Prenos skupštine na 19 kanalu RTS. Izuzetno zaebana situacija, mo'š misliti ko'ko. Jedino se čuje škripa vrata u holu, zatvaranje očiju i lavež besnih muva koje kidišu na lepo ugladjene Nam poslanike, koji se bore za pravdu kao Kosta Perović za skok u napadu. Prva se odvažila gospoža sa iscrtanim obrvicama, kerećim usnama i skromnom D&G bluzom. " Gospodine Marjane Rističeviću( Seljačka partija srpskih penzionera), optuženi ste od strane Milosave Skrndeljićn iz stranke Srpskih srčanih problema da ste za ime i račun CIA-e iznosili najpoverljivije informacije iz vlade. On ponosno potvrdjuje tu informaciju, on je kao sad nafuran, što se njemu pridaje tolko pažnje. U stvari on je tek četvrti zamenik drugog kurira studija sa svadbe i sa'rane, al njega zabole. Njegova okrugla proćelava, glava i zubi koji podsećaju na propali experiment našeg poznatog bio- hemičara Sredoja Kurića će već narednog meseca stajati u magazinu "Cveće i ikebane". U isto vreme prevareni glasač Mića iz sela pokraj Grbavčeta češka guzicu i namešta neki televizor koji liči na kutiju koja priča, a za sliku na televizoru treba uključiti malo više mašte... " Jao breee kukala ti majka go'no jedno, Strani špijunu... Prodo si Srbiju za male pare stranim silama, prodo si Kosovo svetu Srpsku zemlju( majka naše zemlje Srbije), majku ti krvavu nataknem... Proklinju te svi tvoji verni glasači širom Negotniskog okruga( zna se da ljudi u ovom okrugu već godinama ima malo)... Dabog da te u Hagu zgazio motokultivator!"

Pratimo dan u životu zvezde

09:00-Zvezda je ustala, otišla do wc-a, dobro se išorala i zamislite nije pustila vodu da govno nestane.Mile,koji radi u hotelu gde je zvezda odsela nam kaže da je zvezdino govno dužine 8 centimetara i širine 2,7.Po sastavu se vidi da večerao čvarke, kajmak baba Mare i da je sve to zalivao šljivovicom.

10:00-Zvezda je bila na doručku, jeo je slaninu i jaja, a posebno je zahtevao domaći ajvar.Nosio je belu majicu na kojoj je pisalo Kosovo je Srbija jer saoseća sa domaćinima i plave farke.

13:00-Zvezda je stigla na set filma koji snima, pozdravila se sa članovima ekipe i krenula da snima.Morao je skinuti onu belu majicu jer je režiser pro kosovski nastrojen što je dovelo do sukoba u kome je naša zvezda dobila šljivu ispod oka.

16:43-Zvezdi se prisralo za vreme snimanja jedne napete scene pa je otrčao da se iskenja u svoju prikolicu.Informacije o govnetu nešto posle.

18:27-Pojeo je pljevu sa lukom, urnebesom, tartar sosom i zelenom salatom.Skroz se umazao od urnebesa koji je iscurio.

21:00-Zvezda je završila sa snimanjem za danas, stigla je u hotel da odmori.Navodno mu jako smrde noge i muči ga stomak zbog pljeve sa lukom koju je smazao na setu, ali obavezno će ići u provod.Da, dobili smo podatke o onom govnetu koje smo danas ranije spomenuli.Dugačko je 5, a široko 1,9 centimetara.

00:18-Zvezda je stigla u klub Holivud sa našim selebritijem Željkom Slavić, svojim novim najboljim jaranom.Na ulasku je bacio jedan jebozovni pogled lokalnoj moralnoj devojci koja je odmah zatrudnela.Oh,kako je samo kuljastičan i seksi!

02:07-Žurka je na vrhuncu,zvezda se raspojasala i latila mikrofona.Prvo je pevao Od izvora dva putića, a onda je opalio po Bajinim hitovima.Devojke su ekstazi, sve bi htele da ih zvezda oplodi.

05:46-Zvezda je mortus pijana stigla u hotel u pratnji dve atraktivne devojke koje su nam za sutra obećale ekskluzivu o zvezdinim ljubavničkim kvalitetima i veličini močuge.Jedva čekamo!

A: Lepo sam ti rekao da ovaj Vučić nije ništa bolji od Tadića... Ma kakvi, on je gori i od Miloševića!
B: Što meni to kažeš, ja nisam glasao za njega...
A: A ja sam kontao da si rekao kako treba da pobedi, jer ne može gore da usere od žutih...
B: Pa to sam rekao, a to nikako ne znači da sam glasao za njih...
A: Dobro, dobro... Brate, ja stvarno ne znam nikoga ko je zapravo glasao za njih...
B: Ja znam da je Maja valjda iz zezanja glasala za SPS.
A: Ma Maja je izašla na izbore zato što su joj to prvi izbori u životu.
B: Doduše, ja nešto sumnjam na Mileta Sarajliju da je glasao za SNS prošle godine. Njegovi izbegli iz Bosne i dobili državljanstvo tek kad su ovi došli na vlast.
A: Ma gde, Mile mi je rekao da bi pre glasao za Aliju Izetbegovića nego za Vučića...
B: Da... stvarno čudno. Onda ne znam nikoga.
A: A oni kao u većini
...
(pet godina ranije)
A: Lepo sam ti rekao da ovaj Tadić nije ništa bolji od Koštunice... Ma kakvi, on je gori i od Miloševića!
B: Što meni to kažeš, ja nisam glasao za njega...
A: A ja sam kontao da si rekao kako treba da pobedi, jer ne može neko tamo Kosovo na kome više od pola Srba nikada nije bilo da nas ograničava...
B: Pa to sam rekao, a to nikako ne znači da sam glasao za njih...
A: Ja znam da je Lena valjda iz zezanja glasala za SPS.
B: Ma Lena je izašla na izbore zato što su joj to prvi izbori u životu.
A: Doduše, ja nešto sumnjam na Peru Knindžu da je glasao za Tadića prošle godine. Od "Oluje" je čekao da dobije državljanstvo i tek prošle godine se to sredilo.
B: Ma gde, Pera mi rekao da bi pre glasao za Franju Tuđmana nego za Tadića...
A: Da, stvarno čudno. Onda ne znam nikoga.
B: A oni kao u većini.

- VELIKA BRITANIJA

Tip mržnje koji osećamo prema čuvenoj kraljevini "s onu stranu" Lamanša nikako se ne može svrstati u red onih svakodnevnih, uobičajenih, klasičnih hejtova. Pre svega, on je relativno skorije prirode, odnosno datira iz vremena naše inficiranosti komunizmom i čuvenog slogana "Amerika i Engleska biće zemlja proleterska". Doduše, nije pomoglo ni to što je tadašnja srpska kraljevska porodica iz ratom zahvaćene zemlje i sa koferima punim zlata zapalila upravo na teritoriju gorepomenute monarhije. I uopšte ta čitava stvar sa monarsima ( NE sortom leptira; prim.prev.)...Koji su, bre, oni kurac pa da ih ja slušam i pokoravam im se?! Uostalom, neka im njihovi dabldekeri, zagušljivi pabovi, Bitlsi, fudbal sa sve Dejvidom jebenim Bekamom, prokleti čaj šurnaest puta dnevno i kraljica koja nikada ništa teže od šešira nije podigla! Mi smo, bre, ruska gubernija!...pardon, REPUBLIKANCI. Za sada, barem...

- FRANCUSKA

Francuski pederčići. I muslimani. I crnci. I modni kreatori. I francuska kujna. I Asterix&Obelix. I Žak Širak, krv mu nepristrasnu jebem! I David Guetta. I fudbalska selekcija čamuga. I Ajfelova kula. I "vidi Pariz i umri". I smrdljivi sirevi. I Toni Parker smuvao jebenu Evu Longoriju! I "La vie en rose". I lepe žene...pardon, NAJRUŽNIJE ŽENE NA SVETU. I slovo "R" kad pričaju. I profesorka francuskog iz osnovne, kurva raspala! I "Impresionisti". Et enfin, c'est fini.

- IRSKA

Zeleno, zeleno, zeleno, zel...a, da. Celt je već objasnio neke stvari...

- ŠPANIJA

Pre nego bilo šta kažem - ustanite. Jer treba ustati i odati priznanje tako moćnoj i staroj zemlji koja je i pored svojih unutrašnjih problema odvojila vreme da stane i na stranu nas sirotana ne priznavši samostalnu državu Kosovo! E, Španci, stvarno ste SRBENDE! Imate do jaja muziku, igrate najbolji fudbal na svetu, pičke vam uopšte nisu loše ( kada bi vam računali i one "kolonizovane" preko Atlantika, zajebali biste i našu ženskadiju! ), paelja je baš hranjlivo jelo a i pinjata - jer zvuči k'o da je vaša - nije loš trip! Oprostili smo vam i to što ste kraljevina i to što ste zagriženi katolici i to što je Barselona pukla i to što nas redovno prangijate na sketu. Po pitanju bikova smo, pak, i dalje neodlučni. Jebiga - jebu nas ove iz Orke. Uglavnom - Te Quiero, Espana!

Negde na jugu...

Komšija: Je li bre, Milorade, šta bi sa oni Cigani, što su ti se nastanili na njivu?

Milorad: E, moj komšijo, napasti su to velike. Otišli mi na sud, kad sudinica veli: Milorade, zar je Vama malo 5 hektari?

Komšija: Kako, bre?

Milorad: Ništa, presudila ona da 5 hektara ostaje meni, a 5 ide njima. Kaže, to su ljudi koji su ostali s ničega, Šiptari im popaleli dole na Kosovo sve što su imali. Ja velim neka idu u Beograd da se nastanlju, golema je to varoš. Ovo je moje vekovno ognjište.

Komšija: I? Koje je bilo posle?

Milorad: Ništa, tada je ovaj moj mali Miloje još studirao prava u Beograd, a sad je svršio, vratio se i zajedno smo uložili žalbu. Eve, baš danas otišao na ročište.

Komšija: E, eve ga, vrća se s onu njegovu limunzinu.

(Objašnjenje: LimuNzina je "Dačija", koju je kupio od ćaletove ušteđevine. Seljacima koji su navikli na "Jugo", "Fiću", "Stojadina" i traktore deluje kao "Rols Rojs", a kada posle 2-3 godine bude u raspadnom stanju, prodaće je, dodati još malo i kupiti nešto bolje, pa će rodbina i lokalna ženskadija da misli još kako zarađuje silne pare)

Milorad: Gde si, sinko! Pričaj, koje si uradeo!?

Miloje: Pa, uradeo sam nešto, tatko. Evo, nama ostaju 3 hektari, njima ide 7.

Milorad (posle trenutka tišine): Koje bre buncaš? Kako to nama ostaju 3 hektari?
Jesmo tražili svih 10!?

Miloje: Pa, tatko, ti mi nesi rekao da su oni Cigani i to s Kosova. To im je uzeto ko olakšavajuća okolnost, vele, oni su ugrožena kategorija.

Milorad: Pa dobro bre, magarčino jedna, znaš li ti da ti to neje ni dedovina, ni čukundedovina, to ti je kurđelovina, nesrećo jedna! To je Knez Miloš lično pokloneo našoj porodici za borbu u Takovski ustanak, u kolibu tamo je Kralj Milan lično spavao kad je dolazio pre 120 godine, bre!

Komšija: E, nesrećo jedna, eve ti je dolazi mati. Sad biraj s koje će se utepaš kad joj kažeš: il `ćeš se besiš, il` s dvocevku...

Beograd, 2013

- Dragi gosti, predstavnici štampe, u prisustvu državnih zvaničnika, premijera Dačića, ministra finansija Mlađana Dinkića, ministara Ilića, Obradovića, Ljajića i drugih, danas, po uzoru na druge metropole, zakopavamo ovu vremensku kapsulu kako bi je za 20 godina iskopali i pokazali koliki smo napredak u stanju da ostvarimo. Unutra se nalazi jedan primerak današnjih novina i još puno drugih stvari...

Beograd, 2033

- Dragi gosti, predstavnici štampe, prvo da Vam se izvinimo zbog kašnjenja nastalog zbog tehničkih problema sa simultanim prevodom na kineski. Bilo je zaista neophodno jer 50% populacije u suprotnom ne bi razumelo o čemu se radi. Danas je dan kada otvaramo vremensku kapsulu kako bismo videli ostvareni napredak u voljenoj nam zemlji. Svečani čin će se obaviti za par trenutaka u prisustvu državnih zvaničnika, premijera Dačića, ministra finansija Mlađana Dinkića, ministara Ilića, Obradovića, Ljajića i drugih. Takođe mi je čast i zadovoljstvo što je svečanost međunarodna jer su sa nama i nekadašnji studenti beogradskog univerziteta, danas predsednici međunarodno priznatih Šumadije, Srema i Pomoravlja. Na žalost, predsednik Nišavske je bio sprečen. Evo, naši radnici čija je firma izabrana na nepristrasnom tenderu, razbijaju beton... Da vidimo... Gospodine Dinkiću, da li biste Vi otvorili prvi paket.
- Naravno, hvala. Ovo je primerak dnevnih novina "Politika" sa tadašnjim datumom. Gle', moja slika! Kako sam samo bio mršav... Odmah da kažem da je ovo u naslovu očigledno greška, Kosovo je i dalje u sastavu Srbije, ne znam kako vam to još nije jasno! I da iskoristim priliku da se izvinimo zbog svih najoštrijih osuda koje smo tada izrekli. Ne znam što pominju isplatu akcija, nisam nikada o tome ni reč pomenuo... Šta ti je, Veljo, što se guraš? Sačekaj svoj red!
- Teraj se, bre, u kurac, Mlađo, sad se setio da sam tamo smuvao i flašu domaće tad! Jebote, posle dva'es godina je garantovano grom! Uh, pogle' samo venac! A ti, mali debeli, odjebi, ne dam, moje! Šta si ucaklio sa te okice! Nemo' te nabijem na kurac pa da se okrećeš! Šta se, koji moj, sad kao ljutiš?
- Nego, kad smo već kod prasetine, požurite, 'ladi se.
- E, a je l’ se setiste za jagnje za Rasima? Nemoj da nas optuže za povredu prava manjina ovi iz EU, pa da nam opet odlože datum za pregovore o pristupanju?
- E, jebiga...

- zavrsio je visu ili fakultet, ili pak pohadja i sam sebe smatra mnogo vrednim zbog toga. Ponosni su i on i roditelji i devojka i papagaj, kao i celo selo sem onih sto mu zavide kojih ipak ima vise.

- Televiziju vidi kao nesto sto bi trebalo da bude duhovni vodja, stoga se gnusa svih Reality showA i vidi ih kao trovanje mladih podmetnuto sa zapada na nasu precistu pravoslavnu zemlju

- Grand show i slicne emisije pokusava da ismeje, uglavnom neuspesno, uporno pokusavajuci sebi da nafura visu vrednost (bravo care, jesi, i ti si od nekoga bolji, ako treba svi ti seljaci ce u dupe da te poljube, samo reci).

- Evropu dozivljava kao nuzno zlo. Jeste on za Jevropu ali pod NASIM uslovima (to mu dodje kao kada neki klub iz druge lige ulazi u prvu pa postavlja uslove ovim idiotima sto su vec neko vreme tu: „ne ne ne...od ove godine iz lige ispadaju samo dva umesto dosadasnjih 3 tima, a u ligu sampiona idemo mi sa wild card-om “). Jevropa mu se gadi jer ima pedera, kao da ih medju Srbima nema, pogotovo onih sa takvom karakternom osobinom.

- Ne pravi razliku izmedju SRS i LDPa, to su za njega dva ekstrema, dva jednako udaljena pola, i ovi sto su furali noz u zubima i doveli na kampovanje u Srbiju oko pola miliona Srba koji su ziveli van zemlje pre 90ih (tada republike), i sa druge strane jos vise su gadni ovi sto bi Jevropu pre nego on nauci gradivo i bude spreman. Isti su mu i ovi sto su pukli Kosovo i ovi sto konstatuju da je Kosovo izgubljeno (ko ga nadje njegovo). Uostalom nisu Radikali i Milosevic krivi sto su huskali glupake u rat, vec sto su te ratove izgubili.

- Amerika je naravno za sve kriva, i sto nema ribu, ili ako je ozenjen „gde bas ovaj skot od taste meni da zapadne, sigurno je americki spijun“. Amerikanci su svi isti, zli naravno, dok su Rusi ama bas svi do jaja. Ako im das primedbu, da nema neke velike razlike, da i Amerika i Rusija teze da budu imperijalisticke i da njega to svrstava u tupavog ostrascenog navijaca bas kao oni nesrecnici u filmu „Tri karte za Hollywood“, jos na to dodas da je Rusija sad negde kao Amerika 30ih godina proslog veka, uglavnom se umuse.

- Koketira sa nacizmom. „Nisam ja nacista, brate, kad su Srbi bili nacisti...ko je bre ova na TVu“... Ivana Dulic nesto prica ... „u mamicu joj ustasku...katolicku onu... sere kvocka nesto...ma sve bi ja te rvate... sta sam ono pric... naciz... hm...mm... ma sta se ja tu pravdam... jel ti znas sta su oni nama u II svetskom radili, jesi cuo ti bre za Jasenovac...“- Pogledao je i po neku epizodu South Park-a i odusevio se time kako oni ismevaju Jevreje, ne prepoznavsi ironiju. Vladika Nikolaj Velimirovic je do jaja i to tvrdo kuvano, uostalom jesi vid’o kako bi on te Jevreje, bas kako treba po kratkom postupku.

- Uclanjuje se u stranke i trazi zaposlenje na taj nacin. Njegovo politicko angazovanje u porodici dozivljavaju kao hodanje po oblacima, tzv. „nebeski hod“ jer postaje VIP, nesvesni da je to samo u njihovim ocima. Odlasci na partijske sastanke su kao susreti sa bogovima, Zevs, Apolon, Kostunica, Tadic i ekipa sa basketa, toliko mudrosti da se sam natripujes da si svetac (ili ako si nesto mladji da si Milos Obilic koji ce ovog puta da im zapali ambasadu).

- Obicno ima neku duplo stariju figuru od sebe koju vidi kao idola, koji ga zestoko truje glupostima i s kojim je „ortak“ na obostrano zadovoljstvo. Matorac to dozivljava kao da je on do jaja sa mladima, a nas junak matorog vidi kao prvi izvor mudrosti odmah posle Vladete Jerotica (upgrade-ovana, obrazovanija i namazanija varijanta Ljubise Trgovcevica – „Ljubisa Trgovcevic version 2.0“).

- Ima misljenje o mnogo cemu, poprilicno plitko, uglavnom povrsno, neretko ostrasceno zbog svojih frustracija i kad nesto isprdi to zove stav.

E pa saSTAVljeni, ti si produkt medijske i crkvene propagande, loseg i prosecnog okruzenja, ti si produkt lose skolske industrije, zavidis svemu sto je bogatije, modernije, naprednije i prevazilazi tvoj suzeni pogled, ne vidis perspektivu ne zato sto zivis u Srbiji vec jer je nema u tebi, kad bi imao zrno razuma i morala shvatio bi da je zbog tebe i takvih ovako najebana, drustveno si destruktivan mada ti to nazivas konzervativizam, ti si bre „intelektualni izbljuvak“.

Ma bre zanjeze :), ti si za sazaljevanje i ne bih te ja ni definisao vec mi se gadi to sto se ti ponosis svim tim

1. Rani početci:

- Sa teranjem uz kurac potrebno je krenuti od najranijeg doba, kada se tvoja ličnost gradi i kada ulaziš u svet na velika vrata. Dakle, prvo teraj uz kurac roditeljima, babi i dedi, i učiteljici u školi. Nemoj da jedeš boraniju, svinjsko pečenje, pihtije i sve ono što ti ne prija - batine su neizbežne, ali one će samo ojačati tvoju volju i karakter. Ne odustaj u početku, ovo je tek prva prepreka. Ako svi budu trenirali fudbal, ti nadji neki neoičan sport za sebe. U školi se obavezno protivi matematičkom stavu da je 1+1=2 i nadji neko objašnjenje za taj stav od kog nećeš odstupati. Budi obešenjak ali nemoj sedeti u zadnjj klupi, i idi u ćošak u svakoj prilici.

2. Pubertet:

- U pubertetu nemoj da propušiš kao vršnjaci, jer i njima treba da teraš uz kurac i da ih nazivaš šabanima. Kada dodje red na alkohol, svi će se baciti na svetlo pivo, vinjak, pelinkovac i vodku. Ti se baci na tamno pivo i rum. Rakiju nemoj da razblažuješ sa vodom, i izlazi na mesta gde tvoji vršnjaci neće da idu jer nisu popularna. Kada nadješ prvu devojku, teraj joj uz kurac dokle god bude imala živaca da te trpi, i budi prava teška debelokožna muška gnjida.

3. Srednja škola i odrastanje:

- Nikako nemoj da upišeš srednju školu koju ti preporučuju roditelji (na kraju ćeš verovatno ispasti pametan zbog te odluke). Kasni na čas, ali ne na prvi nego na drugi, pošto na prvi svi kasne. Teraj uz kurac nastavnicima tako što ćeš bežati sa časova, a obešenjacima tako što na nastavi nećeš praviti sranja. Čitaj knjige, pošto danas niko ne čita iako se svako hvata za par naslova o kojima nema veze, ali mu zvuče kul. Ako ćeš da sviraš u bendu, sviraj bas-gitaru i loži se na Sida Višiza, i pljuj po ostatku vršnjaka koji se loži na Sleša, Kleptona, Santanu i Pejdža. Ako nose majice sa aplikacijom benda koji gotive, ti nosi košulju i šešir.

4. Kasniji adolescentski period:

- Uvek budi za one koji su manjina, dok ne postanu većina. Otvoreno iskazuj stavove kako su gej brakovi na mestu, kako Kosovo nije srce Srbije, pišaj po Djokoviću i samom tenisu, i hejtuj sve moguće aktuelne uspehe naših reprezentacija u ekipnim sportovima, na koje se ljudi brzo nalože jer nemaju puno radosti u životu. Nemoj da pljuješ crkvu, jer sad svi pljuju crkvu ubedjeni da je to kul. Slušaj ska jer većine slušaju nešto drugo. Odaberi neki fakultet koji nije ekonomija, turizam, sport, geografija i struja, i na svoje veliko zadovoljstvo piči dalje. Padni godinu, ali ne prvu nego drugu.

5. Za vukajlijaše i ostale:

- Zvanično veličaj Surovog i Blek Hola kad god si u prilici, jer njih najviše autora pljuje, a raspali po nekima koji su kul. Kada na definiciju daš plus ili minus, obavzno ostavi suprotan komentar. Veličaj postere jer svi pišaju po njim, i pišaj po bezveznim temama na forumu koje izazivaju dosta pažnje i koje sakati autori otvaraju jer nemaju čim drugim u životu da se zanimaju (a ovakvih tema ima mnogo). Korišćenje fejsbuka svedi na minimum i na tom polju teraj uz kurac negativnim komentarima na slike i statuse. Televiziju nemoj uopšte da gledaš. Ako te zovu u rat nemoj da ideš. Oblači se kao klošar i bez fazona jer svi se trude da imaju neki svoj fazon. Budi nekul jer svi nastoje da budu kul. Pij čaj a ne kafu.

6. Kanalisanje:

Od p.n.e. pa sve do danas, brojni terači uz kurac su ostavili dubok trag u istoriji i svoje ime u njoj upisali zlatnim slovima - počevši od Sokrata i Diogena, preko Marka Kraljevića, Malog Radojice, Starog Vujadina i Jovanke Orleanke, pa do Pikasa, Dalija, Džejmsa Dina, Morisona, Pistolsa..Baci se dakle na neku umetnost, pravi svojevrsne skandale kada ih niko ne pravi, i pljuj po jeftinim domaćim i mtv kurvama koje ih prave jer nemaju šta drugo da prodaju. Ako budeš istrajan, uporan i uneseš neku novinu i kvalitet u to čime se budeš bavio, zgrnućeš pare, postati popularan i više nećeš biti terač uz kurac, čudak, papak..Već faca, inteligencija u malom, bićeš zvezda, kul..E onda teraj svima uz kurac, daj sve što imaš u dobrotvorne svrhe i zaputi se u neku planinu da čuvaš ovce i pišeš poeziju.

7. Srećno.

1. Tip: Onaj koji priča životnu priču

Prvo spominje neki trenutak koji je za njega ta pesma obeležila, zatim sledi opis kako je tačno došlo do tih događaja

Primer: "Eh ovo me podseća na leto 1983, kad sam upoznao jednu devojku u Crnoj Gori. Inače sam bio otišao na more. Sa bratom. Rođenim. 3 godine stariji od mene. Nosi broj 44. Predložio nam Zoki da odemo. Zoki je inače moj kum. Zokija sam upoznao kod Mileta u kafani. Mileta inače znam od detinjstva. Živeli kuća do kuće. Sad drži kafanu. Garant je lopov, čim je mogao da je otvori. Mamu mu jebem."

2. Tip: Anti-nacionalista

Nema veze sa Antom Pavelićem, nego anti-nacionalista u smislu da je protiv nacionalizma. Jedini je problem što se javlja i kad nema nacionalizma ni na vidiku. (A najčešće ga tako i prizove). Obavezno se poziva na Jugoslaviju, čak i kad pesma nema veze sa Jugoslavijom niti tim vremenom uopšte.

Primer: "Eh jebem ti politiku bilo je dobro dok je sve bila Jugoslavija, kad smo svi bili jedan narod, kad nije bilo važno da li si Hrvat, Bošnjak, Slovenac, Albanac ili normalan."

3. Tip: Nacionalista

Nađe desetu temu, poveže je sa nacionalnosti i onda napiše mišljenje. Inače ovde spadaju obavezno i oni koji ne znaju ni kako izgleda zastava ili grb njihove države, ali znaju da pišu o svom ponosu

Primer: "Prodajem metar drva (o ovome ćemo kasnije)
- Drva? Eh najljepša drva koja sam vidio bila su u Vukovaru. Dobro je što protjerasmo Srbe iz Vukovara. Jebem im mater."

4. Tip: Englez

Najčešće tip čije ime na Youtube bude nešto tipa "Srpskiubica" ili "CroNinja" itd. Ko fol živi u Engleskoj ali eto slučajno nađe pesmu koja inače u nazivu sadrži sva naša slova

Primer: "I live in America, and I accidentally found this song. I don't understand the words but I love it. Kosovo is Serbia."

5. Tip: Pičkopaćenici

Nekako nekim slučajem je jednom jebo pre 40 godina pa ostatak života prepricava to i pati za tim

Primer: "Kristina volim te! Anđele moj, još te pamtim! 12.08.1957 <3 !!!!11 ."

6. Tip: Drvosječa

On prodaje drva.

Primer: "Prodajem metar drva. Telefon "

7. Tip: Izlečitelj side

Fora stara 20 godina, toga se niko nije sjetio!

Primer: "Sidu leči"

8. Tip: Smrt dislajku

Sede satima i smišljaju najgore kletve da upute ovima što su dislajkovali

Primer: "Ovi što su dislajkovali da Bog da zatekli ženu sa komšijom u stanu, ispali kroz prozor, pregazio ih voz, silovao ih medved i onda pojeo."

9. Tip: Mučitelji

Tuče kera. Ko će znati zašto?

Primer: zar je potreban?

1. Rani period:

- Svako pa i najfinije dete je u stanju da razbije prozor u školi, završi u ćošku, dobije jedinicu i onda kući najebe. Jebeš to. Treba da praviš velika i neobična sranja od malih nogu, kako bi za kasnije ušao u formu i stekao osnovna predznanja. Zapali školu! Nije originalno, mnogima pada na pamet ali se niko ne usudjuje. Smisli neki izgovor, "Šalio sam se će poslužiti". Deca će tvoj lik i delo veličati generacijama. Uzmi roze farbu i na svojoj kući nacrtaj ogromnu pičku (dokle možeš da dohvatiš). Ako ne umeš, nacrtaj kitu pošto znaš kako ona izgleda, ili nacrtaj šta već znaš i napiši pička ogromnim štampanim slovima. Verovatno te neće izbaciti iz kuće.

2. Adolescentsko doba:

- U ovom razdoblju života, svakom klincu udari sperma u glavu te pravi vaka ili naka sranja, uglavnom stereotipna i karakteristična za to doba. Zapali neku drugu školu, ukradi tri automobila i parkiraj ih na mostu. Zapali i njih. Povali učiteljicu na njeno iznenadjenje, opljačkaj poštu plastičnim pištoljem i za te pare kupi vatromet koji ćeš lansirati na stambenu zgradu. Onda idi kući i lezi da spavaš. Verovatno, to jest sigurno ćeš završiti u domu, ali dom će te ojačati pred odlazak u zatvor koji ti sledi.

3. Punoletno doba (širok pojam peioda)

- Prvo treba da se oženiš sa nekom gadurom koja po ceo dan sedi kod kuće, ne radi ništa i non stop ti sere. Zagorčaj sebi život sitnim gadostima, posvadjaj se sa komšijom ispod i namerno sjebi sifon od kade kako bi mu poplavio stan. Nakon toga idi u policijsku stanicu i popišaj se po načelniku. Ako zbog toga ne najebeš i završiš u zatvoru, ne brini - na sudjenju gadjaj sudiju omanjom lubenicom i opsuj mu majku komunjarsku. E, tad konačno ideš u zatvor.

4. Zatvor:

- Obavezno napucaj najkrupnijeg i najzajebanijeg lika na mardelju, isprozivaj sve kako su pederi i najebi im se majke mile. E, sad zagarantovano moraš da strahuješ za svoj život, analni otvor i teške telesne povrede. No to ne treba da te brine, jer to nije najgora nevolja u kojoj ćeš se naći. Cilj je preživljavanje zatvorskog boravka, i nastavljanje akcije i terora nedužnih ljudi.

5. Sloboda:

- Da ne bi ispao iz forme, sačekaj derbi i otidi na sever u grobarskom dresu. Ako to ne bude dovoljno, kreni da prozivaš i peglaš sve redom, vičući gej okej i Kosovo republika. Kasnije idi na splav, potrudi se da ga potopiš, uleti u fajt sa obezbedjenjem i nastoj da pobegneš kako ne bi završio ponovo u zatvoru. Sutradan skupi snage i kidnapuj neku poznatu ličnost, na primer nekog čuvenog sportistu, njih svi gotive. Ili upadni u skupštinu, zavedi teror, poli nekog političara benzinom i zapali ga. Političara odaberi nasumično, ili ako nekog zaista ne podnosiš, a narod će ti klicati i od tebe napraviti revolucionara. Da se razumemo, ne želiš da se vraćaš u zatvor, tako da napravi neku ludačku facu, vrišti od smeha i onda se predaj kako bi preživeo i nastavio svoju misiju. Na sudjenju govori nešto nepovezano, preti, i, i..I to nije kraj tvojim nevoljama..

6. Ludara:

- Bitno je da u startu staviš svima do znanja kako si lud u pizdu materinu, i kako nameravaš da se najebeš milosne majke kako doktorima, tako i pacijentima. Ukoliko te i puste u društvo ostalih stanovnika institucije, napravi neko golemo sranje - na primer, digni opštu pobunu! Vezaće te za krevet, kljukati lekovima, mučiti elektrošokovima i isprobavati ko zna kakve oglede na tebi. E, sad si najebao!

7. Srećno!

U poslednjoj epizodi emisije Karaoke koju vodi Nikola Djuricko gost je bio Bora Djordjevic. Prvo sam se iznenadio videvsi da je njega pozvao jer sam upamtio jednu Djurickovu izjavu iz emisije od pre jos godinu ipo-2 dana.Tada je nakon sto se zavrsila Borina pesma Nikola rekao „iii da, to je bio Bora Djordjevic ...nekada je bio kul lik, a onda je otisao u desno“. Na tome se zavrsilo, ali meni sasvim dovoljno da vidim kakav stav Djuricko ima prema Bori. U sustini svako normalan ima slican stav, jer se Bora pretvorio u lokalnu budalu u poslednjih 20 godina uz svo postovanje njegovog dotadasnjeg rada.

Bora je i u ovoj emisiji imao neizostavna nacionalna obelezja, kako bi se istomisljenici topili pred malim ekranima uz usklike „to brate Borooo, reci im ko je ko“. Ovoga puta Bora nije imao ni majicu sa natpisom „Kosovo je...“ ni grb na majici, vec maramu na glavi na kojoj je pisalo „Srbija“ stavljajuci tako celoj galaksiji do znanja da je ponosan sto je bas on, za razliku od 7 milijardi drugih nesrecnika, dobio priliku da bude pripadnik nebeske nacije. To naravno vredi i pokazati i nabijati im na nos kad god se ukaze prilika za to, a emisija ovakvog tipa je sjajna prilika.

No, prva pesma koja ga je docekala i koju je on trebalo da pogadja je „Po sumama i gorama“. Malo se Borica neckao, te ne znam sta je, pa sta je to...mm .... mmm ... al zapeva ipak Bora „po sumama i gorama, nase zemlje ponosne, idu cete partizana slavu borbe pronose“. Za drugu pesmu su mu pripremili nesto od hrvatice Gabi Novak. I tu se Bora neckao, te sta je ovo, te starije je i od mene, blah blah.

Ali vrhunac je bio kad su mu pustili himnu bivse SFRJ. Kako je naravno na Bori bilo da pogadja koja je pesma u pitanju, gleda Boki, smeska se kiselo... ha... mm...ha.hm..hhaha...mmm...ha...al’ ipak zapeva „Mi stojimo ponosito kano klisurine...“.

Obicno kad se stvar zavrsi, prelazi se na sledecu. Medjutim, da stvar bude jos gora po naseg junaka, zlikovci i strani placenici pustise „himnu“ iz pocetka. U studiju su skoro svi, i gosti i publika, stajali mirno, sprdajuci se s tim stajamjem. Tu je Bora bio siguran da ovde nema nikakve slucajnosti u izboru pesama. Nije pevao, vec se kiselo osmehivao, i prebacivao s noge na nogu.

Evocirali su mu uspomene i pesmom Josipe Lisac „danas sam luda“ koju Bora takodje nije hteo da peva jer toboze ne zna i prvi put je cuje. Za zavrsnicu su ostavili „Igra rock ’nd roll cela jugoslavija“. Ovde vec nije mogao da vrda kako ne zna pa se pridruzio razdraganoj publici i gostima.

Tako je nas junak stoicki podneo ovo i sa sve „Srbija“ na celu pevao:
- Po sumama i gorama
- nesto od Gabi Novak
- Mi stojimo ponosito kano klisurine... (himna SFRJ)
- Danas sam luda (Josipa lisac)
- Igra rock ’nd roll cela jugoslavija

Mora mu se odati priznanje da je dostojanstveno podneo ovo, ali je i cinjenica da su ga Djuricko i ekipa „karaoke“

Господин Миленко Стаматовић. Година 56, таксиста. У слободно време необјављивани поета, повремено се занимао за страначки живот без већег успеха (лепио плакате и ишао на митинге), као млад бавио се спортом (тренирао до 17. године, а онда се пропио), велики заводник у своје време, аутобусом пропале државне фирме "Синдикат турист" пропутовао целу Европу, врсни познавалац музике ових меридијана.

Обзиром на своје васколико знање и животно искуство, господин Миленко није желео да седи у запећку. Некако је морао помоћи својој напаћеној нацији. Наравно, неуморно је радио на едукацији људи који се возе у његовом таксију, али све је то било премало јер, колико се њему чинило, његов потенцијал да освешћује широке народне масе, остао је у потпуности неискоришћен.

А онда се господин Миленко упознао са Интернетом. Када је ставио први коментар који је добио велики број плусева, чинило се да је нашао медиј преко кога ће да делује на широке народне масе. Преко дана, док вози, слушао је вести у својим колима, врши анализу сваке појединачне вести, самостално и у корелацији са другим вестима, а онда оде кући и своје анализе несебично дели са аудиторијумом који просто упија све што он каже (макар се тако њему чинило).

Откако је почела криза око Украјине, Миленку се чак десило и да неколико пута прескочи своје дневне смене, само да би у право време рекао праву ствар и тако навео људе да проблем сагледају много боље и дубље. Једино што га суздржава да не даје дугорочне прогнозе о судбини света, која му је потпуно јасна, јесте то што не жели да га због узнемиравања народа ставе на мере присмотре. Иако су ставови господина Миленка често неконвенционални, неко би рекао на моменте и контрадикторни, он зна да ће једнога дана бити управо овако како он коментарише, јер захваљујући свом огромном искуству, зна да је само то пут у боље сутра.

"Putin je pokazao da se Ruski medved probudijo!!! Ajde Obama sad da te vidim kako ces Putinu da razoris zemlju ko moju sto si! Prpa bato, Topolj Em te pozdravio za Bozic! Putine, dodji i ovde da prisajedinis i Srbiju i Kosovo i da nam konacno vratis Vojvodu!"

"Jeste bre vi normalni? Ocete plate a da neradite?!!! Pa ja sam celu Evropu proso, Svaba bi vam odma otkaz dao samo da jedan dan ne dodjete na poso! Arbajt bato! E da dodju ovde samo pet godina da postreljaju sve neradnike i zavedu disciplinu mi bi Svajcarska nova bili!!!"

"Vucicu hapsi ovu bagru odma, zasta te je narod izabrao nego da sve ove DOS lopuze potrpas u zatvore?????"

"Ne mogu da verujem da vec ima deset godina... E Zorane da si danas ziv da vidis kako su te se odrekli svi koji su se u tebe kleli!!! Niko o ovome nece da prica samo neke kurvetine po novinama da se sakrije istina od ljudi!"

"He he Stanija da sam te upoznao kad sam bio samo malo mladji pa da ostavis tog kilavka odma."

Ovo su države sa od 5 do 10 miliona stanovnika (poredane po broju stanovnika):
1. Ruanda (9.998.000) 2. Bolivija (9.879.000) 3. Srbija (9.850.000 računato i Kosovo) 4. Bjelorusija (9.671.900) 5. Švedska (9.316.256) 6. Somalija (9.133.000) 7. Benin (8.935.000) 8. Azerbejdžan (8.896.900) 9. Austrija (8.355.260) 10. Burundi (8.303.000) 11. Švajcarska (7.753.600) 12. Bugarska (7.606.551) 13. Honduras (7.466.000) 14. Izrael (7.459.900) 15. Hong Kong (7.008.900) 16. Tadžikistan (6.952.000) 17. Papua Nova Gvineja (6.732.000) 18. Togo (6.619.000) 19. Libija (6.420.000) 20. Paragvaj (6.349.000) 21. Laos (6.320.000) 22. Jordan (6.316.000) 23. El Salvador (6.163.000) 24. Nikaragva (5.743.000) 25. Sijera Leone (5.696.000) 26. Danska (5.519.441) 27. Kirgistan (5.482.000) 28. Slovačka (5.413.548) 29. Finska (5.348.306) 30. Turkmenistan (5.110.000) 31. Eritreja (5.073.000)

Ukupno 31 država.

E sad ćemo te države poredati po značaju (u zagradi objašnjenje):

1. Izrael ("sveta zemlja", kolijevka svih monoteističkih religija, povod za krstaške ratove, ogroman broj uticajnih Jevreja u svijetu)
2. Švajcarska (zemlja sa najdužom istorijom neutralnosti u ratovima, svjetski bankarski centar, sjedište brojnih međunarodnih organizacija, nekad centar Lige naroda)
3. Austrija (sjedište moćne Habzburške monarhije, kulturni centar u doba prosvećenog apsolutizma, centar klasične muzike, kolijevka psihoanalize, važan centar mnogih filozofskih škola)
4. Hong Kong (ne bi ga trebalo računati jer pripada Kini, ali ima vrlo jaku autonomiju i jedan je od najvećih finansijskih i kulturnih centara u Aziji)
5. Danska (imala određene kolonije, i dan danas drži Grenland, uživa vrlo visok standard, Soren Kjerkegor je Danac)
6. Srbija (jako srednjovjekovno carstvo, očuvanje dobrog dijela Vizantijske kulture, zemlja koja je znatno usporila tursko napredovanje ka zapadu - Kosovska bitka je bila 1389. a Srpska Despotovina je pala tek 1459, u 19. vijeku i početkom 20. vijeka bila predvodnik balkanskih zemalja u nacionalno oslobodilačim nastojanjima, ključna uloga u Prvom svjetskom ratu, sjedište jedne od najljepših država - Jugoslavije 1918 - 1991, bila centar pokreta nesvrstanih, zajedno s ostatkom Jugoslavije jedina socijalistička zemlja koja nije pripadala istočnom bloku i čiji su građani mogli 'ladno putovati po svijetu, jedna od najjačih lokalnih rok scena na svijetu, sportska velesila, izuzetno značajan geostrateški položaj, jaka kinematografija, Nikola Tesla, Milutin Milanković, Mihajlo Pupin, Ivo Andrić, Emir Kusturica, Dušan Kovačević, Milorad Pavić)
7. Švedska (vrlo visok standard, značajna srednjovjekovna i novovjekovna kraljevina, i to je manje više to)
8. Finska (visok standard, poznata kao "postojbina deda mraza", i to je to, većinu istorije provela pod Švedskom i pod Rusijom)
9. Bugarska (značajno srednjovjekovno carstvo, značajan položaj na Balkanu, poznata bugarska etno muzika)
10. Libija (jedna od razvijenijih zemalja u Africi, ističe se po socijalističkom uređenju i pripadnosti pokretu nesvrstanih)
11. Laos (jedna od zemalja sa najočuvanijom izvornom budističkom tradicijom)
12. Jordan (strateški značajna zemlja na Bliskom Istoku, veliki broj imigranata iz ostalih bliskoistočnih zemalja)
13. Bjelorusija (saveznik Rusije, vadi je to što je u Evropi)
14. Slovačka (vadi je to što je u Evropi, inače država bez nekog posebnog značaja)
15. Papua Nova Gvineja (poznata po tome što je jedna od rijetkih zemalja u kojoj se još uvijek mogu naći plemena koja nisu imala nikakav kontakt sa civilizacijom)
16. Somalija (poznata po tome što je najsiromašnija država na svijetu)
17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30. i 31. mjesto dijele:
Ruanda, Bolivija, Benin, Azerbejdžan, Burundi, Honduras, Tadžikistan, Togo, Paragvaj, El Salvador, Nikaragva, Sijera Leone, Kirgistan, Turkmenistan i Eritreja (zemlje bez bilo kakvog većeg značaja)

Eto tako od 31 države Srbija zauzima istaknuto šesto mjesto (s tim da se može diskutovati da li su Hong Kong i Danska zaista ispred nje, ili bi te tri zemlje trebale dijeliti 4, 5, i 6. mjesto)

Najave ujedinjenja
Postojala su dva ključna koncepta balkanskih integracija, početkom 20. veka. Prva je bila veoma interesantna i predlagala je formiranje Balkanske federacije, u koju bi ušle Srbija, Crna Gora, Rumunija, Bugarska i Grčka, uz mogućnost širenja na Bosnu i Hrvatsku ako to dozvoli istorija. E, sad, kad su velike sile čule za to, nimalo im se nije svidela ideja o supersili na Balkanu. Zato je prednost počeo da dobija jedan drugi koncept.
Ideja jugoslovenstva nije nastala preko noći, kako danas neki vole da veruju. Pojavila se u izvesnim masonskim krugovima još sredinom 19. veka, a do prvih decenija 20. već je uveliko uzela maha. I u samoj Srbiji nastale su organizacije, poput "Ujedinjenja ili smrti" (rođene iz oficirskih krugova koji su pobili Obrenoviće), na koje ću se vratiti u narednom delu.
Iako su Francuzi, Rusi i Englezi bili spremni da prihvate ovo rešenje- neke zemlje nisu: pre svega Austrijanci, jer je Jugoslavija podrazumevala da se njima samima oduzmu Hrvatska, Slovenija, Bosna i Vojvodina. No o tome kasnije.

Balkanski ratovi
U Srbiji su na mogućnost konačnog oslobodilačkog rata gledali sa simpatijama. Uostalom, već 20 godina se radilo na profesionalizaciji vojske, bilo je krajnje vreme da se i dobije neki rat. Srbija, Grčka, Bugarska i neizbežna Crna Gora su sklopile savez, koji je podrazumevao da ukoliko je jedna od njih napadnuta, to bude tretirano kao napad na sve njih. Sve je bilo tu: sila, volja, saveznici, razlog... ali ne i povod!. Za to su rešili da se postaraju upravo Crnogorci. Kao spornu granicu, ocenili su onu na Skadarskom jezeru. Brže-bolje, izazvan je baš tu incident, posle koga su Crnogorci zahtevali da Turci napuste dotično jezero. Turci su odbili. Izbio je Prvi balkanski rat.
U "odbranu" Crne Gore ušle su preostale tri zemlje: Grčka je Skadarsko jezero branila osvajajući Solun u Egejskoj Makedoniji. Srpska vojska je napredovala kroz Kosovo, potom upala u Staru Srbiju (vardarsku Makedoniju, odnosno, današnju Makedoniju), i bitkama kod Kumanova i Bitolja proterala Turke. Slične rezultate su postigli i Bugari. Srpska i crnogorska vojska su se spojile u delovima Metohije i u Sandžaku. Potom je, simbolično, pobodena srpska zastava u Jadransko more.
Kao i obično na kraju svakog rata, bilo je posla i za diplomate. Pregovore su organizovali Britanci. Kao Amerikanci danas, ispali su arogantna govna, jer su sasvim neplanirano stvorili još jednu državu na Balkanu- Albaniju. Nerado, sve pobednice u ratu su morale da je priznaju, iako su Srbi, Crnogorci i Grci već imali ideju kako da je podele.
Jedna zemlja je odbila da potpiše sporazum- Bugarska. Drage komšije su smatrale kako je srpska taraba ušla duboko u njihovu teritoriju. Tako je izbio Drugi balkanski rat.
Bugarska je napala Srbiju, kojoj su se pridružile Crna Gora, Grčka, a potom, nova članica saveza- Rumunija i- najvećim balkanskim obrtom sudbine- Turska. Za razliku od onog idiotskog rata, koji je vodio Milan Obrenović skoro 30 godina ranije, sada su Bugari bili ti koji su morali od usranih gaća da prave bele zastave.
Nova runda pregovora je organizovana u Bukureštu, a tu su Bugari faktički samo potpisali ono što i drugi godinu dana ranije u Londonu. Novi raspored snaga na Balkanu, međutim, nije se svideo jednoj državi. Pogađate o kome je reč.

Godinu dana, Srbija je bila tek nešto manja od Dušanovog carstva. Naravno, ekonomiji je bilo potrebno izvesno vreme da se oporavi, a novim teritorijama da se integrišu u državu. No, sve je bilo na pljuvometar da odleti u paramparčad. Beograd, glavni grad, bio je rekom udaljen od Austro-Ugarske, koja je počela da gomila trupe na Drini, Savi i Dunavu. Razlog je bio jasan: Srbija je morala ili da nestane, ili da se smanji, jer je za svega 30 godina dostigla gotovo polovinu one veličine, koju je Austro-Ugarska postigla za nekoliko vekova, a pretila je da nastavi da se širi- i to baš na njihove teritorije. Čekao se samo povod. A on je, u p(P)rincipu, uskoro stigao. No o naredne, nadasve uzbudljive 4 godine, u narednom delu.

1. Kanada
Preko velike bare, Kanada je nekako postala srpska meka, počev od završetka Drugog svetskog rata, kada su oni koji su se osetili potencijalno nepoželjnim za novi režim zbrisali glavom bez obzira. Zvanično ima oko 80 000 rezidenata "srpskog porekla", što naravno znači da nas ima znatno više koji se nismo tako izjasnili. Nekako se stiče utisak da "Kanađani" od svih koji su zapalili nešto dalje od Starog kontinenta najbolje održavaju kontakt sa svojim korenima, u Torontu uveliko izlaze srpske novine. A osim toga, od svih koji su otišli van Evrope, nekako najčešće vole da dođu kući, prema nekoj mojoj evidenciji koju imam među našim "Kanađanima", u proseku jednom godišnje, oko Božića ili Uskrsa. Kada se vrate, imovinu više nemaju, (ovi stariji se uglavnom bore za restituciju), a u kućama svojih rođaka/prijatelja prave nacionalističke proslave, na kojim bi im cela Ravna Gora pozavidela.

2. SAD
Nije ista kategorija kao i Kanada iz više razloga. Prvo, u SAD živi prema nekim podacima možda i pola miliona Srba (iako se nisu svi tako izjasnili, jer i dalje mnogi tvrde da su Jugosloveni), pri čemu u samom Čikagu- jednom od pet najvećih srpskih gradova- živi možda i 300 000 zemljaka. Drugo, iako su slično "Kanađanima" i "Ameri" odlazili bežeći od "crvene pošasti", više su nastojali da se uklope u američko društvo i da prihvate američki način života, iako nas Ameri generalno drže za budale, no dobro, oni drže za budale i Meksikance i Kanađane, pa se ovi ne žale. U proseku, u Srbiju banu svakih 3-5 godina. Starije generacije su karakteristične po zaboravljanju jezika, ili bolje rečeno, zaboravljanju pravilnog izgovora, za šta je karakteristično prevrtanje našeg "r" u ono englesko i menjanje pojedinih reči za engleske. Slično važi i za način života. Kada već dođu u Srbiju, "iščuđavaju" se zašto Srbi mrze Ameriku i zapad, zašto toliko vole Rusiju, zašto su studije i zdravstvo (makar formalno) besplatni, zašto mladi ljudi žive sa roditeljima, zašto studenti neće da rade, zašto učenici ne raznose novine po kućama i zbog sličnih sranja. Tvrde da Srbija mora da se ugleda na američki način života ako hoće da bude normalna, što rođaci i prijatelji uglavnom posmatraju pogledom krave na mrtvo tele. Slično Kanađanima, uglavnom nemaju neku imovinu u Srbiji, osim ako je naknadno nisu nabavili.

3. Australija, Novi Zeland i Južna Afrika
Negde slično Kanadi, naši zemljaci koji su zapalili u geografski najudaljenije krajeve drže se zajedno kroz organizacije, srpske škole, KUD-ove, fudbalske klubove i slično. U Australiji nas ima zvanično oko 70 000, mada neke procene idu i do 300 000 Srba. Na Novom Zelandu nas formalno ima tek nešto preko 1000, ali verovatno da je taj broj mnogostruko veći. U Južnoj Africi ima ukupno oko 20 000 srpskih glava. U ove krajeve, Srbi su išli iz raznih razloga- kako pre svetskih ratova, tako i neposredno posle njih, te naročito 1990ih. S obzirom na geografsku udaljenost, u proseku dolaze najređe u obilazak svojih korena, ali kada već dođu, ostaju i po nekoliko meseci, te tom prilikom studiozno obilaze sve što im je nedostajalo. Meni lično su fenomen ipak "Južnoafrikanci"- tamošnji sveštenici SPC uspeli su prethodnih decenija da prevedu u pravoslavlje mnoge pripadnike bušmanskih plemena. Da li postoji ideja da se Kalahari pripoji Srbiji kao zamena za Kosovo, još nije poznato.

4. Rusija, Afrika i arapske zemlje
Razlog za to što zemlju koju Srbi u proseku najviše vole stavljam van Evrope i to tek na četvrto mesto, ne leži u malom broju emigranata (naime, tamo nas ima oko 30 000 trajno nastanjenih, a ti emigranti su poznati po tome što kada se vrate donose razne travke i kabastu rusku tehniku, sposobnu da radi na rakiju ili benzin), već u načinu emigracije. Reč je uglavnom o sezonskim radnicima koji u Rusiju zapale kada treba nešto da se radi, i to uglavnom u azijskom delu teritorije. Jednom dnevno, ogromni "Aeroflotov" "Tupoljev" sleti na "Surčin", istovari stotine ljudi, utovari novih sto i ćao-zdravo. Pritom, bezvizni režim sa Rusijom je vrlo specifičan po tome što se dozvoljeni boravak automatski produžava kratkotrajnim prelaskom granice. Slično je i sa afričkim zemljama, u koje su (naročito ranije, dok se nismo svrstavali) odlazili građevinci i lekari. Sa arapskim zemljama smo imali više sreće dok je Gadafi bio živ (i na vlasti), ali i dalje odlaze ljudi istog profila tamo. Plus stjuardese. Dakle u suštini ne vredi pričati o ponašanju ovih ljudi kada se vrate, zato što oni uglavnom ni nisu emigrirali, već su nakratko otišli.

5. Ostatak sveta
U ostalim zemljama, Srbi se broje u najboljem slučaju trocifrenim brojevima. U celoj Južnoj i Srednjoj Americi nas ima možda ukupno 5-10 000, a kada se vrate, donose priče o bogatim ritmovima, salsi i razuzdanim latino-devojkama . Kinu, Japan i ostatak Dalekog istoka očito još nismo "osvojili", ali je očito i to pitanje vremena, kako se središte svetske privrede prenosi tamo.

Razmišljanja gospodina Prosječnog, veče, uz cigaretu i čašicu rakije
Nije čovjek stvoren da živi po upustvima koje mu neko nameće, ima on i pravo na svoju volju, svoj izbor i svoj put. Ako su drugi budale da se muče i da ništa ne postižu, ili je to što postižu toliko jadno da nije vrijedno spomena uopšte, što ti to da radiš, zar da budeš budala kao oni? Pa pogledaj ove političare, pjevače, bilo koga ko je išta uspio, kao da je stigao tu pošteno.
Razmišljanja gospodina Natprosječnog, veče, blag gemišt i instrumental Doors-a u pozadini (suštinski ista kao gospodina Prosječnog, samo malo sufisticiranija)
Ajde bogati, nije ovo bajka Hans Kristijana Andersena ni braće Grim, već Srbija, bajka Kristijana Golubovića. I nije tu uopšte ništa tako idilično sa filharmoničnim nadahnujućim pratećim varijacijama Paganinija, ne rastu divovske paulovnije u prašumama, niti sekvoje u kojima žive vjeverice i mrmoti, niti u našim močvarama ima lokvanja da sjedneš i pređeš na drugu stranu. Ako ima močvara onda je u njima živo blato, zašto bi i ti ugazio u njega i prepustio se neminovnosti tonjenja u ambis kad možeš da lagano gaziš po onima što se već guše u njemu. Malo im ubrzavaš taj proces propadanja, ali Bože moj, oni tu ne mogu više ništa. Svakako su živi mrtvaci, a da im pružiš kakav štap da se izvuku nema smisla, prvo jer treba čovjek najpre misliti o sebi pa o drugima, a drugo ne bi ti ni hvala rekli, govna su to. Gledali bi da te gurnu tu gdje su bili pa da gaze preko tebe, vjerovatno su i oni pokušali ugaziti pa se okliznuli ili ih neko gurnuo, malo je poštenih, a da ja gađam ne pada mi na pamet.
Sve ovo može biti opravdanje za prosječnog i natprosječnog građanina Zemlje zašto da se ipak ne pati, ne znoji i ne krvari, već malo zaobiđe standardne procedure i hop – evo te ne drugoj strani, evo te na Gondoru. I tada ćeš ti pokazati da si zapravo dobar čovjek, sada, kada si tu. Prije si im htio pomoći, ali nisi imao načina. Sad imaš moć, sada ćeš im pokazati pravi put, sada ćeš, sa tog mjesta propovjedati istinu i pravdu. Ne kontaju oni to. Jer zato si to radio, zato si prešao preko svog ponosa, da bi mogao pomoći, tada nisu shvatali tvoje plemenite ciljeve. Sada si propovjednik, učiš mlade generacije, otvaraš im vidike i horizonte i pričaš kako će sve biti dobro ako budu pošteni. Al’ što je najgore, i sam vjeruješ u to. Moral je sasvim napustio tvoje biće, ostala je ljuska puna samosvijesti o vlastitoj vrijednosti, uživaš u sebi i svojoj pojavi. Hej, sanjao si o tome, izdvoio si se uspio. Al’ što je super, ljudi ovdje stvarno slabo pamte, tako da vrijedi gaziti po njima, i preći na drugu stranu od one na kojoj su oni, obični smrtnici, jer će te ti smrtnici zaista uzdizati, zaboraviće za neko vrijeme sve tvoje podvale i laži, da si ih redao kao stepenice do vrha Ajfelove kule. Ko im jebe mater, kad su glupi, nek’ trpe sad. Neću im poklanjati svoje mjesto i svoje zasluge, ako hoće i oni nek’ se bore, ako neće, nek’ crknu. Nije džaba Darvin pričao o preživljavanu najinteligentnijih, najsposobnijih jedinki. I pokvarenost je neka vrsta inteligencije.
Postoji samo mali problem, treba naveče zaspati. Ali bensedin, koja tableta za spavanje će umiriti to malo savjesti što je ostalo ako je ostalo.

Samo hoću da vam ukažem na činjenicu da je Kosovo i Metohija mnogo važnija tema od bilo kakvih pridruživanja I fašisoidnih ideja gospođe Marković i nekih drugih u ovoj sali, hvala Vam najlepše.
I moja kuća, i na svakom mjestu čitave familije Vučića a nismo mala familija, na svakom mjestu biće baš ovo, da vam pokažem (Ul. Generala Ratka Mladića)
Hoćemo li da idemo sa Sjedinjenim Američkim Državama, sa onima koji hoće da nas unište, sa onima koji su ubijali ovaj narod, sa onima koji su rušili mostove, da li to neko pokušava da ih amnestira ili pokušava da natera da zaboravimo šta su nam radili prethodnih godina i šta nam I dalje rade.
Pa bi bombardujte, ubijte jednog srbina mi ćemo stotinu muslimana, pa da vidimo sme li međunarodna zajednica ili bilo ko drugi da udari na srpske položaje…
.
. (UJED NEIDENTIFIKOVANOG BIĆA)
.
Da mi smo za ulazak Srbije u Evropsku uniju, mi vidimo Srbiju u Evropskoj uniji, naš put je Evropski put.
Srbija ima nesporne i nedvosmislene međunarodne obaveze i prava, koja je sama preuzela donošenjem zakona o narodnoj skupštini, u koje spade i hapšenje generala Mladića.
Voislav Šešelj je običan lažov.
.
.
.
Ulazi u stan, po stanu se širi miris skuhane kafe…Hmm, galijano reklo bi se. To je sigurno njegova dobra ženica spremila da ga sačeka…’’da li me stvarno voli?! Možda je tu samo zbog ovog velikog stana i novca..a možda nije ni bitno. A stvarno, ko bi odolio, koliki stan, kako sam ja srećan čovjek. Nije ni posao tako težak..možda malo psihički, stalno me tuže za nešto..al’ ljubomoran narod, šta sam očekivao..sad si tu a oni su tamo, njih to boli. Moraš to trpiti zarad ovog života, ovakvog..A vrijedi..da imam priliku da se vratim opet bi isto postupio…jašta, ugled mi je malo skrnavljen, i ponos, al’ hajd’ , to su sirotinjske discipline, jer ne znaju za bolje…’’
(uobičajeni, svakodnevni i isti kao u zadnjih 10 godina razgovor sa ženom… o poslu, djeci, planovima za sutra bla bla bla… Poslije je tiho odšetao u sobu, spavaće sam, umoran je, bilo je sranja na poslu a i nije raspoložen za društvo žene niti bilo koga.
Liježe u krevet sam,i shvata koliko je prazan. Al’ više ga muči to što je prazan nego što je sam, naći će već neko društvo, to je bar lako. Počinje da ga boli glava i osjeća neku čudnu mučninu u stomaku. ‘’O ne. Opet isto, kao i svake večeri. Zar svaku noć moram isto da trpim i kroz isto da prolazim. Kako se ta dosadna savjest može uspavati i udomiti u stomaku, nije mi jasno.Tu joj nije mjesto. Ali izgleda da tu najviše voli da spava.’’ Noć stvarno nije laka za one koji po danu žure. Soba se smanjuje, zidovi se skupljaju i počinje da ga guši već.
Bože, zašto sam to radio, molim te oprosti mi, jer ja ne mogu sam sebi, svi ti ljudi, svi ti nedužni ljudi sada pate zbog mene, jer sam ja govno.Pije bensedinTo sam radio iz najbolje namjere, da bi moja djeca živjela bolje, nema ničeg lošeg u tome…samo sam se….snašao!

Aleksandar Obrenović
Sigurno ste sreli lika koji je bio izuzetno vispren, ali izuzetno nezreo za svoje godine. E, takav je bio Aleksandar. Sa 27 godina (kada je tragično okončana njegova vladavina), on je već 10 godina bio kralj i prilično dobro je poznavao mehanizme vlasti. A kako i ne bi, kada je manje-više ceo život proveo na dvoru.
Ali sa druge strane...
Sva ta diplomatija, formiranja vlade, kurčevi-palčevi, sve je to za njega bilo poput nešto realističnije varijante DnD-ja (ovog puta, u kontekstu igre, pri čemu je on bio moderator). Ne dopada ti se što moraš da čekaš da se opunoletiš da bi seo na presto? Izvršiš puč i krunišeš se sa 17 godina. Ne sviđa ti se neki premijer? Makneš ga. Ne sviđa ti se ustav? Promeniš ga. Ne sviđa ti se što ti ćale i keva zakeraju za svaku glupost? Proteraš ih. Sve je to radio Aleksandar.
Ali, daleko od toga da je Srbija u njegovo vreme ekonomski ispaštala. Naprotiv. Svega jednu deceniju posle najrazvijenijih svetskih zemalja, Srbija je dobila električnu struju, razgranatu železničku, telegrafsku i telefonsku mrežu. Beogradom je počeo da saobraća prvi tramvaj, na konjsku vuču, doduše. Prva filmska projekcija u Srbiji je održana na Terazijama, i to nekoliko nedelja pre prve američke, u Njujorku.
I tako je sve išlo kao po loju do jednog trenutka. Kraljevske svadbe. Kaže legenda da Amerikanci svom sinu ispit zrelosti pomognu da položi tako što mu plate kurvu. Kada je došao u posetu u francuski grad Bijaric, gde je imala svoju vilu, Aleksandrova majka je dozvolila svojoj prvoj dvorskoj dami, Dragi Lunjevici-Mašin, inače raspuštenici, da... khm... njenog sina malo poduči nekim stvarima. Stvar je bila u tome što se Aleksandar u nju iskreno zaljubio (iako je razlika u godinama bila prema jednima 9, a prema drugima 12 godina u korist Drage, ali hej, kakve veze to ima!), a kada se vratila u Beograd, izabrao ju je za svoju ženu. Nije se opirala. A i što bi? Prvo, postala je srpska kraljica, drugo, imala je punu porodicu ljudi koji su pretendovali na visoke položaje. E, sad, postojao je jedan problem, o kome Draga nikada nije obavestila ni svog mužića, niti bilo koga iz njegovog okruženja. Naime, posle jedne povrede u ranoj mladosti, nije mogla da ostane u blagoslovenom stanju. Neki su slutili da postoji izvestan problem ("Ni prvom mužu nije rodila, pa neće ni kralju!", govorili su članovi vlade, koju je Aleksandar smenio upravo zbog protivljenja braku). Čak su i sami njegovi roditelji bili protiv braka (s obzirom da su se šurnaest godina međusobno svađali, najzad su se oko nečega i složili). Komedija se nastavila i kada je Draga lažirala sopstvenu trudnoću.
Kako kralj nije imao ni dece ni braće, stvorila se otvorena opasnost da se dinastija Obrenovića trajno prekine. Ipak, kap koja je prelila čašu, bila je činjenica da je kraljica predložila da njen mlađi brat bude prestolonaslednik. Neki oficiri su jednostavno rekli da im je dosta te zajebancije, napravili su plan, izabrali političare koji bi se pozabavili tranzicijom, odlučili da se dinastija Karađorđevića vrati na vlast i spremili se da "pobiju tiranina i njegovu metresu". Ali, kao u svakoj velikoj političkoj igri, postavlja se pitanje kako bi na to odreagovao spoljni faktor. Interesantno je da Aleksandar nije vodio ni jedan rat, za razliku od svog oca Milana koji je vodio i neke besmislene. Ipak, znatno su zahladili njegovi odnosi sa Austrijancima, a pokušaj da se približi Rusiji (koji je u jednom trenutku čak krunisan i kumstvom ruskog cara braku sa Dragom Mašin), završio se neuspehom (neki bi rekli, zbog nedostatka sina prestolonaslednika; a drugi, zato što je neka crnogorska princeza pravila spletke po Moskvi, jer je njen otac više nego otvoreno ciljao srpski tron). Vrhunac je bio, kada su se ruski i austrijski ambasador otvoreno dogovorili da "puste da bude šta bude". Tragične noći, 29. maja 1903. godine po starom kalendaru (otuda naziv Majski prevrat, po novom je to bilo 11. juna), isti oni oficiri kojima je hleb u ruke dao kralj Milan, upali su u dvor, i posle duge potrage, iza sobnog ogledala (ili iza proreza u zidu, zavisi koju verziju volite), pronašli kraljevski par i izmasakrirali ga. Slična sudbina je sačekala i kraljičinu braću i neke ministre. Nova vlada se postarala da vrati ustav koji je monarhu znatno ograničio ovlašćenja, odnosno uvodi parlamentarizam.
Napomena: Bulevar Kralja Aleksandra u Beogradu (eks-Bulevar Revolucije) se zove tako po Aleksandru Obrenoviću, ne po Aleksandru Karađorđeviću (koga Beograđani još nisu udostojili ulice) kako mnogi misle. Beograđani, ako ne verujete, njegov spomenik se nalazi blizu zgrade opštine Zvezdara.
Napomena 2: Neka nova istraživanja tvrde da su Englezi svojim potonjim prekidom diplomatskih odnosa sa Srbijom samo ispali kurve, jer je upravo njihova tajna služba i stajala iza Majskog prevrata. U to vreme, projektovan je Orijent ekspres, koji je trebalo da ide i kroz srpske pruge. Aleksandar je hteo da traži više cene za koncesije od onih koje su Englezi hteli da plate, pa ga je to koštalo glave.

Petar Karađorđević
Za Karađorđevog sina, Aleksandra, koji je vladao između prve vladavine Mihaila i druge vladavine Miloša, slovi da je bio takav mlakonja, da su se mnogi zapitali da on nije slučajno bio peder.... E, pa nije. Imao je decu. Njegov sin Petar je kao dete napustio Srbiju, u koju se vratio tek kada mu je delegacija Narodne skupštine donela povelju da je izabran za kralja. I to u nimalo zahvalnoj situaciji.
Ako ste mislili kojim slučajem da je onaj embargo 90ih bio prvo kolektivno diplomatsko-ekonomsko kažnjavanje Srbije, varate se. Šokirani srpskim tumačenjem demokratije (a naročito nonšalantnom tvrdnjom pojedinih ministara da je atentatom srpski narod legitimno izabrao svoju vlast), svi ambasadori (počev od engleskog) izuzev grčkog i turskog, napustili su Beograd i prekinuli ekonomsku saradnju. Srbija je imala tu sreću da je sada realna vlast prešla sa monarha na parlament i vladu. A predsednik vlade je postao verovatno najveći diplomata koga smo ikada imali: Nikola Pašić. Zahvaljujući Pašićevim pragmatičnim potezima, neke dve godine po dolasku Petra na presto, stvari su se izgladile i vratile u normalu- ambasadori su se vratili u Beograd, ekonomski odnosi su obnovljeni, zaverenici koji su pobili Obrenoviće su "kao" kažnjeni. Razvoj je nastavljen: Beograd je postao treći grad u Evropi koji je dobio električni tramvaj (na liniji veoma sličnoj današnjoj trojci). Kako su i kralj i Pašić bili veliki rusofili, odnosi sa ovim carstvom su procvetali. Međutim, odnosi su trajno počeli da se kvare sa jednom drugom zemljom.
Pošto ga je Milan očarao, Aleksandar razočarao, a Petar doveo u rezignirano stanje, austrijski car, Franc Jozef, rešio je da bude malo oštriji prema Srbiji. I tako je otpočeo tzv. "Carinski rat"- ukinut je svaki robni promet između dve zemlje. E, sad, ogromnom ironijom, ispostavilo se da je to imalo više štete po Austriju, nego po Srbiju. Svinje, koje su vekovima išle preko Save, sada su išle pod ruski, francuski i engleski nož, dok je nestalo srpske kobaje u bečkim mesarama. E, vidite ovako. Austrijska baba: to je nervozno stvorenje. Lično sam upoznao par primeraka. Kad austrijska baba koja ide u kupovinu neke robe, npr. mesa, to je još nervoznije stvorenje. A austrijska baba koja u svojim poznim godinama ide da kupuje meso, koga onda još i nema... To je stvorenje koje izaziva revoluciju! I tako: usled bapske revolucije, ali spoljno-politički sasvim tiho, Austrija je ukinula sankcije. No, Pašićevu vladu će Beč još jednom naljutiti, i to nedugo po okončanju ove nemile epizode. Znate, kad Čeda Jovanović u bujici trabunjanja kaže da je Srbija Kosovo izgubila 1999, a ne 2008. godine, negde ima pravo, jer otkad su umarširale NATO trupe, bilo je samo pitanje vremena kad će se Šiptari osiliti. E, slično je bilo i stotinak godina ranije. Naime, Berlinski kongres je dozvolio da austrijske trupe okupiraju Bosnu, ali da je zadrže pod sultanovom vlašću. Sada, kada je Osmansko carstvo dovedeno na ivicu potpune propasti, i kada je Srbijom i Crnom Gorom bilo odvojeno od Bosne, Austrija ju je anektirala (pripojila). Srbija i Crna Gora su odavno merkale da se ujedine sa Bosnom (i međusobno), i ponovo je sve mirisalo na rat. No, Francuska, Rusija i Velika Britanija su uspele da smire strasti i Srbija je morala da pristane na uvođenje zajedničkih administrativnih prelaza...pardon, da da izjavu kako nije suprotno njenim interesima to što je Bosna sada deo Austrije.
Pašić se sada okrenuo na drugu stranu. Dok je Evropa sa nevericom gledala kako je potonuo "Titanik"; Srbija, Crna Gora, Bugarska i Grčka su skovale pakleni plan.
No o tome u nastavku.