Čuveni primer sadržajnog uprošćavanja teške filosofije na ovim prostorima. Čime se gubi na kvantitetu, ali mnogo dobija na kvalitetu. Jer, sve što je rečeno kratko i jasno, dobro je rečeno, i predstavlja esenciju mudrosti.

U konkretnom slučaju, reč je o minimalističkom izrazu učenja Baruha de Spinoze, i njegove teorije o tri vrste saznanja. Prvom vrstom je Baruh nazivao saznanja iz nepostojanog iskustva i znakova (na osnovu čulnih opažanja i predstava o stvarima). Srbi su se davno, kao i Spinoza, uverili da su takva saznanja lažna, o čemu svedoče stihovi: "Čarne oči, da bi ne gledale" i "ja ne kazah za lažljive oči, koje su me na zlo navodile".

E sad dolazi ono glavno! Spinoza je dosta smušeno objasnio važnost druge vrste saznanja (odnosno razuma), i treće vrste (intuitivnog znanja). Jeste rekao da su ona istinita, i da nas uče da razlikujemo istinito od lažnoga, ali se mnogo spetljao objašnjavajući prirodu razuma, ljudskog duha, ideja o stvarima i suštine stvari. I drugi su procenili da je u pitanju čista petljancija, pa su Spinozu ekskomunicirali. E, da mu je bio neki Srbin pored njega, i prišapne mu "Ko razume, shvatiće" dok je pisao svoja panteistička dela! Kud bi mu kraj bio! Mislim, Spinozi. Za Srbina se zna.

Shvatio bi Spinoza da je pretpostavka intuitivnog znanja ipak razum. I ne samo pretpostavka. Jer, izraz "ko razume, shvatiće" nosi u sebi ogromno čovekoljublje i beskonačni optimizam. "Nužnim načinom" (što bi rekao Spinoza) iz razuma sledi spoznaja prave suštine stvari i obrazovanje adekvatnih ideja, oličenih u božanskoj ljubavi. Ko god ima razum, doći će do spoznaje.

Ko razume, shvatiće. Rečeno prihvatiće.

Ovaj izraz odavno postoji na našim prostorima,ali je za njega čulo relativno malo ljudi.
Da bih vam objasnio značenje izraza ispričaću vam priču o tome kako je nastao.
Priča kaže kako je jednom davno neki čovek rešio da se ženi jednom veoma lepom, zgodnom,ali i prgavom ženom koja je volela da komanduje svima oko sebe i da svuda vodi glavnu reč. To je u ta stara vremena bilo nedopustivo,ali je čovek bio zaljubljen i nije slušao savete da se ostavi te devojke. Isprosio ju je od roditelja i doveo svojoj kući. Prvog dana u kući žena je pokazala svoju prgavu prirodu i čim je počela da komanduje njen muž se okrenuo prema kućnoj mački i rekao joj:" Silazi mačko sa kreveta,nećeš dobro proći ako ta ja dohvatim."
Mačka ko mačka nije ga razumela i nastavila mirno da prede. Čovek je dohvatio veliki nož i na licu mesta zaklao mačku uz reči: "Lepo sam ti rekao.Ko ti je kriv kad ne slušaš šta ti pričam."
Legenda dalje kaže da je njegova prgava ženica postala miroljubiva i da su dugo i srećno živeli u srećnom braku.
Istorija nije zabeležila koliko je mačaka stvarno nastradalo zbog ove priče, ali je sigurno da ako se zauzme pravi stav prema ženi ona prede kao najumiljatije mače. Naravno pri tome tu ne mislim da snaga i uopšte nasilničko ponašanje bilo šta rešavaju.
Ostaje samo simbolika ovog izraza da sve stvari treba staviti baš na mesto na kome su i predviđene da stoje, a to je strogo individualno za svakog od nas.

Ултимативни коментар којим обавештавамо творца ремек-дела да је превазишао сам себе оним што је урадио/написао и тиме себе управо сврстао у аутора из врсте одличнан, подврста Боготац. Пандан изразима: кобјаснијо и потписујем.

Rečenica koju koristimo kada ne možemo da opravdamo nečiju glupost, koja neće izaći na dobro. Može se još koristiti i kao odbrana za nečiju nenamerno učinjenu grešku.

U raspravi sa slabim argumentima i jakim mišićima, maloumne osobe se često pozivaju na ovaj "šesti amandman" tzv Čarls Barkli amandman.

Da, danas sam ugledao savršen par. Savršen par sisa. Ljudi moji, ja to moram da podelim sa vama. Nisam mislio da tako nešto postoji, ali uverih se najzad (tolko sam ushićen da koristim aorist) i želim to da definišem.
Dakle, ulazim ja u super market i one izlaze. To je bio kratak momenat savršenstva (poslušati pesmu od James Blunta - You're beautiful). Njihova vlasnica (dotičnog savršenog para) je bila taman odgovarajuće visine da se njih dve (dotični savršeni par) nađe pravo sa mnom, lice u lice, odnosno, recimo, lice u bradavice. Dekolte je bio možda pomalo neumesan, ali budući da je njihova vlasnica (dotičnog savršenog para) bila isuviše srazmerno i vitko građena, verovatno nije mogla da nađe topić odgovarajuće veličine. Hvala svevišnjem na tome.
Znači, savršen par. Pa to je nešto tolko oblo i privlačno u formi, kao da je neki veliki umetnik izvajao i ostavio pokolenjima da se dive momentu njegove inspiracije. Tako velike, i tako bujne, a opet, nema tu viška, a prelivanje preko linije dekoltea se samo nazire, čisto da nam napomenu (dotični savršeni par), o kojim razmerama se tu radi. Moje reči su suvišne, mogu ih nanizati još sto, ali da ste bili tamo, moj pogled, i pogled muškaraca, čak i nekih žena u okolini sve bi vam objasnio. Ta reakcija, taj trenutak u kojem su se sve oči na ulici fiksirale na njih (dotični savršeni par), je zapravo definicija, koju sam ja skromno pokušao da vam predstavim. Pogledi hroničnih nejebača, pogledi iskusnih koji takvo što još nisu videli, pogledi ljubomornih žena, pogledi žena u tom trenutku nesigurnih u svoju seksualnost, pogledi studenata iz obližnje birtije koji su izašli na minut da odaju počast njihovom veličanstvu (dotičnom savršenom paru) E! Ti pogledi! To je definicija savršenog para.

Reč koja, ovako napisana, obavezno podrazumeva ispravno akcentovanje, sa pauzama između slogova. Ako ste ikada gledali „Prijatelje“ i čuli Dženis kako kaže „Oh my God“, onda vam je jasno kako to treba da zvuči – upravo tako. Elem, ovu reč ljudi izgovaraju kada su potpuno svesni da im nije jasno kako/zašto/gde/koliko/kada/kome/čemu šta god to bilo. U principu, kada su iznenađeni do beskonačnosti da ne veruju u ono što čuju/vide/osećaju... mirišu? Da, verujem da ima i toga.

Situacija koja nastaje kada se, sada već bivšem papučaru, osladi autonomija i umesto pruženog prsta, on poželi celu šaku, pa čak i pripreti dojučerašnjoj dominantnoj sili u svom životu, da će prestati svaki dan da joj masira stopala, ukoliko ga ne pusti da popije i pivo sa ortacima posle fudbala.

Nastanak

Legenda kaže da sve potiče iz američke vazduhoplovne baze Edvards u Kaliforniji, gde su se tokom hladnog rata izvodili razni eksperimenti. Godine 1949. je izvođen projekat pod nazivom MX981 sa namerom da se ispita sposobnost ljudskog organizma da izdrži značajna ubrzanja, odnosno Ge-silu. Test je koristio dresinu na raketni pogon postavljenu na šine i hidraulične kočnice za zaustavljanje.

Početni test je izvođen sa lutkom vezanom za sedište dresine, ali je u nekim testovima učestvovao kapetan Džon Pol Stap. Tokom izvođenja testa se postavilo pitanje pouzdanosti instrumenata koji su merili sile kojima je bio izložen kapetan Stap. Marfi je predložio elektronsko merenje naprezanja na sigurnosnim kaiševima koje bi služilo kao mera sila. Marfijev pomoćnik je postavio žice i davače, a proba je urađena prvo sa šimpanzom.

Davači su pokazali nulte vrednosti. Postalo je jasno da je nešto pogrešno postavljeno, i ubrzo utvrđeno da su svi davači okrenuti naopako. U tom momentu, legenda tvrdi, je Marfi izgovorio sudbonosne reči. Prema jednom drugom inženjeru, koji je prisustvovao eksperimentu, Marfi je krivio za grešku asistenta govoreći,

* "Ako ovaj momak može išta da pokvari, pokvariće!"

Po njemu, kasnije su inženjeri ovo koristili u međusobnom razgovoru kao izreku

* "Ako se može dogoditi, dogodiće se."

Drugi, uključujući i Marfijevog sina, tvrde da je prvobitna izjava glasila:

* "Ako se neki posao može obaviti na dva i više načina, a samo jedan vodi u propast, biće urađen baš na taj način".

Kako god, izraz se prvi put pojavio na konferenciji za štampu kada je kapetan Stap odgovarao na novinarsko pitanje kako to da prilikom takvih testova niko nije ozbiljno povređen. Stap je odgovorio da su ozbiljno uzeli u obzir Marfijev zakon. Potom je objasnio da to znači da su predvideli sve eventualne probleme pre testa.

Izgrditi na način koji ne ostavlja dileme u izrečeno, bez prekida za uzimanje vazduha, bez biranja reči. Kao kad uđeš u nečije dvorište nepozvan sa namerom da oslobodiš deo nečije imovine i doneseš mu demokratsku slobodu odlučivanja, tamo te dočeka neka kerusina od četrdesetak kila pa krene sa lajanjem i ne prekida, a ti samo stojiš i slušaš.

Tri zanimanja koja bi svaki Srbin mogao da obavlja najbolje na svetu.

Veoma iritirajuće kad te prekine u gledanju tvog omiljenog filma na kompu (akcioni, istorijski, pornići) i u tom trenutku ti zatraži da pokuša samo jednom da odigra neku igricu jer je videla kako ti to vešto i lako radiš.

Poštovana gospođo potašto,

obraćam Vam se ovim pismom kako bih vam objasnio razloge propasti mog braka sa Vašom pokćerkom. Moje plemićko porijeklo mi nalaže određen nivo komunikacije ali ću Vas zamoliti da mi u redovima koji slijede oprostite za veliko odstupanje koje sam primoran da napravim.

Sve ste bili u pravu pička li joj materina ona musava! Dok je čarolija trajala, sve je bilo divno. Ona lijepa, uredna, mirisna, smjerna (ne da čke prije braka)... mislio sam da živim u bajci, ali avaj. Na vjenčanju sam osjetio kanda nešto kandiše, al sve kontam da je ona sarma. Završi se vjenčanje, odemo u dvorac. Prva bračna noć. Ne može, kaže, boli je glava, ostaće u dnevnom boravku, pored kamina, hladno joj. Mislim se , otkud hladno, razvedeno grijanje, peć na pelet, uši odgorijevaju... Aj dobro. Dođem ti ja ujutro, kad imam šta i da vidim. Posula se pepelom i spava. Tu poludim, počnem da se derem dok vičem, ona u fazonu kao šta to je dobro za kosu. Zamislite, uopšte se ne posipa pepelom što se posipa pepelom. Uhvatim je za kosu i odvučem u kupatilo, reko, ne izlaziš dok se ne okupaš. Dođem kroz sat vremena, ona mi popila Pino Silvestre. Janapi ko majka, sipa hedendšoldrs u usta i pravi balončiće. Reko, saću da te karam i to ružno! Pocjepam joj dronjke, kad tamo- Gale Kerber! Ajd što je Gale, nije mi prvi put, nego što je bogdamudušuprosti u fazi poluraspada. Zagrlim šolju, bacim peglu, izguram je iz dvorca i nabijem nogom.

Trebao sam oženiti neku od vaših kćeri, al sad je za to kasno. Moj pravni tim će vas kontaktirati narednih dana.

Rečenica koja se izgovara u najtežim trenucima kada se u nekoj nesreći mora, zarad očuvanja duha za dalji nastavak, pronaći mali tračak nade.

Seljačka kafa. Kafa koja kad se naruči, pretvara Beograd u Kišinjev ili Čeljabinsk. Ili čak Magadan.
Jedna jedina reč koja obuhvata sve selindžere na ovim prostorima. Prepoznatljiv trejdmark za selindžere možda više i od ženskih imena sa tri slova. Ako se tragikomedija na Balkanu može sabrati u jednu reč, ta reč bi bila "makijato"
Makijato je taj ontološki dijakrisis između Radašina i Milisave sa jedne strane, i Une, Lee i ostale pičke materine sa druge.
Ako Bosanci imaju kaahvu u džezvi, pečenu na vrućem pesku, i ponose se njome, mi imamo taj jebeni makijato koji ne postoji. U stvari postoji, ali samo u paralelnoj realnosti betonskih pripizdina urbane snobarije. Prema zapažanju pisca ovih redova, u Srbiji i Makedoniji, a nije isključeno da ga ima i drugde na Balkanu. U Crnoj Gori možda, ne znam zasigurno. Simbol kulture poraza, i pogrešno shvaćene civilizacije.
Uglavnom se pod taj pojam podrazumeva najobičniji kapučino, samo lošijeg kvaliteta.

Makijato kao što smo rekli ne postoji. Neko nekad u Italiji je hteo običnu kafu sa nekoliko kapljicama mleka, pa je objasnio da hoće samo malčice "isprljanu" kafu. I pošto se mrlja ili fleka zove macchia na italijanskom, čovek je naručio "caffe macchiato". Izmrljana ili isprljana kafa u prevodu.
Naravno, takvih "tipova" kafa u Italiji se stalno izmišljaju, ima ih na hiljade, i veoma retko ulaze u rečnik prosečnog italijana. 99% njih nikad nisu čuli za taj jebeni makijato. To za italijane ne postoji. Nije deo tradicije, i ne možeš ga naći nigde na menijima gde god se služi kafa. Kako je došlo ovde ostaje mistika. U drugim zemljama Evrope isto nemaju pojma o postojanju te balkanske demarkacione linije između normalne bleje i proseravanja.
Kapučino je stvar, Espresso takođe, ristretto možda, ali taj makijato, to je rezervisano isključivo za selindžere zapadnog Balkana.

Izvršiti samoubistvo zbog zadirkivanja na internutu.

U svetu veoma cenjeni igrači koji već duže vreme igraju za klub i reprezentaciju. Obično su kapiteni svojih ekipa ili veoma bitni igrači bez kojih se jednostavno ne može . U Srbiji sušta suprotnost svojih kolega iz inostranstva . Uglavnom su to ispušene muštikle , matore drtine koje posle 5 ili više godina provedenih na klupi nekog osrednjeg tima iz inostranstva dolaze nazad u Srbiju jer ih naravno niko drugi neće . Njihov uticaj na igru je nemerljiv jer uglavnom i nemaju nikakav učinak . Iskusnim fudbalerima se još nazivaju i igrači koji već 10 godina igraju na našim pašnjacima a služe da mladim i perspektivnim fudbalerima lome noge kad god ih ovi pretrče a da ih naravno sudija ne vidi .

Vrsta najmomentalnijeg otkaza bez prava na prigovor, žalbu, na odbrambeno ali.

Što je nivo alkohola u krvi veći to je kriterijum za osobama suprotnog spola manji.

Način na koji se skraćuje razgovor kada vam neko kome je informatika bliska koliko pravopis ajzerbejdžanskog, postavi pitanje "šta je" ili "šta znači" praćeno bilo čime u vezi kompjutera ili informatike.
Takođe i nivo lingvističke majstorije koji se dostiže nakon nekoliko stotina nivoa pokušaja objašnjavanja načina funkcije ovog neverovatno kompleksnog aparata i njegovog softvera.
Majstor na ovom nivou prepoznaće odmah kojoj osobi ne treba ništa objašnjavati već samo odgovoriti gore definisanim izrazom. Te osobe su najčešće ljudi stariji od 45 godina i neretko žene.
Iz nekog razloga, niko ko spada u kategoriju informatički nepismenih neće na to skrenuti pažnju onome kome postavlja pitanje, nego će ga pustiti da satima objašnjava pre nego što kulminira rečenicom: "Ne razumem"; kada upitani, brišući kapi znoja sa čela posle višesatnog predavanja, shvata svoju zabludu.
Nakon ove inicijacije, dostiže se nivo Nešto u vezi kompjutera i greška se više ne ponavlja.