinskim podrumima, fan klubovima Majkla Dudikofa, odnosno na svim mestima gde je žensko članstvo sveprisutno.
Grupa protaštera (žene posle 30e godine) opazi odmah ulazak svežeg muškog mesa u vazduhu koji je odavno navikao samo na estrogen. E, onda se dešava spem raznoraznim protaštinskim namerama:
- pokazivanje slika svojih bratanica, ćeraka, ali i sestara...
- donošenje pramenova kose tih sestrični, deverični i kumica...
- nuđenje slatkim i neslatkim predmetima, tipa: torta od krompira koju je njena ćerka (student s desetkom) napravila samo za to mlado muško meso koje nije ni videla...

Osnovno pravilo raspodele informacija. Ključni element pri obavljanju operacija čiji se glavni faktor uspešnosti oslanja na poverljivost podataka.

Čovek koji ima inspiraciju za ovako nešto:

Na tacni ;kao malom detetu;

Predati završenu, izglancanu stvar nekome, na kome ostaje samo da se potpiše i iskoristi je u svoju korist.
Maksimalno ugoditi dotičnom, koji, il' je lenj il' je previše razmažen pa je gledanje svoje bulje i ugađanje sad već postala navika. Bukvalno mu se izuti, pružiti mu sve sažvakano. Namestiti da se događaj odigra samo u njegovu korist i ničiju više.