Po ideji mog strica, Čobižiro Roaniherman je savršen oblik postojanja jer sadrži sve do sada poznate oblike života u sebi - čoveka, biljku, životinju i robota. Njegovo ime je zapravo skraćenica i znači ČO (čovek) BI (biljka) ŽI (životinja) RO (robot) i, na engleskom, - RO (robot) ANI (animal) HER (herb) MAN (man). Ovakav, savršen i večan, on može zauvek da se hrani svime što jedu životinje i ljudi (dakle svaštojed), ali može takođe da živi i od fotosinteze ili motornog ulja.

Sleng u fudbalu za tamrljavog lika u beton ligi koji ne da maša gol, ne prostor između dve korner zastavice, nego čitav dulum zemlje. Njegov adut nije tehnika, suptilan k'o lemeš od IMT-a, a njegova parola - "ošin' k'o sivonja pa đe ode". Kad izvodi slobodnjak, ili promaši loptu pa nožurdom izbije po' kubika zemlje ili loptom ubije grlo krupne stoke na ispaši iza protivničkog gola. Brzinu nikad nije imao, a od finti probao makazice, jednom: levu kopačku mu našli u kanalu kraj onesveštenog linijskog sudije. Sleng korišten i van sportskog konteksta za nemača pojma, nejebača i čmelju.

Situacija kada čovek preživi pad aviona, nađe se u nekoj đungli, orjentiše se prema suncu, vetru, godovima na panju, uvenulom maslačku, vremenskoj prognozi koju je zapamtio još '99 i kao jedini preživeli izađe u novinama, dobije sva herojska i 'egzistencijalna' priznanja i naravno KARTU ZA UTAKMICU! U toj poziciji, instinkt prestaje, kamera ga snima a preživeli Žika, kao i svaki normalan ćo'ek maše prema ekranu u koji gleda a ne u kameru koja ga snima.

Bijelo crvena tableta ili kapsula stručnije rečeno. Naziv je poznatiji sisatijoj polovini, još ako su bili žrtve ovog naziva. . . zapamtiće ga za čitav život. U najranijim godinama, kad još ne poznaju svoju tijelu, kad ne znaju ni đe su šuplje, u oba smisla, nespremne, neinformisane i iznenađene samim tim činim, postaju žene, ovaj put u nevrijeme.

Izraz, verovatno vuče korene sa prostora Crne Gore. Izraz koriste Srbi i Bosanci.
"Takođe" se koristi kada želite da prekinete ispovedanje nekog rođaka, dosadne Navratilova-e, ili nekog prijatelja. Bolje rečeno, odjeb.
Koristi se i kao citiranje neke osobe koja je razvukla priču na 69 stranica.

Evoluiranje reči:

"Tako i ođe" > "Tako'đe"

Izaći u grad mokre kose.

1 dan posla mi rekose idi u gore pomenuti sektor.Na tren se umal ne ukakih,jerbo me to asocira na Inkviziciju ili zivot regruta gustera u Sparti.Pomislih da ce tamo da mi neko jebe dalje od majke,al ne lezi vraze,strah bejase prejuduciran......to je ipak samo Kadrovska Sluzba.Zasto jednostavno ne kazu na srpskom da ih ja Srbin skapiram,nego treba da strecam od angloamerickih varvarizama.

Način na koji ti se mlada mama uvali u nepregledni red na kasi u supermarketu 31.12.-og,bez oprostite, pardon, bez šanse da se gubitak ionako nezavidne pozicije naplati javnim kavaljerstvom- samo izvolite molim , ne zurim niđe uoci nove godine, bas vam je sladak sin, jednostavno iskoristi trenutak nepažnje i buc kolica uvali u na tren oslobođeni prostor ispred tvojih kolica, i ostali slični načini.

Najčešća rečenica u prvim razredima osnovne škole, naravno, na času maternjeg jezika. Prelaskom u viši razred se rečenica širi do imbecilnosti. U početku je subjekat i predikat, a poslije se na biciklu pojavljuju boje, pa brzina vožnje. Uglavnom, Marko je napredovao, ali samo do određene ure, a ta ura je peti razred. Nikada se neće saznat` đe je pasa` Marko junačina...

Maskota,zaštitni znak Partizana i veoma dobar drugar grupe Metallica

Čest dodatak u upitnoj rečenici kojim se upitanom stavlja do znanja da će ispitivanje potrajati sve dok ne odgovori.

Poslednja reč evolucije kada je u pitanju ljudska neosetljivost i bezosećajnost. Primerak homo-sapiensa sa genetskom sekvencom jebenog mammuthus primigenius-a, da ne kažem, "kedlavog mamuta". Biće od kojeg se sve odbija i ništa ga ne dotiče. Govedo. Emotivni invalid. Čovek koji to nije.

Doduše, treba biti iskren i reći da je pomenuta kategorija ljudi žalostan nusprodukt konstantnih civilizacijskih nastojanja da se život na ovoj našoj "plavoj planeti" olakša, poboljša i apgrejduje, pri čemu se, razume se, sasvim zaboravilo na momenat "duše" kao najelementarnije čestice u čitavom kosmosu. Zamajan problemima sopstvene egzistencije i opteretivši se možda čak i nametnutim aspiracijama u profesionalno-privatnom domenu, savremeni ČOVEK se skoro sasvim otuđio od sâmog sebe i povukao u digitalnu sigurnost čuda tehnike čiji broj, čini se, iz dana u dan raste ( ili bar do trenutka kada Japan konačno bude potonuo na dno okeana ) i preti da prejebe čak i onaj iz doba Renesanse. Doduše, ovo što mi sada doživljamo nikako se ne može nazvati "novom renesansom" ili tako nečim, i to najviše zbog toga što danas ne morate da naručite jebenu statuu od rendom vrste kamena da biste videli golu ženu. Mada, i ja kenjam previše...

Elem, razgovarao sam pre neki dan sa svojim dilerom i dobri čovek mi je rekao da nije frka da me sačeka sa kintom još par dana. Eh, da su svi ljudi tako humani...

Zapeti do nivoa crnčenja. Ostaviti i muda, i bubrege, i srce, i kičmu, a kod zidara i geometra vala i jetru, na jebenom poslu. Da l' je plaćeno ili nije, ko mari - važno je da budeš karakter. Moraš da budeš odgovoran, marljiv, i nadasve poglup. Zapainješ i za gazdu, za lenjog kolegu i za kompletnu organizaciju. Setiš se sebe kad popiješ jednu dve, a sutra je novi dan i krećeš ponovo. Može da bude silom prilika, i pod moranje, ali najčešće zavisi od karaktera čo'eka.

Nekada davno, kada si bio kao mladi pastuv, i kada ti je griva vijorila na vetru u divljem trku po zelenim pašnjacima. Kada ti je svako jutro bilo novo i svaka rosa slatka. Kad ti nije bilo važno gde ćeš leći i s kim ćeš plesati, koliko noći nećeš spavati, a koliko dana ćeš provesti putujući u nepoznato. Kada je radost bila u istraživanju i novim iskustvima jer je ceo svet bio mlad u tvojim očima. Nekada davno, u prolazu, na nekoj žurci ili koncertu, upoznao si predivnu devojku. Devojku sa mesečevim sjajem u kosi i sunčevim zrakom u osmehu. Prošla je pored tebe i ti si se zapitao, samo za tren, da li da je slediš. Nisi.

Umesto toga, oženio si se skromnom komšinicom, curom iz kraja koja te je krišom gledala ispod oka dok je tiho rasla čekajući da se ti smiriš. Curom koja je odabrala da svoj život provede s tobom. Da trpi povremene pijanke, glasne prdeže i psovke, da ti pere smrdljive čarape i gaće sa smeđim flekama. Da ti rodi decu i da ih vaspita da budu dobri ljudi i vole svog oca. Da, onu decu na koju se ponosiš u kafani pred prijateljima, a treba ti pet minuta da im se setiš datuma rođenja. Curu koju povremeno ispod oka pogledaš procenjivački i odlučiš da se previše ugojila, opustila, prestala da se šminka i generalno ti više nije privlačna.

Tada pomisliš kako bi to bilo dobro da si oženio onu devojku sa mesečevim sjajem u kosi i sunčevim zrakom u osmehu. Da si s njom proveo ceo život u u divljem trku po zelenim pašnjacima. I pomisliš da si u životu propustio priliku. Tada znaj, zasigurno, da je tu priliku u svom životu propustila skromna komšinica, cura iz kraja koja te je krišom gledala ispod oka dok je tiho rasla čekajući da se ti smiriš i da je povedeš u novi život ispunjen srećom.

I od mladog pastuva čija je griva vijorila na vetru u divljem trku po zelenim pašnjacima, znaj, ostala je samo matora izanđala konjina.

Izraz koji se koristi za lika koji bukvalno shvata izraz "osjećaj se kao kod kuće".
Izraz je dobio ime po fudbaleru Frančesku Totiju koji je cijelu svoju seniorsku karijeru proveo u Romi gdje uživa status božanstva. Poznato je da je više puta čak i prijetio svojim odlaskom iz kluba ukoliko uprava ne učini kako on zapovijeda (najviše po pitanju transfera) i oni su naravno svaki put poslušali njegove zahtjeve kako ne bi ostali bez svog trejdmarka koji na klub gleda kao na svoju đedovinu.
"Toti" je onaj tipus koji na tvojoj slavi sjedi u čelu stola iako ti nije ni rod ni pomoz' Bog, ne izuva se u gostima, ne zatvara vrata od kupatila kad piša van svoje kuće, kroz tvoju kuću šeta samo u gaćama ili ti dovede ribu na gajbu jer nema đe drugo da je povali. Ipak "Toti" nije parazit, pa dođe da ti pomogne da iscijepaš drva bez poziva, izigrava konobara na prvom rođendanu tvog sina, vrati ti klince iz škole kad si na poslu, dođe da te šlepa kad ti auto stane u nekoj Vukojebini.
Sve u svemu "Toti" je pozitivan lik, malo previše privržen al' jebi ga zaradio je povlastice koje koristi.

Tip ljubavnika, neko voli to, neko ne, jebem li ga, stvar ukusa. To je taj tip ljudi koji ne zna ništa na brzinu, čiji je moto "polako pa na vrijeme kući" On obrađuje đevojku studiozno, temeljno, kao neku dobru knjigu, pa je okreće, prevrće, podvlači, pamti đe je stao pa se vraća na već predjeno da utvrdi gradivo...

Rečenica upućena barončini kada njegove lovačke priče odu predaleko i van svih granica moguće istine.
U redu je što laže da bi ljudi imali lepše mišljenje o njemu, ali kad ga toliko pretera i preforsira za baronijama male sive laži prerastaju u masne, crne pecaroške priče koje je uvreda za um svakog drugog čo'eka jer misli da će poverovati, a to je nemoguće jer ako nečiji mozak prihvati tu informaciju kao validnu, urušiće se vremensko-prostorni kontinuum i ode sve u majčinu.

U današnje vreme kada postajemo sve otuđeniji jedni od drugih, kada nestaju neke tradicionalne vrednosti i nameću nam se nove čovek je i dalje čovek sa svojim malim željama među kojima je najveća da se ne oseća usamljeno.
U teškim trenucima najviše prija čašica neobaveznog razgovora sa prijateljima. Nekada je i neznanac prijatelj u najavi. Prepoznaju se slične energije i za tren oka više nisi sam.
U ime starih, novih i budućih prijateljstava dižem ovu čašicu razgovora. Živeli.

Toliko čest i upadljiv, a jednostavno suptilan. Može se pronaći u svakom američkom filmu.
Zamah nastaje nakon što glavni lik dobije napad izazvan ljutnjom, nervozom .. ili možda primi lošu vijest. U tom trenutku, uvijek je u blizini stola.
Tren nakon, on zamahuje sa dvije ruke, te sa lijeve prema desnoj strani obara sve sa stola, pokazujući tako da je on ljut, nervozan i zajeban.
Nerijetke su i scene, gdje obara sa desne na lijevu stranu.

Pripizdinu geografske sfere uvek kontasmo i pominjasmo, katkad podjebavajuće i likujući ako je tuđa, ili pak našu onako setno, sa blagom jezom i opet nekim cvetnim ili vunenim sećanjem. No one druge relativne daljine, makar bili to veoma bliski prostori tik iza gipsanog, fug mas zida sramotno prećutasmo i danas i juče. :A sad je i to daljina, aaa?: Barijera druže, barijera koju si sam sebi stavio, nemoć, strah. :Kako ti vinjak u seoskoj zadruzi dalekoj kurac i kusur km pešaka po snegu i to dvosmerno uzbrdo, bliži i jeftiniji, prijemčiviji, lakše svarljiv i povratljiv... nego ona, tu dve kuće ulevo od tebe??? Jedi gomna, pičiću! Probaj opet! Pa suština ludosti i jeste raditi isto a očekivati drugačiji ishod! ŠUK:
...
Ne obmanjuj me, ne shvataš, ona jeste bila idealna za mene, idealna! Ali, ali... najveći problem je što je i ona sebi izgleda idealnog tražila... jbg! Moja sreća, definitivno nije njena sreća a njena sreća meni jeste nesreća, koliko god njoj dobro bilo... Tako je!