Samoprozvana humoristicka emisija cije se posledice po stanovnistvo i danas mogu videti po copy/paste vicevima na Vukajliji.

Do ovog trenutka jednosmeran proces u kome u od grčkih i turskih nastajali srpski megahitovi.

Kulturan izraz koji zamenjuje rec "kenjaš"
Koristi se za davanje do znanja da osoba koja priča dosađuje

Na romskom jeziku označava "Google".

Ultimativna definicija izgubljenog vremena. Al' ne onog prustovskog već normalnog, svakodnevnog. Floskula čoveka totalitarno razočaranog u sopstveni kvalitativni sud ali, nažalost, u trenutku kada je već isuviše kasno za jebeni reset. Čest gost na virtuelnim stranicama world wide web-a, inače čuvenom po tome da guta vreme k'o današnje klinke pilule za kontracepciju. A opet - ljudi ga konstantno koriste, surfuju jebeno, traže koješta; po ko zna koji put slušaju novu pesmu Ane Nikolić na portugalskom, tiradu neke glupe likuše o prokletom čišćenju rča pre i posle analnjaka ili gledaju novi spot Džastina jebenog Džibera, pijanog retardiranog Rusa ili onog Koreanca na spidu što objašnjava neke stvari u jebenom Starkraftu. Uostalom...Vratite mi mojih šurnaest sati života što sam izgubio na ovom jebenom sajtu!!!

Kada nakon celodnevnog rada na kompjuteru, kreneš da praviš rafaelo kuglice i posle desetak komada počneš tražiš na stolu opciju copy/paste

Izraz koji je najverovatnije nastao u selu, a sad ga i u gradu po neki stariji ljudi upotrebljavaju. Znači "Šta će mi".

Kolektivno učenje. Bar naziv tako kaže. To je zapravo najveća laž posle onog "Od sutra ne pijem više".
Odličan izgovor da skupiš buljuk ljudi, šatro raspoloženih za neki štreb. Ukoliko do toga i dođe, potrajaće taman toliko dok se ne skuva prva kafa, a onda stvari kreću svojim tokom.
U ženskom društvu, kao lavina, zahuktava se opasna trač partija; uglavnom su na tapetu standardni likovi sa liste za odstrel, ili oni iz društva koji, silom prilika, nisu prisutni(ne dao ti Bog da ti se to desi).
U muškom društvu se najčešće preskače ritual zvani kafa i odmah vade džojstici za PES ili neku drugu društvenu igru, dok su u slučaju deficita tehnologije sasvim solidna zamena i karte.
Nezaobilazna tema je naravno, i suprotan pol, te stoga oba društva strahuju šta se još, osim dijagrama aktivnosti, Petrijevih mreža i Web servis standarda, spomene tokom tih nazovi učenja.

Prorocanstvo srpskog pokojnog proroka Deda Miloja (ili Tarabica?!) po kome ce zuta rasa da zavlada Svetom! Ni crna, ni bela, ni crvena, nego bas zuta!

I svi u glavi vec imaju sliku od 150 000 Kineza koji ujutru vezbaju tai-chi chuan (i to samo u parkovima Kursumlije) al' je mnogo realnije da ce se sve rase izmesati u dalekoj buducnosti i svi pripadnici ljudske vrste na kraju imati zuckastu boju koze. :)

Ideal savršenog algoritma za heširanje. Ima veću entropiju i značajno je komplikovaniji od MD5, SHA1 i SHA-512 zajedno. Kada se nešto provuče kroz ovaj algoritam, sasvim je izvesno da je šifrovanje jednosmerno jer ni sam lekar koji je to napisao neće moći da pročita.

OGame je strateska svemirska simulacija sa hiljadama igraca sirom sveta koji se takmice izmedju sebe simultano. Sve sto Vam je potrebno za igru je standardni web browser. Pocinjete sa jednim nerazvijenim svetom koji ce te pretvoriti u mocnu imperiju sposobnu da odbrani tesko stecene kolonije. Napravite ekonomsku i vojnu infrastrukturu da bi podrzali vasu potragu za sledecim velikim tehnoloskim dostignucem.
Vodite rat protiv drugih imperija dok se otimate sa drugim igracima da zadobijete resurse.Pregovarajte sa drugim imperatorima i napravite savez ili trgujte sa preko potrebnim resursima. Napravite armadu kako bi sprovodili Vasu volju u univerzumu. Cuvajte svoje resurse iza neprobojnog zida planetarne odbrane. Sve sto zelite da uradite, OGame ce vam dozvoliti da uradite. Hocete li terorisati svoje okruzenje? Ili ce te uneti strah u srca onih koji napadaju bespomocne?

- Glavna inspiracija maga gitare Seada ''Zela'' Lipovace za pesmu u kojoj izmedju ostalog kaze da je voleo pastetu,blue jeans a ona se u Morrisona klela.Zele i dan danas tvrdi da mu je demo ukrao ''neki tamo Page'' i snimio losu kopiju danas poznatu kao ''Immigrant song''

Čo'ek koji gugla većinu reči i izraza koje čuje. Umesto da priupita nekog nesrećnika pored sebe (kao što većina normalnih ljudi to radi), on zabode pred komp i gasi svoju radoznalost.

Pička od čo'eka! Konglomerat negativnih osobina smešten u jednom žitelju trećeg kamenčića od Sunca. Inače, izraz ide kad ovaj pavijan ove osobine počne da pokazuje.

Pitanje koje postavljaš ženi/devojci kad preteraš sa sranjima pa popizdi na tebe. Obzirom da je s pravom besna, ti samo ćutiš dok se ona istutnji, a onda postaviš ovo sudbonosno pitanje. Odgovor deluje kao lakmus: ako hoće, nije više ljuta - ako neće, sačekaj još malo pa ponovo pitaj.

Izraz koji se koristi kad spazite neku dobru ribu.
Inace izvor ovog izraza se nalazi u pjesmi grupe Bad Copy,Mirko i Slavko.

Kad uđeš kod svog ortaka Boleta Birkofa u sobu i zatekneš 4 monitora, 2 kućišta, po zvučnik na svakom ćošku svakog predmeta, web kamere što vise sa kablova punjača nekoliko mobilnih telefona uštekanih u plafon jer imaju u sebi svetlosne efekte električne jegulje (znaš da Bole uvek zaboravi da uzme sijalice kad skokne do Maksija), odmah pored kreveta 3 u 1 štampač/skener/kopir mašinu sa ugrađenom jubilarnom sedmom tastaturom koju je Bole počeo da koristi od juna meseca, nekoliko miševa koji su sami od sebe izrasli iz Boletovih ruku zamenjujući mu parne prste, nekoliko miševa koji grickaju ostatke čipsa, usb-ove umesto igračaka iz kinder jajeta, i kada se, razrogačenih očiju gledajući ceo taj galimatijas houm mejd-hevili pejd tehnike, sapleteš o neki od kablova iz čopora, zakucaš čelom u tospa, uspešno se, al' ipak teškom mukom, pridigneš na lakat, tada kažeš:

Matori balegar beše već godinama unazad u stabilnoj vezi sa zunzarom, takođe dosta odrtavelom ali po letačkim kriterijumima i dalje držećom, sa tim nekim iskonskim šmekom za lov, te veštim manevrom eskivacije tepalice. Deliše isti plen, istu muku i radost, sve na ravne časti. Živeše ne baš u izobilju, ali krotko i domaćinski, bar uvek kol'ko se za valjano najesti i poslužiti gosta.

Međutim, jednog dana, zunzara ponešena pričama svojih vršnjakinja i nezadovoljna skromnim životom sa balegarom, reši da ode u beli svet, da potraži bolje mesto i sreću, lepše i obilnije obroke. U svet, gde postoje pravda, red i rad, gde se svaki preleteni krug broji, gde se proporcionalno radu dobija obrok. Gde se zarad napretka ne mora javno opštiti sa raznim bumbarima i stršljenima, gde postoji i mogućnost mutacija po želji, naravno ako voleš. Eto, jedino začkoljica ta prostorna ograničenost i nostalgija. Ali zar je to sad važno, pored svih blagodeti? Hmm?!

- Zar da me napustiš sada kada sam taman našao solidnu domaćinsku štalu sa dve simentalke? Pa znaš li ti koliko tu ima materije, kotrljaću godinama ubuduće, i decu ću čak tu uposliti, a i svi iz tvoje familije su dobrodošli. Uvek, na gozbu naravno, ništa ne moraju da rade.
- Neka hvala! Dosta je bilo! Odoh ja, sita sam tvoga doma!

I tako ode zunzara, a balegar osta skrhan, dade se u očaj i prestade da kotrlja, prestade i da jede i bilo šta da radi, povremeno bi samo popio kakav kvalitetan proliv i očajavao. Sve više je shvatao suštinu Džonijeve: Balegari ne veruju sreći! A onda čvrsto reši da sve zaboravi i krene iz početka.

Ali kao što to obično biva, eto nazad jednog dana prezasićene zunzare. Očajna sa suzama u očima i razočaranjem u veliki svet, složi priču da je pogrešila, da ipak tuđe govno ne miriše lepše. Zatraži milost i oprost od balegara pozivajući se na ondašnju slabost, gladne oči, te na kraju i na svoju čast, pa i na samu uzvišenost i zapise Svetog Fekalija. Balegar, nemaše kud, onako glup i musav, zagoreo pride... sve joj oprosti i jadno ali opet s prikrivenom radošću prihvati njen zagrljaj. Proguta govno još jednom. Jer tako je najbolje, tako je ljudski, tako je balegarski.

Devojačka sprema za udaju.

Još jedan u nizu novopečenih mladih copy/paste smarača koji pokušava da bude još debilniji od Mindaca. Čaknorisotivitis je ipak zarazna bolest.