Fantastičan italijanski tvrdi sir, koji bismo, barem ja, i u bulju trpali da nije skup koliko jeste. Takođe i manjak sreće na graničnom prelazu.
Zima. Bleja. Skuplja se ekipa. Šonetu zvoni telefon.
Đole, (ispostaviće se):''.......!!! ............!!!.......''
Šone:''Ne seri? Kako bre? I?''
Đole:''....... . ........ . ..........''
Šone:''Auuuuuuuuu!''
Đole:''...... . ....... . .......''
Šone:''Ali, kako sad, krv ti jebem, uff, auuuu, dobro, dobro, smišljam nešto pa javljam, auuu, lerma...''
Đole:''.....rouming..... .......ne mene......ovih dva minuta već je.........''
Šone:''Dobro, bre, 'ajde.''
Šone se okreće ka nama:''Navatali Žuleta na granici mađarskoj. Skinuli ga s busa kerovi.''
Šta skinuli? Kako bre? Šta je, bre, bilo? Lepo, lav je popio pola flaše one Urketove šljive i ispegl'o se po ženi od nekog lika. Od Beograda? Da, od Beograda, kaže Đole da je sam osušio pola flajke. Kaže ne može nikad da zaspi pa kao malo da šurne i do jaja, nego nije ni jeo ništa, još su svarili vuspra negde kad su stali pred Mađariju na pljugu i to, i tu ih snimio onaj lik što mu pegl'o po ženi. Kaže, lik pizdeo kako je ovaj koman, ovo-ono, kako mu urla tu sve vreme, ma haos. Kenj'o, bre, pred carinicima i ovi ga izvedu nekako iz busa, našli mu 30 ća unka što su poneli za skijanje. Auuuuu............ Znači, Grana Padano...... jebem mu mater... Ma da, nego, rek'o mi Đole da ne zovemo na njegov telefon zbog rouminga, nego na Bosketov, on ima službeni. Kaže, još su tamo, na prelazu, nešto pokušavaju. Ma jebem ti Francusku, bre, koj' kurac nisu na Kop otišli, jebala ih Francuska!
Vojnom terminologijom, izuzetno teška borba. Prostor za manevrisanje je veoma otežan, u nekim situacijama nepostojeći, velika šansa od neprijateljskog iznenađenja, rute za povlačenje su pod stalnom neprijateljskom paljbom, tako da se u slučaju povlačenja, sam čin odvija pod borbom. Prosto rečeno, zajebano.
Disklejmer: Lokacija i selo su postojeći, likovi su izmišljeni.
Ljeto 1995., dopust. Kafana 'Kum 3', selo Kukulje.
Uvod:
Rajko (došao sa blokade Kalinovika):-Kume, koji će t' kurac Kalaš, pones' pištolj i britvu za nedajbože, šta vuknjariš to kojupičkumaterinu?
Ljubomir (friško siš'o sa Vozuće)-Kumajlo, ned'o Bog da je upotrijebim, al' k'o što ka'e moj đed Sveto: Sine, bud' ti siguran.
Rajko:-O ludog čovjeka. Vide! Šta će t' sad i kratež.
Ljubomir-Šut' i sjedaj:
Dolazak pred kafanu. Agregat radi, ima svjetla, ispred kafane, naše junake dočekuje još para drugova na dopustu. U kafani dere tranzistor, Baja Mali Knindža, gori sveta zemlja.
Mirko:-Konobar'ce, flaš' rakije, odma'!
U međuvremenu, u kafanu upada grupa rezervista, k'o da su s' lanca pušteni. Da skratim priču, Rajko saznaje da je jedan od ovih rezervista opštio sa njegovom ćerkom. Rajko ne vjeruje. Padaju razne uvrede, vade se noževi, ali uglavnom sve ostaje na uvredama. Svi sjedaju nazad za stolove, ali tu nije kraj. Samo zatišje pred buru.
Rezervista jebač: Ma ljudi moji, miješa k'o mješalac za beton, nisam 'odati mog'o dva dana poslije. Šta da vam kažem, iskusna mala.
Tu nastaje prekid muzike. I sve se to čuje glasno. Konobarica čačka oko tranzistora ne bil' ga 'opravila, ali nikoga ne boli kurac za muziku, svi gledaju u Rajka. Konobarica čačka tranzstor i sve osmatra ko video kamera. Svi u kafani kao da su čekali taj momenat, tuča je završna scena svakog odlaska u kafanu. Napetost u zraku se može sječi nožem.
Rajko: Sad ću ti da ti jebem mater!
U tom momentu, Rajko ustaje, hvata flašu rakije, i u maniru specijalca se prebacuje preko stola. Flaša rakije se razbija u jebačevu glavu a u kafani nastaje haos. Svako udara svakoga. Konobarica popravi tranzistor, dreknu muzika, Crni Gavran, Baje. Kao kakav katalizator za čitavu situaciju
DAJ GA VAMO(raširio krila)ŠTA JE PIČKOOOOOOOOAAAAAAAAAAAAAAAA JEBEM TI MATER NE MENE, NJEGA KONJE GLUPI (vojvode Momčila) RAAAAAAAAAAAJKO NAZAD CURIKAMO ODAVLEN(kuće,pokraj kuće)NE IDEM DOK MU NE PRESUDIM PIŠTOLJOM(kako sam ti proklet)NE LETVOM NE LETVOM, AU(srpstvo napadnuto)GLAVE DOLE STOL'CA!(moja, dosta ti je plača)AAAAAAAAAAAA JEBEM MU MATER KO BACA STOL'CE(Novak)SAŠ DOBT I STO PREKO LEĐA,OD DE VAM(minobacača)AAAAAAAAAAAA(muzika)ĐE KONOBARCA LJUDI MOJI ALO NEMA BRITVE AAAAAAAAAA, JEBEM TI MATER ZA OVO(muzika, i dalje) O SUNCE TI JEBEM ŽARANO, MARŠ TAM (neko se zapucava direktno u piće, leđima, opet vrisak, neko je dohvatio tranzistor i razbio ga nekome od glavu, muzike nema)LJUBO KONJU ĐE ĆEŠ SAD PIZDURINO! (Ljubo razbija prozor). KUME ETO MENE SA KALAŠOM.
Niko Ljubu nije registrovao. Minuta kasnije Ljubo ulijeće i pušta rafal po plafonu, da se ovi umire. Tuča prestaje u momentu.
-KUME JA TEB' KA'EM DA ĆE KALAŠ TREBAT'!
Sin gazde kafane, čim je čuo šta se dešava, dojurio autom do kafane, i ponio puškomitraljez. Zlu ne trebalo
škljocaj
-Rođače, spuštaj tu skalameriju odma'! PA DA VAM JEBEM MATER, PRVU NOĆ ŠTO DOĐEM SA FRONTA I TAMAN DA JEBEM ŽENU KAKO JE BOG PROPIS'O, A VI OĐE SRANJE PRAVITE. Marš svi napolje, dok vas nijesam pobio! Marš stoko neotesana!
Ljubo: Kume, jesil' ga?
Rajko: Ma dobio je stol'com od mene preko leđa, više mu i ne treba.
Ljubo: Kume, a bilo je dobro što sam ponio kalaš. E ljud, znal' iko đe konobar'ca?
Rendom lik: Jeb'ga, zadnji put sam ju vidio kad sam zafrljačio onog lika međ' piće.
Nađena jutro poslije, spavala u magacinu.
Podgorica, glavni grad Crne Gore, tokom svoje istorije imala je što je malo ko na ovaj svijet imao, prije svega premasu naučnika (zipa tebra ovo "premasu", da se zna da je vođe prvi put upotrijebljeno), filozofa i ostalih gadova što na grbaču države žive, ništa ne rade pod ovom kapom nebeskom i prdi im guzica i za izbore i za poplave i za Kosovo i sve za čime prost narod umije suzu puštit' o vikendu i većim svecima.
E, u takvoj sredini, bezbožničkoj, tu se Aristotel od milošte zvan Risto najjače izdvajaše. Familija mu bijahu otac i majka izbjeglice iz Grčke jer bijaše neko sranje zapalo Grčku pa ovi odma bjež' preko granice u Albaniju jer su tripovali da će se spasit tamo. No, kad viđoše u kakav Pakao su se našli, oni opet bjež' i stigoše do Podgorice ravne i tu mu se otac zaposli kao autolimar i poslije nekih tri godine dođe i Risto na svijet.
Da ne peglam sad sa pričom kako je odrastao, dobio prve brke, zamomčio se i ostalo, skočiću do nekijeh 15 godina kada se viđelo da je drukčiji u odnosu na ostale vršnjake. Na svakom času fizičkog oće on košarke, a ne fusbala ka ostali drugovi mu. Neka to, nego svi u srednju vele ajmo svi dolje u Budvu gostuje Who See u Trokadero a Risto veli kako ne želi da sluša govna te su isti Montenigersi i veli ajmo pare da skupimo da Pink Flojd dovedemo da nam svira na matursko, Shine on you crazy Diamond i ostale hitove.
Tu preživljava prvi atentat. Nijesu mnogi voljeli Pinka Flojda i vjerovatno tu treba tražiti uzrok za taj prvi atentat, ali, kako to i nije mnogo bitno za ovu priču, prođe sve to, prođe srednja, maturiraše uz Aca Pejovića i sve se učinje u prvi mah da će biti dobro i da će Risto od tada pa do kraja svojeg života provesti u sreći, miru i veselju.
Ali, sudbina je za njega druge planove imala. Nije moga na faks jer familija nije imala da mu plati to. Iako je izrastao on u finoga mirnoga mladića koji radi u Mex market, ima curicu i sve lagano ali Risto nikad nije bio zadovoljan time. Shvatio je nema se mnogo pa ne smije da se sanja, proklinjao je familiju i što se rodi među ovakve raspadove siromašne, ali, što će, ne može ništa, iz ove se kože u drugu ne može, BRATEU!!!
Završava on jedan dan smjenu u Mex u 10 sati naveče i ne oćaše mu se doma ići te on zapali malo na Goricu da iskulira. Stiže on na vrh sa bocom Bravo Multivitamin-a omiljenog mu pića, iskapi je za 37 sekundi i zapita sam sebe "što ja radim od života svoga jeba me pas" i "dal je Kosovo i dalje srce Srbije, srce Srbije, srce Srbije" i tu mu odjedanput sinu, potrefi ga nešto po sred mozga, odluči Risto da ga boli kurac za sve i hoće da ide na put oko svijeta i puca mu kurac i trk kući spremi ruksak odjeće, brašnjenik hrane, četiri sata sna i bijaše spreman da sa svojih 700 eura ušteđevine uzme autobus do Golubovaca u Zetu i tu na aerodrom sa prijateljem pilotom iz osnovne brže bolje kroz neku priču dogovori da ga pušti u avion za bilo koju zemlju. Koju, pitate se Vi! Koju? A nije bitno, jadan, koju bilo, jadan, ovaj pristade i krenu Risto za Japan. ZA JAPAN? Za Japan!
Poslije puno sati letenja, gdje je svoje mjesto u avionu dijelio je sa par kufera, stigoše, pozdravi se sa prijateljem, zahvali se na časti, ali, čim siđe sa aviona dolaze mu tri momka, svaki metar i ćevap i ovaj srednji mu veli "HADOUKEN" i zaslijepi Rista neka plava svjetlost i on pada u nesvijest. Ko zna koliko je dugo on u toj nesvijesti bio, budi ga miris ribe, ne može oči da otvori ali shvata da je zavezan za krevet a nepoznati glas mu se obrati ovim riječima:
- Dragi Aristotele, ti znaš da su CG i Japan i dalje u ratu!
- Kakvom crnom ratu? - zapita se Aristotel, još u nemogućnosti da otvori oči.
Ali, barem je saznao da razgovara sa nekim starcem.
- Đe sam ja ovo što je ova muka što sam vezan?
Starac ništa ne odgovori. Odjedanput Risto čuje TAHA TAHA TAHA, tri metka pa još tri pa još tri ukupno je izbroja 66, neko mu par trenutaka kasnije skidaše lisice, konačno progleda na oči svoje, prizor koji ga je čekao nije bio prijatan ni malo, na podu leži u lokvi krvi stari čiča izrešetan. Viđe Risto da se nalazi u nekoj staroj ćeliji, oko njega četiri momka kao vile građeni i konačno Risto ciknu
- Oće li mi ko objasnit što je ova muka?
Okrenu se ovaj najbliži do njega, zapali cigar i poče:
- Brate, ka što si i sam čuo, Crna Gora je i dalje u ratu sa Japanom a sve to datira iz početka 20. vijeka kad je neko mudo Crnogorsko otkinulo ruku sabljom prejakom Japanskom Samuraju. Tu su ovi iz CG mislili da je fajt gotov no Japanci ludi nikako ne mogu preć preko toga da ih neki šesti lik iz šeste države tako ponizi u ratu i evo skoro vijek tajne organizacije u službi vlade Japana se spremaju da krenu na Crnu Goru da vam jebu mater i vrate svoju ukaljanu čast a tebe su oteli jer su htjeli informaciju znaju da si na crno ušao u zemlju i niko ne bi zna da si nestao ali mi smo špijuni te je Milo poslao da pazimo ođe da se masu ne pomame Japanci, BRATEU!!!
Vrćelo se Ristu u glavu previše informacija, juče bijaše prodavačica u Mex a danas je u sredini rata te zatraži kocku šećera i malo vode i posle 2-3 minuta se povrati i konačno shvati da je ovo ono što je čeka cijeloga života, ovo je ta velika avantura, ovo je ono što želi:
- E pa fala vam momci na ovome aj mene sad vi recite kako ja mogu pomoći stvarno želim!!!
Osmjeh na licu ovoga do njega ga raspoloži i rekoše mu da su se nadali da će to reći i da imaju odmah zadatak za njega. Naime, izgubili su vezu sa Crnom Gorom pa treba Risto da se odmah vrati i obavijesti lično Mila Đukanovića o planovima Japanaca. Rado pristade Risto i evo ga u avion, piči put Podgorice, prva klasa, naočare, odelo sav u topu eeej, pa ne srijeće se prvi put Gospodar Milo, eeej, opet autobusom od Golubovaca do Podgorice i trk do restorana Maša i eno ga Milo sjedi za sto, pije mohito i razgovara sa nekim preko telefona i prosto odiše stilom nekim, tim, karakterističnim. Mala trema ufati Rista ali što se mora mora se, uputi se put Mila i na 20 metara od njega nailazi žutać ka od brda odvaljen i radi Ristu iz sve snage ŠARIJOUKEN te pada Aristotel na licu mesta mrtav.
Средство за утврђивање карактера и типа личности. Све зависи од тога како је држите.
1. ШОЉУ ДРЖИТЕ ЗА ДРШКУ - Класичан тип који цени традиционалне вредности. Нисте склони ризику. Битнија вам је функционалност од естетике. Веома сте ефикасни и по вама је најједноставније решење уједно и најбоље. Не ослањате се на друге јер верујете у своје способности. Levi's 501, кратка црна сукња ala Одри Хепберн или недељни породични ручак су само неке ствари према којима гајите вечни култ обожавања. Више волите да зовете него да шаљете SMS.
2. ШОЉУ НЕ ДРЖИТЕ ЗА ДРШКУ - Оригиналност је ваша карактерна црта. У вама пламти авантуристички дух спреман да вас поведе ка неистраженим пространствима људског ума. Веома сте креативни и духовити. Све што радите мора бити посебно и другачије. Имате алтернативне погледе на живот. Увек underground никад mainstream. Оригиналност и непоновљивост у свакој прилици. Убија вас стереотип и понављање. Copy/paste је ваш смртни непријатељ.
3. ШОЉУ ДРЖИТЕ ПРИ САМОМ ДНУ - Интелектуални тип склон истраживању, експериментисању и ризику. Стално се нешто питате. Занима вас по којим принципима свет функционише. Иако је вероватноћа да ћете просути то што пијете 99%, ви нећете одустати већ ћете развити посебну технику пијења не би ли дошли до неког друштвено-корисног и универзално-примењивог решења. У слободно време смишљате савршен начин како да преварите ГСП контролу.
4. ШОЉУ И НЕ ДРЖИТЕ ВЕЋ САМО УСНАМА ЛИЦКАТЕ - Екстра сензуални и емотивни тип. На првом месту су вам духовне вредности. Не хајете
пуно за материјалним стварима. Предигра и тихи разговор поред камина су вам сто пута узбудљивији од самог чина. Интересујете се за поезију,
књижевност и филозофију. Посећујете позоришта и галерије. Пуно размишљате, склони сте интроспекцији и тежите самоспознаји. Имате веома
префињен и истачан укус у свему.
5. ПРОСПЕТЕ СВЕ ПА ОНДА ЛИЖЕТЕ СА СТОЛА - Ваш животни мото је "Зашто једноставно кад може компликовано". Волите да импресионирате и шокирате околину својим поступцима. Увек идете до крајњих граница и не питате да ли боли. Ви сте рођени шоумен, забављач и егзибициониста. Храните се туђим погледима, коментарима и аплаузом. Поред вас никад није досадно.
6. НАБИЈЕТЕ ОТВОР ШОЉЕ У УСТА А ОНДА ЈЕ НАКРЕНЕТЕ - Ви сте веома... овај... ви имате изражене склоности ка... то јест... ви највише волите кад вам неко... мислим... у суштини сте добра особа...
Punski vojskovodja koji je presao veliki put i zestoko zapretio Rimljanima prodrvsi sa svojom vojskom sve do Kane.
Medjutim,izraz oznacavu osobu koja je mnogo besna ili ne moze da shvati salu ili neku poentu.Takodje karakterise neku upornu osobu koja po svaku cenu gazi do cilja.
H:-E matori veceras cw u 20:00..
T:-OK brate reci cu momcima..a skim se pucamo?
H:-Ma brate opusti se ti,sredio sam nam neku ekipicu da se uhodamo pred wcg ..ima da ih bre salomimo..bre klinci ,nemaju pojma..samo ti drzi mid ,ja i Steva na kratkom ima da im objasnimo par stvari..a Rema nek se usteka sa slonom iza kutija..ostalo sve po starom..bre odvalicemo ih znas kako...juuu jedva cekam
T:-a bre matori opusteno ,sta se primas ko Hanimal ..
.............................................................................................
vece ..napeta atmosvera.. rezultat izjednacen
T:- jebiga popio u celo...
R:-prosli dugo ...idu na B ..ostao si sam ,pazi ledja...
(flash)...headshot..(tajac par sekundi)
H:- Aaaaa breee mamu vam je*em bre retardiranu u pi*ku onu onu ...Jel sam rekao da drzis dugo bre some mutavi...$%^+@#&%*&
R:- Sta ti meni bre serendas tu ...napusi mi se ku*ca ..
T:-aloo ljudi opusteno samo..sta se primate ko Hanibal..ajde smiri se ..sad ce padne preokret..
............................................................................................
zavrsena partija ..izlaze iz igraonice svako na svoju stranu ,niko ni sa kim ne prica..T i H se vracaju kuci basom..
T:- pa dobro,jebiga pukli smo ...al smo se dobro drzali..mada onaj lik sa heklerom mi sumnjiv nesto ,majku mu..sigurno je ukljucio neki WH ..pi*ka citerska..a i meni mis nesto bagovao..bolje da sam poneo onaj moj sajber-super-laserski od gajbe..al nam se ne pise dobro
H:- uhhh ma nema veze ...ovi su ionako 3. u Srbiji ..dobro smo se drzali..ima da odvalimo ove na wcg-u..!
T:-ha to se trazi..optimizam..(jebote primas se ko Hanibal)
Veoma važna (bliska) osoba u vašem životu. Ona je tu da pomogne, naredi i sasluša.
Sa 7 godina to su keva i ćale. Kevu moraš da slušaš. Ona će ti u svakoj situaciji pomoći, da spakuješ stvari, da uradiš domaći, naučiš da paziš na času, da se ne biješ. Ćale će te ipak učiti da uzvratiš ako te neko čačne i podjebava. On je u tvojim očima Bog i Batina. Samo jednom da vikne na tebe, sklupčaš se u ćošak sobe i ne mrdaš.
Sa 14 godina to je glavni baja/glavna ženska u školi i baba. On/ona predvodi grupu, ćale više nije Bog i Batina sad je on/ona. Keva i ćale više ne odlučuju za tebe. Postao/la si svoj/a ali ipak ne potpuno svoj/a. Opet moraš da slušaš nekog ko je iznad tebe i ko će odlučivati o tvom sledećem koraku i nije ti svejedno. Mučiš se da li da izađeš iz cele te priče. Babu moraš da slušaš i da jedeš kod nje, jer ti daje kintu. Ako ne pojedeš to što je spremila, nema kinte.
Sa 18 godina potpuno si svoj/a. Možeš da radiš šta hoćeš i koliko hoćeš.
Sa 22 to su izabranik/ca tvog srca, svekrva i šef na poslu. Venčali ste i sada nema više slobodnog života, slušaš sve redom, i kevu/svekrvu i ćaleta/svekra i ženu/muža i šefa na poslu. Dolaze stresovi što zbog napetosti u kući i raznih nesporazuma, što zbog prezahtevnog i škrtog šefa. Svekrva je tu da naređuje i govori kako treba, šta treba, kojim redosledom mora i sva njena pravila mora da se poštuju, ti moraš da je slušaš, nema dalje. Ćale je postalo gundjalo i stalno mu nešto smeta. Žena/muž te razume, pomaže, poštuje voli, ona/on je tu da te sasluša i pruži ti utehu.
Sa 35 godina to je samo tvoja žena/muž i niko više. Živite sami u stanu i niko vam ne smeta.
Sa 78 godina to su lekari i sestre staračkog doma.
U nedostatku riba,i preduge apstinencije, u jednom trenutku je moralo doći do eskalacije besa ostalih meštana sela, s obzirom da je Veliki Štrumf uvek vodio glavnu reč.
Veliki štrumf : Štrumfeta vidi što mi je Kefalo nabudžio motor, kupio sam kilo novih bobice na pijaci pola sam mu dao za ovo, jesi za jedan krug
Gurko : Idem i ja Veliki Štrumfe!!! Hoću i ja!!!
Štrumfeta : Hihihihih... pa ne znam... hihihihihi... Šta će na to reći Deka? A i nemam kacigu...
VŠ: Deka je otišao kod Bake Štrumf na jednu partiju, neće ga biti neko vreme... Nabavio sam superanatomski modelirane šlemove... Menjao sam se sa Lickom za ono pola kile što mi ostalo.
Mrgud: Mrzim matorog pedofila
Gruber: Jebaću mater tom matorom, samo da odradim leđa Ca !!!
Gurko : Grubere mogu I ja da krenem u teretanu?
Mazalo : Nabiću mu kist u dupe pa da vidim dal će da mu padne na pamet da sedne na motor
Kuckalo: Ima da mu zabijem klince pod nokte kao Malom Radojici, on će da se kurči tu pred njom
Gricko: Mljac, mljac, mljac… GRIC, GRIC!!!
Gurko: Gricko jel mogu i ja malo mljac mljac?
Kefalo : Pod svemirskom haljinom
Šarenom lopticom igram badmington
Čeličnom palicom svetlim k'o semafor
Otvorili su mi se novi horizonti… Imam nameru da stvorim novi utragenerisan svemirski modulator i da odletim na golubu, po mogućstvu belom, ne gotivim sive…
Licko: Pričam sa kućama, svađam se sa bojama
Obožavam stvari koje imaju rok trajanja …..Al su dobre bobiceeee... Lepo mi stoji ova crvena boja lica… …op op op…DO JAJA!!! Čekaj, ja nemam jaja? Nema veeezeeee, vidiiii bojeeee… Gargamele čemu ta konjska faca sa primesama ovčije tuge? Vidi mala maca, maca mac mac…
Režiser : Alooo ljudi, Štrumfovi, šta se dešava, daj da radimo posao... Animator daj još crtaj tamo neku sisatu plavušu, i sklanjajte mi Licka i Kefala iz kadra...
Udarci niži od Džeja. Ne, ne, niži od našeg standarda. Ma, niži čak i od plate baba sere na železničkoj stanici u Ljutovu.
Niski udarci su najteži kad ih dobiješ od rodbine. Rodbine koja živi u kući do tvoje, u spratnici, sa ogromnim dvorištem i pozamašnim primanjima, dok ti živiš u običnoj, prizemnoj kući, napravljenoj od sedamnaest vrsta materijala, od kojih je cigla najmanje zastupljena.
Od igle do lokomotive, ili u ovom slučaju, od jajeta do kuće.
-E, ćao, izvinite što zovem ovako kasno, trebaju nam dva jajeta za palačinke.
-Ma eto ti, uzmi, u redu je.
-Jao, hvala, drž’ puš’, ovo ono...
Posle tri dana dobiješ palačinke što su „pretekle“. Ah, pa dobro sad..
-Mali! Imaš piva, nestalo nam?
-Ima samo dva što je keva za goste ostavila.
-Daj!
-Ali...
-Ma ionako ti neće nikakvi gosti doći.
...
-Nabraćemo malo blitve iz vaše bašte, i uzeli smo malo zeleni, i ribizli, i...
-Da, da, još ja mislio opet komšijin gusak pravio sranje po baštama..
-E, vi ono beše imate kiselog kupusa?
-Jes, stavljali ja i keva u džakove, jedva svezali..
-Super. Super! Uzeću hmm... pet glavica za sarmu.
-Pa... ok, a vi niste kupili u radnji kad nemate baštu?
-Nismo stigli.
-I to što kažeš, niko nije blesav da prošeta tri ulice.
-E! Daj kosilicu! (sedamdesetak puta)
-Eto ti u šupi... pa sunce mu jebem, u bašti stoji montirano igralište za decu i bazen, vrede ko ova moja straćara, a ne kupe kosilicu za par iljada.
Dobiješ je nazad tapaciranu travuljinom, a nož otupeo i iskrivljen ko da su kosili armaturu i oras.
-Mali, bicikl za...
-Šupa.
Prekide te u gledanju onog Save iz Kikinde i njegove rečenice „e neš kolega, mrš iz moje avlije!“ Eh...
-Moram da vas zamolim da ne bacate djubar po bašti po danu, usmrdi nam se veš na štriku.
-Dobro, ja ću pod mesečinom da gazim golubija govna..
-Pa ’di ćeš ti sotim autom sade?
-Idem na pecanje, baba...
-Ne mož! Treba njima, kažu da idu negde u Srem za vikend, a njev auto ne valja.
-Ko me pitao? I ja sad, s oproštenjem, da glodjem onu stvar?
-Ništa t’ja ne znam kazati, tako je rečeno.
(taraba, munja, kosturska glava, bomba, oblak, munja, bomba)
-Eeehehe, he, nešto ja mislim, zafalilo nam hiljadu evra za kaparu za stan..
-Mhm...
-Pa rek’o, ako imate iz njegovog fonda za fakultet da uzajmite, do kraja meseca, bla, truć...
-Kevo, imam fond za fakultet?
-Ćut’ bitango! Nemaš. Više.
ŽIRANT! Krv ti jebem! Nema dalje!
-Hihihi, uzeli mi i drugi stan, na kredit, dvades’ godina, a kuća nam pod hipotekom za onaj prvi.. pa ako bi mogli...vaša...kuća...hipoteka...
-Moja...kuća...se raspada...ležem pijan da bi lakše podneo ako mi padne plafon na glavu u snu.
-Ma to je privremeno..
-I ja sam privremeno pijan.
-Pa dobro, razmislite, mi ćemo sutra neke takse za to da uplatimo, pa će doći geometar, šuc muc...
-Mhm...
-E, sutra u šest ujutro trebaš do opštine da potpišeš nekih pedesetak papira i izjava.
-Da, što se tiče toga, NE MOŽE! Nije vam baba rekla?!
-Ali već smo sve...
-Ne može.
Niže od Džeja, rekoh...
Bolest koja se razvijala sve intezivnije kako su se sedamdesete bližile. Svog najvećeg maha tek će da uzme, a danak već broji milione. Klice se rasprostranjuju po mračnim i vlažnim medijima, a do evidentnog oboljenja dolazi kada jedinka stigne na prag zrelog doba i stojeći pred ogledalom čvrsto odluči: "Ma jeb'o posao/brak/kravatu/male sise/bicikl, ja ću da vijam svoj san", i time prag trajno napušta.
Quentin Tarantino: Postaje režiser, ne videći drugi način da pije viskija sa blagorodnog tabana Salme Hayek. Ono što takođe tada ne uviđa, jeste da nikada neće pronaći tačku smirenja kakvu udovoljavanje cikličnolikim apetitima, prosto, ne stavlja na raspolaganje. Stoga, ubrzo (ca. 10 min) nakon realizacije sna iz ranog puberteta, apetiti rastu, i iznenada moraju da se jebu deca. Asocijacija filmadžija na to gleda sa dozom skeptičnosti, i on usled nedobijanja dozvole pretvara film u krljačinu sa zombijima. Ne uspevajući više ni kroz filmove da iskali svoj sveukupni bes, pokušava da kupi planinu u Srbiji i nastani je svojim naoružanim sledbenicima, ali lokalni tim za krađu ideja (iako ovom prilikom bez Brege) ga preduhitrava i kupi sav kajmak. Doslovno, sada i kajmak prodaju. Quentin, 14-godišnjak zarobljen u telu moćnog i uticajnog čoveka, počinje da snima Kilbilove ne bi li probudio makar trunku sopstvene arogancije i nemoći u potčinjenim gledaocima, golicajući granicu između uzbuđenja percepcije i neverice u nebulozu. Biva proglašen umetnikom o trošku same egzistencije neverice u nebulozu. Zajedno sa njim, na analni ulaz umetnosti (njeni anali), ulaze i široko slavljeni viski, mrki pogledi, serijali tepih-bombi "Horejšo-izjava" da ne mo'š lopatom da ih razgrneš, propali muzičari, kurve, crne rupe u sećanju nakon Traviate i 4 flaše JD-a i pištolji/sablje/nuklearne bombe unete u facu. U Srbiju stiže i "Coyote's" kahvana gde se gorepomenuto proslavlja, čisto zato što ga je Emil...pardon, Nemanja, zajeb'o za brdo na koje se prvobitno nameračio. Na stranu to što je posle kupio Čile na e-bayu, Andi prosto nisu ono na šta se palio kad je bio mali.
Prateći razvoj simptoma koje sve bolnije proživljava kroz period između "Reservoir dogs" i "Inglorious Bastards", ne ostaje nam drugo, do samo da se pitamo - hoće li jadan poživeti dovoljno, da dočekamo Milku Canić obučenu (isključivo) u lampu iz IKEA-e, specijalizovanu za šutanje podmornica, kako kroz 6 sezona brani titulu hrvačice u kerozinu (i loži se na kasete, lomi USB-ove i CD-ove u svakoj epizodi).
I konačno, je li on najefikasniji agent Zarobljavanja U Pubertetu, ili joj je, na neki hronološki neshvatljiv način, otac...?
Dijete kojem se najviše raduju u porodici.
Princip primogeniture koji je istorija izvukla iz rukava i široka primjena izreke „prvo pa muško“ nameću zaključak da se naš čovjek najviše raduje prvom i muškom djetetu. U sticaju, to je štogod radost.
Međutim, život kad se zaigra često ne prati stanje na terenu pa ponekad baci na marginu pravilnosti, pa ono prvo i muško dijete ne mora biti mitnjak. Neko poslije zdravog prvog djeteta sa drugim ima muku pri iznošenju na svijet pa kad se te muke oslobodi onda se više obraduje, neko pravi djecu u vremenskom razmaku dvije osvojene koride Ilije Grahovca, pa kad vidi kakvu je budalu donijela ona prva, obraduje se drugom djetetu i nadi za očuvanje kuće i okućnice , jer ni Jovo Grahovac nije uspjeo napraviti dvije jednake budale.
Uostalom, dajte mašti na volju, samo bez one priče „ sine, mama obojicu voli isto, to k'o kad bi dala da mi odsjeku dva prsta pa me pitali koji više boli“ , to pada u vodu kad se prvi put povežu dva ili više zijana, a i onda izraz iz naslova ne bi imao smisla i primjene
PROLJEĆE JE STIGLOOOO VRAĆAJU SE 'TICE SAMO N...
-Mrlino ustaj i smanji rikanje! Imamo zasjedanje, did se naoštrio neće ni kave popije, radiće prošće preko leđa, zahtjeva tvoje prisustvo. I otvori malo prozor da izađe ovaj miomiris tvog prkna koji mi govori da si mamuran i danas.
Ja u primaću, prijavim se za kvorum, drmnem raki'cu...
-Ja ne znam šta sam ja Bogu zgriješio i koliko još priloga treba da dadnem onom lopovu da bi koju lijepu riječ reko za mene pa da i mene sunce ogrije samo da me budale ne jedu po drobu... Pa je l' se samo u mojoj kući budale rađaju? Pa ovo nekad prva kuća u selu bila, a vide sad šta joj dopade, poslije mene potop, svaki mi je Uroš Nejaki...
-Dide, ja se izvinjavam što prekidam ekspoze, čekaju me kolege na kavi, a kvorum si već dobio, mogu li ja sad napustiti sjednicu?
-Ne može jebem ti Nedu Arnerić. Ova je o tebi. Je l' istina, što mi vele kod prodavnice da se igraš uskoka sa malom što joj je dida ubilo kad su išli otimati mladu prije pedeset godina, slučajno jadan pao na sikiru leđima?
-Jeste dide, taman kad si se ti negdje ženio.
-Mali, je l' ti to za moj astal dobacuješ nešto dvosmisleno da te sad tljanem sa strane jednom da ti povratim boju k'o dok sam svojevremeno udarao ponos EI NIŠ?
Vidi ćaća da smo krenuli poprilično žustro...
-Može jedna raki'ca majstori?
-A što ne bi moglo?- odgovorišmo uglas.
-Jebo li vas Peja u guzicu , da bi li...
Kad su se strasti smirile...
-Slušaj mali, nije ona dobra za tebe, ti dok se nisi počeo okretati za njom bio si momak za ženidbu, ovako će ti djeca klipe u guzicu zabijati, naopaka je ona. Eto nekuveče se čulo kako joj rozgaš pod prozorom „Majka ćerku gurala u Drinu da je ne da siromašnom sinu...“ Nije to u redu, nismo mi siromašni a i njena majka bi da se riješi metilja, samo nismo ni mi ovce, znaš. Nemoj da budala dođe pa da ti materi pjeva onu staru „svekrvo moja kad rode rogači ne čekaj me ti u vodu skači.“ Slušaj, did je ušparao nešto para, evo ti, 'aj ti završi to svoje škole već jednom, kad si pri kraju, proće to tebe. Ako ne prođe, povješaćemo se kolektivno, a ti vidi.
-Fala dide, opravdaću ja ovo.
-Znam da 'oćeš, ti si meni mitnjak, a ja se rijetko varam u procjeni.
Ćaću kad kap nije spucala...
-Jebem ti nedlju, ovaj se mjesecima ne trijezni a ovaj mu još dade pare. Majko moja što me ne pobaci sa kakvim ja budalama živim.
Utom upada moj nesuđeni kum, sav uštirkan ne zna ni gdje je...
-BARVEČE.
- E sa srećom, ovaj pomračen potpuno.
-Đe si kume , đe si antrago, đe ostala kuconja, idem ponovo na fakultet dao mi did pare da privedem kraju, 'ajmo do zadruge.
Samo još tu noć je odjekivalo pod prozorom...
ČUDILA SE OVCA I ŠILJEŽE KAKO ČOBAN ČOBANICU...
Kad iz'edeš nekakav bućkuriš pa ono što iskenjaš bude daleko jestivije od prethodno pojedenog.
Niđe veze sa parodijom, al da sam defku nazvao Paradoks retroaktivnosti digestivnog sistema, oćerali bi me u kurac jer jedem govna. Uostalom, odavno naslovi defki nemaju nikakve veze sa samim defkama, tako da me boli kurac.
Elem, nakon što sam okusio vukajlijaški bućkuriš, iskenjao sam sledeći sadržaj.
Prijatno.
Bio je fin dan, nedelja, sunce se usijalo ko Remčeva ćelava glavudža. "Biće i on tamo!" pomisli čovečuljak dok je užurbano hodao ka mjestu okupljanja. Opet neka raspala kafana sa dva prozora i tri i po guzate konobarice koje će Deky, David i Fejz da spopadaju cijelu noć iako liče na hibrid Seke Sablić i bradavičastog praseta. Ali boli njih kurac, paćenici, metnuli bi ga i u kozu samo da mogu. A ne! Onaj Sedplas jebe koze hehehe jebote, jeste znali to hehehe nema šta drugo međ' ono kamenje. Elem, opet kafana raspala, jebeni džindžer organizovao kao i svako okupljanje. Ko bi drugi nego Ludi Čak što poznaje svih 300 000 registrovanih članova, 'EL IMA ON ŽIVOTA VAN VUKE, JEBO GA ĆAĆA?!
Dolazi i Sanšajn sa armijom Bosanaca da se dernjaju po lokalu i jedu bureke sa mesom ne bi li dokazali neki identitet bosanski. Koga bre boli kurac? Onaj mali huligan Devetar će garant sa bakljom da uleti, pa jebemumater, zajebi navijanje dok domaći iz prirode i društva čeka neurađen! Dolazi i Luks, stari preldžija. Kakav bre to trve preldžija radi s kompjuterima i kurcima po Portugalu? Jebeni Krajišnici i njihov lobi, I'TE ĆA KRAJIŠNICI! Mada, možda dovedu Malu Vidru, otreso bih je ko Roki sestru. Kurac bi je otreso, slomila bi me ko bukve što lomi svakodnevno. MALA vidra- jes', mož' mislit.
Neka druga pička? Dolazi Džoni svimevole Kurajber, možda dovede onu njegovu. Kako bi? Ela! Uh, Ela... ima joj bacam ĐE SU TI KRILA ANĐELE spiku cijelu noć, a on samo nek ka'e nešto, razbiću mu glavudžu o'ma bre! Još neka? A da, biće Kristina, garant, al ima da kuka kako je niko neće jer je mala i debela, cijelu jebenu noć, jebo to. Ma, jebeš pičke, ko je ikad jebo na tim okupljanjima, biće LUDILO! Ima dođu i modovi maćorie! Musaši ili Ciklon batice! Da bleje tamo, budu kao kul, a samo čekaju ko će im se učmari dublje i posle odaberu defku! Znam sve, prič'o mi Jebač, kaže tako on sa 500 govana dogur'o do 16 odabranih! Eh, vol'o bih ja da imam tol'ko, da budem kul.
Nema Debelog Pacova, čuo da neće da bude nekih stokilašica na menstruaciji pa odustao. Voli čo'ek krv i meso, šta ćeš, bolesnik... Nema ni Eleka, ostao kući da drka na Motikine defke, garant. Dal će da dođe Glavni? Da podigne Leprikona na barske stolice, da vidimo i to čudo! Jao Leprikon! Ima zauzme pola kafane, mi ostali da đuskamo oko njegovih guzova.
Ima da bude ona bolji-smo-od-svih ekipica. Mulica, Varner, KaPe, Bušido i ostali što bleje u ćošku i sve gledaju s visine. Dobro, Mulica ne baš... Ima smore nekim sranjima što nikog ne zanimaju. Možda dođe Aleksandarkage, jebač manekenki, ponudiću mu 70 eura za seksualne usluge jebanja u čmar, ne bi mu bilo prvi put da se proda. Kad smo kod Kragujevca, još će dođu Džela i Raleq sa nekim drogama, mamu vam bre ćomansku, pa zato i ličite na petnaestogodišnje krek-kurve, DROGA NE!
Uh, evo stigoh konačno- "ĐE STE LJUDI JEBEM VAM SUNAC!?"
-(svi u glas) DE SI KRALJU SAMO TEBE ČEKAMO! (u sebi: samo nam je ova pajserčina falila)
Vrhunac izdrkavanja političkih stranaka nad napaćenim narodom.Kao kad je Boris podelio boju za frabanje jaja. Što da ne !? Ofarbajte mi jaja, možda vam bude bilo lepše dok vas budem jebao u dupe naredne četiri godine .Treba smisliti neku poruku, neku elegantnu, lepu, koja će dospeti do ušiju naroda i ubediti ih da je vredno izaći na izbore i glasati baš za njih. A to nije nimalo lako, posebno jer većina ljudi tokom udarnog termina kad nagrnu sa reklamama ode da kenja. A i kome se ne bi prikenjalo.
( Štab DS , Izbori za Voždovac, Djilas u dilemi)
Djilas : U kurac bre ljud 'oćete da izgubimo te izbore, dajte neki slogan da zapalimo raju?
Balša : Da obećamo nova radna mesta, pohvatamo par huligana i obesimo ih za muda na Autokomandi?
Djilas : To otpada Vučić već 'obećo muda i huligane, nova radna mesta smo obećavali prošlih izbora, ima neko bolju ideju??
Čović: Žuti stavi Slogan neko mora i da krade.Obrnuta psihologija, ili ti daju glas jer si priznao da kradeš, ili misle da si pošten i da ovi drugi kradu.
Djilas : To Čovo u cvike te ljubim, mali piš' ovo i stavi sutra na onaj moj bilbord na Autokomandi.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
(Štab Pups-a , pred Izbore)
Milan Krkobabić : Momci mora malo da se radne.Poskočite da smislimo slogan, kojim 'ćemo pobediti na izborima.
Omladina Pups-a : Obećajmo veće penzije i Dedilend na ušću samo za dedice.
Omladina Pups-a : I sisate bolničarke samo za naše dedice.
Milan Krkobabić E pa sad, neću od svojih usta da odvajam da bi te dedice lepo živele, treba mi samo njihov glas, jebe mi se posle.
Jovan Krkobabić : Da Može da mi se digne sad bih vas sve jebao u dupe, ništa bre ne znate.Podelite malo ulja, šećera, nekog mekog keksa za ove bezube.Dajte neko mizerno povećanje koje će da pojede inflacija i dobijamo podršku svih penzionera.
Milan Krkobabić : Dobro a slogan?
Jovan Krkobabić : Djilas je krao, Vučić vam ništa nije dao, Pups vas nikad nije zajebao.I stavite akcenat na ovo zajebao.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
( Štab SNS, Vučić u dilemi)
Aleksandar Vučić : Miškovića uhapsio, plate ne mogu da obećam, radna mesta obećao, a i smejaće mi se Djilas što obećavam ponovo, navijači, ništa.ZNAMMM!!!!
Aleksandar Vučić : Mali spoj me sa Milom.
Milo : Aloo, odje Mile iz Crne Gore, ak' oćeš da kupiš cigare pritisni jedan, ak' oćeš da pričaš s' mene pritisni dva, a ak me zajebavaš oca ti u vr' guzice jebem.
( Pritiska dva)
Aleksandar Vučić : Djes sokole sa Lovćena?
Milo : Djes' zmijo ljuta iz Beograda?
Aleksandar Vučić : Ne,ne trebaju mi cigare.I ne znam ko bi ih ovde kupio.Znaš kolko me interesuje što ti trunu u podrumu? Nego da ne znaš gde je Šarić, treba mi, sad će izbori.
Milo : A evo ga kod mene u dnevnu sobu trči na traku. Kladili smo se u kamion cigara će da izdrži sat.
Aleksandar Vučić : Pa ovaj znaš , reci mu da moram da ga hapsim, jebiga izbori će.
Milo : Nema baš si glup ništa te nisam naučio, smisli neki slogan oca ti u vr' guzice jebem.
Aleksandar Vučić : Kakav slogan?
Milo : Sa SNS nikad neš' da doživiš stres.
Aleksandar Vučić : To Mile ljudino od Lovćena.
Milo : Aj sokole, i pozdravi Tomu.
Nastavak trilogije njene starije pokojne sestre pika kartice. Cilj ovog čuda plastike je da ljudima koji je poseduju odobri neko mikro-sniženje, što u lancima megamarketa Idea i Roda, što i u drugim prodavnicama i uslužnim radnjama.
No, kreatori gorepomenute nisu bili zadovoljni materijalom iste. I tako se rodi platna Super kartica, neki njen podkurac, šta već, koja će likovima, koji i dinar u sefu štekaju, povećati taj isti mikro-popust za nanoprocenat. Idealna stvar za silovito kurčenje, jer, ako iole probaš da zahtevaš bilo kakve popuste koliko god bio dekintiran, dobićeš samo jedno pozdravljam sve vas u studiju i režiju, a od tih 0,1% dobiješ kurac bez jaja na BMX bajsu. I to terenskom.
U Rodi u Kragujevcu, negde 2019. godine. Željana i Mitar rešiše da povedu svoje klince Majdu i Kristijana u nabavku, a pridružila im se i Željanina mama Stanislava, jer ona poseduje moć (o kako to dobro zvuči) i smisao dolaska u ovaj barsko-ptičiji lanac hipermarketa.
Željana: Ti dragi, piči i kupi nam žestine i đeci sok, a ja i keva ćemo razgledati voće i povrće. Povedi i ovo dvoje sa sobom, da biraju koji će, prošli put sam im kupila onaj milkiđus sa kokosom i ananasom, eno još stoji ispovraćana flaša.
Mitar: Ti baš voliš da mi ih uvaljuješ, pička ti tvoja! Aj, nek ti bude.
...
Željana: Imaju sve, a kao da ništa nemaju! Odoh ja da razgledam higijenu i negu lepote, zajebi ti i voće i povrće! I da lipšemo od prasetine, koga boli kurac, je l' tako mamice?
Stanislava: Jebo te ko te pravio, evo ja ću da biram voće, a ti mi beži s očiju!
...
Željana: Joj, znala sam! Pakovanje od 200 grama vate sa mirisom kung fu odela učitelja Splintera! Još 5 dinara popusta sa super karticom! MAMAAAAAAAAAAAA! :zove je kao Biserka ćaleta kad ne da lovu na novu haljinu:
Stanislava: Imaš li ti stida, crno dete? :pogled ka zelenoj Maliciji: Pa ovo sam tražila! Još se sećam reklame kada je tek izašla, bila sam još klinka! Deder, ćero, pročitaj mi cenu, znaš da sam oćoravela kada te je tvoj ćale pravio hihi...
Željana: 342 dinara, 330 uz super karticu. Aj da kupimo jedan, zlu ne trebalo, ionako bazdi onaj moj k'o da je iz septičke jame izaš'o...
...
Vaš Radio Mileva. Sada je na traci pesma od Suzi - Kralj i kr...
Mitar: Gde ćeš, Kristijane, lepti poljubim?
Kristijan: Eno onog zeke što liže pišu!
Mitar: Šta palamudiš, dete?
Kristijan: Video sam ga na netu, jednom je nekom bati dućkao kure dok je ovaj jeo čorbu!
Mitar: Dolazi 'vamo, sunce ti jebem perverzno! :u sebi: Liker - kupljen, votka, evo iz Rusije original, šljivovicu imam u gajbi, deci Jelen Freš je tu... Odoh do delikatesa, neka ipak đečurlije nek razgledaju igračke...
Mitar: O, taštice, tu ste! Pa jel vas gnjavi mnogo ova luda Željana?
Stanislava: Ma i ti se goni u kurac, sad sam htela nešto da kupim! Aha, evo muti mi se nešto plavo, znači popust, pročitaj šta je.
Mitar: Sr-ne-ća mu-da d bja-nšon! Baš kul zvuči. A i nisu skupa, 566 dinara za 200 grama. Aj da turimo u kolica.
Stanislava: Ajde. I ajmote nazad, već mi se spava...
13 minuta kasnije su se njih petoro nekako našli ispred kase...
Željana: Deco, šta ste kupili? Sine, što ti je krvavo čelo?
Majda: Igrao je Subway Surfers i nehotice je oborio raf sa teglama...
Željana: Ma ko ih jebe, što nisu lepo namestili tegle...
Mitar: Ajde požurite, već smo stigli na red...
klop klop klop x156
Kasirka: Ovo vam je 23.819 dinara. Super kartica slučajno?
Stanislava: Imamo, i to platnu!
okolni kupci zveraju u njih kao da je ova matora babuskara izvadila kalašnjikov i započela rafalnu paljbu
Kasirka: 23.682 dinara. Gotovina ili ček?
Mitar: Gotovina, zajebi mi te bankarske govnarije.
Majda: 130 dinara manje! U, taman sam u školi na času fizike, dok smo radili momenat impulsa potrošila moju poslednju šljokičavu hemijsku, sad da kupim nove!
Mitar: Ma zajebi ti to, hoću da uplatim tiket, večeras Sakramento igra protiv Oklahome, pada mi sigurica, nećeš me zajebati kao prošli put.
Majda: Ali tata!
Mitar: Tutanj. I da vaskrne dinastija Ming, neš dobit.
Majda: TATICEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE!
Mitar: Nije lako biti ćale... Dobićeš ih, jebem li ti majku tvoju!
...
Kasirka: Uz račun ćete dobiti godišnji popust od 50 dinara za telenor zovi i smaraj okolinu postpejd paket! A ako imate kola, imate i pola litra dizela na poklon od našeg partnera.
Mitar: Ali moj je benzinac!
Kasirka: Gospodine, boli me pička na šta se vozite, moje je samo da kažem svoje.
Mitar: Popušite mi ga trajno! Ajmo ljudi odavde, govna jedna smrdljiva...
Stanislava: A super kar...
Mitar: TIŠINA TAMO!!!
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.