A-STA MISLIS KOL'KO OVA DEBELA IMA KILA?
B- Pa da ti kazem...Otprilike..brat bratu 159 kila.
A-auuu, i ja mislim...

Čiča Deki i njegov bratanac peču rakiju
"Deki, koliko ćemo mi da otpustimo ovog prvenca, daj malo više da se nepotrujemo od ovog metanola. "
"ma sine, videćemo mi to odokativnom šac metodom, po ukusu, biće dobra"
deki jer je alkoholičar je otpustio premalo prvenca, svi koji su pili tu rakiju su ili oslepeli ili pomrli

- Konačno smo žena i ja rešili sve probleme!
- Kako ste uspeli?
- Ruska metoda bato, skres'o sam joj sve u brk i rekao da mi je dosta zajebancije i njenog terora!
- I?
- Rekla je da će mi opet dati za koju godinu, čim se uveri da sam se popravio...

Kad neki hardver neće da radi, onda ostaje uazludno pokušavati: novi driver, drugačija setovanja, drugi kabl. A možda je napajanje ...

Nekoliko citata iz same metode:

Zapamtite da kad želite ostvariti sve što poželite, negativne energija kao frustracija ili žudnja ne trebaju biti uključene u kreativnom procesu. Uredu je da osjetite, iskusite, i prođete kroz takve energije kad se pojave, ali one ne bi trebale biti dominantni osjećaji, niti bi one trebale biti osjećaji koji se pojavljuju kad mislite o stanjima koja želite.

Ako postanete frustrirani tokom truda, provjerite šta radite, jer nešto ne radite pravilno. Ako napravite vaše željene energije pravilno osjećaji kao što je frustracija ne bi trebali biti problem. Teoretski, ne mogu. Niti može razočarenje, obeshrabrenost, ljutnja, anksioznost, ili bilo koja druga negativnost. Ti osjećaji govore da vam fali neko stanje koje preferirate. Cilj vježbi transmutacije je da uđete u svijest imanja onog šta želite, i u tom stanju nećete osjećati energije nedostatka. Dakle ako ste pravilno to uradili, tokom vježbi transmutacije trebate se osjećati dobro. Tačka. To je fazon.

Ovo možda zvuči suprotno od mejnstrim načina. Ali pogledajte u mejnstrim i vidjet ćete mali broj ljudi koji pokušava da postigne slike, iluzivne asocijacije inspirisane reklamama ili drugih neprosvjetljenih umova. Vidjet ćete ljude koji nikad ne dobiju osjećaj ispunjenja koje su navikli da asociraju sa tim slikama. Radimo mnoge stvari samo jer su oni prije nas isto tako radili, ali ovo je velika stvar. Razmotrite da mnogi ljudi prožive čitav život bez da se ikad upitaju koje je svrha ili smisao života, i nije ni čudo da većina nas se ne upita za mejnstrim način za "sreću".

Jučer ti ja idem prljavih gača, punih fleka od govana i drkotine u džamiju i sumnjam da su ona tri autora metoda za liječenje mentalnih bolesti se baš samo okupala i život dobio smisao. Reko meni će hodža pomoć, možda mi obavi egzorcizam ili skine sihre. Kad hodža reće, prije nego što sam mu čak prišao: "Sinko...higijena je bitna stvar, moramo biti čisti". Sve mi je bilo jasno.

Zadnjih 10 godina fata me anksioznost, izbacili me iz škole. Čekaj, pa baš od tad sam počeo nositi prljave gače na sebi.

Profesor: Bajiću, gdje si to ti bio mjesec dana? Nema te u školi, reko da se nisi ispisao.
Bajić: Ma bio kod psihijatara, u ludnici, imao neke simptome. Donio sam opravdanje.
Profesor: Glumiš budalu, ha?
Bajić: Ma ne glumim, nego sam ispao budala. Ja htio na razgovor sa psihologom, oni mene strpali u ludnicu bez prethodne najave.
Profesor: Nego si ispao, ha? Bavi se nečim, radi nešto, ne misli gluposti Bajiću.
Bajić: Ma pokušao sam sve: post, detoksifikacija, bijeli luk, fizički trening, trčanje, religijski rituali, egzorcizam, čajevi, odlazak u prirodu, mc2 metodu, odlazak kod bioenergičara, salivanje strave...jedino još nisam Linden metodu, ali ona je komercijalna, a para nemam.
Profesor: Ja reko ne misli gluposti, ti poče pričati gluposti. Slabo ti kapiraš?

Student: Ajde oblači se! Kasnimo!
Studentkinja: Pa ne znam šta da obučem, nisam poslala stvari kući na pranje. Ovo je sve prljavo! (pokazuje na gomilu garderobe u uglu)
Student (prilazi i uzima majicu iz gomile.... miriše je): Evo ovu obuci! Može ona još jedan dan....

Na stanici. -10, smrzavaš se i čekaš bus.
U glavi:

-Aha, evo ga Kec, malopre je prošla desetka-znači 50-50% da je moj sledeci!

Situacija je sljedeća:
Prilaziš vratima lifta, lift nije tu, u rukama ti po 10 kesa (jer ti je također mrsko da dvaput silaziš i nosiš dvije lakše ture, pa se patiš sa jednom velikom), ne želiš da spustiš stvari iz jedne ruke, jer valja onda kasnije ponovo uhvatiti sve ručke od tih 10 kesa sa svojh 5 ionako smotanih prstiju, nema niko drugi tu da ti pomogne, tako da ti preostaje jedino da onako ležerno primakneš glavu i lagano nosom pritineš dugme za lift.

Deda: To se sine najlakše rešava kad primeniš heksagezimalnu metodu sukcisivnih iteracija gledanih kroz prizmu perpendikularnih situacija. Vidiš? Prosto!

Baba: Sinko be, kvo si napunija bure sas studenu vodu i još si ulegja unutra!?!?
Sin: Babo, ene rabotim Vim Hof metodu, toj dns moderno i zalečuje onija organi u telo.
Baba: Ajde be izleguvaj, ima se razboliš, pa se neci mož očitaviš trijes dana!

Prijatelj 1 : Srećan rođendan i sve najlepše! :)
Slavljenik : Hvala :)

Prijatelj 2 : Srećan rođendan i sve najbolje! :)
Slavljenik : Hvala :)

Prijatelj 3 : Srećan rođendan i sve naj-naj! :)
Slavljenik : Hvala :)

Prijatelj 4 : Srećan rođendan i sve najbolje! :)
Slavljenik : Hvala :)

Prijatelj 5 : Srećan rođendan i sve najlepše! :)
Slavljenik : Hvala :)
...

- Evo ti, ovde imaš oko 200 evra.

- E, nemoj ti meni kilo, po kila, nego prebroj to.

(Замак Немањића у Неродимљу, Лета Господњег цуiе (илити по данашњем рачунању 1315))
Господар Болеслав улази на капију.
Болеслав: Ди га је Милутин?
Чувар: Ено га горе, опет је упао у неки трип да гради манастир.
Болеслав улази у свечану салу.
Милутин: ... и тако ти кажем, оћу да ми саградиш брод цркве од слоноваче и злата, а баци и мало рубина, немој да штедиш да не прођеш ко мајстор Ђурђије на тавче.
Архитекта: Разумем ја господару, али не можемо овде да туримо слоновачу, има падне црква са стене право у море.
Милутин: Онда разнеси стену.
Архитекта: Али господару, та стена има четрес иљада стопа, како да је разнесем?
Милутин: Откуд ја знам, ти си тај аркитекта или како се већ сад то модерно каже, ти би то требао да знаш, кој смо те курац слали код Јониса у Смирну, да вириш младим Гркињама под сукње и пијеш вино, пизда ли ти материна? Е де си Болеславе, кућо, нема те 100 година, нешто си ми ослабио, шта је, нема више дивљачи код тебе доле у Македонији, а?
Болеслав: Ма нешто слабо ове године, морам да се задовољим обичним прасећим и понеким фазаном, него нисам зато дошао...
Милутин: ООООЈ ХРЕЕЕЉЉАААААААА!
Хреља: Изволите, Ваше Величанство.
Милутин: Слушај 'вако. Има д'одеш горе до Рашке, и викнеш војводи Момчилу да налови четрес иљада срндаћа и триес иљада јелена за мог друга Болеслава. Он ће вероватно да се нећка, у фазону "немам толико", али да му кажеш да ће да му у супротном дође Милутин, па има да најебе горе него ономад кад му је ташта сручила истопљено злато на ноге кад ју је назвао дебелом Мађарицом. Јасно?
Хреља: Јасно, Ваше Величанство.
Милутин: Е видиш Болеславе, нешто сам наумио да саградим још једно 20 цркава, па да пређем полако да градим зидове, рече ми Небојша кад је био доле у Цариграду да су дошли неки што једу керове, како оно рече да се зову....Шинези, Минези, неки такав зонфић, па да су они били некад давно у трипу да се преграде он Монгола, те су изградили зид дуж целе границе, те сам ја мислио кад ми освојимо Цариград, Рим и Јерусалим, биће нам доста, онда ћемо да се и ми оградимо, ал' да буде по један златни торањ на сваких 200 стопа.
Болеслав: Да не буде мало много то, а?
Милутин: Ма добро, може и на 210 стопа.
Улази челник Јоаким.
Јоаким: Пресветли господару, хтео сам да ти јавим да се ваши синови Стефан и Константин опет такмиче ко ће да посече више византијских војсковођа, иако сте им ви то изричито забранили.
Милутин: И ко води?
Јоаким: ...Па ја мислим Стефан, бар је водио тринаест разлике, сад је негде прошло полувреме.
Милутин: Ма пусти их, нек се играју деца. Него ја имам један задатак за тебе.
Јоаким: Реците, краљу.
Милутин: Јуче сам приметио да ми је Џеки нешто нервозан, изгледа да га онај Јосиф није хранио довољно, па сам га превентивно обесио за ноге на Звечанску тврђаву. Елем, пошто изгледа да магацин нема довољно хране, мораћемо опет да идемо по залихе.
Јоаким: Је л' опет Татаре, господару?
Милутин: Њих ћемо, мада ми је онај претходни контингент изгледао као неукусан за Џекија. Ако опет не буду ваљали, прећи ћемо на Мађаре, реко ми ветеринар да они имају више протеина. Имаш три дана да ми доведеш једно 200-300 Татара, али добре да ми изабереш.
Јоаким: Бојим се да нећемо стићи да их изаберемо баш за три дана...
Милутин: Два дана.
Јоаким: Али...
Милутин: Дан и по и идете са дрвеним сабљама.
Јоаким: Разумем, господару.
Милутин: И немој више да ме нервираш, има да прођеш као Вујица војвода следећи пут.
Јоаким: А како је он прошао, господару?
Болеслав: Јеси приметио како ћопа на леву ногу?
Јоаким: Да
Болеслав: Е па то му је из детињства, кад је мазно дијамантски кликер Милутину.
Милутин: Добар је човек, али дијамантски кликер је дијамантски кликер.
Јоаким одлази.
Милутин: Него, што си ти беше Болеславе уопште долазио?
Болеслав: Па данас вам је свадба, краљу?
Милутин: Свадба!?
Болеслав: Па да, јел се сећате да вас је мађарски краљ молио ономад кад сте га уватили за гушу да га не удавите у Тиси, већ вам је дао ону своју сестру за жену.
Милутин: Ау, па ја се тога не сећам. Морам да баталим медовину, изгледа да ми је неко стално трује, ваљда су зато данас умрли она тројица што све пробају пре мене, а и ја осећам неку горушицу цео дан.
Болеслав: Биће да је тако, него шта ћемо за ову свадбу.
Милутин: А јел бар нека пичка?
Болеслав: Па није да није, кажу да га је пола мађарских грофова бацало сваког дана мислећи на њу у пољским вецеима.
Милутин: Па добро, послужиће који дан.