Jadanje seljaka kad rano ujutru dođe na njivu i vidi da mu je komšija spalio svu pšenicu.
Mića Šraf: On će meni da preore među, preorem mu grob lopovski!
Žika Sajla: Šta je bre Mićo, sabajle se dereš ko magarac?!
Mića Šraf: More jebem li mu majku banditsku, ima da ga ubijem ašovom i da ga zakopam u septičku jamu!
Žika Sajla: Dobro bre Mićo, tolke godine se poznajete i sad da se pobijete za ar placa. Tu bre ni kokoška ne mož se posere ljucki, a ti oćeš da dižeš bunu. Sedi bre i popij jedno ladno.
Joca Malboro: Mićo sve sam te čuo, jebem te u dupe debelo! Teo sam didem do opštinu da sredimo stvar, al sad ćeš moj kurac da središ. Ako čujem da si upalio traktor, ima bre momentalno sve da ve zapalim!
Mića Šraf: Dođi bre đubre švapsko, ima da te razbacam po livadu ko stajsko đubre, jebem li ti seme i pleme!
Žika Sajla: More nosite se obojica, odo ja pred zadrugu da popijem pivo.
Pre vremena otišao Bogu na istinu. Pogin'o.
- 'De ćeš, sinko?
- Ma, pusti me, baba, idem da se provozam malo...
- Dobro, sinko, samo nemoj prebrzo da voziš, ljubi te baba! Jesam li ti ja već pričala šta se jednom desilo tvom pokojnom de...
- Jesi, baba, mojne da smaraš......
- Šta se dešava, brate? Kakva je ovo kuknjava u dvorištu?
- Ti ne znaš, jebote?? Kol'ko 's dugo ti uopšte boravio kod te tvoje ljankase, a?
- Dobro, bre, pusti to, nego: šta se desilo?
- Filip Hadžić popravio prolazno vreme, izbacio ga trener iz startne petorke pa se iskalio na ćaletovoj bembari. Terminalno.
- Au, boktejebo, nije valjda totalna šteta??
- E, ae vrati se u Borču, idiote jedan...
Sto jest,jest .... budimo realni.
Većina ljudi nikada ne bi živela na selu. Briga oko domaćinstva i kuće je prevelik zadatak za njih.
No, kad bi samo znali šta se sve dešava na selu. Ne bi imali isto mišljenje.
Ustaneš. Nema buke, nema galame, samo tišina i zvuk petlova.
Naravno, jutro na selu počinje uz jednu crnu bez šećera i jednu izuvaču.
Odradiš ono što imaš, odeš do prodavnice, svratiš do kavane usput i popričaš malo sa ljudima koji nemaju te brige da će se zaglaviti u saobraćaju ili šta će jesti na brzinu. Dođeš kući, a za doručak baba iseckala malo šunke, domaćeg sira, pogaču i naravno kao aperativ još jedna izuvača.
Odeš na njivu, poradiš poslove, vratiš se malo odmoriš, gledaš televizor, vidiš da opet neki čiča kenja o poštenju dok kurva klima glavom.
Ugasiš televizor. Dosta ti je sranja za jedan dan. Svratiš do komšije, pitaš kako su mu deca. Jel su se snašla međ zidinama. Priča je ista. Radi se, uči se. Sedneš na klupu ispod velike Lipe i slušaš tišinu i zvuk mira. Jako dobro zvuči.
Polako pada noć nad selom. Opet se sve umrtvilo. Tišina. Puše se dimnjaci, suši se meso, a ljudi u birtiji pričaju do sitnih sati, uz nešto narezano pod 90 stepeni i jednu domaću, čisto da sklizne kroz grlo. Ležeš, upališ televizor. Opet sranja. Ubistva, silovanja i saobraćajne nesreće. Gasiš televizor, sklapaš oči i veoma si srećan što nisi deo te priče.
Mada bolje ja (kao drug) nego neko drugi.
Glup si kao noć.
------------------
Mala je ružna do bola.
-----------------------
Ispao ti tuki, zakopčaj šlic...
Situacija broj dva koja označava prelazak iz dečaštva u odraslog muškarca. Ovako nešto ili slično se po pravilu dešava na ispraćajima u vojsku na koje su osim tebe pozvani i tvoji roditelji. Reakcije su naravno dijametralno suprotne.
-Jao gde nas ovaj naš obruka! Isti ti! Pazi gde voziš Miroljube! Jao će da poginemo! Pa gde baš ženi na stomak!
-Ma šta bre, na stomak, nego gde će! I nije baš ženo da je na stomak, nego da sad ne ponavljam. Ko ti dade dozvolu majke ti ga! Jao ljubi ga otac, moj prvenac! A, kako si je dovatio!
Maliciozno pitanje koje je vezano za preplanuo, tačnije, spržen ten velikog broja devojaka, a da zlo bude veće, i mladića, koji se sreću svakog dana. Pitanje se postavlja više "sebi u bradu", jer baš nije uputno komentarisati izgled nepoznatih osoba, a može i jasno i glasno, ako je u pitanju neko dovoljno blizak da se ne naljuti.
Na kraju hodnika vidim kolegu koji se crveni kao semafor, a obukao je belu majicu, valjda da istakne kontrast. Srećemo se...
- 'De s' tebra? Š'a ima? 'E l' mi dobra maja, a?
- Pa, ovaj... jeste, jeste... nego...
- Š'a? Ne svidža ti se?
- Ma, ne baš ti lepo stoji. Ističe ti preplanulost. Nego, što te na vreme ne izvadiše iz te rerne u kojoj su te kvarcovali, majke ti?
- E, koja si čkapi! Samo si ljubomoran!
- Jesam. U pravu si... Izvini.
Narodnjački stih koji se pripeva kad dobiješ nogu, pedalu, korpu i Italija mu dade čizmu sa posla.
P.S. Dok kad se nacrtaš u 7 ujutru za novu radnu pobedu, kroz glavu ti prolazi prerada presvetog Halida M.
"Ponovo stigoh na radno mesto..."
Skretanje pažnje sagovorniku da je odabrao pogrešan trenutak da uradi ono što je naumio.
- Eh, ode naš deda Mile. Baš mi ga je žao. Jeste mu bilo vreme, ali ne mogu da se naviknem da ga više nema.
- Šta da se radi, život ide dalje. Samo neka ide po redu. Nego, nisam ti ispričao vic kad Mujo upeca zlatnu rib...
- Drugi put, Borko. Nije ni vreme ni mesto za to.
Rečenica koju koristi svaki roditelj kada njegovo dete napravi neku glupost, najčešće u školi, misleći da je ono najdivnije stvorenje na planeti, a neznajući kakvog su idiota vaspitali.
Izraz preuzet iz rečnika mladih izviđača, kojim označavamo i neku relativno skromnu akciju, time je veličajući, ali i stavljajući do znanja sagovorniku da nas više ne cima ni za šta.
A i dobrota se dozira. Bolje svaki dan po malo, a ne odmah spiskaš sve, pa posle trt.
- Da vidimo, he, pa 'ladno nije uključio kabl. Cap. E, dolazi 'vamo, prekonfigurisao sam ti ovo.
- Sad radi?
- Radi.
- Hvala ti ko bratu, spasio si me, stvarno si haker bre.
- Ma sve okej, to bi bilo moje dobro delo za danas. Daj tu kafu i rakiju, kako to dočekuješ majstora?
- Odma'.- Aaaaaaajjjjme umrijeh! Banzaiiiii!
- Šta? Šta banzai? Pa nisi čestito ni unišo? Još bre!
- Draga, kako da ti kažem... To bi bilo moje dobro delo za danas.
Tako su deca prekraćivala časove u vreme kada još nije bilo neta i fejsa.
Nikola: E, Mare, šta to pišeš?
Marko:Ma, dopisujem se sa onom sisatom iz druge smene.(piše na klupi)
A(prva smena):Ćao.
B(druga smena):Ćao.
A:Ja sam Marko.
B:Ćao, Marko.
A:Jesi ti Tijana?
B:Koja Tijana?
A:Pa, iz VI 3...Rekli su mi da sediš ovde...
C(tetkica u puš-pauzi):Misli na onu sisatu.
A:A taaa Tijana...
B:Pa jesi ili nisi?
A:Ne, ja sam Tijanin dečko, a ti si mrtav kad te sutra nađem za tom klupom.
C:Uuuu, sad si ga najeb'o, mali.Marko:E, Džoni, aj' zamenimo mesta.
Nikola:Š'o?
Marko:Ma, nešto me bije promaja...
Rečenica koju prosečan Srbin obično poručuje svom prvom komšiji.
Džingl-zezalica jedne srpske radio stanice sredinom devedesetih. Tonac ju je emitovao po slobodnom nahođenju, u bilo kom trenutku. Nešto poput proširene verzije "krajne je vreeemeee..." čuvenog Radovana Trećeg, ko će ga znati. Neinformisani i oni koji su sumnjali u kvalitet svojih ručnih i ostalih satova lako su nasedali pri prvom slušanju...
Majstor crnotravac i dva šalabajzera u autu, na putu ka gradilištu:
"Radio": - "GONG!!! Tačno je vreme!"
Majstor (gleda u ručni sat): - Majke mu ga nabijem, kasni deset minuta! Sa'ću ga poteram napred!Šalabajzeri znaju za foru. Bliži radio-aparatu neprimetno podešava skalu na radio-Beograd, prvi program...nekoliko minuta kasnije:
"Radio": - "GONG!!! Tačno je sedam časova! Dobro jutro! Vi slušate radio-Beograd, prvi program. Najnovije vesti:
Predsednik Slobodan Milošević je juče lično u okolini Požarevca otkrio nalazište nafte, čije procenjene rezerve premašuju..."
Majstor: - Vid' ovo, sad žuri deset minuta! Mora' hitno da gu nosim kod časovničara!:prigušeni smeh u kabini:
Majstor: - Šta se smejete, majke vi ga balave!?
Jedan od šalabajzera: - Ništa, majstore, nešto smo se setili o Persijskom zalivu.
Majstor: - A?! Koja Persa?
Izjava kojom treneri fudbalskih ekipa jadniku zapravo poručuju sledeće:
"Đubre jedno nesposobno/diletantsko/pristrasno/potplaćeno, ako mi padneš šaka, pištaljka će da ti služi da dozoveš sestru da ti promeni pelene!"
Retoričko pitanje i nenadjebiv način da u prisustvu svedoka ( po mogućstvu, što brojnijih ) zapušite usta sagovorniku koji na krajnje neprijatan način sere na vaš cenjeni račun. Idealna i ne tako diskretna taktika za skretanje svetlosti jebenog reflektora sa vas. Otkačite govnara. Nije bitno ni šta će isti odgovoriti – nezaustavljivi lanac događaja će već odavno biti pokrenut...
- ...i šta – opet nisi položio Metodiku?! Pa, koji ti je ovo put, tebra? Peti? Je s' ti retardiran ili šta, xexexe...? I majmun bi, bre, dosad već naučio....!
- Ok, brate. Iskuliraj malo... ( prvo upozorenje )
- Verovatno bi trebalo da prestaneš sa alkoholom i duvanjem, matori. Oštetilo ti mozak, hahaha...
- Hoću. 'Ajd tiću sad...( drugo upozorenje )
- Ma, ućutaću ja, samo...nemoj da kukaš posle kada budeš rmbačio po celi dan u nekoj njivi, xexe...
- Ne brini, neću. Okani me se...( treće i poslednje upozorenje )
- Evo, okanuo se. 'Oćeš pljugu? ( BUM! )
- E, brate...'De si bio za vreme bombardovanja, a...?!
- Ovaj,...bio kod babe...u Zrenjaninu...A što...?
- Tamo beše nije pala nijedna bomba, je l' da...?
Neprevaziđeno nenadjebiv poklopac za ljude koji se lakoverno usude da vam upadnu u reč.
Komentar koji je upućen devojci "preplanulog tena" koja izgleda kao da su je u rerni držali.
- Dragi pogledaj mi noge kako izgledaju divno, baš sam ih juče kvarcala.
- Sestro, to se nekada zvalo opekotina trećeg stepena, ali ajde skidaj gaće.
Prekorno pitanje. Upućuje se osobi koja je zadržala neku tuđu pokretnu imovinu toliko dugo da, osim što vlasnik i zaboravi gde je i kod koga, komotno je mogla dobiti dokumentaciju o usvajanju iste.
-Je li, Lošmi, je l' kod tebe još moj punjač? Ne mogu ga nađem nigde, jesi mi ti vratio od onda?
-E, pa nisam, eno ga kod mene...
-Aha... Pa je l' mogu da ga pozajmim, vratiću ti ja kad se poslužim, evo obećavam?!
Rečenica koju koristimo :
-kada nas prodavac zajebava
-kada nam non-stop prepravlja ono što mi odlučimo da tako bude
-kada konobar cokće ili fukće jer smo naručili pola restorana
-kada šaljemo prodavce obuće (najčešće one što rade po firmiranim prodavnicama) u magacin najmanje 3 puta po (ne)odgovarajuće patike/cipele
-kada smaramo taksistu da požuri,skrene,zakoči,uspori,itd.
Uostalom,hteli su da se bave tim poslom,zar ne?
