Način da se ubaciš u svaku priču, miniraš je i odmah ispričaš svoju verziju.

Psihička i fizička smetnja koja ti onemogućava da se promeniš za dobrobit svoje okoline. Dakle, izgovor da ostaneš retard.

Fraza koju koristiš da bi svojoj lepšoj polovini opravdao činjenicu da si sam stukao celu buteljku vina tokom romantične večere sa svećama.

Statistika je do jaja. Sve što ljudi rade, ona usrednjuje i predstavlja pomoću broja. Da nije nje, ne bismo znali da nećemo dobiti na lotou, da je verovatnoća da poginemo u autobusu veća nego verovatnoća da poginemo u avionu (džabe si se paranojisao, Bergkampe), da su šanse da muž ubije ženu deset puta veće nego da se desi obrnuto, da nećemo naći posao sa završenom arhitekturom, da veza mlađeg muškarca i starije žene neće uspeti, i još mnogo štošta. A kad sve to znamo, možemo da isplaniramo stvari.

Ali, kurac. Što'no Voland kaže, čovek ne može da zna ni šta će raditi danas uveče. Nešto ima da ispadne onako kako smo najmanje očekivali. Ajkula, recimo, može da zaluta u plićak baš kada smo mi na plaži. A možemo i da nenadano najebemo u braku.

Fora na koju možeš da se izvučeš kada ti treba laka i mala kinta a dobio si sranje posao da radiš.

Vrlo sam mu blizak.

Odgovor iskrenog gubavca na pitanje kakav mu je to kurac na licu.

Kad ti padne na pamet da nešto definišeš, uđeš u pretragu definicija da vidiš da li je već definisano, kad ono JESTE i to od strane tebe lično, ali prije jedno 10 godina, i kontaš onda, jebote šta ti je psihologija ličnosti - i prije deset godina, iste su mi se stvari motale po glavi... i nikom drugom to nije tako palo na pamet, nego baš meni... tad skontaš koliko si predvidljiviji nego što misliš da jesi, i kako ustvari od sebe ne možeš pobjeći.

U opštem slučaju "to sam ja" trip, je kad samog sebe prepoznaš u nekom ponašanju koje je toliko tipično za tebe samog, da to graniči sa nadrealnim...

Другим речима "Такав ми је карактер" илити "Много сам зајебан".

Izraz koji upotrebljavaju "verni" pratioci ovog sporta samo da pokazu da nisu pomodari, nego i da su ranije voleli da gledaju tenis, a ovo sto su Nole i ove dve napravile bum, to se desilo onako usput i nije uticalo da oni pocnu da gledaju tenis, nego su ga jelte jos ranije gledali...i da dodam, nisu slucajno u leksikonu pisali pod omiljeni sport :"Tenis".
Realno, 95% Srbije nije ni znalo sta je tenis, o tom tenisu je moglo da se cuje jedino kad na dnevniku 2 jave ko je pobedio na nekom grend slemu i tolko.

P.S. Ovo "gledala" sam stavio u naslov jer sam ovo vise cuo od zena, pa reko da ne kvarim izraz i fenomen, mada naravno i muskarci ne kaskaju za njima u pomodarstvu.

Poslednji stepen u gradaciji narcisoidnosti!
Ja i nema dalje, bez mene je sve go kurac!

Ono što kaže junak američkog filma bez obzira od koga beži i na koja vrata ambasade lupa.

Zal nad tuznom sudbinom. Zasto je Bog tako surov, sta sam Bogu zgresio/la, pa da mi tako uzvraca!

U svetu lažnog morala, pogrešnih vrednosti i ozakonjenog kriminala sve ono što ne bi smelo da bude normalno postaje manir i način ponašanja. Pismeni su siromašni ili su van države. Mada su i mnogi nepismeni otišli napolje, i svakako su ispali pametniji od pismenih koji su ostali. U takvom društvu, sasvim je normalno da neki glupak bude predsednik države, a neka džukela premijer. Svi njima slični zauzimaju mesta u sistemu iza njih, a različiti od njih ostaju sa strane. Da se razumemo, govorim o svojoj domovini Burkine Faso.

Kad dovoljno skupiš snage, hrabrosti i vere u sebe da priznaš sebi i drugima. Po mogućnosti na nekoj klinici zavisnosti u grupi za odvikavanje.

"Jednom sam ja nasela baš a ti na mene još ne nasedaš". Ovako glasi deo pesme Nataše Bekvalac, cist primer krize i neimaštine. Onaj ko nema para za Marinu Tucakovic "naseda baš", a ona koja ima ima malter umesto grudi, suze im padaju na gore, i ostavljaju "gaćice" kojekude!

Надобудна тврдња сваког живог мушкарца, да не кажем пичкопаћеника. Наравно, из потпуног незнања будала може изговорити ову реченицу, али шта се заправо крије иза рупе? Не пада вам на памет депилација, јебена чорба и болови у вези са истом, напади депресије, љубави, пижђење, хистерисање, преемотивни испади, кулирање, сламање срца (множина), нокти, косе, шишке, фенирање, шминкање сваког јебеног јутра, детаљи, проклети детаљи и наравно бол бол бол? И коме још може да падне на памет да се сваки дан трси?
Користећи женски унутрашњи монолог, завиримо у свест једне несрећнице на само пола сата. Пакао.

Ova rečenica može da vas spase ako volite da popijete nekoliko čašica viška, a pri tome imate kući ženu koja to nikako ne odobrava.
Da ne bude kako pričam gluposti sledi objašnjenje.Priču sam čuo od druga koji je čuo od druga, što znači da se desilo ko zna kome i ko zna kad, a sad je urbana legenda.
Naime, budi se jednog jutra posle žestoke pijanke izvesni gospodin i njegova žena mu prilazi, ljubi ga u obraz, donosi mu kafu u krevet, pita ga da li mu nešto još treba. Čovek je u bunilu. Misli da sanja. Do tada je u ovakvim prilikama sa ženom imao samo žestoke svađe.
Popio je kafu i upitao ženu zbog čega je tako drastično promenila ponašanje prema njemu. Žena mu je tada objasnila.
"Vidiš mužu, kada su te kum i komšija sinoć doneli letvosanog i stavili u krevet, ja sam htela da ti svučem pantalone, a ti si ih krvnički držao i vikao:"Nemojte gospođo ko boga vas molim. Ja sam oženjen čovek." Zato sam ti sve oprostila."
Dakle bila ovo urbana legenda ili istina svejedno je dobar savet za sve koji vole da popiju "malo" više.

Fraza koju ljudi koji se u tehniku ne razumeju koriste kad zele da se ukljuce u razgovor o nekim uredjajima.

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.