Žalosna hronika o mladiću od 25 - 30 godina koji je čitav svoj život podredio treninzima i makrobiotici, ustajao u cik zore i, nakon meditacije i solarne joge istrčavao deonicu od 10 kilometara gore - dole po planini gde je čitav vek proživeo, (na voću povrću pirinču kozijem mleku i zdravom vazduhu potoci čisti ko suza zavatiš rukom i piješ) i to samo da se zagreje - jer bio je vrhunski sportista i bavio se gimnastikom, plivanjem na 400 metara prsnim stilom i kik boksom, redovno sparingovao sa lokalnim medvedom a jednom se oprobao i u desetoboju, pokazavši zavidne rezultate. Trebao na olimpijadu sad da ide kad ti kažem. Ko od brega odvaljen, nikad popio, nikad cigaru zapalio - razboleo se nešto odjednom i, živote varalice, za pet dana umro.

Kec u rukavu struke, argument, obično poslednji, kojim se naglo i neopozivo okončava svaki dalji nagoveštaj rasprave, i jednom za svagda obesmišljava bilo kakvo osporavanje stavova i odluka iste. Struka takodje podvlači da je mladić bio kršten (što će mu tamo gore svakako biti od koristi), ali ne i redovno pelcovan. Ljudi koji se pak drznu da i dalje gaje bilo kakvu sumnju bivaju stigmatizovani kao ravnozemljaši, antivakcinaši i dejanlučići.

Momak, doduše, nije vodio baš do te mere zdrav život (jbg, živ stvor, voleo da dune prskanu šiptarku s vremena na vreme, a bije ga glas i da je ipak pržio paklo i po socijalnog tumora sa filterom dnevno), ali 25 je cvet mladosti i ulaziti u takve diskusije je apsolutno bezukusno i nedopustivo - jednostavno peri ruke da ne bude kurac na sir, ostanikodkućehešteg i zdravo...E sad postoji tu i jedan drugi čovek kog je takodje upucao kanter strajk kiborg sa korisničkim imenom "kovid - 19" - frajer koji je svojevremeno preplivao Amazon u komadu (izjele ga doduše pirane ali se nekako odupro gamadi), i dobio na keca džambasa Vojteka (koji je obarao bikove uhvativši ih jednostavno za rogove!) na šabačkom vašaru, čemu su prisustvovale hiljade svedoka - bio jak u pičku materinu, al stradao u četres devetoj, od već pomenutog kiborga. E sad tih 49 ga je malo bacilo u zasenak ali svejedno ume da posluži kao argument u žučnim raspravama.

Tehnološki hendikepirana osoba kojoj su uskraćeni širom sveta dostupni dečiji nestašluci.

Izuzetna i pouzdana vrsta ljudi na koje se uvek možeš osloniti.

Bio jednom jedan tržni centar po imenu „Delta siti“ instaliran na Novom Beogradu. U njemu beše svega, čak i od ptice mleka. A muzli su i mušterije. Oni koji su imali para mogli su sve da kupe. Oni koji nisu, mogli su da se kupe. Vlasnik „Delta sitija“, inače Alfa-mužjak, sa Iks – Ipsilon hromozomima, otporan na Gama-zrake, beše Miroslav Mišković. Svakoga dana Mišković, imaše običaj da šeta po obližnjem Savskom keju. U holu „Delta sitija“ održavale su se tih dana humanitarne akcije za decu sa Kosova, pa na suzi lak Miroslav, ne beše u stanju da gleda toliko praznih džepova koje je neko drugi ispraznio. Odlazio je kraj reke da pusti mozak na pašu. Za to vreme jedan paša u Turskoj odlazio je da pusti mozak na Miroslava.

Šetajući kejom, Miroslav primeti da jedan Kinez sedi svakoga dana na obali i peca. Svakoga dana on upeca samo jednu ribu i odmah ode kući. „Zašto peca samo jednu?“ ne bi jasno junaku naše priče. Dani su bili lepi, voda bistra, a riba - kao kod ginekologa. A Kinez peca samo jednu! I jednoga dana preduzetnički duh Miroslava ne moga da izdrži pa on stoga priđe Kinezu na obali.

„Gospodine, danima vas posmatram i ne mogu da odolim da vas nešto pitam. Zbog čega svakoga dana pecate samo jednu ribu?“

„Jedna riba mi je sasvim dovoljna“ odgovori smerno Kinez, češkajući se po majici sa likom Brusa Lija.

„Zbog čega ne upecate dve ribe?“ bi uporan Mišković.

„Ne razumem, šta će mi? Hoćete da se ugojim?“

„Pa zar kod vas kosookih nije na ceni biti sumo-rvač?“

„Pobrkali ste. To su Japanci. Mi smo Kinezi.“

„Ma dobro, ja vas žutaće uopšte ne razlikujem. Znate kako se to zove?“

„Glupost?“

„A ne! Tolerancija! A da bih vam dokazao koliko sam tolerantan pomoći ću vam da se obogatite. Ja sam znate beli mag ekonomije u Srbiji. I podeliću sa vama tajnu uspeha poznatu u ovim delovima sveta kao „Miroslavljevo jevanđelje“. Dakle, morate da pecate dve ribe“

„Ama, dragi čoveče, šta će mi dve ribe?“

„Jednu jedeš – drugu prodaš i profitiraš!“

„I šta ću posle?“

„Od tih para kupiš drugi štap pa pecaš sledećeg puta četiri ribe!“

„Četiri? Zaboga, šta ću s njima?“

„Jednu opet hasaš, a tri utopiš i kupiš mrežu. Pa na vodu“.

„Ali ja nemam čamac.“

„Polako. Dođeš u jednu od mojih banaka i uzmeš kredit koji ćeš da otplatiš pecanjem. Ali pecaćeš samo one skuplje ribe. Somove recimo.“

„Potreban je som da bi se kod vas digao kredit?“

„Da. Ili štuka. Dakle, kada budeš imao čamac pecaćeš jata riba i uskoro ćeš moći da zakupiš tezgu na ribljoj pijaci.“

„I šta ću posle?“

„Imaćeš direktnu kontrolu nad prilivom kapitala. Kada budeš vratio prvi kredit uzećeš drugi, veći, na duže.“

„Šta će mi još jedan kredit?“

„Da zakupiš zemljište i otvoriš mali kineski restoran. Kad podigneš kredit polovinu novca odvoji za materijal i troškove a drugu polovinu odnesi u opštinu da njome pomogneš predsedniku da shvati zašto ti treba taj lokal. Znam ga lično, još dok se pre dvadeset godina igrao u pesku, u Iraku, sa priznanicom od oružja čika Sadama. Dakle, tako za nekih pet godina dobijaš restoran. „

„I to je to?“

„Tek si počeo! Ulažeš u biznis, preuzmaš „know-how“ tehnologiju iz inostranstva, ideš na dokvalifikaciju, primaš strane eksperte, otpkupljuješ licence, dovodiš kuvare sa Zapada, poštuješ HASAP standard i na kraju uđeš u stranku i za desetak godina dobiješ novac za veliki restoran u centru.“

„Stranka? Ja nisam u stranci. Mi Kinezi smo tradicionalno ljubitelji komunizma a ovde su na vlasti demokrate“.

„Demokrate? Sine... Samo se ti učlani u stranku na vlasti i nemoj da sumnjaš u čika Miška. Ja sam pored tebe sve vreme, tu odmah, polu-levo, u rubrici „Procenti partnera“. Trebaće ti ovakav sekundant, kad izađeš napolje.“

„Iz restorana?“

„Iz zemlje! Na strano trižište! Na Zapad“.

„Ali ja sam već zbog posla na Buvljaku došao na Zapad“.

„Druže, jadan si ti ako ti je Srbija Zapad... Ti ćeš sa svojom licenciranom ribom u Meku dobrog jela! Evropa! Pariz, Rim, Berlin! Ma neće proći ni dvadeset godina a svi će hteti tvoju kinesku ribu! Jer si Kinez, kontaš?“

„Da... Znači to je kraj?“

„Ni blizu! Danas ne možeš da se baviš samo jednim poslom. Moraš da investiraš u najisplativiji posao u zemlji. A to je kod nas politika. Dakle investiraš u neku stranku. U stvari u što više njih, za svaki slučaj. Oni pamte sve, pa ti posle izbora daju neko mestašce u skupštini ili ti bace neku kosku u vidu neke funkcije prilkom privatizacije, tendera ili prodaje akcija. A ako ti se ide u politiku onda se lepo skloniš u upravni odbor neke međunarodne firme, pa bog! Obavezno se pokrsti u pravoslavca. Boli te uvo, ništa ne košta. Pa državljanstvo, dubl. I ko zna, možda zaglaviš u nekom diplomatskom predstavništvu. Ili u nekoj od onih nevladinih organizacija što ih prave oni narkići-hipici da čuvaju kišne šume i spreče glad u Africi. Ma ima da postaneš Godzila svetske ekonomije! Brend bre!“

„Godzila je iz Japana.“

„Nebitno, sinak! Za četrdesetak godina ti si milijader!“

„I šta ću onda da radim?“

„E tad više ništa nećeš morati da radiš. Imaćeš sve. Lepo uzmeš štap, sedneš na obalu reke, opustiš se i pecaš...“

„Ali, gospodine“ Kinez ga pogleda svojim dubokim očima „JA TO I SAD RADIM“

Odlican nacin da se nasalite ili iznervirate kolege ili ukucane!
Iako zvuci smesno,ovo postaje sve cesca potreba,jer u kuci se moze desiti da niste u stanju da dodjete do racunara ,zato sto vam se neko od ukucana zalepio za isti ili na poslu kolege i koleginice,umesto da rade nesto korisno,vise na jebenom facebooku i komentarisu ko im je lajkovao profil.....
Na srecu postoji vise nacina da se ovo zabrani i sve sto vam je potrebno je par trenutaka ,dok osoba koja je korisnik racunara nije tu.To se radi na sledeci nacin:
Kliknete na My computer,otvorite C particiju,pa folder Windows.U njemu nadjite folder System 32 i u njemu folder pod imenom drivers.U njemu se nalazi gomila fajlova ,a vama treba fajl koji se zove HOSTS,koji se nalazi u folderu ETC.Kada nadjete fajl pod imenom hosts,otvorite ga pomocu notepada.Kada ste ga otvorili ,pri dnu strane upisite sledece:
Neku proizvoljnu ip adresu,a najbolje je da bude 127.0.0.1 i www.facebook.com,zatvorite notepad i gotovi ste !

Rečenica koja uglavnom predstavlja uvod u neki seksi razgovor, pod uslovom da obe strane shvate da se cilja na baš TU vrstu razgovora.

Mučenje drugara koji spavaju je zajebancija koju su upražnjavali još naši stari. Nije lepo ometati san drugima, pogotovo ako su zaspali kao jagnjad, ali grupa ljudi mora da nadje način za ubijanje dosade, pa makar i iz obesti..Postoji više načina za zlostavljanje mirnog sna prijatelja ili poznanika, od onih lakših pa do onih ekstremnijih. Popularno je na ekskurzijama u mladjim kategorijama, a bitno je voditi računa o sledećim stvarima:

- trudite se da se ne smejete preglasno, kako se žrtva torture ne bi probudila,
- odaberite tolerantniju osobu koja ume da prihvati šalu na svoj račun, kako posle ne bi došlo do fizičkog razračunavanja,
- koristite se gomilom i branite se stavom da ste samo posmatrali (nisam ja nisam ja),
- nemojte snimati mobilnim telefonom, možete posle najebati (dokazni materijal) a i nije fora.

Vrste maltretiranja uspavanih ljudi su sledeće:

Naivčina koji slepo veruje u sistem, ma kakav on bio. Takoreći, budala.
U Titovo vreme sa zida skinuo ikonu i stavio maršalovu sliku. Krajem poslednje decenije XX vijeka istu menja Slobinom i revnosno poliva demonstrante vrelom vodom. Dvehiljaditih gubi posao u sumnjivoj privatizaciji, stan prodaje da bi preživeo i odlazi u podstanare. U to vreme, jedino zadovoljstvo mu je da se na svakih par godina rukuje i slika sa Bokijem u danima predizborne kampanje određenim za obilazak rubnih delova Krnjače.

Postoji ribolovačka alatka po imenu - bućka. Mala, drvena, zgodna, zvonastog oblika, liči na vinsku čašu kada je držite naopačke. Alasi je koriste kako bi namamili somovinu. Naime, njome udaraju o površinu vode i proizvode karakterističan zvuk svima poznat kao "BUĆ", za koji veruju da može da probudi često lenjog soma koji drema na dnu reke i natera ga da se pokrene ka površini. Pojedini alavi somovi tada naiđu na mamac i bivaju ulovljeni. Može se kazati da je "curiosity killed the fish". Zbog lakomislenosti, soma međ običnom narodom bije glas da je glupa riba. Pojedini dovitljivci, prativši trend, "intelektualno nepotkrepljenijim" osobama nadevali su epitet "Som". Tako je "som" postao sinonim za "glup".

Buć, buć, buć! - Som - Čovek - Glup - Kao na bućku 'vatan

Osoba koja na ovom sajtu pročita mnogo dobrih definicija, a onda posle određenog vremena dobije neodoljiv poriv da i sam ostavi po koju. Ako njegove definicije i ne prođu dobro, za svaki slučaj on je stavio izuzetno glup username koji nikada do sada nije koristio, da ortaci slučajno ne bi provalili da je to on i da ga ne bi zajebavali...

Fenomen koji nema smisla, ni dlaku kurceve logike,ali zaziveo je na frekvencijama narodnog i veseljackog tipa je to, posto radio i ovako svi uglavnom slusamo u autu, da u svim pesmama oni ubacuju motive iz filmova, rafale iz kalasnjikova, pravljenje srche do kolena, i mnoge ostale motive koji mogu da doprinesu jedino da se trgnem i userem u sekundi i momentalno uletim u jendek.

Izraz koji koristiš kada prvi put igraš fudbal sa ljudima koje si nedavno upoznao. Cilj mu je da pokaže da imaš samo loš dan i da prikrije činjenicu da o fudbalu zapravo nemaš pojma i da nikad nisi ni ''imao dan''.

svi mi to radimo, svesno ili nesvesno...ova pojava se manifestuje kada linkujemo definicije, postavljamo slike, video klipove...dovitljiv i bezazlen način da dobijemo po koji palčić na gore...koliko god se neko protivio ovom načinu reklame, on predstavlja kreativnost isto kao i pisanje definicije...ŽIVELO LINKOVANJE!!!!

Teško je danas, mlade ljude ogrezle u raznim vidovima digitalne zanimacije naterati da se ponovo late starih dobrih društvenih igara kao što je "čoveče ne ljuti se".
Ako nam to ipak nekako pođe za rukom tokom neplanirane restrikcije struje ili prekida interneta obično se ispostavi da je vredelo truda.

Ono sto uvek pomisli devojka sa celulitom obucena u dopicnjak kad primeti da je neko gleda.

Možda ne baš najinteligentniji, no svakako najodgovorniji oblik života koji je iznedrilo čovečanstvo dvadeset prvog veka. Tip ličnosti na koji se društvo, kao organizaciona celina, može osloniti u svako doba dana i noći, bez obzira na pretnju u kojoj se nalazi - ne stoga što se radi o preduzimljivom i okretnom čoveku, već o pojedincu koji ne razmišlja, već postupa, niti pita, druge ili sebe već - sluša. Mada šta tu koji moj i ima da se pita, jer ako nas je život nečemu i naučio, to je da čovek nikada ne može biti suviše oprezan. Uostalom i šta te košta - jeste da je malo neobično disati sa tim govnetom preko lica, ali živ se čovek na sve navikne, a i kolima si kući za manje od petnaest minuta.

Fenotip primećen u ponašanju kod stvaralaca u domaćoj kinematografiji. Sastoji se u tome da se najpre snimi materijal za neku seriju, pa se pre objavljivanja na televiziji od istog materijala napravi sažetak u vidu filma koji se prikazuje u bioskopima.

Ovo je odličan način da se dva puta zaradi od jednog obavljenog posla, ali ovakvo delovanje kao posledicu ima to da je teško pratiti radnju filma jer su neke bitne scene isečene, kao i to da gledaoci unapred znaju šta će se desiti dok gledaju seriju, što ponekad baca senku čak i na kvalitetan materijal.

Potpuni privid samouvjerenja. Samuovjerenje bez ikakvog pokrića.

To je ona situacija kada sretnete ribu od pedesetak kila na ulici kako šatro šeta kera od sedamdes' kila bez glave i džigerice. A u stvari on njom upravlja kako poželi.
Ali, ona i dalje korača sigurno. Uvjerena da će njeno ''Ne, Reks stani!'' zaustaviti tu grdosiju u namjeri da vas ne proguta čitavog, zajedno sa čarapama.

Potpuno nesvjesna činjenice da ukoliko Reks odluči, ona postati konzerva na kolima upravo vjenčanih mladenaca,koja će zveketati za njim, bez snage da ga obuzda.

Eto, toliko lažno samopouzdanje.

Vrlo čest, besmisleni posao, koji se sastoji u tome da se pola sata ubijate tražeći neki predmet, uglavnom daljinski, koji svo vrijeme držite u ruci. To je najekstremniji oblik, a blaže forme su traženje para koje su vam u džepu, traženje novčanika koji je u jakni, traženje ključa koji je u vratima itd.

Izgleda da je duga ruka Velikog Brata (onog pravog, Orvelovog) stigla i do ovog sajta. Lično sam ovde da se malo opustim i odmorim od ovih magaraca koji su ''na strateškim mestima'' ali oni su našli način da se oglase. Kako definisati ljude koji pljuju one koje i naše drage vodje takodje pljuju! Imali smo razne koalicije (od devedesetih...) koje su se borile protiv autoritativnog režima a sad samo mudrace koji se bore protiv ono malo ljudi koji se usudjuju da nešto pitaju ljude koji odlučuju o svemu. Da l' je moguće da je onima koji (ovde ili bilo gde) ostave neki komentar toliko okej trenutno stanje da nemaju nikog drugog da prozovu već neke, za šire mase, nepoznate i nebitne likove...