Način da se ubaciš u svaku priču, miniraš je i odmah ispričaš svoju verziju.
Psihička i fizička smetnja koja ti onemogućava da se promeniš za dobrobit svoje okoline. Dakle, izgovor da ostaneš retard.
-Jebote, Lemi, jel se ti ikad kupaš? Bazdiš ko da se jato lešinara okupilo na veću uprave gradskog vodovoda i kanalizacije pod tvojim pazduhom.
-Brate, nisam ja kriv što se brzo znojim. Rođen sam tako.-Jesam ja kriv što sam rodjen bez ruku? Jesam li? Reci!
-Ma nisi, sine, znam ja sve, ali...
-Ali šta?
-Pa ništa, malo mi neprijatno da ti ja drkam...
Fraza koju koristiš da bi svojoj lepšoj polovini opravdao činjenicu da si sam stukao celu buteljku vina tokom romantične večere sa svećama.
Statistika je do jaja. Sve što ljudi rade, ona usrednjuje i predstavlja pomoću broja. Da nije nje, ne bismo znali da nećemo dobiti na lotou, da je verovatnoća da poginemo u autobusu veća nego verovatnoća da poginemo u avionu (džabe si se paranojisao, Bergkampe), da su šanse da muž ubije ženu deset puta veće nego da se desi obrnuto, da nećemo naći posao sa završenom arhitekturom, da veza mlađeg muškarca i starije žene neće uspeti, i još mnogo štošta. A kad sve to znamo, možemo da isplaniramo stvari.
Ali, kurac. Što'no Voland kaže, čovek ne može da zna ni šta će raditi danas uveče. Nešto ima da ispadne onako kako smo najmanje očekivali. Ajkula, recimo, može da zaluta u plićak baš kada smo mi na plaži. A možemo i da nenadano najebemo u braku.
- Ženo, daj više tu pivčugu ovamo!
- Adrijane, nema više piva, ja sam sinoć malo pila...
- Šta bre? Pizda li ti materina, jesam ti rekao da doneseš gajbu?
- Da, ali sam jutros duže spila. Priznajem da sam pogrešila...
- Opet jedeš govna sa tim rimama? Jebali te Prever i Kušner, pederčine francuske! Ostavi taj tučak za meso i slušaj me dobro! To ti je možda prolazilo sa prvim mužem, ali kod mene nema labavo! Znam ja kako treba sa takvima ko što si ti!
- To je i on govorio. Dok nisam počela da ga lemam. Često sam tukla psa, dok sam s njim bila.
- Molim?
- Na kraju sam ga ubila.
- Ček, šta...
- Da, ja sam od tebe krila da u sam u zatvoru bila...:vrisak:
:zvuk udarca tučkom za meso:
:krv:
Fora na koju možeš da se izvučeš kada ti treba laka i mala kinta a dobio si sranje posao da radiš.
Sef:Lazare operi wc.
Ja:Odmah sefe.
Sutra...
Sef:Je li si ga oprao?
Ja:Perem ga samo subotom, poskupela voda.
Sef:Pitam te za wc debilu?
Ja:Nego šta sam.Čak sam i toalet papir kupio.I Glejd.Klonja nam je kao kod Damira.
Sef:Super.
Kasnije...
Sef:Ti nisi oprao klonju.
Ja:Jesam.
Sef:Ajde, ne seri, bio sam maločas tamo i zamalo da se ne onesvestim.
Ja:Izvinite sefe, ja sam bio ubedjen da sam ga oprao, odmah idem na posao.
Sutra...
Sef:Opet ga nisi oprao, koji je tebi kurac?
Ja:Evo ne znam Boga mi...
Sef:Evo ti plata za ova dva dana i sklanjaj mi se sa očiju.
Vrlo sam mu blizak.
Kume, nema Jelena, ima samo Lav. Je li problem?
Nema frke kume, ja sam s njim na ti.
Odgovor iskrenog gubavca na pitanje kakav mu je to kurac na licu.
Kad ti padne na pamet da nešto definišeš, uđeš u pretragu definicija da vidiš da li je već definisano, kad ono JESTE i to od strane tebe lično, ali prije jedno 10 godina, i kontaš onda, jebote šta ti je psihologija ličnosti - i prije deset godina, iste su mi se stvari motale po glavi... i nikom drugom to nije tako palo na pamet, nego baš meni... tad skontaš koliko si predvidljiviji nego što misliš da jesi, i kako ustvari od sebe ne možeš pobjeći.
U opštem slučaju "to sam ja" trip, je kad samog sebe prepoznaš u nekom ponašanju koje je toliko tipično za tebe samog, da to graniči sa nadrealnim...
Danas nam u firmi par sati nije bilo struje, i ja u jednom trenutku odem u WC, naravno po navici uzalud pritišćem šalter da upalim svjetlo i pomislim "ovo bi se moglo definisati na Vukajliji... Navika... kad nema struje, a ti ne jednom, ne dvaput, nego uporno pritišćeš dugme za paljenje svijetla u WC-u, uzalud..." I krenem ja večeras da pišem tu definiciju, al prvo pogledam stare definicije pojma "Navika"...
i tu nađem između ostalog, ovu definiciju:https://vukajlija.com/navika/63686
napisana 21. aprila 2009.potpuno ista logika... jedino umjesto nestanka struje, pomenuo sam da je crkla sijalica...
I kontam, jebote, zar je moguće...
Drugim rečima "Takav mi je karakter" iliti "Mnogo sam zajeban".
-Je li bre, ti si onaj mali što rek'o profesorki likovnog da jede govna?
-Ja sam. Jebi ga, jednostavno u ovom lažljivom svetu punom narušenih vrednosti ponekad ne mogu da zadržim svoj bunt. Šta ću, takav sam.-------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Je li brate, kakvo to šamaranje palo sinoć?
-Ma brate, bio u kafiću sa ribom, kad neki namršteni seljak upada k'o Gestapo i nešto jede govna. Šta ću, ne trpim ničija sranja, takav sam.
Izraz koji upotrebljavaju "verni" pratioci ovog sporta samo da pokazu da nisu pomodari, nego i da su ranije voleli da gledaju tenis, a ovo sto su Nole i ove dve napravile bum, to se desilo onako usput i nije uticalo da oni pocnu da gledaju tenis, nego su ga jelte jos ranije gledali...i da dodam, nisu slucajno u leksikonu pisali pod omiljeni sport :"Tenis".
Realno, 95% Srbije nije ni znalo sta je tenis, o tom tenisu je moglo da se cuje jedino kad na dnevniku 2 jave ko je pobedio na nekom grend slemu i tolko.
P.S. Ovo "gledala" sam stavio u naslov jer sam ovo vise cuo od zena, pa reko da ne kvarim izraz i fenomen, mada naravno i muskarci ne kaskaju za njima u pomodarstvu.
Ja: Mnogo mrzim tenis, do pre 3 godine, niko nije znao sta je to, a sad svi nja, nja, nja...tenis, kurac, palac, bakraci...Svi poceli da gledaju tenis posle Noleta.
Zensko celjade: A ne...znas ja sam tenis oduvek gledala...
Ja: Ma ajde molim te, cula si eventualno za Anu Kurnjikovu i Moniku Seles i tol'ko.
Zensko celjade: Ne seri, molim te...ja sam tenis gledala jos ranije, bolje to da gledam nego tvoj fudbal.
Ja: Jao, Djokovicu, pizda ti materina...
Poslednji stepen u gradaciji narcisoidnosti!
Ja i nema dalje, bez mene je sve go kurac!
- Lafe, ideš li na momačko veče kod Mićka?
- Jok ja, idem na neki rođus...
- Šteta, biće dobra žurka!
- Ma biće vraga, nema od te slave ništa...
- ŠKK? Što tako misliš?
- Pa buraz, neće biti mene, a gdje sam ja tu je žurka...
- Da se ti goniš u pizdu materinu, kad dođu one striptizete, ima da dobijem bolove u predjelu kurca što tebe nema!
Ono što kaže junak američkog filma bez obzira od koga beži i na koja vrata ambasade lupa.
Negde u nekoj afričkoj vukojebini...
-Otvorite, ja sam Amerikanac!!!
-Zajebo si se brate, ovo je srpska ambasada, samo smo zastavu okrenuli naopačke pa izgleda ko ruska....
Zal nad tuznom sudbinom. Zasto je Bog tako surov, sta sam Bogu zgresio/la, pa da mi tako uzvraca!
Ja sam bre iz selo pobegla, i od kopanje, i od oranje, gospoDZa da budem, pa ja li sam se na Boga sa kamenje vrljala pa i u prestonicu sa matiku da se preganjam!
U svetu lažnog morala, pogrešnih vrednosti i ozakonjenog kriminala sve ono što ne bi smelo da bude normalno postaje manir i način ponašanja. Pismeni su siromašni ili su van države. Mada su i mnogi nepismeni otišli napolje, i svakako su ispali pametniji od pismenih koji su ostali. U takvom društvu, sasvim je normalno da neki glupak bude predsednik države, a neka džukela premijer. Svi njima slični zauzimaju mesta u sistemu iza njih, a različiti od njih ostaju sa strane. Da se razumemo, govorim o svojoj domovini Burkine Faso.
- Zašto trpiš takvu nepravdu?
- Ja sam dete sa sela. Navik'o sam da me stoka gazi.
Kad dovoljno skupiš snage, hrabrosti i vere u sebe da priznaš sebi i drugima. Po mogućnosti na nekoj klinici zavisnosti u grupi za odvikavanje.
Ja: Ćao ja sam Milan i imam Facebook nalog...(sramotni pogled u pod)
Svi u grupi za odvikavanje: Ćao Milane! (mašu Milanu)
Doktor: Bravo Milane, priznanje je prvi korak ka odvikavanju...
"Jednom sam ja nasela baš a ti na mene još ne nasedaš". Ovako glasi deo pesme Nataše Bekvalac, cist primer krize i neimaštine. Onaj ko nema para za Marinu Tucakovic "naseda baš", a ona koja ima ima malter umesto grudi, suze im padaju na gore, i ostavljaju "gaćice" kojekude!
Nadobudna tvrdnja svakog živog muškarca, da ne kažem pičkopaćenika. Naravno, iz potpunog neznanja budala može izgovoriti ovu rečenicu, ali šta se zapravo krije iza rupe? Ne pada vam na pamet depilacija, jebena čorba i bolovi u vezi sa istom, napadi depresije, ljubavi, pižđenje, histerisanje, preemotivni ispadi, kuliranje, slamanje srca (množina), nokti, kose, šiške, feniranje, šminkanje svakog jebenog jutra, detalji, prokleti detalji i naravno bol bol bol? I kome još može da padne na pamet da se svaki dan trsi?
Koristeći ženski unutrašnji monolog, zavirimo u svest jedne nesrećnice na samo pola sata. Pakao.
Da zar je već jutro ma mogu još pet minuta jebote nemam vremena gde mi je čarapa brus uf ala žulja ova žica pu majko što sam na tebe nasledila ovolike ali dobro bar sam visoka mršava iju na šta mi liči kosa pa dobro nije loše a jebem ti maskaru ko je izmisli zar je moguće tri dana ranije a sve ti pa zar danas gde su mi tamponi samo mi fali da se pokida končić šta bi rekla doktorka sigurno joj se to pre dešavalo smotanuša vidi je kao da joj je prvi put ali ne sigurno ne bi navikli su oni na to gde mi je telefon jao srce moje zašto me nije zvao skotina jedna ko zna s kojom se valjao sinoć ali boli me ja znam da on mene voli jao vidi ovu ćurku šta je obukla kako mogu tako u crno da se oblače kako im ne dosadi svaki dan gledati nakazu u ogledalu a kako je lepo jutro gde je glupi autobus ma idem peške šta je to dvadeset minuta opušteno ali pokvariće mi se šiške ma sačekaću kako je užasno biti mator nadam se da ću ja zauvek ostati ovakva vazduha bre majstore otvaraj zadnja kako ih nije blam da viču kao da ne znaju da će otvoriti uvek otvori da a šta ako je stvarno bio s nekom uu kako lepe oči srce moje da si mi samo na jedan dan mani se ludačo ti si zaljubljena ali šta fali ako mi se sviđa više njih u isto vreme sve je to normalno ti ga voliš voli i on tebe ma nemoj više razmišljati zdravo oštrokonđo kučko prokleta znam da si ga sa'vatala onomad vidi kakva ti je kosa zaobiđi me se neću više ni da te gledam nikad obećavam neću da razmišljam o njemu ne zanima me što su raskinuli ja sam srećna ali boli i dalje boli boli zašto zašto e povadiću sve šta će mi deca ikad biti potrebna u životu ali sin sa njegovim očima ipak ne ali deca seru kenjaju urliču ma misliću o tome posle i sad ovaj razglaba o boli me ćoše stilu oblačenja smaraču prokleti kako me samo pogledao tog dana da da da.
Ova rečenica može da vas spase ako volite da popijete nekoliko čašica viška, a pri tome imate kući ženu koja to nikako ne odobrava.
Da ne bude kako pričam gluposti sledi objašnjenje.Priču sam čuo od druga koji je čuo od druga, što znači da se desilo ko zna kome i ko zna kad, a sad je urbana legenda.
Naime, budi se jednog jutra posle žestoke pijanke izvesni gospodin i njegova žena mu prilazi, ljubi ga u obraz, donosi mu kafu u krevet, pita ga da li mu nešto još treba. Čovek je u bunilu. Misli da sanja. Do tada je u ovakvim prilikama sa ženom imao samo žestoke svađe.
Popio je kafu i upitao ženu zbog čega je tako drastično promenila ponašanje prema njemu. Žena mu je tada objasnila.
"Vidiš mužu, kada su te kum i komšija sinoć doneli letvosanog i stavili u krevet, ja sam htela da ti svučem pantalone, a ti si ih krvnički držao i vikao:"Nemojte gospođo ko boga vas molim. Ja sam oženjen čovek." Zato sam ti sve oprostila."
Dakle bila ovo urbana legenda ili istina svejedno je dobar savet za sve koji vole da popiju "malo" više.
Fraza koju ljudi koji se u tehniku ne razumeju koriste kad zele da se ukljuce u razgovor o nekim uredjajima.
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
